Jednostavni sastojci i drevni trikovi manastirske kuhinje stvaraju poslasticu koja je aromatična i savršena za dane posta ili svakodnevno uživanje.
Posni kolač po receptu iz svetogorskih manastira nosi u sebi jednostavnost sastojaka i duboku aromu. Iako ne sadrži jaja, mleko ni puter, ovaj kolač ostaje ukusan i aromatičan, a poseban, nezaboravan ukus daje mu karanfilić – začin koji se danas retko koristi, dok je u drevnim vremenima zauzimao posebno mesto u manastirskoj, ali i u narodnoj kuhinji. Njegova suptilna nota spaja se sa citrusom, cimetom i orašastim plodovima, stvarajući desert koji odiše svetogorskom jednostavnošću, ali i bogatstvom ukusa, savršeno prilagođen danima posta, ali i svakodnevnoj trpezi.
2 šolje brašna za sve namene
Zagrejte rernu na 180°C (gornja i donja grejača) i podmažite ili obložite papirom za pečenje kalup za kolač prečnika oko 20–22 cm.
U velikoj posudi pomešajte sok od narandže, maslinovo ulje, vodu i šećer. Dobro umutite žicom ili mikserom dok se šećer ne rastvori i svi sastojci se ujednače.
U drugoj posudi prosejte brašno, prašak za pecivo, sodu, cimet i karanfilić. Zatim postepeno dodajte suve sastojke u posudu sa tečnim, mešajući spatulom ili kašikom dok ne dobijete glatko testo.
Po želji dodajte iseckane orahe i grožđice za dodatni ukus i teksturu. Takođe, možete dodati i narandžinu koricu za intenzivniji miris.
Sipajte smesu u pripremljeni kalup i pecite oko 40–45 minuta. Proverite da li je kolač pečen tako što ćete zabosti čačkalicu u sredinu kolača – ako izađe čista, kolač je gotov. Ostavite kolač da se malo prohladi u kalupu, zatim ga izvadite i potpuno ohladite na rešetki. Kolač je spreman za posluženje. Možete ga seći na kriške i uživati uz čaj. Lagan je i ukusan manastirski desert, idealan za dane posta, ali i za svakodnevno uživanje.
Ako želite da kolač bude čokoladniji, možete dodati 1–2 kašike kakaa u smesu. Alternativno, možete dodati različite orašaste plodove ili suvo voće po svom ukusu da prilagodite ukus.
Monahinja Atanasija u knjizi „Ko postii dušu gosti“ otkriva korak po korak pripremu posne poslastice na vodi čiji svaki zalogaj postaje nežan i raskošan doživljaj. Monah otkriva recept iz svog „Svetogorskog kuvara“ – jednostavan, aromatičan hleb s maslinama i paprikom, koji od običnog obroka pravi malu meditaciju u vašoj kuhinji i unosi duh Hilandara u dom. Jednostavna, očaravajuća poslastica iz knjige Ko posto dušu gosti koja osvežava dušu i donosi mir manastirske kuhinje. Otac Onufrije Hilandarac u svojoj knjizi „Svetogorski kuvar s pričama“ otkrio je kako nastaje ovaj skroman hleb s prazilukom koji je vekovima hranio bratstvo. Tanane i nežne, ove lepinjice iz manastira Rukumija pretvaraju običan doručak u iskustvo jednostavnosti i domaće topline. Recept sa Svetе Gore pokazuje da prava slatka radost ne zahteva raskoš - spoj džema, oraha, suvog grožđa, agruma i posne čokolade stvara kolač koji tihu blagost pretvara u nezaboravan užitak.
