Pojas Presvete Bogorodice sutra će predvoditi Spasovdansku litiju, a vrata Vaznesenjske crkve i Hrama Svetog Save ostaće otvorena cele noći za vernike koji žele da se poklone ovoj velikoj svetinji.
Beograd večeras dočekuje jednu od najvećih hrišćanskih relikvija - Pojas Presvete Bogorodice, svetinju koju pravoslavni vekovima poštuju kao znak posebnog pokrova Majke Božje nad vernim narodom.
Njegov dolazak u srpsku prestonicu već sada se doživljava kao događaj koji prevazilazi uobičajena crkvena okupljanja jer se očekuje da hiljade ljudi tokom dana i noći dođu da se poklone i pomole pred svetinjom.
Pojas Presvete Bogorodice biće svečano dočekan večeras u 17 časova u Vaznesenjskoj crkvi, a sutra će biti na čelu Spasovdanske litije, jednog od najvažnijih duhovnih događaja Beograda, čime ovogodišnja proslava Vaznesenja Gospodnjeg dobija poseban istorijski i duhovni značaj.
U susret dolasku svetinje, vladika Dositej potvrdio je da Vaznesenjska crkva neće biti zatvarana sve dok ispred nje bude vernika koji žele da se poklone Pojasu Presvete Bogorodice. Isto pravilo važiće i za Hram Svetog Save na Vračaru, gde će se svetinja nakon Spasovdana nalaziti pred narodom sve do 29. maja.
Reči vladike Dositeja govore koliko se veliki broj vernika očekuje tokom narednih dana.
- Crkva se uopšte neće zatvarati cele noći? Mi verujemo, da će toliko naroda biti da prosto neće biti potrebe da je zatvaramo. To je čast, to nije bilo ko, to je tako veliki blagoslov - rekao je vladika Dositej za TV Hram.
On je naglasio da ne očekuje ravnodušnost pred dolaskom jedne od najvećih svetinja pravoslavnog sveta.
- Prosto ja ne mogu da verujem da bi Beograđani bili ravnodušni. Ne samo Beograđani nego i cela Srbija. To će, verujem sigurno, biti noć u koju će doći jako mnogo ljudi.
U Beogradu se već oseća atmosfera velikog iščekivanja. Među vernicima se govori o retkoj prilici da se čovek pokloni svetinji koja se vekovima čuva sa posebnim poštovanjem i pred kojom su se molili carevi, monasi, majke, bolesni i oni koji traže utehu.
Prema crkvenom predanju, Presveta Bogorodica predala je svoj pojas apostolu Tomi nakon svog Uspenja, a relikvija je potom vekovima čuvana kao velika svetinja hrišćanskog sveta.
Vernici veruju da molitva pred Pojasom Presvete Bogorodice donosi utehu, duhovno ohrabrenje i pomoć u teškim životnim iskušenjima.
Zbog toga se očekuje da će mnogi ljudi u tišini i molitvi provesti sate čekajući da priđu svetinji, bez obzira na doba noći.
Vladika Dositej kaže da će crkva organizovati neprekidna dežurstva kako bi vernici mogli da dolaze bez prekida.
- Mi planiramo da organizujemo dežurstvo sveštenika. Celu noć pored, a to znači ne samo sveštenika nego i onih koji su obezbeđenje.
Spasovdanska litija već decenijama okuplja veliki broj građana, ali će ovog puta njeno čelo krasiti svetinja koju pravoslavni smatraju neprocenjivim duhovnim blagom.
Za mnoge vernike upravo će prisustvo Pojasa Presvete Bogorodice ovogodišnju litiju učiniti događajem koji će se dugo pamtiti.
Dok se Beograd priprema za dolazak hiljada ljudi, u hramovima se već govori o danima koji predstoje kao o retkom trenutku zajedničke molitve, sabranja i nade.
A možda će upravo slike ljudi koji u tišini, tokom cele noći, čekaju da se poklone svetinji najbolje pokazati koliko je duboka čovekova potreba da, makar na trenutak, oseti blizinu svetinje i utehu vere.
