Njegove reči probijaju svakodnevnu hladnoću: oproštaj, sažaljenje i ljubav prema bližnjima nisu samo vrlina – to je put ka istinskoj veri i unutrašnjem miru, koji menja srce i svet oko nas.
U tišini molitvi i jednostavnim gestovima svakodnevne ljubavi krije se snaga koja menja svet. Sveti Gavrilo Gruzijski nas podseća da vera nije samo liturgija i reči – vera je život u ljubavi, u gledanju bližnjega kao odraza samog Hrista. Njegove reči otvaraju pogled na duhovni svet u kojem oproštaj i sažaljenje postaju put ka Carstvu Nebeskom.
- Najvažnije je ispunjavati Božije zapovesti. Volite jedni druge, volite bližnje! A ja ću vašu ljubav prineti Bogu... Ako mrziš makar jednog čoveka – u njegovom liku mrziš Samog Hrista i dalek si od Carstva nebeskog. Mrzite zlo. A čoveka koji zlo čini volite i sažaljevajte. Možda će se onaj ko danas čini zlo sutradan molitvom, suzama, postom i pokajanjem očistiti i postati poput Anđela, sve je u volji Božijoj. Bilo je mnogo takvih slučajeva - govorio je Sveti Gavrilo Gruzijski..
U svetlu pravoslavlja, pouka Svetog Gavrila Gruzijskog nosi jasnu poruku: vera se meri kroz odnos prema bližnjem, kroz oproštaj, strpljenje i sažaljenje. U svetu u kojem mržnja i osuda često oblikuju naše svakodnevne izbore, ove reči podsećaju da je svaki čin ljubavi molitva koja nadilazi reči, i da kroz saosećanje prema grešnicima čovek stupa bliže Carstvu nebeskom. Sveti Gavrilo nas uči da pravo duhovno očinstvo i život pred Bogom nisu u monumentalnim delima, već u tišini srca koje voli.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Solunjanima, začalo 271 (5,1-8)
1. A o vremenima i rokovima, braćo, nije potrebno da vam se piše; 2. jer vi sami dobro znate da će Dan Gospodnji doći kao lopov u noći. 3. Jer kada govore: "Mir je i sigurnost," tada će naići na njih iznenada pogibija, kao bol na trudnu ženu, i neće izbeći. 4. Ali vi, braćo, niste u tami, da vas taj Dan zateče kao lopov. 5. Jer ste vi svi sinovi svetlosti i sinovi dana; nismo noći niti tame. 6. Zato nemojmo spavati, kao i ostali, nego bdimo i budimo trezni. 7. Jer koji spavaju, noću spavaju, i koji se opijaju noću se opijaju. 8. A mi koji smo sinovi dana budimo trezni i obučeni u oklop vere i ljubavi i s kacigom nade spasenja.
Sveto Jevanđelje po Luki, začalo 62 (11,47-54; 12,1)
47. "Teško vama što zidate grobnice prorocima, a vaši su ih ocevi pobili. 48. Vi, dakle, svedočite i odobravate dela otaca svojih; jer ih oni pobiše, a vi im grobnice zidate. 49. Zato i premudrost Božija reče: 'Poslaću im proroke i apostole, i od njih će jedne pobiti, a druge proterati; 50. da se ište od roda ovoga krv sviju proroka prolivena od postanja sveta.
51. Od krvi Aveljeve sve do krvi Zaharije, koji pogibe između žrtvenika i hrama.' Da, kažem vam, iskaće se od roda ovoga. 52. Teško vama zakonicima, što uzeste ključ od znanja: sami ne uđoste, a one koji bi ušli sprečiste.” 53. A dok im on ovo govoraše, počeše književnici i fariseji žestoko da ga napadaju i da navaljuju raznim pitanjima, 54. vrebajući ga i tražeći ne bi li što ulovili iz usta njegovih da bi ga okrivili.
1. Kada se, međutim, sabra na hiljade i hiljade naroda da stadoše gaziti jedni druge, poče govoriti najpre učenicima svojim: „Čuvajte se kvasca farisejskoga, a to je licemerje."
Učenik Svetih Kirila i Metodija ostavio je pouku koja i danas razotkriva snagu vere i pokazuje šta znači stati na stranu istine dok svet gubi kompas.
