Jednostavni sastojci i drevni trikovi manastirske kuhinje stvaraju poslasticu koja je aromatična i savršena za dane posta ili svakodnevno uživanje.
Posni kolač po receptu iz svetogorskih manastira nosi u sebi jednostavnost sastojaka i duboku aromu. Iako ne sadrži jaja, mleko ni puter, ovaj kolač ostaje ukusan i aromatičan, a poseban, nezaboravan ukus daje mu karanfilić – začin koji se danas retko koristi, dok je u drevnim vremenima zauzimao posebno mesto u manastirskoj, ali i u narodnoj kuhinji. Njegova suptilna nota spaja se sa citrusom, cimetom i orašastim plodovima, stvarajući desert koji odiše svetogorskom jednostavnošću, ali i bogatstvom ukusa, savršeno prilagođen danima posta, ali i svakodnevnoj trpezi.
2 šolje brašna za sve namene
Zagrejte rernu na 180°C (gornja i donja grejača) i podmažite ili obložite papirom za pečenje kalup za kolač prečnika oko 20–22 cm.
U velikoj posudi pomešajte sok od narandže, maslinovo ulje, vodu i šećer. Dobro umutite žicom ili mikserom dok se šećer ne rastvori i svi sastojci se ujednače.
U drugoj posudi prosejte brašno, prašak za pecivo, sodu, cimet i karanfilić. Zatim postepeno dodajte suve sastojke u posudu sa tečnim, mešajući spatulom ili kašikom dok ne dobijete glatko testo.
Po želji dodajte iseckane orahe i grožđice za dodatni ukus i teksturu. Takođe, možete dodati i narandžinu koricu za intenzivniji miris.
Sipajte smesu u pripremljeni kalup i pecite oko 40–45 minuta. Proverite da li je kolač pečen tako što ćete zabosti čačkalicu u sredinu kolača – ako izađe čista, kolač je gotov. Ostavite kolač da se malo prohladi u kalupu, zatim ga izvadite i potpuno ohladite na rešetki. Kolač je spreman za posluženje. Možete ga seći na kriške i uživati uz čaj. Lagan je i ukusan manastirski desert, idealan za dane posta, ali i za svakodnevno uživanje.
Ako želite da kolač bude čokoladniji, možete dodati 1–2 kašike kakaa u smesu. Alternativno, možete dodati različite orašaste plodove ili suvo voće po svom ukusu da prilagodite ukus.
Monahinja Atanasija u knjizi „Ko postii dušu gosti“ otkriva korak po korak pripremu posne poslastice na vodi čiji svaki zalogaj postaje nežan i raskošan doživljaj. Monah otkriva recept iz svog „Svetogorskog kuvara“ – jednostavan, aromatičan hleb s maslinama i paprikom, koji od običnog obroka pravi malu meditaciju u vašoj kuhinji i unosi duh Hilandara u dom. Jednostavna, očaravajuća poslastica iz knjige Ko posto dušu gosti koja osvežava dušu i donosi mir manastirske kuhinje. Otac Onufrije Hilandarac u svojoj knjizi „Svetogorski kuvar s pričama“ otkrio je kako nastaje ovaj skroman hleb s prazilukom koji je vekovima hranio bratstvo. Tanane i nežne, ove lepinjice iz manastira Rukumija pretvaraju običan doručak u iskustvo jednostavnosti i domaće topline. Recept sa Svetе Gore pokazuje da prava slatka radost ne zahteva raskoš - spoj džema, oraha, suvog grožđa, agruma i posne čokolade stvara kolač koji tihu blagost pretvara u nezaboravan užitak.
