Na Markovdan služena liturgija u Hramu Svetog apostola i jevanđeliste Marka, poglavar Srpske pravoslavne crkve odlikovao sveštenika i održao nadahnutu besedu.
Na praznik Svetog apostola i jevanđeliste Marka, jedan od najstarijih beogradskih hramova ponovo je postao mesto sabranja, molitve i snažnih duhovnih poruka koje su se, kroz besedu patrijarha srpskog, proširile daleko izvan zidova Crkve Svetog Marka.
Svetu arhijerejsku liturgiju služio je patrijarh srpski Porfirije, uz sasluženje umirovljenog kanadskog episkopa Georgija, brojnog sveštenstva i đakonstva. Liturgijsko slavlje na Tašmajdanu, prostoru koji vekovima nosi slojeve istorije i duhovnosti, okupilo je vernike koji su došli da praznik jednog od prvih Hristovih učenika obeleže u molitvenom miru i sabranju.
Tokom liturgije patrijarh je odlikovao sveštenika Branislava Borotu pravom nošenja naprsnog krsta, naglašavajući time služenje koje se ne meri samo godinama, već vernošću i posvećenošću crkvenom životu.
U besedi koja je usledila, patrijarh Porfirije govorio je o smislu ljudskog postojanja, o čovekovoj potrebi za ispunjenjem i o tome da se taj smisao ne može pronaći u spoljašnjim okolnostima, već u odnosu sa Bogom.
- Svi smo pozvani da budemo apostoli, skromno i smireno - poručio je patrijarh, oslanjajući se na lik Svetog Marka, prvog zapisivača Jevanđelja i svedoka Hristovog života.
Govoreći o unutrašnjoj čežnji čoveka da pronađe smisao, patrijarh je istakao:
- Svako od nas nosi u sebi potrebu i čežnju da život ima smisla, da bude ispunjen radošću, ljubavlju i svakim dobrom. Život može biti istinski ispunjen jedino ako ima smisla, a taj smisao ne zavisi od spoljašnjih okolnosti ni od drugih ljudi.
U nastavku besede naglasio je da je pravi smisao iznad promenljivosti sveta:
- Smisao ne zavisi od toga da li sve oko nas funkcioniše bez problema i iskušenja, niti od toga da li postoje teškoće, stradanja i progoni. On ne počiva na prolaznom. Istinski smisao može biti samo onaj koji je bespočetan i beskrajan.
Patrijarh je posebno podvukao da se taj smisao otkriva u Hristu:
- Smisao dolazi kao Bogočovek – Hristos, koji sebe daruje kao punoću života. On se ne nameće čoveku, ali je potrebno da mi napravimo iskorak ka Njemu, a to već zavisi od nas.
U završnom delu besede ukazao je na odgovornost vernika da žive veru, a ne samo da joj formalno pripadaju:
- Hoćemo li biti ljudi Jevanđelja, ljudi vere i ljudi Crkve, a ne samo oni koji formalno i nominalno pripadaju nekom narodu?
Patrijarh je poručio i da se istinska snaga čoveka ogleda u njegovom izboru da bude Hristov:
- Ako smo sa Hristom pobedili đavola, ko nam onda šta može - zaključio je on.
Nakon liturgije osvećeni su slavski darovi i prelomljen slavski kolač, u skladu sa pravoslavnim liturgijskim predanjem.
Duhovni karakter praznika zaokružen je i kulturno-umetničkim programom inkluzivnog hora „Ison“ iz Novog Sada, koji okuplja decu sa posebnim blagoslovom, među kojima je i značajan broj dece bez roditeljskog staranja. Njihov nastup dao je liturgijskom danu dodatnu dimenziju svedočenja zajedništva, prihvatanja i tihe radosti koja prevazilazi razlike.
U drevnoj svetinji, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Hristovom silasku u smrt kao pobedi nad najvećim neprijateljem čoveka, dok su vernici poneli snažnu poruku nade i utehe.
Patrijarh Porfirije i Vladimir Kokanović razgovarali su o konkretnim oblicima saradnje Crkve i državne uprave, podršci eparhijama u dijaspori i očuvanju crkvenih i kulturnih dobara koja povezuju srpski narod u regionu i svetu.
Liturgija pred moštima Svetog Nikolaja obeležena je dodelom crkvenih odlikovanja, osvećenjem novog duhovno-kulturnog doma i porukama patrijarha o veri, isceljenju i duhovnoj obnovi čoveka.
U hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Topčideru vladika Dositej je na praznik Svetog vladike Nikolaja rukopoložio dugogodišnjeg đakona i pojca Željka Jovanovića u sveštenički čin.
Vladika Atanasije otkriva zbog čega se, kada dođe do ovakvog susreta praznika, ceo bogoslužbeni poredak prilagođava Vaskrsu
Svaka duša koja se udaljila od istine jeste rana na telu Crkve.
Na Markovdan služena liturgija u Hramu Svetog apostola i jevanđeliste Marka, poglavar Srpske pravoslavne crkve odlikovao sveštenika i održao nadahnutu besedu.
Od nekoliko osnovnih sastojaka nastaje toplo i zasitno jelo koje je nekada bilo svakodnevica u srpskim kućama.
Crkva uči da briga ne rešava ništa, već razara mir u čoveku, dok molitva i predanje Bogu donose smirenje.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Bio je najbliži saputnik apostola Petra, zapisao je jedno od četiri Jevanđelja i doneo hrišćanstvo u Egipat, a zbog vere je prošao kroz strašna stradanja. Predanje kaže da mu se u tamnici javio sam Hristos pred poslednje trenutke života.
Na praznik Svetog apostola i jevanđelista Marka, svečano je proslavljena hramovna i gradska slava u Kuli, uz prisustvo vladike Damaskina, predstavnika lokalne vlasti, sveštenstva i brojnih vernika, u atmosferi koja je spojila liturgijsku uzvišenost i narodno saborovanje.
Svetinja u centru Beograda, koja se nalazi na rubu Tašmajdanskog parka
Mitropolit Jovan služio je svetu liturgiju pred članovima dinastije Karađorđević, učenicima i vernicima.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve u besedi u hramu Svetog Georgija poručio da se istinska pobeda ne meri moći, već vernošću Hristovom pozivu i zajednicom koja prevazilazi pravila ovog sveta.
Od promocija i predavanja do liturgije i svečane litije, višednevni program donosi bogat sadržaj i centralne događaje koji svake godine okupljaju veliki broj posetilaca.
U hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Topčideru vladika Dositej je na praznik Svetog vladike Nikolaja rukopoložio dugogodišnjeg đakona i pojca Željka Jovanovića u sveštenički čin.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U trenucima kada se čoveku čini da je nada izgubljena, pouka jednog od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka donosi neočekivan odgovor - priču o povratku, milosti i unutrašnjem preokretu.
Od Jom kipura do ličnih zaveta i neobičnih običaja, u judaizmu post nije izuzetak, već složen sistem duhovnog života koji povezuje pokajanje, sećanje, zajednicu i ličnu odgovornost.
Snimak izraelskog vojnika uz statuu Bogorodice u južnom Libanu izazvao je oštre reakcije i novu buru u vezi s odnosom prema hrišćanskim simbolima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
