BADNJI DAN I POST: Evo odgovora na večnu dilemu - da li Katolička crkva tog dana propisuje post i nemrs i da li se mora jesti riba ili je dozvoljeno meso

Badnji dan (Badnjak) u Katoličkoj crkvi je pre dve godine pao je u nedelju, što je otvorilo pitanje da li je tog dana trebalo postiti ili ne. Odgovor je jasan: nije trebalo, jer je nedelja dan posvećen slavlju Hristovog vaskrsenja i kao takva ne može biti dan posta. Ipak, tada su mnogi prvi put postali svesni činjenice da ni sam Badnjak, bez obzira na to koji dan u sedmici pada, nema status obaveznog dana posta.

Razlika između posta i nemrsa u crkvenom učenju

Liturgičar, velečasni mr sc. Tomislav Hačko, govoreći o postu za Hrvatsku katoličku mrežu (HKM), objasnio je da je važno razlikovati dva pojma: post i nemrs. Post označava uzdržavanje od hrane kao izraz pokore, dok nemrs znači uzdržavanje od mesne hrane, odnosno hrane koja sadrži meso i životinjske masti. Zbog toga je moguće da vernik posti, a da tog dana ipak jede meso.

Foto: Freepik

 

Kada govori o danima pokore, Crkva vernike uvek poziva i na post i na nemrs, što jasno proizlazi iz odredaba Zakonika kanonskog prava:

Kan. 1249

Po božanskom zakonu svi vernici dužni su da čine pokoru, svako prema svojim mogućnostima. Da bi se ta pokora živela i zajednički, određeni su pokornički dani u kojima se vernici na poseban način pozivaju na molitvu, dela pobožnosti i dobrotvornosti, na samoodricanje, verno izvršavanje svojih obaveza, kao i na obdržavanje posta i nemrsa.

Kan. 1250

Pokornički dani i vremena u opštoj Crkvi jesu svi petci u godini i korizmeno vreme.

Kan. 1251

Uzdržavanje od mesne ili druge hrane, prema odredbama biskupske konferencije, obavezno je svakog petka u godini, osim kada se toga dana slavi neka svetkovina. Nemrs i post obavezni su na Pepelnicu i na Petak muke i smrti Gospoda našega Isusa Hrista.

Kan. 1252

Obaveza nemrsa odnosi se na vernike koji su navršili četrnaest godina života, dok obaveza posta važi za punoletne vernike do započete šezdesete godine. Pastiri duša i roditelji pozvani su da i one koji još nisu obavezni na post i nemrs pouče pravom smislu pokore.

Kan. 1253

– Biskupska konferencija može preciznije urediti način obdržavanja posta i nemrsa, kao i da ih, u celini ili delimično, zameni drugim oblicima pokore, naročito delima dobrotvornosti i pobožnim vežbama.

Foto: Freepik

 

Kako se kanonske odredbe primenjuju u praksi

Na temelju ovih odredaba, svaki dijecezanski biskup na kraju građanske godine donosi posebne smernice o postu i nemrsu za narednu godinu na području svoje biskupije, objašnjava velečasni Tomislav Hačko. Podseća i na odluku kardinala Josipa Bozanića, koji je za područje Zagrebačke nadbiskupije za 2023. godinu istakao:

- Katoličkim vernicima preporučuju se post i molitva, naročito petkom, kao dragoceno sredstvo rasta u zajedništvu sa Bogom i u služenju bližnjima. Zbog toga je važno da sveštenici s vremena na vreme na to podsećaju vernike i da im tumače hrišćansko shvatanje posta i molitve.

Post i nemrs obavezni su na Pepelnicu i na Veliki petak. Uzdržavanje od mesne ili druge hrane obavezno je svakog petka u godini, osim ako se toga dana slavi svetkovina (kan. 1251 ZKP).

Nemrs obavezuje svakog petka, a izvan korizme može se, u potpunosti ili delimično, zameniti drugim oblicima pokore, kao što su karitativna dela, odricanje od pića, pušenja ili zabave, kao i pobožne vežbe (kan. 1253; Službene vesti HBK, 1/1994, str. 10).

Obaveza nemrsa odnosi se na katolike starije od četrnaest godina, dok obaveza posta važi za punoletne vernike do započete šezdesete godine života (kan. 1252 ZKP).

Postoje, međutim, situacije u kojima vernici iz opravdanih razloga ne mogu petkom, izvan korizme, obdržavati nemrs. Kako bi se izbegle poteškoće savesti, u skladu sa kanonskim propisima, odobrava se oprost od nemrsa za 2023. godinu u slučajevima kada vernici petkom učestvuju na venčanju, sahrani ili sličnom događaju (kan. 87, 1 ZKP). Oni koji koriste ovaj oprost pozvani su da ga nadomeste nekim drugim dobrim delom, kao izraz poštovanja prema Isusovoj muci i smrti, kojih se Crkva posebno seća petkom, ističe velečasni Hačko.

Foto: Freepik

 

Zašto Badnji dan danas nije obavezan dan posta

- Budući da Badnjak nije ubrojen među pokorničke dane, vernik tog dana nije obavezan ni na post ni na nemrs, bez obzira na to koji dan u sedmici pada - naglašava velečasni Tomislav Hačko.

Običaj posta i nemrsa na Badnjak potiče iz ranije crkvene prakse. Naime, Zakonik kanonskog prava iz 1917. godine propisivao je:

Kan. 1252

1. Obaveza nemrsa odnosi se na sve petke.
2. Obaveza posta i nemrsa zajedno važila je za Čistu sredu, petke i subote u korizmi i kvatrama, kao i za predvečerja Duhova, Velike Gospojine, Svih svetih i Božića.

Ako, međutim, vernik ima lični zavet ili pobožnu praksu kojom se sam obavezao na post i/ili nemrs, tada je dužan da tu obavezu poštuje, što je bilo predviđeno i navedenim Zakonikom iz 1917. godine (up. kan. 1253), objašnjava velečasni Hačko.

Uvek treba imati na umu da post i nemrs nemaju smisao sami po sebi. Njihova svrha jeste da vernika otvore za potrebe drugih i podstaknu na dela ljubavi i solidarnosti. Na to podseća i jedno korizmeno predslovlje u Rimskom misalu:

…odricanje kroti našu sebičnu narav i otvara nam srce za potrebne, po uzoru na tvoju dobrotu (Rimski misal, str. 350).

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara