Restauracija u rimskoj bazilici Svetog Lorenca dovela je do zvanične istrage, otvorivši pitanje da li sveti prostori smeju da nose obrise savremene politike.
Bura oko imena Đorđe Meloni ovih dana ne stišava se ni tamo gde se obično govori tiše – pred oltarom. Jedan anđeo, tek obnovljen, uspeo je da uzburka italijansku javnost, političku scenu i crkvene krugove, otvorivši pitanje granica između svete umetnosti, savremenog trenutka i ličnih tumačenja onih koji je dodiruju četkicom i bojom.
Sve je počelo u rimskoj bazilici Svetog Lorenca u Lučini, crkvi čiji temelji pamte četvrti vek. Posle restauracije kapele u kojoj se nalazi mermerna bista poslednjeg italijanskog kralja, pažljivije oko novinara lista „Republika“ primetilo je nešto neobično: jedan od dva anđela koji okružuju bistu dobio je „poznato, zapanjujuće savremeno lice“. Kako je list naveo, nekadašnji generički heruvim sada, po njihovoj oceni, neodoljivo podseća na italijansku premijerku.
Vest se proširila brzinom kakva se retko viđa kada je reč o crkvenoj umetnosti. Ministarstvo kulture Italije poslalo je tehničare da ispitaju oslikanu figuru i „utvrde prirodu izvedenog posla“, uz najavu da će nakon toga odlučiti koje mere će biti preduzete. Gotovo istovremeno reagovala je i sama Đorđa Meloni, koja je na Instagramu podelila fotografiju anđela uz kratak komentar: „Ne, definitivno ne ličim na anđela“, praćen emotikonom koji se smeje.
Novinari su potom pohrlili u baziliku kako bi se lično uverili u ono o čemu bruji Italija. Parohijski sveštenik Danijele Mikeleti, govoreći za novinsku agenciju Ansa, priznao je da „postoji izvesna sličnost“, ali je naglasio da bi o razlozima trebalo pitati restauratora. On je podsetio da je obnova bila neophodna zbog oštećenja izazvanih vodom, te da originalna slika iz 2000. godine nije uživala status zaštićenog kulturnog dobra.
Političke reakcije nisu izostale. Opoziciona Demokratska partija ocenila je da je ono što se pojavilo „neprihvatljivo“, uz poziv da se ispita da li su prekršeni propisi o zaštiti kulturnog nasleđa. Iz Pokreta pet zvezdica upozorili su na širu opasnost: umetnost i kultura, poručili su, ne smeju postati sredstvo propagande, bez obzira na to čije se lice navodno prepoznaje na fresci.
U čitavu priču uključila se i Rimska biskupija. Generalni vikar Baldasare Reina izrazio je „razočaranje“ zbog nastale situacije i najavio hitno pokretanje istrage kako bi se utvrdilo ko je odgovoran. U saopštenju je naglašeno da se slike svete umetnosti i hrišćanske tradicije ne mogu zloupotrebljavati ili eksploatisati, jer su namenjene isključivo liturgijskom životu, ličnoj i zajedničkoj molitvi.
U središtu pažnje našao se i osamdesetogodišnji Bruno Valentineti, čovek koji stoji iza restauracije. Mirno je objasnio da je zamoljen da popravi oštećenja i da je na tome radio gotovo dve godine. Prema njegovim rečima, tokom restauracije uklanjaju se slojevi koji su vremenom dodavani, dok se originalni obris ponovo ne pojavi.
– Ocrtao sam ga i vratio boju. Dizajn je bio uništen, ali sam uspeo da povratim njegov oblik – rekao je, odbacujući svaku nameru da anđelu podari lik savremenog političara.
Valentineti je naglasio da je radio uz saglasnost parohijskog sveštenika i iz lične zahvalnosti, kao zanatlija koji živi u tom kraju. Odbacio je i spekulacije o političkim motivima, tvrdeći da se jedva seća kada je poslednji put glasao.
– Nije Meloni. Vratio sam lica u stanje u kojem su bila pre 25 godina – ponovio je više puta.
Ipak, u svemu ovome prepoznao je i jednu, gotovo ironičnu korist:
– Poslednjih godina nikada nismo videli toliko ljudi u ovoj crkvi.
Dok se istrage nastavljaju, anđeo iz Svetog Lorenca u Lučini ostaje nemi svedok rasprave o tome gde se završava restauracija, a gde počinje projekcija savremenog doba na lice svete umetnosti – i koliko je tanka linija koja ih razdvaja.
Kada je odrastao, ostavio je sve i krenuo da propoveda Jevanđelje, pozivajući ljude da se okrenu Hristu.
Manastir obeležava 540 godina od osnivanja, 270 godina od osvećenja hrama i dve decenije od obnove monaškog života, uz podsećanje na njegovu veliku duhovnu i kulturnu ulogu kroz istoriju.
Umesto mlevenog mesa, koriste se sočni komadi svinjetine i mnogo crnog luka, a završni korak receptu daje poseban ukus.
Za pravoslavnog hrišćanina sloboda ne znači da čovek može da radi sve što želi i da sam sebi određuje šta je dobro, a šta zlo.
Starešina hrama Svetih apostola Vartolomeja i Varnave ističe da krst u automobilu može biti izraz vere, ali ne i amajlija, dok bezbednost vozača uvek mora biti na prvom mestu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Restauracija u rimskoj svetinji pretvorila se u političko-crkveni obračun, nakon što su vernici i javnost u nebeskom liku prepoznali savremenu vlast.
Otac Čad Riperger povezao je drevna proročanstva sa moralnim padom, razvojem digitalnih tehnologija i globalnim finansijskim sistemom koji bi mogao da promeni način na koji ljudi pristupaju novcu i osnovnim dobrima.
Njegova odluka da primi krštenje u početku je bila izazov za porodicu, ali su je majka i najbliži kasnije prihvatili.
Političar iz Liverpula, odrastao u katoličkoj porodici irskih korena, ušao je u istoriju zemlje u kojoj su premijersku funkciju vekovima uglavnom obavljali anglikanci.
Otac Čad Riperger povezao je drevna proročanstva sa moralnim padom, razvojem digitalnih tehnologija i globalnim finansijskim sistemom koji bi mogao da promeni način na koji ljudi pristupaju novcu i osnovnim dobrima.
Italijanski dizajner kreirao je liturgijske odežde za Benedikta XVI, Franju i Lava XIV, dok njegove izjave o prihvatanju različitih ljudi sada izazivaju oštre reakcije u katoličkim krugovima.
Na skupu pro-LGBT katoličke organizacije u Meksiku, biskup Vera Lopes rekao je da seksualna orijentacija pripada ljudskoj prirodi, što je otvorilo raspravu o granicama pastoralnog pristupa i tradicionalnog crkvenog učenja.
Lopovi odneli mošti Svetog Martina Turskog iz hrama u Nemačkoj, a iza njih ostali razbijeno staklo i tragovi koji bi mogli pomoći istražiteljima da otkriju identitet osumnjičenih.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 11. sedmice po Duhovima objašnjava zašto Hristov nedolazak nije dokaz neispunjenog obećanja i zašto čovek ne treba Božju večnost da meri sopstvenim vremenom.
Pravoslavci danas obeležavaju Svete apostole Prohora, Nikanora, Timona i Parmena po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik i arhidiakon Lavrentije. Katolička crkva obeležava praznik Svetog Lovrenca, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedna njegova pouka govori o opasnosti koja se ne prepoznaje po krstu, molitvi i izgovorenim rečima, već po onome što čovek čini kada ga niko ne posmatra.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