Veliki duhovnik 20. veka podseća da prava hrabrost i uspeh ne dolaze iz pohvala, već iz Božije milosti i sposobnosti da dete nauči da traži pomoć Boga u svakom koraku svog života.
Svetitelj iz 4. veka pokazuje jednostavan, ali dubok način da očistimo dušu, prevaziđemo greh i pronađemo unutrašnji mir.
Priča o svetitelju koji je pred filozofima i demonima pokazao da snaga vere nije u rečima, nego u znaku koji štiti i vodi kroz najmračnije iskušenja.
Reči jednog od najvećih svetaca pravoslavlja razbijaju iluziju o lakom autoritetu i otkrivaju da je najteža pozicija ona u kojoj čovek mora da predvidi buru, upozori druge i preuzme udarac koji je namenjen njima.
Dok nama korica hleba izgleda obično, negde daleko njena vrednost može značiti nadu– pouka omiljenog srpskog patrijarha otvara oči i srce na ono što svakodnevno zanemarujemo.
Njegove reči probijaju svakodnevnu hladnoću: oproštaj, sažaljenje i ljubav prema bližnjima nisu samo vrlina – to je put ka istinskoj veri i unutrašnjem miru, koji menja srce i svet oko nas.
Džej Di Vens otvoreno o odgajanju dece u hrišćanskoj tradiciji i granicama duhovnog uticaja u međuverskim brakovima, što je izazvalo žestoke reakcije i debatu u javnosti.
Dok su svetinje padale i ljudi bežali sa Kosmeta, mati Fevronija je ostala, spašavala izbeglice, molila se neprestano i postala simbol vere, snage i majčinske ljubavi.
Razvaljena vrata i razbacani bogoslužbeni predmeti sablaznili su jutros građane Ulcinja, dok Crkvena opština traži hitno otkrivanje počinilaca i jasnu poruku da se udar na svetinju neće tolerisati.
Svi su bili izloženi jezivim mukama, ali niko nije hteo da se odrekne Hrista.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Jedan od najvećih duhovnika 20. veka podseća da vera nije samo spoljašnji čin, već štit koji čuva srce od nevidljivih iskušenja i zla koje ponekad nosimo nesvesno, čak i sami prema sebi.
Dok mnoge obuzima strah i nesigurnost, svetitelj iz Gruzije ostavlja pouku koja budi nadu: prava snaga nije u onome što dolazi spolja, već u veri koja gori u srcu i ne može biti ugašena.
Jedna lekcija sa Svete gore pokazuje kako traženje pravde i „učtivo“ proklinjanje udaljavaju čoveka od istine – jer oprost oslobađa i nas same.
Kroz primer iz Starog zaveta, jedan od najvećih svetitelja pokazuje kako vera i strpljenje oblikuju unutrašnju svetlost koju ništa na svetu ne može ugasiti.
Dok su svetinje padale i ljudi bežali sa Kosmeta, mati Fevronija je ostala, spašavala izbeglice, molila se neprestano i postala simbol vere, snage i majčinske ljubavi.
Njihove sudbine spoj su posvećenosti, žrtve i istorijskih tragedija koje su obeležile prve vekove hrišćanstva.
Pravoslavna tradicija uči da se Bog otkriva kroz ljubav, milosrđe i nepokolebljivu vernost, kao onaj koji ne napušta svoje stvorenje čak ni onda kada se ono udalji od njega.
Kako pravila zasnovana na hrišćanskim vrednostima oblikuju karakter i veru deteta, a popustljivost ili pogrešna disciplina mogu imati teške posledice.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Liturgija, osvećenje slavskih darova i prisustvo brojnih uglednih gostiju obeležili su krsnu slavu Đurđic mitropolita šumadijskog.
Pravoslavna tradicija uči da se Bog otkriva kroz ljubav, milosrđe i nepokolebljivu vernost, kao onaj koji ne napušta svoje stvorenje čak ni onda kada se ono udalji od njega.
Recept iz vremena kada se sve spremalo bez žurbe ponovo osvaja — zahvaljujući bogatom nadevu, toploj čokoladnoj glazuri i uspomenama koje mirišu na maslo.
