Jednostavni sastojci i drevni trikovi manastirske kuhinje stvaraju poslasticu koja je aromatična i savršena za dane posta ili svakodnevno uživanje.
Posni kolač po receptu iz svetogorskih manastira nosi u sebi jednostavnost sastojaka i duboku aromu. Iako ne sadrži jaja, mleko ni puter, ovaj kolač ostaje ukusan i aromatičan, a poseban, nezaboravan ukus daje mu karanfilić – začin koji se danas retko koristi, dok je u drevnim vremenima zauzimao posebno mesto u manastirskoj, ali i u narodnoj kuhinji. Njegova suptilna nota spaja se sa citrusom, cimetom i orašastim plodovima, stvarajući desert koji odiše svetogorskom jednostavnošću, ali i bogatstvom ukusa, savršeno prilagođen danima posta, ali i svakodnevnoj trpezi.
2 šolje brašna za sve namene
Zagrejte rernu na 180°C (gornja i donja grejača) i podmažite ili obložite papirom za pečenje kalup za kolač prečnika oko 20–22 cm.
U velikoj posudi pomešajte sok od narandže, maslinovo ulje, vodu i šećer. Dobro umutite žicom ili mikserom dok se šećer ne rastvori i svi sastojci se ujednače.
U drugoj posudi prosejte brašno, prašak za pecivo, sodu, cimet i karanfilić. Zatim postepeno dodajte suve sastojke u posudu sa tečnim, mešajući spatulom ili kašikom dok ne dobijete glatko testo.
Po želji dodajte iseckane orahe i grožđice za dodatni ukus i teksturu. Takođe, možete dodati i narandžinu koricu za intenzivniji miris.
Sipajte smesu u pripremljeni kalup i pecite oko 40–45 minuta. Proverite da li je kolač pečen tako što ćete zabosti čačkalicu u sredinu kolača – ako izađe čista, kolač je gotov. Ostavite kolač da se malo prohladi u kalupu, zatim ga izvadite i potpuno ohladite na rešetki. Kolač je spreman za posluženje. Možete ga seći na kriške i uživati uz čaj. Lagan je i ukusan manastirski desert, idealan za dane posta, ali i za svakodnevno uživanje.
Ako želite da kolač bude čokoladniji, možete dodati 1–2 kašike kakaa u smesu. Alternativno, možete dodati različite orašaste plodove ili suvo voće po svom ukusu da prilagodite ukus.
Monahinja Atanasija u knjizi „Ko postii dušu gosti“ otkriva korak po korak pripremu posne poslastice na vodi čiji svaki zalogaj postaje nežan i raskošan doživljaj. Monah otkriva recept iz svog „Svetogorskog kuvara“ – jednostavan, aromatičan hleb s maslinama i paprikom, koji od običnog obroka pravi malu meditaciju u vašoj kuhinji i unosi duh Hilandara u dom. Jednostavna, očaravajuća poslastica iz knjige Ko posto dušu gosti koja osvežava dušu i donosi mir manastirske kuhinje. Otac Onufrije Hilandarac u svojoj knjizi „Svetogorski kuvar s pričama“ otkrio je kako nastaje ovaj skroman hleb s prazilukom koji je vekovima hranio bratstvo. Tanane i nežne, ove lepinjice iz manastira Rukumija pretvaraju običan doručak u iskustvo jednostavnosti i domaće topline. Recept sa Svetе Gore pokazuje da prava slatka radost ne zahteva raskoš - spoj džema, oraha, suvog grožđa, agruma i posne čokolade stvara kolač koji tihu blagost pretvara u nezaboravan užitak.
