Duhovno iskustvo Crkve kroz vekove svedoči da Bog ne gleda samo na delo, već na nameru i stanje srca.
U vremenu u kojem se čovek lako zanese spoljašnjim pravilima i formama, Crkva neprestano podseća da suština duhovnog života nije u spoljašnjem podvigu, već u unutrašnjem preobražaju srca.
Post, molitva, bdenje, čitanje Svetog pisma i dela Svetih otaca predstavljaju stubove hrišćanskog života, ali samo onda kada su prožeti smirenjem, pokajanjem i ljubavlju. Bez toga, i najveći trud može ostati bez ploda.
Duhovno iskustvo Crkve kroz vekove svedoči da Bog ne gleda samo na delo, već na nameru i stanje srca.
Mnogi su postili, ali bez ljubavi prema bližnjem; molili su se, ali bez oproštaja; činili su dobra dela, ali da bi bili viđeni i pohvaljeni. Takav trud, lišen smirenja, može postati zamka sopstvenog uzdizanja i tihe gordosti, koja čoveka udaljava od Boga više nego otvoreni pad.
Sa druge strane, istorija svetosti pokazuje da ni pad nije kraj. U pokajničkim suzama, u priznanju sopstvene nemoći i grešnosti, čovek se susreće sa milošću Božjom. Kada se posle greha rodi istinsko smirenje, tada i ono što je bilo bolno i teško postaje put ka dubljem poznanju sebe i Boga. Crkva zato ne uči očajanju, već rasuđivanju - daru da razlikujemo šta nas vodi ka Hristu, a šta nas, pod maskom pobožnosti, udaljava od Njega.
Sveti oci su naročito upozoravali na opasnost duhovne samouverenosti. Bez saveta iskusnijih, bez provere sopstvenih misli kroz Reč Božju i predanje Crkve, čovek može skrenuti u krajnosti.
Istinski podvig nikada nije izdvojen od poslušnosti, razboritosti i smirenja. U tome se ogleda prava duhovna borba – ne u spoljašnjoj strogosti, već u tihoj, svakodnevnoj borbi protiv sopstvene gordosti.
O tome je jasno govorio i starac Nikon Vorobjov:
"Svaki događaj, čak i pad u teške grehe, može biti od velike koristi, i obrnuto: post, molitva, bdenje i drugi trudovi mogu biti ne samo štetni, već mogu biti i pogubni ako se rade pogrešno. Nepravilni trudovi su oni koji vode do visokog mišljenja o sebi i gordosti. Nasuprot tome, ako čovek postiže smirenje kroz padove, oni se pokazuju korisnijim od podviga. Sve se mora činiti sa rasuđivanjem, oprezom, savetom i proverom Rečju Božjom i Svetim ocima".
Sveti oci su svedočili da se mir ne nalazi u izbegavanju stradanja, već u pravilnom odnosu prema njemu.
Pravoslavno predanje podseća da Bog uvek čuje molitvu, ali da odgovor ne dolazi uvek onako kako čovek očekuje.
Kada zadržimo oštru reč i, umesto nje, izaberemo blagu, tada pokazujemo da smo razumeli Božju zapovest o ljubavi.
Milosrđe temelj hrišćanskog života.
Dok savremeni način života podstiče popuštanje strastima i udaljava čoveka od sebe samog, duhovnik ukazuje na ispovest, smirenje i budnost nad mislima kao ključne korake bez kojih nema istinske unutrašnje pobede.
Vaskrsenje Lazarevo simbolizuje pobedu života nad smrću i predskazuje Vaskrsenje Isusa Hrista.
Eparhija u saopštenju poziva vernike na razboritost i poštovanje crkvenog poretka, dok pojedinačni istupi ne odražavaju stav Crkve u celini i mogu narušiti jedinstvo među vernicima.
Mališani u Institutu za zdravlje dece i omladine u Novom Sadu obradovani gestom Eparhije bačke i učenika, uz molitve za brzo ozdravljenje.
Gardijan podseća da je obalsko područje Džebel Alija nekoliko puta pogođeno raketama i dronovima koje je ispalio Iran, nakon što je njegova luka označena kao "legitimna meta" zbog navodnog američkog vojnog prisustva.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
U besedi za petak 2. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako vera bez dela ostaje nemoćna, dok disciplinovana duša pobednički izlazi iz borbe sa zlom.
Na liturgiji u hramu Uspenja Presvete Bogorodice u Mladenovcu, mitropolit šumadijski govorio o borbi sa strastima, smislu posta i pokajanju kao ličnom preokretu, a ne spoljašnjoj navici.
Sveti Justin Ćelijski podseća na unutrašnje oružje hrišćana koje štiti dušu od najmračnijih sila i daje snagu koju niko ne može oduzeti.
U središtu pravoslavne vere, kao njeni najdublji duhovni stubovi, stoje post i molitva.
Dok savremeni način života podstiče popuštanje strastima i udaljava čoveka od sebe samog, duhovnik ukazuje na ispovest, smirenje i budnost nad mislima kao ključne korake bez kojih nema istinske unutrašnje pobede.
Više od 60 hramova u Beogradu i desetine lokacija u drugim gradovima otvaraju vrata solidarnosti – sav prihod namenjen je podršci višedetnim porodicama na Kosovu i Metohiji.
Kada se misli umnože, a srce izgubi mir, tada i najmanji teret postaje težak, a svakodnevica mučna.
Supruga predsednika Srbije obišla je Versko dobrotvorno starateljstvo u Beogradu, gde se obroci, garderoba i medicinska pomoć pružaju najugroženijima kroz decenijama negovan humanitarni rad.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Poglavar Srpske pravoslavne crkve posetio Univerzitetsku dečju kliniku u Tiršovoj, razgovarao sa lekarima i zastajao kraj kreveta najmlađih pacijenata, pokazujući koliko pažnja, reč i prisustvo znače tamo gde se vode najteže borbe.
Kada se misli umnože, a srce izgubi mir, tada i najmanji teret postaje težak, a svakodnevica mučna.
Dolazak moštiju Svetog Nektarija Eginskog u Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje doneo je poseban mir i sabranost, gde su se medicina i vera susrele u potrazi za utehom, snagom i duhovnim isceljenjem.
