Restauracija u rimskoj bazilici Svetog Lorenca dovela je do zvanične istrage, otvorivši pitanje da li sveti prostori smeju da nose obrise savremene politike.
Bura oko imena Đorđe Meloni ovih dana ne stišava se ni tamo gde se obično govori tiše – pred oltarom. Jedan anđeo, tek obnovljen, uspeo je da uzburka italijansku javnost, političku scenu i crkvene krugove, otvorivši pitanje granica između svete umetnosti, savremenog trenutka i ličnih tumačenja onih koji je dodiruju četkicom i bojom.
Sve je počelo u rimskoj bazilici Svetog Lorenca u Lučini, crkvi čiji temelji pamte četvrti vek. Posle restauracije kapele u kojoj se nalazi mermerna bista poslednjeg italijanskog kralja, pažljivije oko novinara lista „Republika“ primetilo je nešto neobično: jedan od dva anđela koji okružuju bistu dobio je „poznato, zapanjujuće savremeno lice“. Kako je list naveo, nekadašnji generički heruvim sada, po njihovoj oceni, neodoljivo podseća na italijansku premijerku.
Vest se proširila brzinom kakva se retko viđa kada je reč o crkvenoj umetnosti. Ministarstvo kulture Italije poslalo je tehničare da ispitaju oslikanu figuru i „utvrde prirodu izvedenog posla“, uz najavu da će nakon toga odlučiti koje mere će biti preduzete. Gotovo istovremeno reagovala je i sama Đorđa Meloni, koja je na Instagramu podelila fotografiju anđela uz kratak komentar: „Ne, definitivno ne ličim na anđela“, praćen emotikonom koji se smeje.
Novinari su potom pohrlili u baziliku kako bi se lično uverili u ono o čemu bruji Italija. Parohijski sveštenik Danijele Mikeleti, govoreći za novinsku agenciju Ansa, priznao je da „postoji izvesna sličnost“, ali je naglasio da bi o razlozima trebalo pitati restauratora. On je podsetio da je obnova bila neophodna zbog oštećenja izazvanih vodom, te da originalna slika iz 2000. godine nije uživala status zaštićenog kulturnog dobra.
Političke reakcije nisu izostale. Opoziciona Demokratska partija ocenila je da je ono što se pojavilo „neprihvatljivo“, uz poziv da se ispita da li su prekršeni propisi o zaštiti kulturnog nasleđa. Iz Pokreta pet zvezdica upozorili su na širu opasnost: umetnost i kultura, poručili su, ne smeju postati sredstvo propagande, bez obzira na to čije se lice navodno prepoznaje na fresci.
U čitavu priču uključila se i Rimska biskupija. Generalni vikar Baldasare Reina izrazio je „razočaranje“ zbog nastale situacije i najavio hitno pokretanje istrage kako bi se utvrdilo ko je odgovoran. U saopštenju je naglašeno da se slike svete umetnosti i hrišćanske tradicije ne mogu zloupotrebljavati ili eksploatisati, jer su namenjene isključivo liturgijskom životu, ličnoj i zajedničkoj molitvi.
U središtu pažnje našao se i osamdesetogodišnji Bruno Valentineti, čovek koji stoji iza restauracije. Mirno je objasnio da je zamoljen da popravi oštećenja i da je na tome radio gotovo dve godine. Prema njegovim rečima, tokom restauracije uklanjaju se slojevi koji su vremenom dodavani, dok se originalni obris ponovo ne pojavi.
– Ocrtao sam ga i vratio boju. Dizajn je bio uništen, ali sam uspeo da povratim njegov oblik – rekao je, odbacujući svaku nameru da anđelu podari lik savremenog političara.
Valentineti je naglasio da je radio uz saglasnost parohijskog sveštenika i iz lične zahvalnosti, kao zanatlija koji živi u tom kraju. Odbacio je i spekulacije o političkim motivima, tvrdeći da se jedva seća kada je poslednji put glasao.
– Nije Meloni. Vratio sam lica u stanje u kojem su bila pre 25 godina – ponovio je više puta.
Ipak, u svemu ovome prepoznao je i jednu, gotovo ironičnu korist:
– Poslednjih godina nikada nismo videli toliko ljudi u ovoj crkvi.
Dok se istrage nastavljaju, anđeo iz Svetog Lorenca u Lučini ostaje nemi svedok rasprave o tome gde se završava restauracija, a gde počinje projekcija savremenog doba na lice svete umetnosti – i koliko je tanka linija koja ih razdvaja.
Jedna snažna pouka svetogorskog starca pokazuje put kojim se odgaja hrišćanin, a ne egoista.
Svetog Timoteja su mučki napali i ubili maskirani neznabošci.
Restauracija u rimskoj bazilici Svetog Lorenca dovela je do zvanične istrage, otvorivši pitanje da li sveti prostori smeju da nose obrise savremene politike.
Nakon godina nejasnih sudskih upisa i institucionalnih borbi, federalni sud priznao je istorijsko vlasništvo nad Sabornom crkvom Presvete Bogorodice, što se tumači kao važan signal za rešavanje i drugih otvorenih imovinskih pitanja SPC u BiH.
Na liturgiji u hramu Uspenja Presvete Bogorodice u Mladenovcu, mitropolit šumadijski govorio o borbi sa strastima, smislu posta i pokajanju kao ličnom preokretu, a ne spoljašnjoj navici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Poljoprivrednik iz Portugala, otac sedmoro dece i čovek koji je druge vodio ka krštenju, tek na pragu 101. godine ostvario je ličnu duhovnu želju koja ga nije napuštala od mladosti.
Sve što treba da znate o značenju najčešćih božićnih pozdrava, zašto se neki izrazi gube i kako izabrati reč koja odražava poštovanje, veru i radost praznika.
Od posta i nemrsa do lične pobožnosti - objašnjenje pravila koja važe za vernike i razloga zbog kojih Badnji dan nema status obavezne pokore.
Bezlične figure Svete porodice na Velikom trgu izazvale su snažne reakcije vernika, političara i teologa, pokrenuvši žustru raspravu o tome gde prestaje savremeni izraz, a počinje povreda svetog.
Iza kratkog čina koji se svake godine 3. februara obavlja u crkvama stoji priča o svetitelju, njegovom mučeništvu i čudu koje je obeležilo jedan od najneobičnijih običaja hrišćanske tradicije.
Svaka skrivena misao i odluka oblikuje život. Kada nestanu svedoci, istina izlazi na videlo i otvara put za unutrašnju snagu.
Osnivač salezijanaca i katolički svetac Ivan Bosco kazao je da u haosu sveta samo vera i pobožnost mogu očuvati Crkvu od oluje poslednjih vremena.
Od prvih pokreta u utrobi do svakodnevnih odluka – ajeti iz sure Āli Imran (3:5 6) otkrivaju koliko je život pažljivo oblikovan, podsećajući nas da ništa na nebu ni na Zemlji nije skriveno od Alahovog znanja i moći.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Da biste se oslobodili straha, govorio je otac Teognost, treba imati veru, veru ne samo u Boga, jer i demoni veruju i drhte.
Recept sa puterom, jajima i citrusnom kremom bogat po ukusu, namenjen danima mrsne trpeze kada se kolači ne mere izgledom, već osećajem koji ostavljaju za stolom.
Iza kratkog čina koji se svake godine 3. februara obavlja u crkvama stoji priča o svetitelju, njegovom mučeništvu i čudu koje je obeležilo jedan od najneobičnijih običaja hrišćanske tradicije.
