Iguman manastira Ozerkovići navodi primer svađe, nakon koje uvek sledi preispitivanje koje vodi ka zaključku da nam takva rasprava ne donosi dobro.
Otac Georgije u ovom tekstu objašnjava da niko nije rođen sa grehom, ali da svakodnevne slabosti, poput svađa i grešaka, ukazuju na to kako greh utiče na naš život i kako nas sputava, dok ispovest i pokajanje nude put duhovnog ozdravljenja i oslobođenja.
- Narkoman se ne rađa sa špricem u veni, alkoholičar sa flašom u ruci, a beba ne psuje kad se rodi... Kakav god da je greh trenutno u mom životu ja sa njim nisam rođen - pojašnjava na početku otac Georgije.
On navodi primer svađe, nakon koje uvek sledi preispitivanje koje vodi ka zaključku da nam takva rasprava ne donosi dobro.
- Kada se sa nekim posvađamo prva reakcija je "šta mi je to trebalo, zašto sam to uradio, što sam to rekao, to mi nije trebalo".
YT/Chasing Pavements
Otac Georgije
Kako navodi to su trenuci u kojima ne vladamo sobom, a upravo u tim momentima obitava greh, koji uništava čoveka u nama.
- Al mi u tom trenutku nismo vladali sobom i to je greh. Greh uvek ukida slobodu čoveku. Greh uništava kvalitet čoveka i ubija čoveka u nama, iako niko to ne želi, već svi želimo da vladamo sobom.
Oslobođenje od greha i duhovni rast su nam dati tokom ispovedanja naših grehova. Otac Georgije objašnjava da je loše stanje čoveku strano, a zlo se protivi ljudskoj normali.
- Sveta tajna pokajanja i ispovesti je mogućnost da se oslobodimo tog taloga i negativnosti koja se u nama nakupila, jer to nije prirodno za čoveka. Čovek je biće dobro i svako zlo mu je neprirodno - naglašava iguman manastira Ozerkovići.
Kako bi izbegli psihičko oboljenje potrebno je da se pridržavamo ispovesti, jer na taj način čistimo svoju dušu.
- Psihičke bolesti se stvaraju upravo zbog potiskivanja svih grehova - zaključuje otac Georgije.
Arhijerejska liturgija i rukoproizvođenje u čin ipođakona Darka Stefanovića u hramu Svetih cara Konstantina i carice Jelene doneli su radost i duhovnu snagu, a nadahnute reči episkopa šabačkog o praštanju i ljubavi bile su podsećanje na suštinu pravoslavnog života.
Sveštenici iz različitih delova pravoslavnog sveta razmatraju duboku dilemu: da li je zavisnost od nikotina samo fizička navika ili greh koji pogađa i telo i dušu? Njihova iskustva i duhovna učenja otkrivaju kako se ova strast može pretvoriti u opasnu prepreku za duhovni napredak i spasenje.
Problem masturbacije tretiran je u raznim pravilima svetih otaca, a apostol Pavle, kao "apostol braka", raspravljao je o strastima u kontekstu braka; dok je u širem smislu govorio da se ni "rukobludnici" (oni koji masturbiraju) neće spasiti.
Sarajevo, Zagreb i Podgorica pojavljuju se kao tačke istog pritiska, dok profesor Bogoslovskog fakulteta u Foči, protojerej-stavrofor Darko Đogo, objašnjava da iza naizgled nepovezanih inicijativa stoji dugoročna strategija razbijanja identiteta.
Kada bolest i nemoć nadvladaju svakodnevicu, ova molitva postaje most između vere, nade i nevidljive Božje milosti, podsećajući vernika da pažnja i molitva imaju moć da osvetle i najtamnije dane.
Nekadašnji direktor Zavoda za zaštitu spomenika otkriva šokantnu devastaciju Jadranske straže i upozorava da svaka nepromišljena odluka može zauvek obezvrediti vekove vere i istorije.
Životna drama Čeha koji je postao monah srpske carske lavre i u gomili zaboravljenih rukopisa pronašao Miroslavljevo jevanđelje – priča o veri, istrajnosti i otkriću koje je promenilo srpsku kulturu.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Kada bolest i nemoć nadvladaju svakodnevicu, ova molitva postaje most između vere, nade i nevidljive Božje milosti, podsećajući vernika da pažnja i molitva imaju moć da osvetle i najtamnije dane.
Životna drama Čeha koji je postao monah srpske carske lavre i u gomili zaboravljenih rukopisa pronašao Miroslavljevo jevanđelje – priča o veri, istrajnosti i otkriću koje je promenilo srpsku kulturu.
U besedi za 32. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva kako samodovoljna sigurnost u sopstvenu vrednost vodi u duhovnu propast i zašto prava snaga leži u krotkosti.
Dok svi traže brze rešenja, jedan od najuglednijih staraca Ruske crkve 20. veka otkriva jednostavan, ali moćan put: zaboravite sebe, plačite zbog grehova, otvorite srce Božjoj volji – i otkrijte unutrašnji mir koji menja sve.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog Serafima Sarovskog po starom kalendaru i Svetog Gerasima po novom. Katolici proslavljaju Svetog Pavla pustinjaka, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Dok svi traže brze rešenja, jedan od najuglednijih staraca Ruske crkve 20. veka otkriva jednostavan, ali moćan put: zaboravite sebe, plačite zbog grehova, otvorite srce Božjoj volji – i otkrijte unutrašnji mir koji menja sve.
Posle poruka bivšeg reisu-l-uleme i ideje o takozvanoj „Bosanskoj pravoslavnoj crkvi“, episkop bihaćko-petrovački i rmanjski bez uvijanja govori o manipulacijama, prećutanim stratištima i opasnom prekrajanju istorije.
