U FRANCUSKOJ DECA OSTAVLJAJU ČISTE CIPELE NA PANJU, U ITALIJI SE TAKMIČE ĆIJE SE JASLE BITI LEPŠE, U FINSKOJ RIBA OSNOVA I SVEČANOG RUČKA... Kako katolici širom sveta obeležavaju Božić
Prvi put su Rimljani počeli da slave Hristovo rođenje u 4. veku, a 25. decembar je izabran verovatno zbog već postojećeg paganog praznika slavljenja rođenje boga Sunca.
Inače, u Novom zavetu nije precizirano kada je rođen Isus, zbog čega prvi hrišćani nisu slavili Božić. Kasnije su Bogojavljenje i Božić zajedno obeležavali kao Epifaniju.
Prvi put su Rimljani u četvrtom veku počeli da slave Hristovo rođenje, a 25. decembar je, po predanju, izabran zbog već postojećeg paganskog praznika slavljenja rođenje boga Sunca. Crkva je želela da potisne ovaj običaj, pa je odlučila da na isti datum slavi rođenje Isusa Hrista.
Simboli proslave Božića kod rimokatolika su jasle u kojima se, po predanju, Isus Hristos rodio, jelka kao večno zeleno drvo i venac. U nekim tradicijama, u hleb se stavlja novčić, a onaj ko ga pronađe veruje da će imati sreće i blagostanja u narednoj godini. Običaj je poljubiti nekog ispod imele, a mnoge zemlje ukrašavaju javne prostore svetlećim figurama i natpisima. Pokloni se ostavljaju ispod jelke, često uz jaslice ili božićnu pšenicu.
Shutterstock
Proslava Božića
Prve jaslice napravio je Sveti Franja Asiški 1223. godine, a one obično prikazuju štalu sa Marijom, Josipom i Isusom, kao i domaćim životinjama.
Božić na Zapadu
Velika Britanija: Deda Mraz donosi poklone za decu, dok odrasli uživaju u tradicionalnom božićnom obroku - ćurki pripremljenoj na engleski način, božićnom pudingu i torticama od testa punjenog suvim voćem.. Britanci često posete "Pantomime", izvođenja bajki i istorijskih događaja. Scenografija se uglavnom nalazi na ulicama sa različitim svetlećim ukrasima.Trgovima i ulicama ukrašeni su svetlosnim figurama, a jelka i imela ukrašavaju domove.
Francuska: U njihovoj izvodbi jaslica sveci koji stoje oko malog Hrista su zapravo bogataši, seljaci, ribari i pralje, svi su obučeni u odore iz 19. veka i svi su veseli. Svi prave La Buche de Noel, čokoladni kolač u obliku badnjaka. Njega smeštaju ispod jelke kao simbol panja koji je spaljivan kako bi bili rasterani duhovi. Još jedan običaj je da na panj deca ostavljaju očišćene cipele i jedva čekaju da prođe noć jer će ih tu ujutru dočekati pokloni.
Schutterstock
Božićni pokloni
Italija: Italijani više važnosti pridaju jaslama nego jelci. Takmiče se čije će jaslice lepše biti ukrašene. Pokloni se obično izvlače iz "urne sudbine" ili ih donosi veštica Befana. Panettone, sočan kolač sa suvim voćem, popularan je desert i svi ga prave za Božić. Osnova mu je suvo voće.
SAD: Deda Mraz donosi poklone deci, a u Beloj kući se priprema Predsednički kolač. Kolač se pravi od jaja, putera i suvog voća, a ukrašava se laticama ruža. Egg Nog, tradicionalni napitak od jaja, ruma, muskantnog orašćića i vanile, takođe je popularan tokom prazničnih okupljanja i služi se gostima u malim staknenim čašicama.
Portugal: Trpeza pred Božić obuhvata bakalar sa krompirom (imaju čak 365 recepata) , a na sam Božić se služe pečeno meso, kozje ili ćureće, i razni slatkiši, poput Massa de filhos. Obrok se završava sutlijašem sa vanilom.
