Jednostavni sastojci i drevni trikovi manastirske kuhinje stvaraju poslasticu koja je aromatična i savršena za dane posta ili svakodnevno uživanje.
Posni kolač po receptu iz svetogorskih manastira nosi u sebi jednostavnost sastojaka i duboku aromu. Iako ne sadrži jaja, mleko ni puter, ovaj kolač ostaje ukusan i aromatičan, a poseban, nezaboravan ukus daje mu karanfilić – začin koji se danas retko koristi, dok je u drevnim vremenima zauzimao posebno mesto u manastirskoj, ali i u narodnoj kuhinji. Njegova suptilna nota spaja se sa citrusom, cimetom i orašastim plodovima, stvarajući desert koji odiše svetogorskom jednostavnošću, ali i bogatstvom ukusa, savršeno prilagođen danima posta, ali i svakodnevnoj trpezi.
2 šolje brašna za sve namene
Zagrejte rernu na 180°C (gornja i donja grejača) i podmažite ili obložite papirom za pečenje kalup za kolač prečnika oko 20–22 cm.
U velikoj posudi pomešajte sok od narandže, maslinovo ulje, vodu i šećer. Dobro umutite žicom ili mikserom dok se šećer ne rastvori i svi sastojci se ujednače.
U drugoj posudi prosejte brašno, prašak za pecivo, sodu, cimet i karanfilić. Zatim postepeno dodajte suve sastojke u posudu sa tečnim, mešajući spatulom ili kašikom dok ne dobijete glatko testo.
Po želji dodajte iseckane orahe i grožđice za dodatni ukus i teksturu. Takođe, možete dodati i narandžinu koricu za intenzivniji miris.
Sipajte smesu u pripremljeni kalup i pecite oko 40–45 minuta. Proverite da li je kolač pečen tako što ćete zabosti čačkalicu u sredinu kolača – ako izađe čista, kolač je gotov. Ostavite kolač da se malo prohladi u kalupu, zatim ga izvadite i potpuno ohladite na rešetki. Kolač je spreman za posluženje. Možete ga seći na kriške i uživati uz čaj. Lagan je i ukusan manastirski desert, idealan za dane posta, ali i za svakodnevno uživanje.
Ako želite da kolač bude čokoladniji, možete dodati 1–2 kašike kakaa u smesu. Alternativno, možete dodati različite orašaste plodove ili suvo voće po svom ukusu da prilagodite ukus.
Monahinja Atanasija u knjizi „Ko postii dušu gosti“ otkriva korak po korak pripremu posne poslastice na vodi čiji svaki zalogaj postaje nežan i raskošan doživljaj. Monah otkriva recept iz svog „Svetogorskog kuvara“ – jednostavan, aromatičan hleb s maslinama i paprikom, koji od običnog obroka pravi malu meditaciju u vašoj kuhinji i unosi duh Hilandara u dom. Jednostavna, očaravajuća poslastica iz knjige Ko posto dušu gosti koja osvežava dušu i donosi mir manastirske kuhinje. Otac Onufrije Hilandarac u svojoj knjizi „Svetogorski kuvar s pričama“ otkrio je kako nastaje ovaj skroman hleb s prazilukom koji je vekovima hranio bratstvo. Tanane i nežne, ove lepinjice iz manastira Rukumija pretvaraju običan doručak u iskustvo jednostavnosti i domaće topline. Recept sa Svetе Gore pokazuje da prava slatka radost ne zahteva raskoš - spoj džema, oraha, suvog grožđa, agruma i posne čokolade stvara kolač koji tihu blagost pretvara u nezaboravan užitak.
