Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Postoji pitanje koje se tiho provlači kroz život vernika: ako je Bog ljubav, ako je milost bezmere, zar se onda ne podrazumeva da će svi na kraju biti spaseni? Ta misao zvuči utešno, gotovo oslobađajuće, ali upravo tu počinje problem – jer uteha bez odgovornosti lako se pretvara u uspavanku za savest. Na to pitanje, koje se i danas često postavlja bez stvarne želje za odgovorom, jedna pouka Svetog Gavrila Gruzijskog udara pravo u srž i razbija lažnu sigurnost.
- Da li će se svi spasiti? - upitali su starca Gavrila.
- Ne - sa suzama odgovori on, pa dodade:
- Bog ti se neće smilovati i ja neću moći da ti pomognem ako sam ne uložiš trud, ako ne poradiš na svom spasenju. Onaj ko spasava svoju dušu pomaže i drugom rečju ili delom – on je izvršitelj zapovesti Hristovih.
U ovim kratkim, ali teškim rečima nema ni traga hladnoj osudi. Suze Svetog Gavrila govore više od svake teologije: spasenje nije administrativna odluka, niti kolektivni popust na kraju istorije. Ono je lični podvig, svakodnevni napor da se srce očisti, volja ispravi, a vera pretoči u delo. Milost Božija ne ukida ljudsku odgovornost; ona je pretpostavlja.
Ova pouka ne ostavlja prostor za ravnodušnost. Ona ne dozvoljava da se iza Božje ljubavi sakrije lenjost duha. U pravoslavlju, spasenje nije kraj puta, već način hoda. A ko tim putem ne želi da ide, ne može se nadati da će stići samo zato što je put postojao.
Poslanica Svetog apostola Pavla Jevrejima, začalo 323 (10,1-18)
1. Jer Zakon imajući samo senku budućih dobara, a ne sami lik stvari, ne može nikada jednim te istim žrtvama, koje se prinose stalno svake godine, usavršiti one koji pristupaju. 2. Inače, zar one ne bi prestale da se prinose, pošto oni koji služe ne bi se više osećali grešnim, budući jednom za svagda očišćeni? 3. Međutim, te žrtve svake godine podsećaju na grehe. 4. Jer nije moguće da krv junaca i jaraca spere grehe.
5. Zato ulazeći u svet govori: „Žrtvu i prinos nisi hteo, ali si mi telo pripremio. 6. Svespaljenice i žrtve za grehe nisu ti bile ugodne;” 7. Tada rekoh: „Evo dođoh, kao što je u početku Knjige pisano za mene, da učinim volju tvoju, Bože.” 8. Govoreći prethodno, da žrtvu i prinos i svespaljenice i žrtve za grehe nisi hteo niti su ti bile ugodne, one koje se po zakonu prinose; 9. Potom reče: „Evo idem da učinim volju tvoju, Bože.” Ukida prvo, da postavi drugo.
10. Tom voljom smo osvećeni prinošenjem tela Isusa Hrista jednom za svagda. 11. I svaki sveštenik stoji svakodnevno služeći i mnogo puta prinoseći iste žrtve koje nikada ne mogu uništiti grehe; 12. a On, prinevši jednu žrtvu za grehe, zanavek sede s desne strane Boga, 13. čekajući dalje dok se ne polože neprijatelji njegovi za podnožje nogu njegovih. 14. Jer je On jednim prinosom učinio savršenima zauvek one koji se osvećuju 15. a svedoči nam i Duh Sveti; jer pošto je napred rekao:
16. „Ovo je Zavet koji ću im zaveštati posle onih dana”, govori Gospod, dajući zakone moje u srca njihova, i u misli njihove napisaću ih, kaže: 17. „I grehe njihove i bezakonja njihova neću više spominjati.” 18. A gde je oproštenje grehova, tu nema više prinosa za njih.
30. I zabrani im da nikom ne govore o njemu. 31. I poče ih učiti da Sin Čovečiji treba mnogo da postrada, i da će ga odbaciti starešine i prvosveštenici i književnici, i da će ga ubiti, i da će posle tri dana vaskrsnuti. 32. I reče im to otvoreno. I uze ga Petar nasamo i poče ga koriti. 33. A on, okrenuvši se i pogledavši na učenike svoje, zapreti Petru govoreći: „Idi od mene, satano: jer ti ne misliš ono što je Božije nego što je ljudsko.” 34. I dozvavši narod sa učenicima svojim reče im: „Ko hoće za mnom da ide neka se odrekne sebe i uzme krst svoj, i za mnom ide.