1 šolja soka od narandže (ili drugog citrusa)
1/2 šolje maslinovog ulja (po mogućstvu ekstra devičanskog)
1 šolja šećera (ili 1/2 šolje smeđeg šećera za zdraviju opciju)
1 kesica praška za pecivo (ili 2 kašičice)
1/2 kašičice sode bikarbone
1 kašičica cimeta
1/2 kašičice karanfilića
1/2 šolje iseckanih oraha (po želji)
1/4 šolje grožđica (po želji)
1/2 šolje vode
1 kašičica narandžine korice (po želji, za dodatni miris)
Freepik
Priprema
Savet
Posni recepti
12:33 | 26.11.2025
MANASTIRSKE KOCKE SA MEDOM: Otkrijte kako monahinje od običnih sastojaka prave delikates koji se topi u ustima
Posni recepti
11:52 | 04.12.2025
UKUS OVOG SVETOGORSKOG HLEBA S MASLINAMA SE NE ZABORAVLJA: Recept oca Onufrija Hilandarca donosi miris manastirske trpeze i u vaš dom
Posni recepti
12:44 | 05.12.2025
POSNE BOMBICE MONAHINJE ATANASIJE: Recept koji spaja tradiciju, toplinu, mir i bogat ukus u domaćoj kuhinji
Posni recepti
11:41 | 11.12.2025
BLAGO SVETOGORSKE TRPEZE: Manastirski hleb papaneza, po originalnom receptu igumana Onufrija, osvaja na prvi zalogaj
Posni recepti
11:36 | 15.12.2025
MEKANE LEPINJE MONAHINJE ATANASIJE KOJE SE PEKU BEZ RERNE: Jednostavno, brzo i iznenađujuće ukusno
Posni recepti
11:17 | 22.12.2025
SVETOGORSKI BOŽANSKI KOLAČ: Poslastica od jednostavnih sastojaka, raskošnog ukusa koji se pamti
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Prema tumačenju Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog, apostol Pavle ne govori o simbolici, već o stvarnom stanju čoveka koji bez Hristove svetlosti ostaje "bez života".
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Jakova Zevedejevog po starom i Svetu mučenicu Glikeriju po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Blažene Djevice Marije Fatimske, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U vremenu kada se tuđi život sve češće posmatra kroz osuđujuću prizmu, staro pravilo iz pravoslavne duhovne tradicije podseća da brz sud ne govori o drugima koliko o stanju onoga ko sudi.
Telo Svetog Jakova je posle pogubljenja preneto u Španiju, a na njegovom grobu i dan danas se dešavaju čudesna isceljenja.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Tradicionalna poslastica sa domaćim pekmezom i orasima koja spaja manastirsku skromnost i toplinu porodične trpeze – idealna za dane posta na vodi.
Jednostavan recept za mirisnu poslasticu u danima posta koja okuplja porodicu i vraća tradiciju u dom.
Jednostavan recept koji spaja tradiciju i zajedništvo, idealan za duge zimske večeri i dane posta, donoseći u kuću miris topline i skromne radosti.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Starinsko jelo od pšenice, kajmaka i mleka otkriva kako su pravoslavni domovi spajali post i mrs, ali i kako je jedna jednostavna trpeza postajala simbol zajedništva, obilja i života u skladu sa crkvenim ritmom.
Mali zalogaji iz prošlih vremena ponovo osvajaju kuhinje: evo kako da uz par sastojaka napravite mekane i zlatne uštipke koji mirišu na detinjstvo i porodična okupljanja nakon liturgije i praznika.
Nekada obavezan na trpezama posle nedeljne liturgije i prazničnih ručkova, ovaj jednostavan kolač vraća miris starinskih kuhinja – sočan, mekan i neodoljivo domaći desert koji osvaja na prvi zalogaj.
Stari recept sa Kosova i Metohije vremenom je dobio posebnu verziju u beogradskim kuhinjama, pa je nastalo zasitno i mirisno jelo koje mnoge podseća na nedeljne ručkove, pun sto i ukuse kakvi se danas retko sreću.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Starinsko jelo od pšenice, kajmaka i mleka otkriva kako su pravoslavni domovi spajali post i mrs, ali i kako je jedna jednostavna trpeza postajala simbol zajedništva, obilja i života u skladu sa crkvenim ritmom.
Od siromašnog dečaka iz Hercegovine do ostroškog čudotvorca čije mošti posećuju pravoslavci, katolici i muslimani — život Svetog Vasilija Ostroškog ostao je simbol istrajnosti, vere i nade u najtežim vremenima.
U molitvi upućenoj jednom od najvoljenijih srpskih svetitelja sabrane su nade, zahvalnosti i molbe koje vernici izgovaraju u najtežim životnim trenucima, tražeći mir u duši, zdravlje i duhovnu podršku.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
