Kako jedan jednostavan pokret može zaštititi dušu i umiriti duh – pouka velikog svetitelja našeg vremena otkriva zašto se pravilno osenjivanje ne sme zanemariti.
Zbunjenost ili neznanje oko pravilnog čina osenjivanja krsnim znakom često ostavlja vernika bez zaštite i unutrašnjeg mira, a duhovna opasnost nije samo simbolična, ona se odražava na duhovni život. Rešenje nudi jednostavna, ali duboka pouka Svetog Gavrila Gruzijskog, koja nas kroz objašnjenje kako se pravilno prekrstiti vodi ka ispravnom odnosu prema Bogu i sopstvenoj duhovnosti.
- Treba pravilno da se osenjuješ krsnim znakom da se prekrstiš. Kada to ne činiš, onda zli duhovi ne samo da ne beže, nego se smeju. A Presveta Bogorodica se ljuti. Kada se osenjuješ krsnim znakom, desnu ruku prvo stavi na čelo, potom na pupak, a zatim na desno rame pa na levo. Onaj ko ne stavlja ruku na pupak, nego na srce, opisuje naopaki krst. Nije u redu ni da krst opisuješ u vazduhu. Ruka obavezno mora da se dotakne tela. I kada se osenjuješ krsnim znakom, treba da se moliš. Inače, tako se i glumci osenjuju krstom - gpovorio je Sveti Gavrilo.
Pouka Svetog Gavrila Gruzijskog jasno pokazuje da oblik i redosled pokreta pri osenjivanju nisu puka formalnost. Pravilno postavljanje ruke na čelo, pupak i ramena usklađuje telo sa duhovnom namerom i otvara prostor za Božansku zaštitu.
Krsni znak nije samo fizički čin, on mora biti praćen molitvom i srcem okrenutim Bogu. Bez molitve, osenjivanje ostaje prazna gesta, koja može ostaviti dušu nezaštićenom. Pravilno osenjivanje krsnim znakom nije ritual za “posebne trenutke”, već čin svakodnevnog predanja i discipline. Kroz njega telo i duh stiču unutrašnju harmoniju i povezanost sa Božanskom voljom, što jača veru i štiti od zla.
Poslanica Svetog apostola Pavla Jevrejima, začalo 329 (11,24-26; 11,32-40; 12,1-2)
24. Verom Mojsej, kada je odrastao, odreče da se naziva sin kćeri Faraonove;25. i više voljaše da strada sa narodom Božijim nego da ima privremenu nasladu greha,26. smatrajući porugu Hristovu za veće bogatstvo od svega blaga egipatskoga, jer gledaše na nagradu.32. I šta još da kažem? Jer mi ne bi dostalo vremena kad bih stao kazivati o Gedeonu, Varaku, Samsonu, Jeftaju, Davidu, Samuilu i o drugim prorocima,
33. koji verom pobediše carstva, činiše pravdu, dobiše obećanja, zatvoriše usta lavovima,34. ugasiše silu ognjenu, utekoše od oštrica mača, od nemoćnih postadoše jaki, bijahu silni u ratu, poraziše vojske tuđinske;35. neke žene primiše svoje mrtve vaskrsenjem; drugi pak bijahu mukama umoreni ne pristavši na izbavljenje, da bi dobili bolje vaskrsenje;
36. a drugi iskusiše poruge i šibanja, pa još okove i tamnice;37. kamenjem pobijeni, prestrugani, izmučeni, od mača pomreše; potucaše se u kožusima i kozjim kožama u oskudici, u nevoljama, u patnjama;38. oni kojih svet ne bijaše dostojan, potucahu se po pustinjama i gorama i po pešterama i po jamama zemaljskim.39. I svi ovi, osvedočeni u veri, ne dobiše obećanje;
40. zato što je Bog nešto bolje predvideo za nas, da ne bi oni bez nas dostigli savršenstvo.1. Zato i mi, imajući oko sebe toliki oblak svedoka, odbacimo svako breme i greh koji nas lako zavodi, i sa strpljenjem hitajmo u podvig koji nam predstoji,2. gledajući na Isusa, Načelnika i Savršitelja vere, koji umesto predstojeće mu radosti pretrpi krst, ne mareći za sramotu, i sede s desne strane Prestola Božijega.
