Posebnu pažnju svake godine privlači božićna misa u Vatikanu, koju predvodi papa u Bazilici Svetog Petra, nakon čega se upućuje tradicionalna božićna poruka "Urbi et Orbi“, sa apelom na mir, dijalog i solidarnost među narodima.
Danas katolici širom sveta, kao i deo pravoslavnih vernika koji Božić obeležavaju po gregorijanskom kalendaru, slave jedan od najznačajnijih i najradosnijih hrišćanskih praznika – Božić, dan rođenja Isusa Hrista.
Ovaj praznik, koji se vekovima obeležava u različitim kulturama i narodima, nosi univerzalnu poruku mira, ljubavi, nade i solidarnosti među ljudima.
Za katoličke vernike, Božić predstavlja vrhunac liturgijske godine. Njegovom dolasku prethodi period došašća (adventa), koji traje četiri nedelje i posvećen je duhovnoj pripremi, molitvi, razmišljanju i iščekivanju Hristovog rođenja. Advent je vreme smirenja, ali i nade, u kojem se vernici podsećaju na važnost unutrašnje obnove i spremnosti da u svoje živote prime poruku Božića.
Centralni događaj božićnog slavlja je svečana misa u noći između Badnjeg dana i Božića, poznata kao polnoćka. U crkvama širom sveta okupljaju se vernici kako bi zajedno obeležili trenutak Hristovog rođenja, uz molitvu, čitanje jevanđelja i pevanje tradicionalnih božićnih pesama.
Credit: Fleig / Eibner-Pressefoto / imago stock&people / Profimedia
Jasle su posebno obeležje "katoličkog Božića"
Posebnu pažnju svake godine privlači božićna misa u Vatikanu, koju predvodi papa u Bazilici Svetog Petra, nakon čega se upućuje tradicionalna božićna poruka "Urbi et Orbi“, sa apelom na mir, dijalog i solidarnost među narodima.
Božić kod katolika ima snažnu porodičnu i društvenu dimenziju. Domovi se ukrašavaju jelkom, svetlucavim lampicama i jaslicama, koje simbolično prikazuju rođenje Isusa u Vitlejemu.
Jaslice zauzimaju posebno mesto u božićnoj tradiciji, podsećajući vernike na skromnost i jednostavnost u kojoj je, prema hrišćanskom verovanju, rođen Spasitelj. Porodica se okuplja oko zajedničke trpeze, a Božić je prilika da se vreme posveti najbližima, obnovi porodična povezanost i podele trenuci radosti.
Pored verskog i porodičnog značaja, Božić je i praznik humanosti i brige za druge. U mnogim zemljama upravo u ovo vreme organizuju se brojne humanitarne akcije, prikuplja se pomoć za siromašne, bolesne i one koji su u potrebi.
Foto: Freepik
U domovima širom sveta danas se slavi rođenje Isusa Hrista
Katolička crkva posebno naglašava važnost solidarnosti i milosrđa, podsećajući vernike da se suština Božića ne ogleda u materijalnim poklonima, već u ljubavi, razumevanju i spremnosti da se pomogne bližnjem.
Iako se Božić u hrišćanskom svetu ne obeležava svuda istog datuma i uz iste običaje, njegova poruka je univerzalna i bezvremena. Božić podseća na vrednosti koje prevazilaze verske i kulturne razlike – mir, toleranciju, praštanje i nadu u bolje sutra. Upravo zbog toga ovaj praznik ima poseban značaj ne samo za vernike, već i za širu zajednicu, kao simbol zajedništva i poziv na humaniji i pravedniji svet.
Prvi put su Rimljani počeli da slave Hristovo rođenje u 4. veku, a 25. decembar je izabran verovatno zbog već postojećeg paganog praznika slavljenja rođenje boga Sunca.
Činjenica je, kao što mi je jedan sveštenik rekao, da ćemo Matej i ja zauvek biti zajedno. Tako i jeste, mi smo zajedno, kaže Nenad Periš, čovek divovske snage.
Bezlične figure Svete porodice na Velikom trgu izazvale su snažne reakcije vernika, političara i teologa, pokrenuvši žustru raspravu o tome gde prestaje savremeni izraz, a počinje povreda svetog.
U besedi za utorak 11. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o vremenu koje je čoveku još ostavljeno za pokajanje, upozoravajući da će nastupiti dan koji neće biti prilika za promenu, već za konačni sud.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Kalinika po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik i arhiđakon Evplo. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Klare Asiške, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki duhovnik našeg vremena upozoravao je da problem ne mora biti u bahatosti i otvorenoj oholosti, već u uverenju da smo dovoljno dobri, zbog čega prestajemo da preispitujemo sopstvene postupke i slabosti.
Snažno podrhtavanje tla magnitude 7,4 pogodilo je zapad Kolumbije. U mnogim gradovima oštećene su zgrade i istorijski objekti, dok su stanovnici u strahu bežali na ulice, a spasilačke ekipe krenule u potragu za mogućim preživelima.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Snažno podrhtavanje tla magnitude 7,4 pogodilo je zapad Kolumbije. U mnogim gradovima oštećene su zgrade i istorijski objekti, dok su stanovnici u strahu bežali na ulice, a spasilačke ekipe krenule u potragu za mogućim preživelima.
Otac Čad Riperger povezao je drevna proročanstva sa moralnim padom, razvojem digitalnih tehnologija i globalnim finansijskim sistemom koji bi mogao da promeni način na koji ljudi pristupaju novcu i osnovnim dobrima.
Italijanski dizajner kreirao je liturgijske odežde za Benedikta XVI, Franju i Lava XIV, dok njegove izjave o prihvatanju različitih ljudi sada izazivaju oštre reakcije u katoličkim krugovima.
Na skupu pro-LGBT katoličke organizacije u Meksiku, biskup Vera Lopes rekao je da seksualna orijentacija pripada ljudskoj prirodi, što je otvorilo raspravu o granicama pastoralnog pristupa i tradicionalnog crkvenog učenja.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Manastir obeležava 540 godina od osnivanja, 270 godina od osvećenja hrama i dve decenije od obnove monaškog života, uz podsećanje na njegovu veliku duhovnu i kulturnu ulogu kroz istoriju.
Protojerej Mihail Bregvadze tvrdi da je odluka povezana sa okolnostima smrti, dok majka pokojnice odbacuje njegove navode i traži da se ne iznose nepotvrđene tvrdnje o ovoj porodičnoj tragediji.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
