U FRANCUSKOJ DECA OSTAVLJAJU ČISTE CIPELE NA PANJU, U ITALIJI SE TAKMIČE ĆIJE SE JASLE BITI LEPŠE, U FINSKOJ RIBA OSNOVA I SVEČANOG RUČKA... Kako katolici širom sveta obeležavaju Božić
Prvi put su Rimljani počeli da slave Hristovo rođenje u 4. veku, a 25. decembar je izabran verovatno zbog već postojećeg paganog praznika slavljenja rođenje boga Sunca.
Inače, u Novom zavetu nije precizirano kada je rođen Isus, zbog čega prvi hrišćani nisu slavili Božić. Kasnije su Bogojavljenje i Božić zajedno obeležavali kao Epifaniju.
Prvi put su Rimljani u četvrtom veku počeli da slave Hristovo rođenje, a 25. decembar je, po predanju, izabran zbog već postojećeg paganskog praznika slavljenja rođenje boga Sunca. Crkva je želela da potisne ovaj običaj, pa je odlučila da na isti datum slavi rođenje Isusa Hrista.
Simboli proslave Božića kod rimokatolika su jasle u kojima se, po predanju, Isus Hristos rodio, jelka kao večno zeleno drvo i venac. U nekim tradicijama, u hleb se stavlja novčić, a onaj ko ga pronađe veruje da će imati sreće i blagostanja u narednoj godini. Običaj je poljubiti nekog ispod imele, a mnoge zemlje ukrašavaju javne prostore svetlećim figurama i natpisima. Pokloni se ostavljaju ispod jelke, često uz jaslice ili božićnu pšenicu.
Shutterstock
Proslava Božića
Prve jaslice napravio je Sveti Franja Asiški 1223. godine, a one obično prikazuju štalu sa Marijom, Josipom i Isusom, kao i domaćim životinjama.
Božić na Zapadu
Velika Britanija: Deda Mraz donosi poklone za decu, dok odrasli uživaju u tradicionalnom božićnom obroku - ćurki pripremljenoj na engleski način, božićnom pudingu i torticama od testa punjenog suvim voćem.. Britanci često posete "Pantomime", izvođenja bajki i istorijskih događaja. Scenografija se uglavnom nalazi na ulicama sa različitim svetlećim ukrasima.Trgovima i ulicama ukrašeni su svetlosnim figurama, a jelka i imela ukrašavaju domove.
Francuska: U njihovoj izvodbi jaslica sveci koji stoje oko malog Hrista su zapravo bogataši, seljaci, ribari i pralje, svi su obučeni u odore iz 19. veka i svi su veseli. Svi prave La Buche de Noel, čokoladni kolač u obliku badnjaka. Njega smeštaju ispod jelke kao simbol panja koji je spaljivan kako bi bili rasterani duhovi. Još jedan običaj je da na panj deca ostavljaju očišćene cipele i jedva čekaju da prođe noć jer će ih tu ujutru dočekati pokloni.
Schutterstock
Božićni pokloni
Italija: Italijani više važnosti pridaju jaslama nego jelci. Takmiče se čije će jaslice lepše biti ukrašene. Pokloni se obično izvlače iz "urne sudbine" ili ih donosi veštica Befana. Panettone, sočan kolač sa suvim voćem, popularan je desert i svi ga prave za Božić. Osnova mu je suvo voće.
SAD: Deda Mraz donosi poklone deci, a u Beloj kući se priprema Predsednički kolač. Kolač se pravi od jaja, putera i suvog voća, a ukrašava se laticama ruža. Egg Nog, tradicionalni napitak od jaja, ruma, muskantnog orašćića i vanile, takođe je popularan tokom prazničnih okupljanja i služi se gostima u malim staknenim čašicama.
Portugal: Trpeza pred Božić obuhvata bakalar sa krompirom (imaju čak 365 recepata) , a na sam Božić se služe pečeno meso, kozje ili ćureće, i razni slatkiši, poput Massa de filhos. Obrok se završava sutlijašem sa vanilom.
Finska: U Finskoj se tradicionalno služi riba, naročito losos i harenga, uz sir i kobasice kao deo božićnog menija.
Sveti Teofan naglašava da pravi hrišćanin ne bi trebalo da se bogati samo materijalnim stvarima, već da treba da traži bogatstvo koje dolazi od Boga. On nas poziva da, ukoliko steknemo bogatstvo, to učinimo sa svesti da je sve od Boga, i da ga posvetimo njegovoj službi. U stvari, istinsko bogatstvo je ono koje se deli sa potrebnima, jer je darivanje siromašnima način vraćanja Bogu onoga što nam je On poverio. On poziva na skromnost i odgovornost u upravljanju bogatstvom, ističući da pravi bogataš nije onaj koji akumulira materijalna dobra, već onaj koji se bogati dobrim delima, u službi Boga i ljudi.
Ovaj kalendar, inače, prihvatile su Carigradska, Aleksandrijska, Antiohijska, Grčka, Kiparska, Rumunska, Albanska, Bugarska pravoslavna crkva i Pravoslavna crkva Ukrajine.
Bivši državni tužilac Arizone i novoimenovani ambasador SAD u Srbiji primio je blagoslov episkopa losanđeleskog i zapadnoameričkog pred početak diplomatske misije – emotivan susret u Finiksu ispunjen duhovnim i narodnim jedinstvom.
Nova pravna odredba, koja uskoro stupa na snagu, izazvala je masovne pobune hrišćanske zajednice u Arunačal Pradešu, dok kritičari upozoravaju na ozbiljne posledice po verska i ljudska prava.
Iako mnogi veruju da crveni konac štiti od zlih sila, ruski naučnik tvrdi da nas duboka duhovna dimenzija ovog okultnog simbola može odvesti na pogrešan put.
Ukrajinske vlasti nasilno ušle u hram, uklonile mošti svetitelja i izazvale međunarodne reakcije. Zahtev upućen UN-u – hoće li svetska zajednica zaštititi ovo pravoslavno nasleđe?
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Nova pravna odredba, koja uskoro stupa na snagu, izazvala je masovne pobune hrišćanske zajednice u Arunačal Pradešu, dok kritičari upozoravaju na ozbiljne posledice po verska i ljudska prava.
Primećujući teške okolnosti u kojima ljudi odrastaju, kao i ekonomsku krizu, mati Serafima dodaje da je svaki novi dan i mala uspešna borba dokaz postojanja heroja današnjice.
Svetinja podignuta na mestu stradanja, postaje simbol molitve i sabornosti – mitropolit kruševački osveštao poslednji krst, a prve liturgije uskoro će odjeknuti sa Bagdale.
Nekada simbol topline bakine kuhinje, danas duhovna gozba i u dane posta – sa suvim voćem, orasima i medom, sutlijaš ostaje poslastica koja spaja prošlost i sadašnjost, podsećajući nas na lepotu jednostavnih darova.
Nakon cenzurisanja božićnih čestitki i dekoracija, još jedan veliki hrišćanski praznik postaje meta političke korektnosti – britanska škola otkazala proslavu praznika Vaskrsenja Hristovog, dok se širom Evrope beleže slični slučajevi potiskivanja hrišćanskih tradicija pod plaštom neutralnosti.
