Bol je utoliko veća ako je roditelj svestan da mu se trenutak smrti približava, a da iza sebe ostavlja malu decu koja su još nespremna za samostalni život.
Smrt je neizbežna, ali za roditelje ona je uvek teška, prevashodno što se rastaju od dece.
Bol je utoliko veća ako je roditelj svestan da mu se trenutak smrti približava, a da iza sebe ostavlja malu decu koja su još nespremna za samostalni život.
Tada roditelj oseća nemir, ne toliko zbog sebe, već zbog toga što ostavlja decu samu, bez njegovog oslonca. Deca isto tuguju, ne samo zbog gubitka oca ili majke, već i zbog gubitka sigurnosti koju roditelj pruža.
Pravoslavlje uči da smrt nije kraj, već prelazak u večni život. Ipak, bol rastanka ostaje stvaran i dubok.
Zato je posebno važno pripremiti decu na odlazak, kroz molitvu, zajedničko vreme i ljubav, da bi rastanak bio praćen verom, ljubavlju i sećanjem, a ne strahom.
U ovakvim trenucima reči Prepodobne Teodore Aleksandrijske, koje je izgovorila sinu neposredno pred njen odlazak Bogu, mogu poslužiti kao svetionik u ovako teškim momentima.
Evo kako je ona pripremila svoje dete za njen odlazak.
- Sine moj mili! Vreme moje dođe, kraj se moj približi, i ja već odlazim od tebe. Ali ti ne plači za mnom i ne govori sebi: 'Siroče sam', jer Boga imaš za oca, koji te blagodaću svojom štiti; Njemu ću se i ja moliti za tebe, ako obretem slobodu pred njim.
- Saslušaj poslednje reči moje i zapiši ih u srcu svom: ljubi Boga više nego ma koje stvorenje, i više nego sebe samog, i prilepi se uz Njega svim srcem, ne prestajući slaviti Ga i moliti Mu se ustima i srcem, jezikom i umom… čuvaj nezlobivost od sada pa do kraja života svog; ogradi ćutanjem usta svoja; pazi da ne osudiš koga, niti da se podsmehneš tuđem grehu; a vidiš li nekoga gde greši, pomoli se za njega jedinom bezgrešnom Bogu da ga ispravi, a tebe da izbavi od grehopada i iskušenja vražijih.
- Ne govori ništa prazno, ni ružno, ni hulno: neka iz usta tvojih ne izađe takva reč, za koju bi imao dati odgovor u dan Suda. Budi krotak i smiren srcem… Jer šta je čoveku potrebnije od Boga i božanske ljubavi Njegove? On je blago naše, On – bogatstvo, On – hrana i piće, On – odeća i pokrivalo, On – zdravlje naše i krepost, On – veselje i radost, On – nada i uzdanica naša. Potrudi se da stekneš Njega, sine moj! Jer ako stekneš Boga Jedinoga, – to će ti biti dosta; i uzveselićeš se o Njemu više nego kada bi dobio sav svet. Staraj se čuvati čistotu svoju: kao što si sada čist telom i dušom, tako budi i do kraja života svog. Pazi, čedo moje, da ne ožalostiš Duha Božija koji živi u tebi, i da Ga ne odagnaš od sebe slastoljubljem i ugađanjem telu."
Roditelji često iz najbolje namere pokušavaju da nametnu svojoj deci pravila, očekivanja i vrednosti, ali nailaze na otpor, nerazumevanje, pa čak i potpuni prekid komunikacije.
Deca ne slušaju samo reči svojih roditelja - ona upijaju njihov život.
Sveštenik Borislav Petrić kaže da je naša dužnost da decu spremamo i učimo ih da je smrt deo života.
Pravoslavlje uči da je dete dar Božiji, ali i odgovornost koju roditelji preuzimaju pred Bogom.
Svetitelj i čudotvorac opisuje kako su ga uvrede i klevete, umesto da ga slome, naučile slobodi, smirenju i ljubavi oslobođenoj potrebe za ljudskim odobravanjem.
Arhimandrit Jefrem govori o duhovnoj radosti nakon boravka u Srbiji, zahvaljuje na prijemu i najavljuje konkretne stipendije za bogoslovske škole, uz poruku o značaju dolaska Pojasa Presvete Bogorodice.
Prema navodima iz diplomatskih krugova, Evropska unija ponovo otvara pitanje restriktivnih mera prema patrijarhu Kirilju, što je izazvalo zabrinutost u crkvenim krugovima zbog mogućeg presedana za verske poglavare.
U Ruskom domu u Beogradu održan je humanitarni koncert "Mirno nebo za dečiji osmeh 9", uz poziv vikara patrijarha srpskog za pomoć ugroženim Srbima u Eparhiji raško-prizrenskoj.
Stradala je kao mučenica oko 308. godine, postavši jedan od najsvetlijih primera svedočanstava ranohrišćanske postojanosti i vere.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Svetitelj i čudotvorac opisuje kako su ga uvrede i klevete, umesto da ga slome, naučile slobodi, smirenju i ljubavi oslobođenoj potrebe za ljudskim odobravanjem.
Prema navodima iz diplomatskih krugova, Evropska unija ponovo otvara pitanje restriktivnih mera prema patrijarhu Kirilju, što je izazvalo zabrinutost u crkvenim krugovima zbog mogućeg presedana za verske poglavare.
Gledajući tuđe imanje, položaj, ugled ili bogatstvo, mnogi zaboravljaju da svako nosi svoj krst, svoje borbe i svoj put pred Bogom.
Crkva poznaje i opravdane izuzetke.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
U selu Resen kod Bosilegrada osveštan je hram Svetog proroka Ilije, čija je gradnja započeta u 19. veku, a dovršena tek danas, kada su meštani ispunili obećanje koje su generacije prenosile kao porodični i seoski amanet.
Gledajući tuđe imanje, položaj, ugled ili bogatstvo, mnogi zaboravljaju da svako nosi svoj krst, svoje borbe i svoj put pred Bogom.
Nežna tekstura, bogat ukus i nekoliko jednostavnih sastojaka dovoljni su za specijalitet koji se odlično slaže uz doručak, večeru ili kao dodatak ručku.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