Finska: U Finskoj se tradicionalno služi riba, naročito losos i harenga, uz sir i kobasice kao deo božićnog menija.
Sveti Teofan naglašava da pravi hrišćanin ne bi trebalo da se bogati samo materijalnim stvarima, već da treba da traži bogatstvo koje dolazi od Boga. On nas poziva da, ukoliko steknemo bogatstvo, to učinimo sa svesti da je sve od Boga, i da ga posvetimo njegovoj službi. U stvari, istinsko bogatstvo je ono koje se deli sa potrebnima, jer je darivanje siromašnima način vraćanja Bogu onoga što nam je On poverio. On poziva na skromnost i odgovornost u upravljanju bogatstvom, ističući da pravi bogataš nije onaj koji akumulira materijalna dobra, već onaj koji se bogati dobrim delima, u službi Boga i ljudi.
Ovaj kalendar, inače, prihvatile su Carigradska, Aleksandrijska, Antiohijska, Grčka, Kiparska, Rumunska, Albanska, Bugarska pravoslavna crkva i Pravoslavna crkva Ukrajine.
U srcu Istanbula, u jednoj od najznačajnijih verskih proslava u poslednjim decenijama, sirijska pravoslavna zajednica obeležila je Božić u crkvi koja je simbol verske slobode i pomirenja prošlosti i sadašnjosti Turske.
Posle liturgije u Sabornoj crkvi Svetog Save, povodom 50 godina posvećenog svešteničkog rada, protojerej-stavrofor Nikola Škrbić dobio je Vidovdansko odličje za predanu službu Crkvi i vernicima u Zapadnoj Evropi.
Ovo dirljivo pojanje podseća na stradanje hrišćana u Siriji, dok glasmonahinje, pun vere i nade, odjekuje iz mesta gde se i dalje govori aramejski, jezik kojim je govorio Hrist.
Prvi put su Rimljani počeli da slave Hristovo rođenje u 4. veku, a 25. decembar je izabran verovatno zbog već postojećeg paganog praznika slavljenja rođenje boga Sunca.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Iguman manastira Ribnica objašnjava kroz konkretne primere da li iza nečijih problema stoji bolest ili delovanje zlih sila, daje duhovne savete i ukazuje na molitveni put koji otkriva pravu prirodu patnje.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Zbog zastrašujućih događaja na Bliskom Istoku, koji unose nemir i strah, mnogi se vraćaju rečima svetogorskog monaha iz 20 veka, koje je pre mnogo godina predvideo ono čemu sada svedočimo.
Od adventskog venca do položajnika – kako se katolici pripremaju za proslavu rođenja Hrista i šta ovaj praznik čini posebnim među tradicijama hrišćanskog sveta.
Zapadne crkve širom sveta danas proslavljaju Božić, praznik rođenja Isusa Hrista u Vitlejemu, gde su se vekovima hiljade vernika i hodočasnika okupljale ispred drevne crkve Hristovog rođenja.
Ovo dirljivo pojanje podseća na stradanje hrišćana u Siriji, dok glasmonahinje, pun vere i nade, odjekuje iz mesta gde se i dalje govori aramejski, jezik kojim je govorio Hrist.
Malo ko zna da služba krštenja započinje molitvama protiv nečistih sila. Kako izgleda ovaj deo obreda i zašto je važan čak i kada se krštavaju novorođenčad?
Zapadne crkve širom sveta danas proslavljaju Božić, praznik rođenja Isusa Hrista u Vitlejemu, gde su se vekovima hiljade vernika i hodočasnika okupljale ispred drevne crkve Hristovog rođenja.
Od adventskog venca do položajnika – kako se katolici pripremaju za proslavu rođenja Hrista i šta ovaj praznik čini posebnim među tradicijama hrišćanskog sveta.
Ne postoji greh koji može pobediti Božju milost. Svi gresi svih ljudi zajedno ne mogu se uporediti s dubinom Božjeg milosrđa. Božja milost nas spasava besplatno.