1 šolja soka od narandže (ili drugog citrusa)
1/2 šolje maslinovog ulja (po mogućstvu ekstra devičanskog)
1 šolja šećera (ili 1/2 šolje smeđeg šećera za zdraviju opciju)
1 kesica praška za pecivo (ili 2 kašičice)
1/2 kašičice sode bikarbone
1 kašičica cimeta
1/2 kašičice karanfilića
1/2 šolje iseckanih oraha (po želji)
1/4 šolje grožđica (po želji)
1/2 šolje vode
1 kašičica narandžine korice (po želji, za dodatni miris)
Freepik
Priprema
Savet
Posni recepti
12:33 | 26.11.2025
MANASTIRSKE KOCKE SA MEDOM: Otkrijte kako monahinje od običnih sastojaka prave delikates koji se topi u ustima
Posni recepti
11:52 | 04.12.2025
UKUS OVOG SVETOGORSKOG HLEBA S MASLINAMA SE NE ZABORAVLJA: Recept oca Onufrija Hilandarca donosi miris manastirske trpeze i u vaš dom
Posni recepti
12:44 | 05.12.2025
POSNE BOMBICE MONAHINJE ATANASIJE: Recept koji spaja tradiciju, toplinu, mir i bogat ukus u domaćoj kuhinji
Posni recepti
11:41 | 11.12.2025
BLAGO SVETOGORSKE TRPEZE: Manastirski hleb papaneza, po originalnom receptu igumana Onufrija, osvaja na prvi zalogaj
Posni recepti
11:36 | 15.12.2025
MEKANE LEPINJE MONAHINJE ATANASIJE KOJE SE PEKU BEZ RERNE: Jednostavno, brzo i iznenađujuće ukusno
Posni recepti
11:17 | 22.12.2025
SVETOGORSKI BOŽANSKI KOLAČ: Poslastica od jednostavnih sastojaka, raskošnog ukusa koji se pamti
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Zamor je postao opšte stanje, gotovo nova normalnost savremenog čoveka.
Mnogi danas žive u dubokom uverenju da je za njih "već kasno" i da su sopstvenim greškama zauvek zatvorili vrata budućnosti.
Po sastojcima skroman, a po ukusu raskošan desert, idealan za dane kada tipik dopušta beli mrs, sa slojevima vanile, keksa i čokolade koji se tope u ustima.
Zbog krvavog napada u katoličkoj crkvi tokom mise, sud je izrekao kazne kakve se retko viđaju, povukavši oštru granicu između islama kao vere i nasilja koje pokušava da se sakrije iza njegovog imena.
Jevanđeljska priča koja se čita na bogosluženjima uvodi vernike u drugi korak pripreme za Veliki post i otvara pitanje povratka, oproštaja i radosti koja ne liči ni na jednu ljudsku pravdu.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Tradicionalna poslastica sa domaćim pekmezom i orasima koja spaja manastirsku skromnost i toplinu porodične trpeze – idealna za dane posta na vodi.
Jednostavan recept za mirisnu poslasticu u danima posta koja okuplja porodicu i vraća tradiciju u dom.
Jednostavan recept koji spaja tradiciju i zajedništvo, idealan za duge zimske večeri i dane posta, donoseći u kuću miris topline i skromne radosti.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Po sastojcima skroman, a po ukusu raskošan desert, idealan za dane kada tipik dopušta beli mrs, sa slojevima vanile, keksa i čokolade koji se tope u ustima.
Jednostavna smesa, proverena mera i miris vanilije koji vraća u dane praznika, mrsnih ručkova i tihog porodičnog mira.
Bez bacanja, bez raskoši i bez suvišnih reči – male pitice nastajale iz poštovanja prema hrani i blagoslovu trpeze, a nestajale brže od „prave“ pite, dok je dom još mirisao na testo i sir.
Ovaj jednostavan recept čuva duh porodičnih doručaka i večera, dok mirisi domaćih sastojaka podsećaju na vreme kada su jela bila više od hrane - simbol zajedništva i topline doma.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Ksenofonta i Mariju po starom kalendaru i Svetog Teodora Stratilata po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Jeronima Emilijanija, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
U jednoj od svojih pouka, svetogorski starac objašnjava zašto diplomirani bogoslovi, bez iskustva molitve i života, više zbunjuju nego što preobražavaju vernike - i kako jedan pravi jerej menja sve u svojoj parohiji.
Koordinator Odseka za dijalog u javnoj sferi Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke objašnjava kako pokušaji brisanja crkvene tradicije otkrivaju sukob između iskonskih vrednosti i kvazi „napretka“.