Praznici Vaznesenje Hristovo i Silazak Duha Svetoga pripadaju istom vaskršnjem krugu i njihov datum uvek zavisi od praznika Vaskrsenja Hristovog U prestonicu stižu relikvije neprocenjive vrednosti, vezane za Svetog Savu i najdublje slojeve srpske tradicije, uoči izložbe koja će trajati do sredine leta i koja se već najavljuje kao događaj koji prevazilazi uobičajene kulturne okvire. Na konferenciji za medije objavljeno je kako će izgledati događaj koji će ovogodišnjoj Spasovdanskoj litiji dati poseban značaj Od Kosova i Metohije do smene u Žičkoj eparhiji i rasprave o savremenim izazovima - najviši jerarhijski skup SPC doneo je niz poteza koji otvaraju nova pitanja o pravcu i unutrašnjim odnosima Crkve.
Foto: SPC
Spasovdanska litija s posebnim blagoslovom
Praznici i sveci
23:34 | 03.05.2026
KOG DATUMA SU PRAZNICI SPASOVDAN I DUHOVI 2026. GODINE?
Aktuelno iz SPC
20:07 | 12.05.2026
ISTORIJSKI DAN ZA SRBIJU: Crkva i država sutra u Beogradu dočekuju najveće svetinje sa Svete gore
Aktuelno iz SPC
16:46 | 19.05.2026
POSLE ŠEST VEKOVA VELIKA SVETINJA STIŽE U SRBIJU: Beograd dočekuje Pojas Presvete Bogorodice, patrijarh će lično nositi čudotvornu relikviju
Duhovna riznica
19:22 | 19.05.2026
SRPSKA CRKVA IZMEĐU JEDINSTVA I LOMOVA: Objavljeno zvanično saopštenje o odlukama ovogodišnjeg Sabora
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Kodrata po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog Jeroteja Atinskog. Katolička crkva slave Svetog Franju Asiškog, Jevreji obeležavaju Simhat Toru, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Jedna od pouka svetogorskog starca otkriva zašto i mali prinos pred Bogom ima posebnu vrednost kada se uz sveću setimo onih koji prolaze kroz patnju, nevolju i teške životne trenutke.
Jedan od Sedamdesetorice nije pred rimskom vlašću branio samo sebe, već je sastavio odbranu hrišćanske vere i zatražio da se vernici ne gone bez stvarne krivice.
U izraelu se obeležava se 3. oktobra 2026. godine, a u dijaspori se Simhat tora slavi dan kasnije; evo zbog čega se osmi dan razlikuje od prethodnih sedam i kakvu simboliku nosi ovaj praznični datum.
Poslednji ispraćaj Maise i Meri Daoud okupio je porodicu, prijatelje i vernike u Hramu Svetog Porfirija u Gazi, dok je Jerusalimska patrijaršija uputila molitvu za pokoj njihovih duša i utehu najbližima.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Na obeležavanju Spasovdana u Starom dvoru episkop toplički Petar poručio je da Beograd vekovima čuva identitet grada svetinja, stradanja i pravoslavnog zaveta.
Sabranost i snažan duhovni prizor obeležili su jutarnje okupljanje, uz dolazak vernika iz svih krajeva grada i atmosferu koja je ispunila hram i njegovu portu.
Detaljan plan kretanja litije od Vaznesenjskog hrama do Hrama Svetog Save, uz privremene obustave i izmene u saobraćaju, uz očekivano prisustvo velikog broja učesnika i prolazak kroz najprometnije gradske ulice.
Oštećeni su fasada, lim na zvoniku i bakarni oluk, dok policija utvrđuje okolnosti događaja i traga za počiniocem.
Obeležavanje godišnjice okupilo je predstavnike Srbije i Severne Makedonije, pripadnike Vojske Srbije i brojne Srbe, uz molitvu za 1.321 vojnika koji počivaju na bitoljskom vojničkom groblju.
Kao dečaci ostali su bez oba roditelja, a sada se jedan od njih bori sa teškim oboljenjem jetre i čeka priliku za nastavak lečenja.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Crkva predviđa jedan jedini izuzetak od redovnog načina vršenja Svete tajne krštenja, koji je strogo regulisan crkvenim zakonom.
Od Hristovih reči o Pričešću do Tomine sumnje i pažljivo usmerene svetlosti, svaki prizor na čuvenom remek-delu ima svoje značenje, a perspektiva stvara utisak da se i posmatrač nalazi za trpezom.
U besedi za subotu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički donosi snažno razmišljanje o onome što ljudi smatraju najvećim blagom i o putu kojim se, prema Hristovim rečima, dolazi do Oca.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
