Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Badnji dan bi, po hrišćanskom učenju, trebalo da donese tišinu pred Rođenje, uzdržanje od buke, ali i praštanje. Umesto toga, u Osijeku je doneo policijski zapisnik, proterivanje i zabranu ulaska - petorici trubača iz Srbije, zatečenih kako sviraju po ulicama i ugostiteljskim objektima bez dozvola za rad i boravak. Formalno, prekršaj. Suštinski, poruka koja daleko nadilazi administrativni okvir.
Policija je 24. decembra, na Badnji dan po gregorijanskom kalendaru, reagovala na dojavu o uličnim sviračima. Petorica muzičara, starosti od 20 do 57 godina, privedeni su kako bi se utvrdile okolnosti njihovog boravka. Utvrđeno je da su došli u Hrvatsku s namerom da sviraju i zarade novac, bez potrebnih dozvola za boravak i rad. Ishod je bio brz i neumoljiv: doneto je rešenje o proterivanju, izrečena zabrana ulaska u Hrvatsku na tri meseca i određen rok od sedam dana da napuste zemlju, piše portal HRT.
Na papiru, sve izgleda čisto. Ali papiri često služe da sakriju ono što se ne želi glasno reći.
Jer ovo nije izolovan slučaj. Istog dana romski orkestar je proteran sa gradskog trga u Sinju, uz obrazloženje da pesma „Đurđevdan“ nije primerena Badnjem danu koji obeležava Rimokatolička crkva po gregorijanskom kalendaru. Gradonačelniku Sinja, Miri Bulju, zasmetala je pesma duboko ukorenjena u pravoslavnoj tradiciji, ali i u romskom muzičkom nasleđu. Pesma o prazniku, pesma o ljubavi - proglašena je nepoželjnom.
I tu se krug zatvara. Đurđevdan, kao pravoslavni praznik, nije politički slogan niti provokacija. On je liturgijski dan, vezan za Svetog Georgija, mučenika i pobednika nad strahom, koga i Rimokatolička crkva obeležava 23. aprila. Pesma o Đurđevdanu nije poziv na mržnju, niti poricanje tuđe vere. Ona je deo kolektivnog pamćenja naroda koji je vekovima učio da se raduje i onda kada mu je radost osporavana.
U isto vreme, u Hrvatskoj nekažnjeno prolazi Marko Perković Tompson, koji javno uzvikuje ustaški poklič „Za dom spremni“. Tu nema zabrana, nema hitnih intervencija, nema brige za „neprimerenost“. Očigledno, problem nije u muzici, već u tome ko je peva i šta ona simbolizuje.
U pravoslavnom shvatanju, Badnji dan je poziv na smirenje, a ne na lov. A upravo taj izraz „lov na muzičare“ nameće se sam od sebe. Ne love se svi. Love se oni čija pesma podseća da postoji i drugačiji kalendar, drugačije pamćenje i drugačije ispovedanje hrišćanske vere.
Kada truba postane razlog za proterivanje, a pesma o svetitelju povod za zabranu, onda to više nije pitanje reda i zakona. To je pitanje straha od identiteta. A strah, kako uči pravoslavna vera, nikada ne dolazi od Boga.
U Apostolskoj palati predsednik Hrvatske uručio papi kopiju glagoljskog misala iz 1483. godine i uputio poziv Svetom Ocu da poseti Hrvatsku.
Od posta i nemrsa do lične pobožnosti - objašnjenje pravila koja važe za vernike i razloga zbog kojih Badnji dan nema status obavezne pokore.
Od Bunjevaca do Slovaka, običaji Badnjaka u Srbiji oslikavaju duhovnu pripremu, porodično zajedništvo i molitvu, a ponoćna misa ostaje trenutak koji okuplja vernike u svetlosti sveća i tišini iščekivanja.
Pred praznik Hristovog rođenja franjevac je ušao u karlovački zatvor, služio svetu misu i susreo dvanaestoricu ljudi koje naziva Isusovim malenima.
U svojim poslednjim ispovestima ljudi nikada ne žale zbog onoga čemu su najviše težili tokom života, a to je život u blagostanju.
U besedi za petak 12. sedmice po Duhovima, Vladika Nikolaj poredi ratove hrišćanskih i neznabožačkih naroda, a zatim mnogo dublje govori o sukobu koji čovek vodi sa sopstvenim strastima i o miru koji počinje u duši.
Probajte zapečeni grašak sa povrćem po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte molitvu Presvetoj Bogorodici za petak i duhovno se nadahnite poukom Svetog Pajsija Svetogorca.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Emilijana Ispovednika po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti apostol Tadej. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog pape Pija X, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Sve nevolje prihvatao je Hrista radi, ne odričući se vere koju je ispovedao.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
U svojim poslednjim ispovestima ljudi nikada ne žale zbog onoga čemu su najviše težili tokom života, a to je život u blagostanju.
U besedi za petak 12. sedmice po Duhovima, Vladika Nikolaj poredi ratove hrišćanskih i neznabožačkih naroda, a zatim mnogo dublje govori o sukobu koji čovek vodi sa sopstvenim strastima i o miru koji počinje u duši.
Probajte zapečeni grašak sa povrćem po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte molitvu Presvetoj Bogorodici za petak i duhovno se nadahnite poukom Svetog Pajsija Svetogorca.
Reči svetogorskog starca o ljudskoj slabosti otkrivaju zašto jedan pad ne mora da bude kraj borbe, već trenutak iz kojeg se može izvući važna pouka za ono što dolazi.
U svojim poslednjim ispovestima ljudi nikada ne žale zbog onoga čemu su najviše težili tokom života, a to je život u blagostanju.
Nove pesme mitropolita zvorničko-tuzlanskog posvećene su svetiteljima, Presvetoj Bogorodici, monaškom životu, veri i duhovnom podvigu, a nastale su prema njegovim autorskim stihovima.
Pevačica je tokom privatne posete manastiru Varlam provela tri sata, upoznala se sa monaškim životom i zatražila savet o duhovnim pitanjima od starešine ovog drevnog središta Pravoslavne crkve.
Kada su se Mihajlo i Ana izgubili u šumi, neobičan drveni krstić i zvuk crkvenog zvona poveli su ih putem na kojem su otkrili da pomoć ponekad stiže onda kada joj se najmanje nadamo.
Liturgiju su služili vladike Isihije i Kirilo, a verni narod u hrvatskoj prestonici dobio je mogućnost molitvenog poklonjenja svetim moštima Svetog vladike Nikolaja i Svetog Justina Ćelijskog.
Tokom praznične Liturgije u hramu Svetog pravednog Josifa u Hjustonu primili su Svetu tajnu krštenja i miropomazanja, a njihov dolazak u Pravoslavnu crkvu bio je deo samog bogosluženja.
Zrna soje, luk, praziluk i začini daju ovom posnom jelu bogat ukus, a priprema bez ulja čini ga odličnim izborom za dane strogog posta.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
