Život prvih hrišćana je bio duboko prožet svešću o potrebi očuvanja moralne čistote. Sredstvo za očuvanje svetosti crkvene zajednice bilo je pokajanje, po rečima Svetog Jovana Preteče.
Ispovest je jedna od hrišćanskih svetih tajni u kojoj vernik ispoveda svoje grehove svešteniku (ispovedniku) i prima od Gospoda oproštaj grehova učinjenih posle krštenja, radi obnove svoje zajednice sa Bogom i pomirenja sa liturgijskom zajednicom čiji je on član.
Život prvih hrišćana je bio duboko prožet svešću o potrebi očuvanja moralne čistote. Sredstvo za očuvanje svetosti crkvene zajednice bilo je pokajanje, po rečima Svetog Jovana Preteče: "Pokajte se jer se približilo Carstvo nebesko", i Hristove reči: "Ja nisam došao da zovem pravednike no, grešnike na pokajanje".
Međutim, pojedini vernici se boje da idu na ispovest zbog straha da će se njihove tajne preneti dalje, a arhimandrit Stefan objašnjava šta u tom slučaju treba uraditi.
- Ako neko sumnja, kada razgovara sveštenikom, može da zahteva da sveštenik stavi epitahilj na ramena i da mu onda iskaže sve tajne, koje ne sme da kaže drugima. Epitrahilj je velika tajna. To je odežda na svešteniku, koja ima simbol konopca kojim je Hristos vezan vođen na Golgotu. Zato čovek ima pravo da kaže "ja ne verujem nikome, dok ne stavi epitrahilj na sebe".
Epitrahilj, navratnik je deo odežde koji se stavlja oko vrata i preko grudi se spušta na dole, do ispod kolena; najvažniji sveštenički deo odežde bez koje sveštenik ne može da izvrši nijednu sveštenu radnju (kao ni đakon bez orara). Epitrahilj je nastao od orara, tako što je orar obavijen oko vrata, tako da se oba kraja spuštaju na dole, i spojen. Tako da je epitrahilj udvoje sastavljeni đakonski orar, sa ostavljenim prorezom za glavu na njegovom gornjem delu.
U davno vreme, prilikom rukopoloženja đakona za sveštenika, Episkop je kraj đakonskog orara koji pada niz leđa, prebacivao na desno rame, tako da oba kraja vise napred. Sveštenik stavlja epitrahilj oko vrata prilikom vršenja neke bogoslužbene radnje ili obreda. Pri stavljanju epitrahilja, izgovaraju se reči molitve: "Blagosloven Bog koji izliva blagodat svoju na sveštenike. Svoje kao miro na glavu, koje se sliva na bradu, bradu Aronovu, koje se sliva na skut od haljine njegove." (Ps 133,2)
Epitrahilj označava dvostruku blagodat Svetoga Duha, koji sveštenik dobija prilikom rukopoloženja.
Sveštenik se zbog tog zahteva neće uvrediti, jer mu je važno da se ispovest odvije zbog duhovne snage iste.
- Ima ljudi koji tek pod tim uslovima žele da ispričaju još neke detalje. Sveštenik se zbog toga neće uvrediti niti će se buniti. Staviće epitrahilj na sebe, ako mu je pri ruci, samo da vernik ne odustane od ispovesti jer se greh provlači kao virus i on će udariti na čoveka, ako ga ne zaustavimo. Greh u čoveku je kao otrov zmije koji se ne razgrađuje, u njemu ostaje živi otrov koji želi da razori, njegovu savest, njegovu svest i organizam. Da nam ne bi izgorela savest u organizam moramo uzeti vodu koja nas spašava, a to je Sveta tajna pričešća.
Pominjujući zapažanje Vladete Jerotića, otac Stefan objašnjava da je Crkva spas koji stoji na raspolaganju svima i ne treba odlagati odlazak u istu.
- Vladeta Jerotić je rekao da svako živo biće traži utehu, a pred nama stoji Crkva i sveštenik kome treba pristupiti, a ljudi to odbijaju i odlažu za drugi dan. Danas treba krenuti, jer je u nama oganja. Svaki loš postupak je mala zmija, koja postaje aždaja.. Pazite se toga, dužni smo da se branimo a ne da se bojimo. Pristupite Isusu Hristu - zaključuje otac Stefan.