U jednoj od svojih pouka veliki ruski podvižnik i duhovnik ističe da ništa ne može zameniti smirenje i objašnjava kako ono oblikuje dušu prema Božjem daru.
Priča o čoveku koji je grešio ceo život, ali se iskreno pokajao, otkriva večni dijalog između ljudske nesavršenosti i božanske milosti – i pruža nadu svakome ko traži unutrašnje oslobođenje.
Svetogorski starac otkriva zašto se čovek ne menja opomenom i šta je jedini put koji ostavlja trag
Suočavanje sa brigama i prazninom može biti iskušenje, ali Isihastina reč pokazuje put ka istinskoj slobodi duhovnog života.
Svetac našeg vremena objasnio je kako iskrena, životna ispovest oslobađa dušu od nevidljivih rana i otvara put ka unutrašnjem miru.
Veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava kako možemo sačuvati dušu od nevidljivih napada koji vrebaju svakog nepažljivog čoveka.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Trifuna po starom i Svetog Avksentija po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Valentina, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika
Duhovna pouka koja otkriva kako zajednička molitva Crkve postaje snažan kanal milosrđa i povezanosti između generacija.
Otkrijte kako se priprema autentično koljivo iz ćelije Presvete Bogorodice Axion Esti, sa sastojcima koji simbolizuju Vaskrsenje, Carstvo nebesko i večni život.
Sveštenik Predrag Šćepanović otkriva kako Zadušnice nisu samo običaj, već trenutak u kojem ljubav prema upokojenima i vera dobijaju oblik kroz molitvu, svetlost sveće i simboliku koljiva.
Posle duge i teške bolesti, monah poznat po smirenosti i predanosti molitvi upokojio se u Gospodu - opelo i sahrana zakazani za sutra.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Jedan jednostavan trenutak i obična reč mogu pokazati da duge molitve same po sebi nisu dovoljne, pa čak mogu čoveka odvesti u sagrešenje.
Njegove reči probijaju svakodnevnu hladnoću: oproštaj, sažaljenje i ljubav prema bližnjima nisu samo vrlina – to je put ka istinskoj veri i unutrašnjem miru, koji menja srce i svet oko nas.
Jedan od najvećih duhovnika 20. veka podseća da vera nije samo spoljašnji čin, već štit koji čuva srce od nevidljivih iskušenja i zla koje ponekad nosimo nesvesno, čak i sami prema sebi.
Dok mnoge obuzima strah i nesigurnost, svetitelj iz Gruzije ostavlja pouku koja budi nadu: prava snaga nije u onome što dolazi spolja, već u veri koja gori u srcu i ne može biti ugašena.
Duhovna pouka koja otkriva kako zajednička molitva Crkve postaje snažan kanal milosrđa i povezanosti između generacija.
Sveštenik Predrag Šćepanović otkriva kako Zadušnice nisu samo običaj, već trenutak u kojem ljubav prema upokojenima i vera dobijaju oblik kroz molitvu, svetlost sveće i simboliku koljiva.
Posle duge i teške bolesti, monah poznat po smirenosti i predanosti molitvi upokojio se u Gospodu - opelo i sahrana zakazani za sutra.
Dirljiva priča o malom Hristiforu, o tišini koja je ušla u porodični dom, o odlasku u šidsku Lazaricu i o molitvi posle koje se dečakov glas vratio.
Isceljivao je bolesti i izgonio zle duhove.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Gotovo da nema vernika koji, ulazeći u crkvu, najpre ne priđe mestu za sveće – bilo da se moli za zdravlje svojih bližnjih ili za pokoj duša upokojenih.
Sveti oci su opominjali da je uzaludno vapiti Bogu ako ne postoji trud da se sopstveni život uskladi sa zapovestima.
Nakon liturgije koju je služio mitropolit šumadijski Jovan, sveštenici iz tri namesništva i profesori Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta otvorili su razgovor o izazovima crkvenog života koji se ne vide sa ambona.
