Bol je utoliko veća ako je roditelj svestan da mu se trenutak smrti približava, a da iza sebe ostavlja malu decu koja su još nespremna za samostalni život.
Smrt je neizbežna, ali za roditelje ona je uvek teška, prevashodno što se rastaju od dece.
Bol je utoliko veća ako je roditelj svestan da mu se trenutak smrti približava, a da iza sebe ostavlja malu decu koja su još nespremna za samostalni život.
Tada roditelj oseća nemir, ne toliko zbog sebe, već zbog toga što ostavlja decu samu, bez njegovog oslonca. Deca isto tuguju, ne samo zbog gubitka oca ili majke, već i zbog gubitka sigurnosti koju roditelj pruža.
Pravoslavlje uči da smrt nije kraj, već prelazak u večni život. Ipak, bol rastanka ostaje stvaran i dubok.
Zato je posebno važno pripremiti decu na odlazak, kroz molitvu, zajedničko vreme i ljubav, da bi rastanak bio praćen verom, ljubavlju i sećanjem, a ne strahom.
U ovakvim trenucima reči Prepodobne Teodore Aleksandrijske, koje je izgovorila sinu neposredno pred njen odlazak Bogu, mogu poslužiti kao svetionik u ovako teškim momentima.
Evo kako je ona pripremila svoje dete za njen odlazak.
- Sine moj mili! Vreme moje dođe, kraj se moj približi, i ja već odlazim od tebe. Ali ti ne plači za mnom i ne govori sebi: 'Siroče sam', jer Boga imaš za oca, koji te blagodaću svojom štiti; Njemu ću se i ja moliti za tebe, ako obretem slobodu pred njim.
- Saslušaj poslednje reči moje i zapiši ih u srcu svom: ljubi Boga više nego ma koje stvorenje, i više nego sebe samog, i prilepi se uz Njega svim srcem, ne prestajući slaviti Ga i moliti Mu se ustima i srcem, jezikom i umom… čuvaj nezlobivost od sada pa do kraja života svog; ogradi ćutanjem usta svoja; pazi da ne osudiš koga, niti da se podsmehneš tuđem grehu; a vidiš li nekoga gde greši, pomoli se za njega jedinom bezgrešnom Bogu da ga ispravi, a tebe da izbavi od grehopada i iskušenja vražijih.
- Ne govori ništa prazno, ni ružno, ni hulno: neka iz usta tvojih ne izađe takva reč, za koju bi imao dati odgovor u dan Suda. Budi krotak i smiren srcem… Jer šta je čoveku potrebnije od Boga i božanske ljubavi Njegove? On je blago naše, On – bogatstvo, On – hrana i piće, On – odeća i pokrivalo, On – zdravlje naše i krepost, On – veselje i radost, On – nada i uzdanica naša. Potrudi se da stekneš Njega, sine moj! Jer ako stekneš Boga Jedinoga, – to će ti biti dosta; i uzveselićeš se o Njemu više nego kada bi dobio sav svet. Staraj se čuvati čistotu svoju: kao što si sada čist telom i dušom, tako budi i do kraja života svog. Pazi, čedo moje, da ne ožalostiš Duha Božija koji živi u tebi, i da Ga ne odagnaš od sebe slastoljubljem i ugađanjem telu."
Roditelji često iz najbolje namere pokušavaju da nametnu svojoj deci pravila, očekivanja i vrednosti, ali nailaze na otpor, nerazumevanje, pa čak i potpuni prekid komunikacije.
Deca ne slušaju samo reči svojih roditelja - ona upijaju njihov život.
Sveštenik Borislav Petrić kaže da je naša dužnost da decu spremamo i učimo ih da je smrt deo života.
Pravoslavlje uči da je dete dar Božiji, ali i odgovornost koju roditelji preuzimaju pred Bogom.
Ajet 49:13 iz sure El-Hudžurat jasno naglašava da nas razlike među narodima i plemenima uče poštovanju, moralnoj svesti i bogobojaznosti, otkrivajući pravi put ka istinskoj veličini.
Učenik Svetih Kirila i Metodija ostavio je pouku koja i danas razotkriva snagu vere i pokazuje šta znači stati na stranu istine dok svet gubi kompas.
Slučaj "Spomenika Pavlu Đurišiću" potresa Crnu Goru – dok sud vidi "bezbednosni rizik", vernici strahuju od novog talasa progona Srpske pravoslavne crkve.
Prisećajući se početnog udarca na utakmici Mejdžor Liga – otac Bendžamin Lenerc otkriva zašto je sveštenička služba za njega neuporedivo s bilo kojom zemaljskom slavom.
Sveštenomučenik Zinovije i njegova sestra Zinovija odrekli su se zemaljskog bogatstva i moći, ali su stekli neprolazno blago u Carstvu nebeskom.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Smederevska kapama od jagnjetine i zelja nije samo gastronomska retkost, već i simbol stare srpske gostoljubivosti, vere i porodičnog zajedništva.
Učenik Svetih Kirila i Metodija ostavio je pouku koja i danas razotkriva snagu vere i pokazuje šta znači stati na stranu istine dok svet gubi kompas.
Prema crkvenom poretku, proslavljanje sveca zaštitnika doma ne započinje trpezom, već molitvom na večernjoj službi, kada vernik sabira srce i misli u zahvalnosti Bogu i svom svetitelju.
Svetogorski starac Emilijan Simonopetritski objašnjava kako prepoznati pogubnu žalost koja razara dušu i svetu tugu koja vodi ka pokajanju, smirenju i duhovnom obnovljenju.
U besedi za dvadeset treći utorak po Duhovima, sveti Vladika Nikolaj Ohridski i Žički poziva nas da otvorimo srce za silu Hristovog imena koje oživljava, isceljuje i preobražava.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
U selu Višnjeva – Donji Grbalj, u obnovljenom hramu iz vremena Nemanjića, na praznik Svetog mučenika Nestora služena je prva liturgija posle više od jednog veka.
Kombinacija oraha, čokolade i glazure stvara savršen slavski kolač koji svi žele da probaju.
Prema jednoj legendi, srpski velmoža, koji je bežao od Turaka, svoju imovinu, koja je bila bogata ostavio je svojim kumovina koji su kasnije sagradili manastir Kumanicu.
