Iguman manastira Ozerkovići navodi primer svađe, nakon koje uvek sledi preispitivanje koje vodi ka zaključku da nam takva rasprava ne donosi dobro.
Otac Georgije u ovom tekstu objašnjava da niko nije rođen sa grehom, ali da svakodnevne slabosti, poput svađa i grešaka, ukazuju na to kako greh utiče na naš život i kako nas sputava, dok ispovest i pokajanje nude put duhovnog ozdravljenja i oslobođenja.
- Narkoman se ne rađa sa špricem u veni, alkoholičar sa flašom u ruci, a beba ne psuje kad se rodi... Kakav god da je greh trenutno u mom životu ja sa njim nisam rođen - pojašnjava na početku otac Georgije.
On navodi primer svađe, nakon koje uvek sledi preispitivanje koje vodi ka zaključku da nam takva rasprava ne donosi dobro.
- Kada se sa nekim posvađamo prva reakcija je "šta mi je to trebalo, zašto sam to uradio, što sam to rekao, to mi nije trebalo".
YT/Chasing Pavements
Otac Georgije
Kako navodi to su trenuci u kojima ne vladamo sobom, a upravo u tim momentima obitava greh, koji uništava čoveka u nama.
- Al mi u tom trenutku nismo vladali sobom i to je greh. Greh uvek ukida slobodu čoveku. Greh uništava kvalitet čoveka i ubija čoveka u nama, iako niko to ne želi, već svi želimo da vladamo sobom.
Oslobođenje od greha i duhovni rast su nam dati tokom ispovedanja naših grehova. Otac Georgije objašnjava da je loše stanje čoveku strano, a zlo se protivi ljudskoj normali.
- Sveta tajna pokajanja i ispovesti je mogućnost da se oslobodimo tog taloga i negativnosti koja se u nama nakupila, jer to nije prirodno za čoveka. Čovek je biće dobro i svako zlo mu je neprirodno - naglašava iguman manastira Ozerkovići.
Kako bi izbegli psihičko oboljenje potrebno je da se pridržavamo ispovesti, jer na taj način čistimo svoju dušu.
- Psihičke bolesti se stvaraju upravo zbog potiskivanja svih grehova - zaključuje otac Georgije.
Arhijerejska liturgija i rukoproizvođenje u čin ipođakona Darka Stefanovića u hramu Svetih cara Konstantina i carice Jelene doneli su radost i duhovnu snagu, a nadahnute reči episkopa šabačkog o praštanju i ljubavi bile su podsećanje na suštinu pravoslavnog života.
Sveštenici iz različitih delova pravoslavnog sveta razmatraju duboku dilemu: da li je zavisnost od nikotina samo fizička navika ili greh koji pogađa i telo i dušu? Njihova iskustva i duhovna učenja otkrivaju kako se ova strast može pretvoriti u opasnu prepreku za duhovni napredak i spasenje.
Problem masturbacije tretiran je u raznim pravilima svetih otaca, a apostol Pavle, kao "apostol braka", raspravljao je o strastima u kontekstu braka; dok je u širem smislu govorio da se ni "rukobludnici" (oni koji masturbiraju) neće spasiti.
Kada je došao za episkopa u Kesariju, zatekao je sav grad neznabožački, bilo je svega 17 hrišćana u njemu, a kada je odlazio iz ovog života, ostavio je sav grad hrišćanski, samo sa 17 neznabožaca.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Od jevanđeljskog simbola i hrišćanskih običaja do saveta iz „Srbskog kuvara“ iz 1855. godine – kako je jedna namirnica postala tiha spona vere, prirode i svakodnevice pravoslavnih vernika.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Od jevanđeljskog simbola i hrišćanskih običaja do saveta iz „Srbskog kuvara“ iz 1855. godine – kako je jedna namirnica postala tiha spona vere, prirode i svakodnevice pravoslavnih vernika.