1 šolja soka od narandže (ili drugog citrusa)
1/2 šolje maslinovog ulja (po mogućstvu ekstra devičanskog)
1 šolja šećera (ili 1/2 šolje smeđeg šećera za zdraviju opciju)
1 kesica praška za pecivo (ili 2 kašičice)
1/2 kašičice sode bikarbone
1 kašičica cimeta
1/2 kašičice karanfilića
1/2 šolje iseckanih oraha (po želji)
1/4 šolje grožđica (po želji)
1/2 šolje vode
1 kašičica narandžine korice (po želji, za dodatni miris)
Freepik
Priprema
Savet
Posni recepti
12:33 | 26.11.2025
MANASTIRSKE KOCKE SA MEDOM: Otkrijte kako monahinje od običnih sastojaka prave delikates koji se topi u ustima
Posni recepti
11:52 | 04.12.2025
UKUS OVOG SVETOGORSKOG HLEBA S MASLINAMA SE NE ZABORAVLJA: Recept oca Onufrija Hilandarca donosi miris manastirske trpeze i u vaš dom
Posni recepti
12:44 | 05.12.2025
POSNE BOMBICE MONAHINJE ATANASIJE: Recept koji spaja tradiciju, toplinu, mir i bogat ukus u domaćoj kuhinji
Posni recepti
11:41 | 11.12.2025
BLAGO SVETOGORSKE TRPEZE: Manastirski hleb papaneza, po originalnom receptu igumana Onufrija, osvaja na prvi zalogaj
Posni recepti
11:36 | 15.12.2025
MEKANE LEPINJE MONAHINJE ATANASIJE KOJE SE PEKU BEZ RERNE: Jednostavno, brzo i iznenađujuće ukusno
Posni recepti
11:17 | 22.12.2025
SVETOGORSKI BOŽANSKI KOLAČ: Poslastica od jednostavnih sastojaka, raskošnog ukusa koji se pamti
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Svetogorski starac objašnjava šta se događa u čoveku kada se smiri, zadobije blagodat Božiju i prestane da dozvoljava brigama da mu zavladaju dušom.
Njihov život bio je ispunjen propovedanjem, služenjem Crkvi, stradanjem i podnošenjem različitih iskušenja.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Ova starinska poslastica sa šljivama i bademima nosi ime Mihajla Pupina, kome je, prema predanju, upravo ona bila omiljena.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Od brašna, kakaa, mineralne vode i nekoliko uobičajenih namirnica nastaje jednostavna poslastica koja se priprema bez mnogo truda, a ostaje vazdušasta, punog ukusa i prijatne voćne svežine.
Kombinacija voća, indijskih oraha i kakaa donosi laganu letnju poslasticu kojoj se rado vraćaju i oni koji ne poste.
Iz starih zapisa pronađenih u manastiru Dragović stigao je recept za neobičnu poslasticu koja otkriva kako su se nekada od jednostavnih sastojaka stvarali ukusi dostojni svečane trpeze.
Tradicionalna poslastica sa domaćim pekmezom i orasima koja spaja manastirsku skromnost i toplinu porodične trpeze – idealna za dane posta na vodi.
Ova starinska poslastica sa šljivama i bademima nosi ime Mihajla Pupina, kome je, prema predanju, upravo ona bila omiljena.
Umesto mlevenog mesa, koriste se sočni komadi svinjetine i mnogo crnog luka, a završni korak receptu daje poseban ukus.
Piletina, krompir, povrće i začini lagano se krčkaju dok sve ne omekša, a kisela pavlaka na kraju daje paprikašu gustinu, punoću i prepoznatljivu kremastu teksturu.
Meso, krompir, pirinač i povrće složeni u zemljanu posudu, pa zapečeni u rerni, stvaraju obrok koji vraća miris nekadašnjih porodičnih ručkova.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
U razgovoru sa Džoni Ernst i predstavnicima Ambasade SAD u Prištini otvorena su najosetljivija pitanja položaja Crkve i vernog naroda, od zaštite Visokih Dečana i uloge KFOR-a do pritisaka, hapšenja i sve dubljeg nepoverenja.
Crkva upozorila da incident nije slučajan i zatražila hitnu reakciju nadležnih, ali vernike pozvala da ostanu mirni, dostojanstveni i nepokolebljivi u veri: "Nećemo na mržnju odgovarati mržnjom".
U besedi za utorak 11. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o vremenu koje je čoveku još ostavljeno za pokajanje, upozoravajući da će nastupiti dan koji neće biti prilika za promenu, već za konačni sud.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