Iguman manastira Ozerkovići navodi primer svađe, nakon koje uvek sledi preispitivanje koje vodi ka zaključku da nam takva rasprava ne donosi dobro. Jedan od strahova, koji se u savremenom svetu buke javlja je bojazan od tišine - a upravo se u tišini nalaze odgovori na mnoga naša pitanja. Iskrene reči sveštenika na Badnje veče podstakle su mnoge na razmišljanje, pozivajući na povratak veri, ljubavi i pravim vrednostima. Vladika Nikolaj kroz priču o svešteniku i crkvenjaku Isi prikazuje opasnost od predrasuda i negativnog mišljenja o drugima, upozoravajući na to kako negativnost može obmanuti i iskriviti stvarnu sliku društva.
You tube Print screen
Duhovna riznica
15:35 | 28.12.2024
OSLOBAĐANJE OD GREHA JE DATO SVIMA BESPLATNO: Otac Georgije kaže da je ovo način da olakšamo dušu i zaštitimo je od psihičkih oboljenja
Duhovna riznica
13:01 | 09.01.2025
KAKO PREVAZIĆI STRAH OD TIŠINE: Mudar savet iguman Hilandara na koji mogu da se oslone ljudi u nevolji
Duhovna riznica
13:50 | 12.01.2025
OTAC NEMANJA SE JAVNO ISPOVEDIO PRED PAROHIJANIMA, PA ZAPALIO INTERNET: „Kilo sveća da zapalite, nema vam spasa dok ne uradite jednu stvar“ (VIDEO)
Duhovna riznica
19:40 | 23.01.2025
OVO JE MANA MNOGIH, A EVO NA KOJ NAČIN POGUBNO UTIČE NA ZAJEDNICU: Mudra priča Vladike Nikolaja Velimirovića otkriva važnu stvar
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pravoslavna tradicija uči da je svaki dar koji čovek ima, bilo da je reč o novcu, znanju ili vremenu, dat sa razlogom.
U Mioču i Sjeverinu grade se novi hramovi posvećeni Svetom Nikoli i Svetim mironosicama, a poseta mitropolita Atanasija pokazala je da su ovi projekti mnogo više od gradnje - znak zajedništva i duhovne obnove
Recept koji se vekovima prenosi iz sveske u svesku čuva sećanje na vreme kada je jednostavno testo sa sirom bilo znak i običaja i domaće raskoši.
Osećaj bespomoćnosti sve češće postaje deo svakodnevice.
Dok vernici obeležavaju njen dan molitvama i procesijama, istorijski izvori otkrivaju složen životni put, ali i neslaganja o poreklu, identitetu i načinu na koji je vekovima predstavljana u različitim sredinama.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
U Hramu Svetog Save, Patrijarh Porfirije je poručio vernicima da darovi od Boga nisu ukrasi, već zadaci i poziv da rastemo u ljubavi prema Bogu i bližnjima.
Pravoslavna tradicija uči da je svaki dar koji čovek ima, bilo da je reč o novcu, znanju ili vremenu, dat sa razlogom.
Osećaj bespomoćnosti sve češće postaje deo svakodnevice.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 3. sedmice po Vaskrsu osvetljava se trenutak kada apostoli ne dolaze do istine putem razmišljanja, već kroz susret koji ih postavlja pred činjenicu kojoj se više ne traži objašnjenje.
U vremenu sve češće ravnodušnosti i pucanja porodičnih i društvenih veza, jedna misao sa Svete gore otkriva mehanizam koji tiho razgrađuje ljubav, pripadnost i odgovornost – od doma do otadžbine.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Simeona, episkopa persijskog, po starom i Svetog mučenika Terentija i druge s njim po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Blažene Ozane Kotorske i Blaženog Jakova Zadranina, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U vremenu sve češće ravnodušnosti i pucanja porodičnih i društvenih veza, jedna misao sa Svete gore otkriva mehanizam koji tiho razgrađuje ljubav, pripadnost i odgovornost – od doma do otadžbine.
Uz molitve poglavara Srpske pravoslavne crkve, sveštenstva, porodice i prijatelja, na večni počinak ispraćena majka bivšeg predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.
