Posebnu pažnju svake godine privlači božićna misa u Vatikanu, koju predvodi papa u Bazilici Svetog Petra, nakon čega se upućuje tradicionalna božićna poruka "Urbi et Orbi“, sa apelom na mir, dijalog i solidarnost među narodima.
Danas katolici širom sveta, kao i deo pravoslavnih vernika koji Božić obeležavaju po gregorijanskom kalendaru, slave jedan od najznačajnijih i najradosnijih hrišćanskih praznika – Božić, dan rođenja Isusa Hrista.
Ovaj praznik, koji se vekovima obeležava u različitim kulturama i narodima, nosi univerzalnu poruku mira, ljubavi, nade i solidarnosti među ljudima.
Za katoličke vernike, Božić predstavlja vrhunac liturgijske godine. Njegovom dolasku prethodi period došašća (adventa), koji traje četiri nedelje i posvećen je duhovnoj pripremi, molitvi, razmišljanju i iščekivanju Hristovog rođenja. Advent je vreme smirenja, ali i nade, u kojem se vernici podsećaju na važnost unutrašnje obnove i spremnosti da u svoje živote prime poruku Božića.
Centralni događaj božićnog slavlja je svečana misa u noći između Badnjeg dana i Božića, poznata kao polnoćka. U crkvama širom sveta okupljaju se vernici kako bi zajedno obeležili trenutak Hristovog rođenja, uz molitvu, čitanje jevanđelja i pevanje tradicionalnih božićnih pesama.
Credit: Fleig / Eibner-Pressefoto / imago stock&people / Profimedia
Jasle su posebno obeležje "katoličkog Božića"
Posebnu pažnju svake godine privlači božićna misa u Vatikanu, koju predvodi papa u Bazilici Svetog Petra, nakon čega se upućuje tradicionalna božićna poruka "Urbi et Orbi“, sa apelom na mir, dijalog i solidarnost među narodima.
Božić kod katolika ima snažnu porodičnu i društvenu dimenziju. Domovi se ukrašavaju jelkom, svetlucavim lampicama i jaslicama, koje simbolično prikazuju rođenje Isusa u Vitlejemu.
Jaslice zauzimaju posebno mesto u božićnoj tradiciji, podsećajući vernike na skromnost i jednostavnost u kojoj je, prema hrišćanskom verovanju, rođen Spasitelj. Porodica se okuplja oko zajedničke trpeze, a Božić je prilika da se vreme posveti najbližima, obnovi porodična povezanost i podele trenuci radosti.
Pored verskog i porodičnog značaja, Božić je i praznik humanosti i brige za druge. U mnogim zemljama upravo u ovo vreme organizuju se brojne humanitarne akcije, prikuplja se pomoć za siromašne, bolesne i one koji su u potrebi.
Foto: Freepik
U domovima širom sveta danas se slavi rođenje Isusa Hrista
Katolička crkva posebno naglašava važnost solidarnosti i milosrđa, podsećajući vernike da se suština Božića ne ogleda u materijalnim poklonima, već u ljubavi, razumevanju i spremnosti da se pomogne bližnjem.
Iako se Božić u hrišćanskom svetu ne obeležava svuda istog datuma i uz iste običaje, njegova poruka je univerzalna i bezvremena. Božić podseća na vrednosti koje prevazilaze verske i kulturne razlike – mir, toleranciju, praštanje i nadu u bolje sutra. Upravo zbog toga ovaj praznik ima poseban značaj ne samo za vernike, već i za širu zajednicu, kao simbol zajedništva i poziv na humaniji i pravedniji svet.
Prvi put su Rimljani počeli da slave Hristovo rođenje u 4. veku, a 25. decembar je izabran verovatno zbog već postojećeg paganog praznika slavljenja rođenje boga Sunca.
Činjenica je, kao što mi je jedan sveštenik rekao, da ćemo Matej i ja zauvek biti zajedno. Tako i jeste, mi smo zajedno, kaže Nenad Periš, čovek divovske snage.
Bezlične figure Svete porodice na Velikom trgu izazvale su snažne reakcije vernika, političara i teologa, pokrenuvši žustru raspravu o tome gde prestaje savremeni izraz, a počinje povreda svetog.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Simeona Novog Bogoslova po starom i Blagovesti po novom kalendaru. Katolici slave Navještenje (Blagovesti), dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
U Vranju je služen pomen stradalima, dok su reči poglavara Srpske pravoslavne crkve o ubijenim devojčicama, izgubljenom miru i savesti čovečanstva otvorile pitanje - kuda ide svet ako zaboravi vrednost života.
