Posebnu pažnju svake godine privlači božićna misa u Vatikanu, koju predvodi papa u Bazilici Svetog Petra, nakon čega se upućuje tradicionalna božićna poruka "Urbi et Orbi“, sa apelom na mir, dijalog i solidarnost među narodima.
Danas katolici širom sveta, kao i deo pravoslavnih vernika koji Božić obeležavaju po gregorijanskom kalendaru, slave jedan od najznačajnijih i najradosnijih hrišćanskih praznika – Božić, dan rođenja Isusa Hrista.
Ovaj praznik, koji se vekovima obeležava u različitim kulturama i narodima, nosi univerzalnu poruku mira, ljubavi, nade i solidarnosti među ljudima.
Za katoličke vernike, Božić predstavlja vrhunac liturgijske godine. Njegovom dolasku prethodi period došašća (adventa), koji traje četiri nedelje i posvećen je duhovnoj pripremi, molitvi, razmišljanju i iščekivanju Hristovog rođenja. Advent je vreme smirenja, ali i nade, u kojem se vernici podsećaju na važnost unutrašnje obnove i spremnosti da u svoje živote prime poruku Božića.
Centralni događaj božićnog slavlja je svečana misa u noći između Badnjeg dana i Božića, poznata kao polnoćka. U crkvama širom sveta okupljaju se vernici kako bi zajedno obeležili trenutak Hristovog rođenja, uz molitvu, čitanje jevanđelja i pevanje tradicionalnih božićnih pesama.
Credit: Fleig / Eibner-Pressefoto / imago stock&people / Profimedia
Jasle su posebno obeležje "katoličkog Božića"
Posebnu pažnju svake godine privlači božićna misa u Vatikanu, koju predvodi papa u Bazilici Svetog Petra, nakon čega se upućuje tradicionalna božićna poruka "Urbi et Orbi“, sa apelom na mir, dijalog i solidarnost među narodima.
Božić kod katolika ima snažnu porodičnu i društvenu dimenziju. Domovi se ukrašavaju jelkom, svetlucavim lampicama i jaslicama, koje simbolično prikazuju rođenje Isusa u Vitlejemu.
Jaslice zauzimaju posebno mesto u božićnoj tradiciji, podsećajući vernike na skromnost i jednostavnost u kojoj je, prema hrišćanskom verovanju, rođen Spasitelj. Porodica se okuplja oko zajedničke trpeze, a Božić je prilika da se vreme posveti najbližima, obnovi porodična povezanost i podele trenuci radosti.
Pored verskog i porodičnog značaja, Božić je i praznik humanosti i brige za druge. U mnogim zemljama upravo u ovo vreme organizuju se brojne humanitarne akcije, prikuplja se pomoć za siromašne, bolesne i one koji su u potrebi.
Foto: Freepik
U domovima širom sveta danas se slavi rođenje Isusa Hrista
Katolička crkva posebno naglašava važnost solidarnosti i milosrđa, podsećajući vernike da se suština Božića ne ogleda u materijalnim poklonima, već u ljubavi, razumevanju i spremnosti da se pomogne bližnjem.
Iako se Božić u hrišćanskom svetu ne obeležava svuda istog datuma i uz iste običaje, njegova poruka je univerzalna i bezvremena. Božić podseća na vrednosti koje prevazilaze verske i kulturne razlike – mir, toleranciju, praštanje i nadu u bolje sutra. Upravo zbog toga ovaj praznik ima poseban značaj ne samo za vernike, već i za širu zajednicu, kao simbol zajedništva i poziv na humaniji i pravedniji svet.
Prvi put su Rimljani počeli da slave Hristovo rođenje u 4. veku, a 25. decembar je izabran verovatno zbog već postojećeg paganog praznika slavljenja rođenje boga Sunca.
Činjenica je, kao što mi je jedan sveštenik rekao, da ćemo Matej i ja zauvek biti zajedno. Tako i jeste, mi smo zajedno, kaže Nenad Periš, čovek divovske snage.
Bezlične figure Svete porodice na Velikom trgu izazvale su snažne reakcije vernika, političara i teologa, pokrenuvši žustru raspravu o tome gde prestaje savremeni izraz, a počinje povreda svetog.
Po sastojcima skroman, a po ukusu raskošan desert, idealan za dane kada tipik dopušta beli mrs, sa slojevima vanile, keksa i čokolade koji se tope u ustima.
Zbog krvavog napada u katoličkoj crkvi tokom mise, sud je izrekao kazne kakve se retko viđaju, povukavši oštru granicu između islama kao vere i nasilja koje pokušava da se sakrije iza njegovog imena.
Jevanđeljska priča koja se čita na bogosluženjima uvodi vernike u drugi korak pripreme za Veliki post i otvara pitanje povratka, oproštaja i radosti koja ne liči ni na jednu ljudsku pravdu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Zbog krvavog napada u katoličkoj crkvi tokom mise, sud je izrekao kazne kakve se retko viđaju, povukavši oštru granicu između islama kao vere i nasilja koje pokušava da se sakrije iza njegovog imena.
Restauracija u rimskoj bazilici Svetog Lorenca dovela je do zvanične istrage, otvorivši pitanje da li sveti prostori smeju da nose obrise savremene politike.
Iza kratkog čina koji se svake godine 3. februara obavlja u crkvama stoji priča o svetitelju, njegovom mučeništvu i čudu koje je obeležilo jedan od najneobičnijih običaja hrišćanske tradicije.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
U jednoj od svojih pouka, svetogorski starac objašnjava zašto diplomirani bogoslovi, bez iskustva molitve i života, više zbunjuju nego što preobražavaju vernike - i kako jedan pravi jerej menja sve u svojoj parohiji.
Koordinator Odseka za dijalog u javnoj sferi Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke objašnjava kako pokušaji brisanja crkvene tradicije otkrivaju sukob između iskonskih vrednosti i kvazi „napretka“.
Prepodobni Varsanufije Veliki i Jovan Prorok nisu odobravali strast, ali nisu ni osuđivali čoveka - njihova poruka iz 6. veka razbija današnje krajnosti i otkriva put o kome se retko govori.
