U vremenu instant-testa i gotovih mešavina, ovaj recept podseća kako izgleda priprema koja ne zavisi od sata, već od osećaja.
Miris testa koje tiho nadolazi na toplom mestu nosi u sebi nešto od manastirskog mira: strpljenje, sabranost i odsustvo žurbe. U pravoslavnoj tradiciji, hrana nikada nije samo obrok kojim se zadovoljava telesna glad - ona je plod rada, molitve i pažnje prema onome kome se iznosi na trpezu. Zato i ovakav, naizgled skroman recept nosi dublju priču: priču o rukama koje mese bez nervoze, o vremenu koje se ne meri satom već osećajem i o radosti deljenja. Manastirske krofne, zapisane u starom "Srbskom kuvaru" iz 1855. godine, čiji je autor jeromonah Jerotej Draganović iz manastira Krušedol, nastajale su upravo u tom duhu - kao tiha, topla uteha za bratstvo i goste, jednostavne po sastavu, a bogate po smislu.
Tri četvrtine kilograma finog brašna
četvrt litra mleka
dve kašike pivarskog kvasca
šećer po volji
so
tri žumanceta, dva jajeta
ulje za prženje
Brašno stavite na toplo mesto da se zagreje. Kvasac razmutite sa malo mleka, pa ga zamešajte sa toplim brašnom. Dodajte šećer po volji, malo posolite, zatim dodajte žumanca i jaja i ulijte mleko, pa sve mešajte snažno varjačom dok testo ne počne da se odvaja od varjače. Ostavite testo na toplom da naraste.
Kada je testo dobro naraslo, pospite dasku brašnom i razmesite ga tako da ne bude previše mekano. Kora testa treba da bude debljine jednog prsta. Čašom ili modlom vadite krofne i pecite ih na ulju ili puteru.
Ako želite da krofne nadevate, razvijte tanju koru, pa između dve krofne, u sredini, stavite pekmez i ostavite ih dvadesetak minuta da odstoje. Prilikom prženja, masnoća ne sme biti sasvim vrela, već umereno topla. Kada krofne spustite u masnoću, poklopite posudu i tako ih držite dok se jedna strana ne zapeče, zatim otklopite, prevrnite i više ne poklapajte do kraja.
U posudu stavite papirne salvete, poređajte krofne, pa ih sve pospite šećerom u prahu i iznesite vrele na trpezu.
Jednostavni sastojci i drevni trikovi manastirske kuhinje stvaraju poslasticu koja je aromatična i savršena za dane posta ili svakodnevno uživanje. Tradicionalna poslastica sa domaćim pekmezom i orasima koja spaja manastirsku skromnost i toplinu porodične trpeze – idealna za dane posta na vodi. Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto. Jednostavan, domaći kolač koji se pravi polako, sa strpljenjem, a svaki zalogaj donosi toplinu i radost.
freepik
Priprema
Posni recepti
12:00 | 23.12.2025
POSNI KOLAČ SA TAJNIM SASTOJAKOM KOJI MENJA UKUS SVAKOG ZALOGAJA: Svetogorska tradicija na tanjiru
Posni recepti
12:35 | 02.01.2026
NAJTRAŽENIJI MANASTIRSKI KOLAČ NA VODI: Priprema se jednostavno, a sa tanjira nestaje za tren (VIDEO)
Posni recepti
12:19 | 18.01.2026
MANASTIRSKA POSLASTICA KOJU MORATE PROBATI: Pita od oraha po receptu jeromonaha Jeroteja iz 19. veka
Posni recepti
10:28 | 13.02.2026
SOČAN MANASTIRSKI KOLAČ SA MAKOM I ORASIMA: Recept monahinje Atanasije koji dane posta na vodi čini ukusnijim
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Nekada se kuvao bez mnogo komplikovanja, od namirnica koje su bile pri ruci, a upravo spoj povrća, začina i kremastog završetka daje mu poseban karakter.
U vreme cara Prova Trofim i Savatije odbili su da učestvuju u obredu posvećenom Apolonu, dok je senator Dorimedont zbog svoje vere podelio njihovo stradanje.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Zapis iz starog "Srbskog kuvara" donosi slatkiš od svega nekoliko osnovnih sastojaka, bez aditiva i trikova, ali sa ukusom koji pamte i deca i odrasli.
U senci maslina i mirisu tamjana nastaje osvežavajuća poslastica koju monasi pripremaju s molitvom – otac Nikodim otkriva kako da ovu svetogorsku blagodat unesete i u svoj dom.
Uz samo nekoliko sastojaka i malo strpljenja, otkrijte jednostavan način pripreme krofni koje su vekovima deo monaške trpeze – savršene za dane posta i trenutke kada želite da osetite toplinu prave domaće poslastice.
Med, slad, suve šljive i orasi spojeni su u starinsku poslasticu koja se vezuje za Trojice-Sergijevu lavru i grad Sergijev Posad.
Nekada se kuvao bez mnogo komplikovanja, od namirnica koje su bile pri ruci, a upravo spoj povrća, začina i kremastog završetka daje mu poseban karakter.
Ovaj stari slatkiš posebno je prikladan za dane posta na vodi, ali su ga deca rado jela i danima kada je po tipiku dozvoljena mrsna hrana.
Kulinarski tim Artis centra rekonstruisao je jelo nadahnuto srednjovekovnom kuhinjom, a završni premaz od meda i crnog vina daje mesu rubinsku, hrskavu koricu.
Čokoladni keks, nežni vanil-krem, mlečna čokolada i kikiriki spajaju se u poslasticu koja se priprema bez mnogo truda, baš kao nekada kada bi se nešto slatko na brzinu iznosilo pred porodicu i iznenadne goste.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog Evmenija Gortinskog i Svetu mučenicu Ariadnu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Pokrov Presvete Bogorodice. Katolička crkva obeležava Svetu Tereziju od Dete Isusa, Jevreji obeležavaju Hol ha-Moed, peti dan Sukota, dok muslimani nemaju veliki praznik
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
