Milosrđe temelj hrišćanskog života.
U vremenu u kojem se čovek sve više zatvara u krug sopstvenih interesa, porodice i neposrednih briga, pravoslavna vera nas iznova podseća da je hrišćanski poziv širi od granica doma i krvi. Porodica jeste sveta i blagoslovena zajednica, mala crkva u kojoj se učimo ljubavi, trpljenju i praštanju.
Ali, ako ta ljubav ostane zatvorena samo u krugu onih koji su nam po telu najbliži, ona prestaje da raste i da se umnožava.
U pravoslavnoj tradiciji, svetitelji su uvek živeli tom širinom srca. Njihove kelije, domovi i manastiri postajali su utočišta za nepoznate, bolesne, unesrećene i odbačene. Ljubav prema bližnjem nikada nije bila samo pobožna misao, već konkretno delo – komad hleba, reč utehe, otvorena vrata. Jer u svakom čoveku, ma koliko bio stran, skriven je lik Hristov.
Zato je milosrđe temelj hrišćanskog života. Ne samo milosrđe prema onima koji nam uzvraćaju ljubav, već prema onima koji su nam potpuno nepoznati. U susretu sa siromašnima, bolesnima i zarobljenima, hrišćanin susreće samoga Hrista. Odbaciti njih znači odbaciti Njega; proći pored njih ravnodušno znači proći pored Gospoda.
Duhovna porodica Crkve okuplja ljude različitih naroda, jezika i sudbina. Ono što ih spaja nije zajedničko poreklo, niti ista mišljenja, već zajedničko opredeljenje za volju Božiju.
Ta veza je dublja od svake zemaljske povezanosti, jer se temelji na ljubavi koja je izvela svet iz nebića u biće i koja neprestano obnavlja palog čoveka.
U tom duhu, reči arhimandrita Vasilija Ivironskog snažno opominju i podsećaju:
- Ako nepoznati ljudi nisu tvoja sopstvena porodica, gubiš oboje, i svoju sopstvenu porodicu, i sebe. Ako ne vidiš Hrista u ličnosti nepoznatoga, bolesnog, unesrećenog i zarobljenoga, tada ni njega uopšte ne poznaješ.
- Njegov narod, njegovi prijatelji, njegova porodica, njegova majka, i njegova braća, određeni su drugačijom vezom. Oni nisu određeni krvnim srodstvom, ili delenjem jednakih ljudskih mišljenja, ili ograničenim ciljevima, već ljubavlju koja je sve dovela iz nebića u biće, i obnavlja palog čoveka: Jer ko izvrši volju Božiju onaj je brat moj i sestra moja i mati moja (Mk. 3, 35). Neće svaki koji mi govori: Gospode, Gospode, ući u Carstvo nebesko: no koji tvori volju Oca mojega koji je na nebesima.
Pravoslavna Crkva na zle pomisli gleda kao na demonske napade i deo neprekidne duhovne borbe koju čovek vodi tokom čitavog života. Čovek, zaslepljen emocijama, često vidi samo ono što gubi, a ne i ono što gubitkom dobija. Pravoslavna duhovnost uči da se zlo ne pobeđuje zlom, već dobrim, i da se istinska pobeda ne ostvaruje nad drugim čovekom, već nad sobom. I dobro i loše je od Gospoda.
shutterstock_GaudiLab
Duhovna riznica
12:34 | 21.01.2026
KAKO SE BORITI PROTIV ZLIH POMISLI: Otac Rafailo otkrio recept koji momentalno pruža olakšanje i tera ih tako kao da nikad nisu ni postojale
Duhovna riznica
14:00 | 30.01.2026
ZAŠTO NE TREBA TUGOVATI KAD VAS BLIŽNJI ODBACE: Sveti Luka Krimski o onome što Bog vidi, a vi ne
Duhovna riznica
14:00 | 07.02.2026
KO OVO NE RADI, ČAK I DA KRV PROLIJE ZA HRISTA, ZAVRŠIĆE U PAKLU: Ozbiljna opomena starca Pajsija
Duhovna riznica
14:00 | 14.02.2026
KAD VAM KRENE U ŽIVOTU, OBAVEZNO OVO URADITE! Sveti Jovan Zlatousti kaže da ćete tako "umnožiti radost"!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U vremenu instant-testa i gotovih mešavina, ovaj recept podseća kako izgleda priprema koja ne zavisi od sata, već od osećaja.
Sa liturgijskog sabranja na Sretenje u Podgorici upućena je jasna poruka o odgovornosti, pokajanju i delima koja ostaju zapisana, ne pred ljudima, već pred Bogom, kao priprema za post koji traži više od forme i navike.
U besedi za ponedeljak siropusne sedmice Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da oni ispunjeni Svetim Duhom postaju nepogrešivi glasnici Božjih tajni, čija skrušenost rađa moć i unutrašnji mir.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Simeona Bogoprimca i Svetu prorokinju Anu po starom i Svetog Pamfila po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Julija I, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
U trenucima tuge i nepravde, reči svetogorskog starca otkrivaju kako molitva za druge preobražava i dušu i život
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Kada zadržimo oštru reč i, umesto nje, izaberemo blagu, tada pokazujemo da smo razumeli Božju zapovest o ljubavi.
Čovek koji u bližnjem vidi brata, koji tuđu bol oseća kao svoju i koji bez računa i zadrške pruža ruku pomoći, postaje svedočanstvo žive vere.
Drevne mudrosti ugodnika Božjih o ljubavi, oproštaju, molitvi i zajedništvu osvetljavaju put ka sreći i harmoniji u svakom domu. Kroz ove večne poruke možemo pronaći rešenje za mnoge izazove koji se pojavljuju u porodičnim odnosima.
U svetu punom izazova, reči blaženopočivšeg poglavara SPC nas podsećaju na značaj porodičnih vrednosti i predstavljaju svetli primer kako da živimo u harmoniji i ljubavi sa svojim najmilijima, čuvajući porodicu kao sveto mesto.
U besedi za ponedeljak siropusne sedmice Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da oni ispunjeni Svetim Duhom postaju nepogrešivi glasnici Božjih tajni, čija skrušenost rađa moć i unutrašnji mir.
U trenucima tuge i nepravde, reči svetogorskog starca otkrivaju kako molitva za druge preobražava i dušu i život
Od ličkog sela do vladičanskog trona, život jednog arhijereja otkriva kako se vera, odgovornost i lično odricanje utkivaju u crkveno pamćenje.
Pravoslavno predanje podseća da Bog uvek čuje molitvu, ali da odgovor ne dolazi uvek onako kako čovek očekuje.
Isceljivao je bolesti i izgonio zle duhove.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Pravoslavno predanje podseća da Bog uvek čuje molitvu, ali da odgovor ne dolazi uvek onako kako čovek očekuje.
Župnik Željko Lovrić i njegovi stihovi "Ispovest sa asfalta" izazvali su snažne reakcije, otvarajući bolno pitanje autentične vere, greha i susreta s Hristom tamo gde se On najmanje očekuje.
Vikarni episkop Stefan služio liturgiju, dok je jerej Miroslav Vasić u besedi podsetio da vera znači prepoznati Hrista u svakom gladnom, bolesnom i usamljenom, i živeti ljubav svakodnevno.