Jevanđelje Jovan, 5 (1,43-51)
43. Sutradan htede Isus izići u Galileju, i nađe Filipa, i reče mu: „Hajde za mnom!”44. A Filip beše iz Vitsaide, iz grada Andrejeva i Petrova.45. Filip nađe Natanaila i reče mu: „Našli smo onoga za koga pisa Mojsej u Zakonu i Proroci: Isusa, sina Josifova, Nazarećanina.”46. I reče mu Natanailo: „Iz Nazareta može li biti što dobro?” Reče mu Filip: „Dođi i vidi!”47. A Isus vide Natanaila gde dolazi k njemu i reče za njega: „Evo pravog Izrailjca u kome nema lukavstva.”
48. Reče mu Natanailo: „Otkuda me poznaješ?” Odgovori Isus i reče mu: „Pre nego te pozva Filip, videh te kad beše pod smokvom.”49. Odgovori Natanailo i reče mu: „Ravi, ti si Sin Božiji, ti si car Izrailjev.”50. Odgovori Isus i reče mu: „Zato što ti kazah da te videh pod smokvom, veruješ? Videćeš više od ovoga.”51. I reče mu: „Zaista, zaista vam kažem: 'Od sada ćete videti nebo otvoreno i anđele Božije kako uzlaze i silaze na Sina Čovečijega.'”
Pouka ave Doroteja otkriva zašto uzdržanje od hrane nema snagu ako jezik osuđuje, pogled luta, a dela ostaju bez kontrole i kako bez unutrašnje discipline nema istinskog podviga.
Zašto ni spoljašnji mir ni uređeni život ne donose spokoj duši – snažne reči velikog pravoslavnog podvižnika razotkrivaju skrivene strasti koje čoveka udaljavaju od Boga i upozoravaju na najopasniji greh među njima.
Jedan od najvećih duhovnika 20. veka objašnjava kako demonske sile u nama gube moć kada im se odlučno suprotstavimo – jednostavan put ka duhovnoj pobedi koji svakog može inspirisati.
Pouka svetogorskog starca otkriva kako prepoznati lažnu tugu, kako je ne prihvatiti i otkriti snagu u pokajanju koje oslobađa i ispunjava život smislom.
Kako jedan jednostavan pokret može zaštititi dušu i umiriti duh – pouka velikog svetitelja našeg vremena otkriva zašto se pravilno osenjivanje ne sme zanemariti.
Svetih dvanaest mučenika postradali su u vreme cara Dioklecijana.
Na Teodorovu subotu verni sabrao se na liturgiji u slavu Svetog Simeona Mirotočivog, vladika Arsenije osveštao slavske darove.
Vernici svih generacija osjetili su snagu molitve i zajedništva, podsećajući se da jedini pravi kompas kroz život vodi kroz Hrista, ljubav i nesebično služenje bližnjima.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Jedan jednostavan trenutak i obična reč mogu pokazati da duge molitve same po sebi nisu dovoljne, pa čak mogu čoveka odvesti u sagrešenje.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Njegove reči probijaju svakodnevnu hladnoću: oproštaj, sažaljenje i ljubav prema bližnjima nisu samo vrlina – to je put ka istinskoj veri i unutrašnjem miru, koji menja srce i svet oko nas.
Jedan od najvećih duhovnika 20. veka podseća da vera nije samo spoljašnji čin, već štit koji čuva srce od nevidljivih iskušenja i zla koje ponekad nosimo nesvesno, čak i sami prema sebi.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Iako se na prvi pogled čini da su odmor, slobodno vreme i lični izbor dovoljni da ispune čoveka, iskustvo pokazuje da najveći broj ljudi baš nedeljom se bore sa osećajem tuge, nemira i neispunjenosti.
Zajednička vojna operacija Izraela i SAD protiv Irana dobila je kodno ime koje aludira na biblijskog praoca iz izraelskog kraljevskog roda.
Post i uzdržanje zato nisu tek spoljašnja pravila niti prolazne duhovne vežbe, već put ka očuvanju unutrašnje ravnoteže, trezvenosti i duševnog mira.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
U trenutku očaja mislila je da je ostala sama, a onda je saznala da je patrijarh intervenisao kod Boga, a ne kod ljudi.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Spoj hrskave korice, bogatstva povrća i orašastih plodova, idealan je za dane posta na ulju i trenutke zajedništva oko stola.
Post i uzdržanje zato nisu tek spoljašnja pravila niti prolazne duhovne vežbe, već put ka očuvanju unutrašnje ravnoteže, trezvenosti i duševnog mira.
Sveštenik Miloš Zekanović objašnjava zašto strpljenje, molitva i iskrena ljubav ostaju ključni za zajednicu koja traje, dok statistika pokazuje da se sve više brakova završava razvodom.
