Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Badnji dan bi, po hrišćanskom učenju, trebalo da donese tišinu pred Rođenje, uzdržanje od buke, ali i praštanje. Umesto toga, u Osijeku je doneo policijski zapisnik, proterivanje i zabranu ulaska - petorici trubača iz Srbije, zatečenih kako sviraju po ulicama i ugostiteljskim objektima bez dozvola za rad i boravak. Formalno, prekršaj. Suštinski, poruka koja daleko nadilazi administrativni okvir.
Policija je 24. decembra, na Badnji dan po gregorijanskom kalendaru, reagovala na dojavu o uličnim sviračima. Petorica muzičara, starosti od 20 do 57 godina, privedeni su kako bi se utvrdile okolnosti njihovog boravka. Utvrđeno je da su došli u Hrvatsku s namerom da sviraju i zarade novac, bez potrebnih dozvola za boravak i rad. Ishod je bio brz i neumoljiv: doneto je rešenje o proterivanju, izrečena zabrana ulaska u Hrvatsku na tri meseca i određen rok od sedam dana da napuste zemlju, piše portal HRT.
Na papiru, sve izgleda čisto. Ali papiri često služe da sakriju ono što se ne želi glasno reći.
Jer ovo nije izolovan slučaj. Istog dana romski orkestar je proteran sa gradskog trga u Sinju, uz obrazloženje da pesma „Đurđevdan“ nije primerena Badnjem danu koji obeležava Rimokatolička crkva po gregorijanskom kalendaru. Gradonačelniku Sinja, Miri Bulju, zasmetala je pesma duboko ukorenjena u pravoslavnoj tradiciji, ali i u romskom muzičkom nasleđu. Pesma o prazniku, pesma o ljubavi - proglašena je nepoželjnom.
I tu se krug zatvara. Đurđevdan, kao pravoslavni praznik, nije politički slogan niti provokacija. On je liturgijski dan, vezan za Svetog Georgija, mučenika i pobednika nad strahom, koga i Rimokatolička crkva obeležava 23. aprila. Pesma o Đurđevdanu nije poziv na mržnju, niti poricanje tuđe vere. Ona je deo kolektivnog pamćenja naroda koji je vekovima učio da se raduje i onda kada mu je radost osporavana.
U isto vreme, u Hrvatskoj nekažnjeno prolazi Marko Perković Tompson, koji javno uzvikuje ustaški poklič „Za dom spremni“. Tu nema zabrana, nema hitnih intervencija, nema brige za „neprimerenost“. Očigledno, problem nije u muzici, već u tome ko je peva i šta ona simbolizuje.
U pravoslavnom shvatanju, Badnji dan je poziv na smirenje, a ne na lov. A upravo taj izraz „lov na muzičare“ nameće se sam od sebe. Ne love se svi. Love se oni čija pesma podseća da postoji i drugačiji kalendar, drugačije pamćenje i drugačije ispovedanje hrišćanske vere.
Kada truba postane razlog za proterivanje, a pesma o svetitelju povod za zabranu, onda to više nije pitanje reda i zakona. To je pitanje straha od identiteta. A strah, kako uči pravoslavna vera, nikada ne dolazi od Boga.
U Apostolskoj palati predsednik Hrvatske uručio papi kopiju glagoljskog misala iz 1483. godine i uputio poziv Svetom Ocu da poseti Hrvatsku.
Od posta i nemrsa do lične pobožnosti - objašnjenje pravila koja važe za vernike i razloga zbog kojih Badnji dan nema status obavezne pokore.
Od Bunjevaca do Slovaka, običaji Badnjaka u Srbiji oslikavaju duhovnu pripremu, porodično zajedništvo i molitvu, a ponoćna misa ostaje trenutak koji okuplja vernike u svetlosti sveća i tišini iščekivanja.
Pred praznik Hristovog rođenja franjevac je ušao u karlovački zatvor, služio svetu misu i susreo dvanaestoricu ljudi koje naziva Isusovim malenima.
Sretenje se takođe naziva i "Hristovo sretenje u hramu" ili "Hristovo prikazanje".
Napustiti Svetu liturgiju bez ozbiljnog razloga smatra se velikim grehom, jer se time pokazuje nemar prema svetinji i prekida zajedništvo u najuzvišenijem trenutku sabranja Crkve.
Isceljivao je bolesti i izgonio zle duhove.
I dobro i loše je od Gospoda.
Nevidljiva podvala na carigradskim pijacama, san arhiepiskopa i čudo koje je odredilo kako hrišćani do danas razumeju smrt, sećanje i vaskrsenje.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Napustiti Svetu liturgiju bez ozbiljnog razloga smatra se velikim grehom, jer se time pokazuje nemar prema svetinji i prekida zajedništvo u najuzvišenijem trenutku sabranja Crkve.
I dobro i loše je od Gospoda.
Nevidljiva podvala na carigradskim pijacama, san arhiepiskopa i čudo koje je odredilo kako hrišćani do danas razumeju smrt, sećanje i vaskrsenje.
U besedi za subotu mesopusne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da reč kojom je Gospod oblikovao svet i danas deluje – pročišćava, vodi i oplemenjuje čoveka.
Isceljivao je bolesti i izgonio zle duhove.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
U besedi za subotu mesopusne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da reč kojom je Gospod oblikovao svet i danas deluje – pročišćava, vodi i oplemenjuje čoveka.
Duhovna pouka koja otkriva kako zajednička molitva Crkve postaje snažan kanal milosrđa i povezanosti između generacija.
Otkrijte kako se priprema autentično koljivo iz ćelije Presvete Bogorodice Axion Esti, sa sastojcima koji simbolizuju Vaskrsenje, Carstvo nebesko i večni život.
