Duhovno iskustvo Crkve kroz vekove svedoči da Bog ne gleda samo na delo, već na nameru i stanje srca.
U vremenu u kojem se čovek lako zanese spoljašnjim pravilima i formama, Crkva neprestano podseća da suština duhovnog života nije u spoljašnjem podvigu, već u unutrašnjem preobražaju srca.
Post, molitva, bdenje, čitanje Svetog pisma i dela Svetih otaca predstavljaju stubove hrišćanskog života, ali samo onda kada su prožeti smirenjem, pokajanjem i ljubavlju. Bez toga, i najveći trud može ostati bez ploda.
Duhovno iskustvo Crkve kroz vekove svedoči da Bog ne gleda samo na delo, već na nameru i stanje srca.
Mnogi su postili, ali bez ljubavi prema bližnjem; molili su se, ali bez oproštaja; činili su dobra dela, ali da bi bili viđeni i pohvaljeni. Takav trud, lišen smirenja, može postati zamka sopstvenog uzdizanja i tihe gordosti, koja čoveka udaljava od Boga više nego otvoreni pad.
Sa druge strane, istorija svetosti pokazuje da ni pad nije kraj. U pokajničkim suzama, u priznanju sopstvene nemoći i grešnosti, čovek se susreće sa milošću Božjom. Kada se posle greha rodi istinsko smirenje, tada i ono što je bilo bolno i teško postaje put ka dubljem poznanju sebe i Boga. Crkva zato ne uči očajanju, već rasuđivanju - daru da razlikujemo šta nas vodi ka Hristu, a šta nas, pod maskom pobožnosti, udaljava od Njega.
Sveti oci su naročito upozoravali na opasnost duhovne samouverenosti. Bez saveta iskusnijih, bez provere sopstvenih misli kroz Reč Božju i predanje Crkve, čovek može skrenuti u krajnosti.
Istinski podvig nikada nije izdvojen od poslušnosti, razboritosti i smirenja. U tome se ogleda prava duhovna borba – ne u spoljašnjoj strogosti, već u tihoj, svakodnevnoj borbi protiv sopstvene gordosti.
O tome je jasno govorio i starac Nikon Vorobjov:
"Svaki događaj, čak i pad u teške grehe, može biti od velike koristi, i obrnuto: post, molitva, bdenje i drugi trudovi mogu biti ne samo štetni, već mogu biti i pogubni ako se rade pogrešno. Nepravilni trudovi su oni koji vode do visokog mišljenja o sebi i gordosti. Nasuprot tome, ako čovek postiže smirenje kroz padove, oni se pokazuju korisnijim od podviga. Sve se mora činiti sa rasuđivanjem, oprezom, savetom i proverom Rečju Božjom i Svetim ocima".
Sveti oci su svedočili da se mir ne nalazi u izbegavanju stradanja, već u pravilnom odnosu prema njemu.
Pravoslavno predanje podseća da Bog uvek čuje molitvu, ali da odgovor ne dolazi uvek onako kako čovek očekuje.
Kada zadržimo oštru reč i, umesto nje, izaberemo blagu, tada pokazujemo da smo razumeli Božju zapovest o ljubavi.
Milosrđe temelj hrišćanskog života.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola i jevanđelista Jovana Bogoslova po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog apostola Jakova Alfejevog. Katolička crkva obeležava Svetog Jovana Henrija Njumana i Svetog Dionisija sa drugovima, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Ruski svetitelj objašnjavao je kako neprestana potraga za razonodom može da prikrije unutrašnju prazninu i potisne brigu o bližnjima, molitvu i duhovni život.
Njemu je Isus Hristos poverio brigu o Presvetoj Bogorodici.
Posle više od godinu dana pripreme, molitve i proučavanja vere, članovi porodice krstili su se tokom liturgije.
Strah nas ne približava Bogu i ne može zaštititi našu decu od svih tuga, naglašava čtec Sergije.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Sveti oci nas uče da je čovek mali svet, mikrokosmos i kada se u njemu uspostavi mir, taj mir se širi i na druge.
Prava ljubav ne bira kome će biti upućena - ona ljubi i neprijatelja, jer vidi u svakom čoveku ikonu Božiju.
U središtu pravoslavne vere, kao njeni najdublji duhovni stubovi, stoje post i molitva.
Napominje da tu vrednost, koju nam niko ne može oduzeti, delimo i u sebi uveličavamo tako što pomažemo drugima - jer na taj način širimo krug dobrote.
Ruski svetitelj objašnjavao je kako neprestana potraga za razonodom može da prikrije unutrašnju prazninu i potisne brigu o bližnjima, molitvu i duhovni život.
Posle više od godinu dana pripreme, molitve i proučavanja vere, članovi porodice krstili su se tokom liturgije.
Strah nas ne približava Bogu i ne može zaštititi našu decu od svih tuga, naglašava čtec Sergije.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Useljenje u novi životni prostor u kojem su ostale ikone prethodnih vlasnika može da otvori brojna pitanja, posebno ako se zna da su u njemu ranije živeli ljudi lošeg morala.
U besedi za četvrtak 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovo svedočanstvo o zajedničkom bogatstvu Oca i Sina i podseća da Božji darovi prevazilaze sve što ljudski um može da zamisli.
Pouka velikog svetitelja usmerava pažnju na slobodu izbora, ličnu odgovornost i mogućnost povratka Gospodu čak i posle pada.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