1 šolja soka od narandže (ili drugog citrusa)
1/2 šolje maslinovog ulja (po mogućstvu ekstra devičanskog)
1 šolja šećera (ili 1/2 šolje smeđeg šećera za zdraviju opciju)
1 kesica praška za pecivo (ili 2 kašičice)
1/2 kašičice sode bikarbone
1 kašičica cimeta
1/2 kašičice karanfilića
1/2 šolje iseckanih oraha (po želji)
1/4 šolje grožđica (po želji)
1/2 šolje vode
1 kašičica narandžine korice (po želji, za dodatni miris)
Freepik
Priprema
Savet
Posni recepti
12:33 | 26.11.2025
MANASTIRSKE KOCKE SA MEDOM: Otkrijte kako monahinje od običnih sastojaka prave delikates koji se topi u ustima
Posni recepti
11:52 | 04.12.2025
UKUS OVOG SVETOGORSKOG HLEBA S MASLINAMA SE NE ZABORAVLJA: Recept oca Onufrija Hilandarca donosi miris manastirske trpeze i u vaš dom
Posni recepti
12:44 | 05.12.2025
POSNE BOMBICE MONAHINJE ATANASIJE: Recept koji spaja tradiciju, toplinu, mir i bogat ukus u domaćoj kuhinji
Posni recepti
11:41 | 11.12.2025
BLAGO SVETOGORSKE TRPEZE: Manastirski hleb papaneza, po originalnom receptu igumana Onufrija, osvaja na prvi zalogaj
Posni recepti
11:36 | 15.12.2025
MEKANE LEPINJE MONAHINJE ATANASIJE KOJE SE PEKU BEZ RERNE: Jednostavno, brzo i iznenađujuće ukusno
Posni recepti
11:17 | 22.12.2025
SVETOGORSKI BOŽANSKI KOLAČ: Poslastica od jednostavnih sastojaka, raskošnog ukusa koji se pamti
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Čovek može sakriti svoje postupke od drugih, može se predstaviti drugačijim nego što jeste, ali ne može sakriti misli, želje i dela pred Bogom.
Jednostavni sastojci i drevni trikovi manastirske kuhinje stvaraju poslasticu koja je aromatična i savršena za dane posta ili svakodnevno uživanje.
Reči svetogorskog podvižnika, starca Dionisija Ignjata, razotkrivaju tišinu koja je postala opasnija od progona - rat protiv pravoslavlja, obmana i pitanje koje odzvanja jače od svake najave kraja.
Dok se srednjovekovni junaci svojataju, život ćerke i unuka Đurađa Kastriotića svedoči o pravoslavnoj veri, srpskoj despotskoj lozi i svetosti koja ne pristaje na savremene interpretacije.
U besedi za 29. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća da istinska veličina nastaje kroz poverenje, poslušnost i skromnost pred Stvoriteljem.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Jednostavan recept koji spaja tradiciju i zajedništvo, idealan za duge zimske večeri i dane posta, donoseći u kuću miris topline i skromne radosti.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Otkrijte kako se u Hilandaru priprema jelo koje spaja monahe i poklonike, i kako ga možete lako spremiti kod kuće u danima posta.
Artičoke, krompir, šargarepa i mirođija u jelu koje spaja mir monaškog života i svakodnevnu trpezu.
Recept sa Svetе Gore pokazuje da prava slatka radost ne zahteva raskoš - spoj džema, oraha, suvog grožđa, agruma i posne čokolade stvara kolač koji tihu blagost pretvara u nezaboravan užitak.
Otkrijte kako se u Hilandaru priprema jelo koje spaja monahe i poklonike, i kako ga možete lako spremiti kod kuće u danima posta.
Jednostavan manastirski način pripreme, bez viška sastojaka i bez kulinarskih trikova, pokazuje kako skromna postna trpeza može biti zasitna i iznenađujuće bogata ukusom, čak i dan posle spremanja.
Oslić sa belim lukom, peršunom i začinima ostaje sočan i narednog dana – jelo koje postaje još punijeg ukusa, otkrivajući tihe mudrosti monaškog života.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Ajeti sure Abese 80:24–32 otkrivajući kako Božja briga i prirodni ciklusi oblikuju naš život i svet oko nas.
Pouka jednog od najvećih duhovnika 20. veka pokazuje kako kratka molitva, čitanje Svetog pisma i samoposmatranje mogu ojačati moralnu snagu i održati veru čak i kada svet preti da nas slomi.
Strah, sumnja i lična pobožnost sudaraju se u pitanju koje mnogi nose oko vrata, a ne izgovaraju naglas - protojerej Vladimir Dolgih objašnjava gde prestaje vera, a počinje zabluda.
