KAKO SE OSVEŠTAVA POSAO DA ON POSTANE BLAGOSLOV: Starac Pajsije o radu koji ne opterećuje dušu i telo

U vremenu kada svakodnevne obaveze često preuzimaju najveći deo čovekovog dana, pravoslavna duhovnost neprestano podseća da rad i trud nisu sami sebi cilj, već deo puta kojim se čovek približava Bogu.

Posao je potreban, jer kroz njega čovek ispunjava svoje dužnosti, brine o porodici i doprinosi zajednici. Međutim, u učenju Svetih otaca naglašava se da je važno da rad ne zarobi čovekovo srce.

Pravoslavna tradicija uči da čovek može da obavlja svoje dužnosti savesno i predano, ali da pri tome ne zaboravi ono najvažnije - unutrašnji život i vezu sa Hristom.

Kada se sav smisao života svede samo na uspeh, zaradu ili svakodnevnu užurbanost, čovek lako izgubi mir i radost.

Tada posao prestaje da bude blagoslov i postaje teret koji opterećuje i telo i dušu.

Duhovnici često govore da je potrebno praviti razliku između rada kao obaveze i rada kao središta života.

Ruke mogu biti zauzete mnogim poslovima, ali srce treba da ostane okrenuto Bogu. U takvom raspoloženju i najobičnije dužnosti mogu postati prilika za duhovni rast, jer se obavljaju sa smirenjem, strpljenjem i zahvalnošću.

Upravo na to podsećaju reči Svetih otaca, koji su upozoravali da čovek ne sme da dopusti da prolazne stvari zauzmu mesto koje pripada Hristu.

Među njima je i starac Pajsije Svetogorac, koji je govorio o tome koliko je važno sačuvati srce od rasipanja u beznačajnim brigama.

"Koliko god je moguće, ne dajte svoje srce poslu. Dajte mu ruke, dajte mu svoje rasuđivanje. Ne dajte svoje srce ničemu beznačajnom, beskorisnom. Inače, kako će ono onda zaigrati za Hrista? Kada je srce u Hristu, tada se osveštava i posao. I sam čovek tada zadržava unutrašnju duhovnu svežinu snage i doživljava pravu radost."

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara