Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Postoji pitanje koje se tiho provlači kroz život vernika: ako je Bog ljubav, ako je milost bezmere, zar se onda ne podrazumeva da će svi na kraju biti spaseni? Ta misao zvuči utešno, gotovo oslobađajuće, ali upravo tu počinje problem – jer uteha bez odgovornosti lako se pretvara u uspavanku za savest. Na to pitanje, koje se i danas često postavlja bez stvarne želje za odgovorom, jedna pouka Svetog Gavrila Gruzijskog udara pravo u srž i razbija lažnu sigurnost.
- Da li će se svi spasiti? - upitali su starca Gavrila.
- Ne - sa suzama odgovori on, pa dodade:
- Bog ti se neće smilovati i ja neću moći da ti pomognem ako sam ne uložiš trud, ako ne poradiš na svom spasenju. Onaj ko spasava svoju dušu pomaže i drugom rečju ili delom – on je izvršitelj zapovesti Hristovih.
U ovim kratkim, ali teškim rečima nema ni traga hladnoj osudi. Suze Svetog Gavrila govore više od svake teologije: spasenje nije administrativna odluka, niti kolektivni popust na kraju istorije. Ono je lični podvig, svakodnevni napor da se srce očisti, volja ispravi, a vera pretoči u delo. Milost Božija ne ukida ljudsku odgovornost; ona je pretpostavlja.
Ova pouka ne ostavlja prostor za ravnodušnost. Ona ne dozvoljava da se iza Božje ljubavi sakrije lenjost duha. U pravoslavlju, spasenje nije kraj puta, već način hoda. A ko tim putem ne želi da ide, ne može se nadati da će stići samo zato što je put postojao.
Poslanica Svetog apostola Pavla Jevrejima, začalo 323 (10,1-18)
1. Jer Zakon imajući samo senku budućih dobara, a ne sami lik stvari, ne može nikada jednim te istim žrtvama, koje se prinose stalno svake godine, usavršiti one koji pristupaju. 2. Inače, zar one ne bi prestale da se prinose, pošto oni koji služe ne bi se više osećali grešnim, budući jednom za svagda očišćeni? 3. Međutim, te žrtve svake godine podsećaju na grehe. 4. Jer nije moguće da krv junaca i jaraca spere grehe.
5. Zato ulazeći u svet govori: „Žrtvu i prinos nisi hteo, ali si mi telo pripremio. 6. Svespaljenice i žrtve za grehe nisu ti bile ugodne;” 7. Tada rekoh: „Evo dođoh, kao što je u početku Knjige pisano za mene, da učinim volju tvoju, Bože.” 8. Govoreći prethodno, da žrtvu i prinos i svespaljenice i žrtve za grehe nisi hteo niti su ti bile ugodne, one koje se po zakonu prinose; 9. Potom reče: „Evo idem da učinim volju tvoju, Bože.” Ukida prvo, da postavi drugo.
10. Tom voljom smo osvećeni prinošenjem tela Isusa Hrista jednom za svagda. 11. I svaki sveštenik stoji svakodnevno služeći i mnogo puta prinoseći iste žrtve koje nikada ne mogu uništiti grehe; 12. a On, prinevši jednu žrtvu za grehe, zanavek sede s desne strane Boga, 13. čekajući dalje dok se ne polože neprijatelji njegovi za podnožje nogu njegovih. 14. Jer je On jednim prinosom učinio savršenima zauvek one koji se osvećuju 15. a svedoči nam i Duh Sveti; jer pošto je napred rekao:
16. „Ovo je Zavet koji ću im zaveštati posle onih dana”, govori Gospod, dajući zakone moje u srca njihova, i u misli njihove napisaću ih, kaže: 17. „I grehe njihove i bezakonja njihova neću više spominjati.” 18. A gde je oproštenje grehova, tu nema više prinosa za njih.
30. I zabrani im da nikom ne govore o njemu. 31. I poče ih učiti da Sin Čovečiji treba mnogo da postrada, i da će ga odbaciti starešine i prvosveštenici i književnici, i da će ga ubiti, i da će posle tri dana vaskrsnuti. 32. I reče im to otvoreno. I uze ga Petar nasamo i poče ga koriti. 33. A on, okrenuvši se i pogledavši na učenike svoje, zapreti Petru govoreći: „Idi od mene, satano: jer ti ne misliš ono što je Božije nego što je ljudsko.” 34. I dozvavši narod sa učenicima svojim reče im: „Ko hoće za mnom da ide neka se odrekne sebe i uzme krst svoj, i za mnom ide.
U jednoj od svojih pouka veliki ruski podvižnik i duhovnik ističe da ništa ne može zameniti smirenje i objašnjava kako ono oblikuje dušu prema Božjem daru.
Priča o čoveku koji je grešio ceo život, ali se iskreno pokajao, otkriva večni dijalog između ljudske nesavršenosti i božanske milosti – i pruža nadu svakome ko traži unutrašnje oslobođenje.
Svetogorski starac otkriva zašto se čovek ne menja opomenom i šta je jedini put koji ostavlja trag
Suočavanje sa brigama i prazninom može biti iskušenje, ali Isihastina reč pokazuje put ka istinskoj slobodi duhovnog života.
Svetac našeg vremena objasnio je kako iskrena, životna ispovest oslobađa dušu od nevidljivih rana i otvara put ka unutrašnjem miru.
Veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava kako možemo sačuvati dušu od nevidljivih napada koji vrebaju svakog nepažljivog čoveka.
Svetogorski starac objašnjava zašto i molitva izgovorena bez pune sabranosti nije prazna, već deluje kao duhovni udar koji zaustavlja haos misli i odvraća ono što čoveka udaljava od mira.
Punih devet dana su lagano umirali na krstu, hrabreći jedno drugo.
Sud u Podgorici dosudio je odštetu arhimandritu Hrizostomu Nešiću nakon što je na kontroverznom portalu bio označen kao „špijun“, zajedno sa više monaha i sveštenika SPC.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Na izraelskim poljima počinje žetva pšenice za „šmura macu“, koja se mesecima čuva pod strogim nadzorom i kroz svaki korak priprema za Pesah, uz pravila u kojima nema mesta ni za najmanju grešku.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Gruzijski svetitelj nas uči - umesto da čekamo da sreća ili nevolja dođu sami od sebe, svaka odluka i svaki čin oblikuju naš put ka spasenju.
Kako jedan jednostavan pokret može zaštititi dušu i umiriti duh – pouka velikog svetitelja našeg vremena otkriva zašto se pravilno osenjivanje ne sme zanemariti.
Jedan jednostavan trenutak i obična reč mogu pokazati da duge molitve same po sebi nisu dovoljne, pa čak mogu čoveka odvesti u sagrešenje.
Njegove reči probijaju svakodnevnu hladnoću: oproštaj, sažaljenje i ljubav prema bližnjima nisu samo vrlina – to je put ka istinskoj veri i unutrašnjem miru, koji menja srce i svet oko nas.
Svetogorski starac objašnjava zašto i molitva izgovorena bez pune sabranosti nije prazna, već deluje kao duhovni udar koji zaustavlja haos misli i odvraća ono što čoveka udaljava od mira.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Carigradski patrijarh poručio je da se približavanje Carigradske i Rimokatoličke crkve nastavlja i ocenio da je obnova punog zajedništva istorijski proces koji više ne može da se zaustavi.
Iz velike ljubavi prema ljudima, Bog nam je dao te divne ljude, istakao je otac Vasilije.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Srce mladog sveštenika nije izdržalo postoperativni period.
Jednostavno jelo od nekoliko sastojaka vekovima je bilo nezaobilazno tokom posta na ulju, a tajna punog ukusa krije se u načinu kuvanja i strpljivom krčkanju koje pasulju daje posebnu aromu.
Monahinja Hristina decenijama je, bez buke i želje za priznanjem, služila Crkvi i ljudima, a oni koji su je poznavali pamte je kao simbol krotosti, požrtvovanja i tihe vere koja je menjala živote oko nje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
