Iguman manastira Ozerkovići navodi primer svađe, nakon koje uvek sledi preispitivanje koje vodi ka zaključku da nam takva rasprava ne donosi dobro.
Otac Georgije u ovom tekstu objašnjava da niko nije rođen sa grehom, ali da svakodnevne slabosti, poput svađa i grešaka, ukazuju na to kako greh utiče na naš život i kako nas sputava, dok ispovest i pokajanje nude put duhovnog ozdravljenja i oslobođenja.
- Narkoman se ne rađa sa špricem u veni, alkoholičar sa flašom u ruci, a beba ne psuje kad se rodi... Kakav god da je greh trenutno u mom životu ja sa njim nisam rođen - pojašnjava na početku otac Georgije.
On navodi primer svađe, nakon koje uvek sledi preispitivanje koje vodi ka zaključku da nam takva rasprava ne donosi dobro.
- Kada se sa nekim posvađamo prva reakcija je "šta mi je to trebalo, zašto sam to uradio, što sam to rekao, to mi nije trebalo".
YT/Chasing Pavements
Otac Georgije
Kako navodi to su trenuci u kojima ne vladamo sobom, a upravo u tim momentima obitava greh, koji uništava čoveka u nama.
- Al mi u tom trenutku nismo vladali sobom i to je greh. Greh uvek ukida slobodu čoveku. Greh uništava kvalitet čoveka i ubija čoveka u nama, iako niko to ne želi, već svi želimo da vladamo sobom.
Oslobođenje od greha i duhovni rast su nam dati tokom ispovedanja naših grehova. Otac Georgije objašnjava da je loše stanje čoveku strano, a zlo se protivi ljudskoj normali.
- Sveta tajna pokajanja i ispovesti je mogućnost da se oslobodimo tog taloga i negativnosti koja se u nama nakupila, jer to nije prirodno za čoveka. Čovek je biće dobro i svako zlo mu je neprirodno - naglašava iguman manastira Ozerkovići.
Kako bi izbegli psihičko oboljenje potrebno je da se pridržavamo ispovesti, jer na taj način čistimo svoju dušu.
- Psihičke bolesti se stvaraju upravo zbog potiskivanja svih grehova - zaključuje otac Georgije.
Arhijerejska liturgija i rukoproizvođenje u čin ipođakona Darka Stefanovića u hramu Svetih cara Konstantina i carice Jelene doneli su radost i duhovnu snagu, a nadahnute reči episkopa šabačkog o praštanju i ljubavi bile su podsećanje na suštinu pravoslavnog života.
Sveštenici iz različitih delova pravoslavnog sveta razmatraju duboku dilemu: da li je zavisnost od nikotina samo fizička navika ili greh koji pogađa i telo i dušu? Njihova iskustva i duhovna učenja otkrivaju kako se ova strast može pretvoriti u opasnu prepreku za duhovni napredak i spasenje.
Problem masturbacije tretiran je u raznim pravilima svetih otaca, a apostol Pavle, kao "apostol braka", raspravljao je o strastima u kontekstu braka; dok je u širem smislu govorio da se ni "rukobludnici" (oni koji masturbiraju) neće spasiti.
Nakon cenzurisanja božićnih čestitki i dekoracija, još jedan veliki hrišćanski praznik postaje meta političke korektnosti – britanska škola otkazala proslavu praznika Vaskrsenja Hristovog, dok se širom Evrope beleže slični slučajevi potiskivanja hrišćanskih tradicija pod plaštom neutralnosti.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
U svojoj knjizi Misli za svaki dan u godini, za subotu četvrte sedmice Velikog posta, svetitelj otkriva duhovnu istinu koja se ne može ignorisati – telesni i krvni život nisu put ka večnosti, već prepreka koju treba prevazići.
U svojoj knjizi „Misli za svaki dan u godini“ za četvrtak četvrte sedmice Velikog posta veliki duhovnik podseća na opasnosti popustljivosti prema telu i način na koji nas ona može udaljiti od dobra.
Od listova kojima su se Adam i Eva pokrili nakon prvog greha, preko drveća u čijoj su hladovini pravednici tražili mir, do Hristove poruke o duhovnom plodu – smokva u Bibliji nosi duboku simboliku i suštinske pouke za svakog vernika.
Nakon cenzurisanja božićnih čestitki i dekoracija, još jedan veliki hrišćanski praznik postaje meta političke korektnosti – britanska škola otkazala proslavu praznika Vaskrsenja Hristovog, dok se širom Evrope beleže slični slučajevi potiskivanja hrišćanskih tradicija pod plaštom neutralnosti.
Primećujući teške okolnosti u kojima ljudi odrastaju, kao i ekonomsku krizu, mati Serafima dodaje da je svaki novi dan i mala uspešna borba dokaz postojanja heroja današnjice.
Svetinja podignuta na mestu stradanja, postaje simbol molitve i sabornosti – mitropolit kruševački osveštao poslednji krst, a prve liturgije uskoro će odjeknuti sa Bagdale.
Sveća je simbol svetlosti Hristove. On je rekao: "Ja sam svetlost svetu". Ta svetlost treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih, kaže sveštenik.
