U FRANCUSKOJ DECA OSTAVLJAJU ČISTE CIPELE NA PANJU, U ITALIJI SE TAKMIČE ĆIJE SE JASLE BITI LEPŠE, U FINSKOJ RIBA OSNOVA I SVEČANOG RUČKA... Kako katolici širom sveta obeležavaju Božić
Prvi put su Rimljani počeli da slave Hristovo rođenje u 4. veku, a 25. decembar je izabran verovatno zbog već postojećeg paganog praznika slavljenja rođenje boga Sunca.
Inače, u Novom zavetu nije precizirano kada je rođen Isus, zbog čega prvi hrišćani nisu slavili Božić. Kasnije su Bogojavljenje i Božić zajedno obeležavali kao Epifaniju.
Prvi put su Rimljani u četvrtom veku počeli da slave Hristovo rođenje, a 25. decembar je, po predanju, izabran zbog već postojećeg paganskog praznika slavljenja rođenje boga Sunca. Crkva je želela da potisne ovaj običaj, pa je odlučila da na isti datum slavi rođenje Isusa Hrista.
Simboli proslave Božića kod rimokatolika su jasle u kojima se, po predanju, Isus Hristos rodio, jelka kao večno zeleno drvo i venac. U nekim tradicijama, u hleb se stavlja novčić, a onaj ko ga pronađe veruje da će imati sreće i blagostanja u narednoj godini. Običaj je poljubiti nekog ispod imele, a mnoge zemlje ukrašavaju javne prostore svetlećim figurama i natpisima. Pokloni se ostavljaju ispod jelke, često uz jaslice ili božićnu pšenicu.
Shutterstock
Proslava Božića
Prve jaslice napravio je Sveti Franja Asiški 1223. godine, a one obično prikazuju štalu sa Marijom, Josipom i Isusom, kao i domaćim životinjama.
Božić na Zapadu
Velika Britanija: Deda Mraz donosi poklone za decu, dok odrasli uživaju u tradicionalnom božićnom obroku - ćurki pripremljenoj na engleski način, božićnom pudingu i torticama od testa punjenog suvim voćem.. Britanci često posete "Pantomime", izvođenja bajki i istorijskih događaja. Scenografija se uglavnom nalazi na ulicama sa različitim svetlećim ukrasima.Trgovima i ulicama ukrašeni su svetlosnim figurama, a jelka i imela ukrašavaju domove.
Francuska: U njihovoj izvodbi jaslica sveci koji stoje oko malog Hrista su zapravo bogataši, seljaci, ribari i pralje, svi su obučeni u odore iz 19. veka i svi su veseli. Svi prave La Buche de Noel, čokoladni kolač u obliku badnjaka. Njega smeštaju ispod jelke kao simbol panja koji je spaljivan kako bi bili rasterani duhovi. Još jedan običaj je da na panj deca ostavljaju očišćene cipele i jedva čekaju da prođe noć jer će ih tu ujutru dočekati pokloni.
Schutterstock
Božićni pokloni
Italija: Italijani više važnosti pridaju jaslama nego jelci. Takmiče se čije će jaslice lepše biti ukrašene. Pokloni se obično izvlače iz "urne sudbine" ili ih donosi veštica Befana. Panettone, sočan kolač sa suvim voćem, popularan je desert i svi ga prave za Božić. Osnova mu je suvo voće.
SAD: Deda Mraz donosi poklone deci, a u Beloj kući se priprema Predsednički kolač. Kolač se pravi od jaja, putera i suvog voća, a ukrašava se laticama ruža. Egg Nog, tradicionalni napitak od jaja, ruma, muskantnog orašćića i vanile, takođe je popularan tokom prazničnih okupljanja i služi se gostima u malim staknenim čašicama.
Portugal: Trpeza pred Božić obuhvata bakalar sa krompirom (imaju čak 365 recepata) , a na sam Božić se služe pečeno meso, kozje ili ćureće, i razni slatkiši, poput Massa de filhos. Obrok se završava sutlijašem sa vanilom.
Finska: U Finskoj se tradicionalno služi riba, naročito losos i harenga, uz sir i kobasice kao deo božićnog menija.
Sveti Teofan naglašava da pravi hrišćanin ne bi trebalo da se bogati samo materijalnim stvarima, već da treba da traži bogatstvo koje dolazi od Boga. On nas poziva da, ukoliko steknemo bogatstvo, to učinimo sa svesti da je sve od Boga, i da ga posvetimo njegovoj službi. U stvari, istinsko bogatstvo je ono koje se deli sa potrebnima, jer je darivanje siromašnima način vraćanja Bogu onoga što nam je On poverio. On poziva na skromnost i odgovornost u upravljanju bogatstvom, ističući da pravi bogataš nije onaj koji akumulira materijalna dobra, već onaj koji se bogati dobrim delima, u službi Boga i ljudi.
Ovaj kalendar, inače, prihvatile su Carigradska, Aleksandrijska, Antiohijska, Grčka, Kiparska, Rumunska, Albanska, Bugarska pravoslavna crkva i Pravoslavna crkva Ukrajine.
U 23. subotu po Duhovima, vladika Nikolaj vodi čitaoce kroz večni Božji plan, pokazujući kako kroz Hrista i ličnu slobodnu volju svaki čovek može živeti u pravdi, ljubavi i svetosti – još pre nego što je svet stvoren.
Ajeti 50:15-16, izdvojeni za 15. novembar, podsećaju na neprekidnu Božiju pažnju i moć stvaranja, izazivajući razmišljanje o odgovornosti, sudbini i unutrašnjem životu svakog čoveka.
Od modelinga i Jutjuba do neočekivane hirotonije, brzog raščinjenja i hapšenja koje je otvorilo „Pandorinu kutiju“ - šta krije telefon oca Partenija i kako bi njegovi podaci mogli da razotkriju čitavu kriminalnu strukturu.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ajeti 50:15-16, izdvojeni za 15. novembar, podsećaju na neprekidnu Božiju pažnju i moć stvaranja, izazivajući razmišljanje o odgovornosti, sudbini i unutrašnjem životu svakog čoveka.
Pastorka Lena Miler u Berlinu održala je ceremoniju tokom koje je blagoslovila poligamni savez homoseksualaca, nazivajući ga "punovažnim savezom pred Bogom", a taj čin izazvao je duboku tugu u hrišćanskom svetu.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Vernici im se obraćaju u trenucima bolesti, straha i nevolja — njihovo besplatno služenje i zagovor kod Hrista donose zdravlje, utehu i snagu za životne borbe.
Tribina o AI tehnologiji u Crkvi izazvala je oštre reakcije monaha svetinje kraj Golupca, koji tvrde da su kritike zlonamerne i da dodatno remete crkveno jedinstvo.
