Posebnu pažnju svake godine privlači božićna misa u Vatikanu, koju predvodi papa u Bazilici Svetog Petra, nakon čega se upućuje tradicionalna božićna poruka "Urbi et Orbi“, sa apelom na mir, dijalog i solidarnost među narodima.
Danas katolici širom sveta, kao i deo pravoslavnih vernika koji Božić obeležavaju po gregorijanskom kalendaru, slave jedan od najznačajnijih i najradosnijih hrišćanskih praznika – Božić, dan rođenja Isusa Hrista.
Ovaj praznik, koji se vekovima obeležava u različitim kulturama i narodima, nosi univerzalnu poruku mira, ljubavi, nade i solidarnosti među ljudima.
Za katoličke vernike, Božić predstavlja vrhunac liturgijske godine. Njegovom dolasku prethodi period došašća (adventa), koji traje četiri nedelje i posvećen je duhovnoj pripremi, molitvi, razmišljanju i iščekivanju Hristovog rođenja. Advent je vreme smirenja, ali i nade, u kojem se vernici podsećaju na važnost unutrašnje obnove i spremnosti da u svoje živote prime poruku Božića.
Centralni događaj božićnog slavlja je svečana misa u noći između Badnjeg dana i Božića, poznata kao polnoćka. U crkvama širom sveta okupljaju se vernici kako bi zajedno obeležili trenutak Hristovog rođenja, uz molitvu, čitanje jevanđelja i pevanje tradicionalnih božićnih pesama.
Credit: Fleig / Eibner-Pressefoto / imago stock&people / Profimedia
Jasle su posebno obeležje "katoličkog Božića"
Posebnu pažnju svake godine privlači božićna misa u Vatikanu, koju predvodi papa u Bazilici Svetog Petra, nakon čega se upućuje tradicionalna božićna poruka "Urbi et Orbi“, sa apelom na mir, dijalog i solidarnost među narodima.
Božić kod katolika ima snažnu porodičnu i društvenu dimenziju. Domovi se ukrašavaju jelkom, svetlucavim lampicama i jaslicama, koje simbolično prikazuju rođenje Isusa u Vitlejemu.
Jaslice zauzimaju posebno mesto u božićnoj tradiciji, podsećajući vernike na skromnost i jednostavnost u kojoj je, prema hrišćanskom verovanju, rođen Spasitelj. Porodica se okuplja oko zajedničke trpeze, a Božić je prilika da se vreme posveti najbližima, obnovi porodična povezanost i podele trenuci radosti.
Pored verskog i porodičnog značaja, Božić je i praznik humanosti i brige za druge. U mnogim zemljama upravo u ovo vreme organizuju se brojne humanitarne akcije, prikuplja se pomoć za siromašne, bolesne i one koji su u potrebi.
Foto: Freepik
U domovima širom sveta danas se slavi rođenje Isusa Hrista
Katolička crkva posebno naglašava važnost solidarnosti i milosrđa, podsećajući vernike da se suština Božića ne ogleda u materijalnim poklonima, već u ljubavi, razumevanju i spremnosti da se pomogne bližnjem.
Iako se Božić u hrišćanskom svetu ne obeležava svuda istog datuma i uz iste običaje, njegova poruka je univerzalna i bezvremena. Božić podseća na vrednosti koje prevazilaze verske i kulturne razlike – mir, toleranciju, praštanje i nadu u bolje sutra. Upravo zbog toga ovaj praznik ima poseban značaj ne samo za vernike, već i za širu zajednicu, kao simbol zajedništva i poziv na humaniji i pravedniji svet.
Prvi put su Rimljani počeli da slave Hristovo rođenje u 4. veku, a 25. decembar je izabran verovatno zbog već postojećeg paganog praznika slavljenja rođenje boga Sunca.
Činjenica je, kao što mi je jedan sveštenik rekao, da ćemo Matej i ja zauvek biti zajedno. Tako i jeste, mi smo zajedno, kaže Nenad Periš, čovek divovske snage.
Bezlične figure Svete porodice na Velikom trgu izazvale su snažne reakcije vernika, političara i teologa, pokrenuvši žustru raspravu o tome gde prestaje savremeni izraz, a počinje povreda svetog.
Patrijarh Porfirije i episkop Irinej govorili su o nadi, vaskrsenju i pobedi vere na praznik Spaljivanja moštiju Svetog Save pred hiljadama vernika okupljenih u Hramu na Vračaru.
Nekada obavezan na trpezama posle nedeljne liturgije i prazničnih ručkova, ovaj jednostavan kolač vraća miris starinskih kuhinja – sočan, mekan i neodoljivo domaći desert koji osvaja na prvi zalogaj.
Svečana akademija u hramu na Vračaru okupila je brojne vernike i zvanice, a kroz duhovnu muziku i izložbu obeleženo je 190 godina rada Bogoslovije Svetog Save.
Praznik koji Pravoslavna crkva ove godine obeležava 10. maja podseća na trenutak kada je Hristos prvi put otvoreno rekao da je Mesija, ali i na snažnu poruku o veri, praštanju i duhovnoj žeđi koja traje vekovima.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Od Jom kipura do ličnih zaveta i neobičnih običaja, u judaizmu post nije izuzetak, već složen sistem duhovnog života koji povezuje pokajanje, sećanje, zajednicu i ličnu odgovornost.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Simeona po starom i Svetog apostola Simona Zilota po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Gospu Trsatsku, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Iskušenik iz Manastira Svetog Pavla tokom medicinskog prevoza iskočio je iz sanitetskog vozila, zadobio višestruke povrede i završio na respiratoru, dok monasi i lekari pokušavaju da razjasne okolnosti neobičnog incidenta.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
