Bez bacanja, bez raskoši i bez suvišnih reči – male pitice nastajale iz poštovanja prema hrani i blagoslovu trpeze, a nestajale brže od „prave“ pite, dok je dom još mirisao na testo i sir.
Stari ljudi su govorili da je greh baciti hranu, jer svaki zalogaj nosi trud, blagoslov i nečiju molitvu. U kućama naših baka to pravilo nije bilo izreka, već način života: ništa se nije bacalo, sve je imalo svoju svrhu i svoje mesto na trpezi.
Tako je bilo i sa korama za pitu, bilo da su kupljene ili domaće, tanko razvijane rukama naviklim na testo, uvek bi ostalo nekoliko parčića sa strane. Danima kada Crkva ne propisuje post, upravo od tih ostataka bake su pravile male pitice. Skromne po sastojcima, ali bogate ukusom, nestajale su sa stola još dok je velika pita strpljivo čekala da se prohladi.
Te pitice, nastale iz poštovanja prema darovima i domaćinskoj pameti, i danas podsećaju da se u jednostavnosti često krije najveća toplina. Ne samo u ukusu, već i u sećanju na vreme kada se hrana nije podrazumevala, već se cenila.
• ostaci kora za pitu (otprilike 6–8 kora)
Uključite rernu na 180 stepeni, kako bi se dobro zagrejala dok pripremate pitice.
Blitvu ili spanać sitno iseckajte, blago posolite i rukama lagano izgnječite da pusti vodu. Dodajte sir, jaje, jogurt i malo ulja, pa sve dobro izmešajte dok ne dobijete sočan i ujednačen fil.
Kore nemojte slagati savršeno - iskidajte ih grubo, bez reda. Uzimajte po jedan komad kore, premažite ga tankim slojem ulja, stavite kašiku fila i spustite u kalup za mafine, blago zgužvano. Upravo taj način daje piticama rustičan izgled i prijatnu hrskavost.
Kada popunite sve kalupe, odozgo ih lagano premažite uljem ili jogurtom. Pecite u unapred zagrejanoj rerni 25–30 minuta, dok pitice ne porumene i ne zamirišu, baš onako kako su to nekada znale da prepoznaju naše bake — bez sata, ali sa sigurnošću iskustva.
Jednostavno jelo iz rerne, sastavljeno od onoga što se nađe u kuhinji, idealno je za sporu nedelju, razgovore za stolom i decu koja već posle prvog zalogaja pitaju ima li još. Pečeni krompir sa sirom koji spaja porodicu - recept za starinsko jelo koje su bake pripremale u danima kada Crkva ne propisuje post, idealno za brze i zasitne ručkove kod kuće. Obrok koji spaja ukuse detinjstva i pravoslavnu tradiciju, savršen za Bele nedelje kada su jaja i mlečni proizvodi dozvoljeni pre Velikog posta. Ovaj jednostavan recept čuva duh porodičnih doručaka i večera, dok mirisi domaćih sastojaka podsećaju na vreme kada su jela bila više od hrane - simbol zajedništva i topline doma.
• 300 g blitve ili spanaća
• 200 g sitnog sira
• 100 ml jogurta
• 1 jaje
• malo ulja za premazivanje
MSPhotographic/Shutterstock
Priprema
Mrsni recepti
10:28 | 17.01.2026
TOPAO DOMAĆI DORUČAK KOJI NESTAJE BRŽE NEGO ŠTO SE OHLADI: Ovo se sprema kad hoćete da svi ustanu od stola siti i nasmejani
Mrsni recepti
12:22 | 29.01.2026
STARINSKI RUČAK KOJI VRAĆA MIRIS I TOPLINU DOMA: Ukus domaće tradicije iz stare bakine sveske
Mrsni recepti
11:57 | 02.02.2026
JAJUŠA - HRSKAVO JELO IZ RERNE SA UKUSOM DETINJSTVA: Starinski recept iz planinskih sela Balkana
Mrsni recepti
12:40 | 05.02.2026
NEOBIČNA PITA SA SIROM I PROJINIM BRAŠNOM: Domaći recept koji vraća mirise detinjstva
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Veliki svetitelj našeg vremena objašnjava zašto put ljubavi smatra kraćim i bezbednijim, čak i kada se čovek suočava sa sopstvenim slabostima i iskušenjima.
Presveta Bogorodica mu se, prema predanju, javila i utešila ga, a nakon stradanja njegovo telo ostalo je nepovređeno u vatri.
U manastiru u kojem je Gojko Stojčević dobio monaško ime Pavle, na Krstovdan su se okupili vernici, umetnici i poštovaoci njegovog života i dela.
Arhijereji, sveštenstvo, monaštvo i verni narod sabraće se u nemanjićkoj zadužbini na bdeniju, liturgiji i trpezi ljubavi
Vernica Natalija nasledila je ikonu "Smolenska Odigitrija", koja se u njenom domu čuva generacijama, ali se zbog troškova kod notara našla pred odlukom koja joj nije bila laka.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Otkrijte kako se priprema ova starinska pita – mirisna, slojevita i bogata, onako kako se nekada spremala posle liturgije, za okupljanje oko trpeze koja je bila svetinja doma.
U vreme kada se hrana nije bacala, domaćice su znale da i od suvog hleba naprave čudo – evo jednostavnog i ukusnog doručka koji će vas vratiti u toplinu porodične trpeze.
Jelo koje su s ljubavlju spremale naše bake sada se vraća na trpeze, donoseći toplinu doma i ukus detinjstva, savršen je obrok u siropusnoj nedelji.
Krompir, crni luk i jaja uz malo masti daju jelo koje je nekada bilo jednostavno rešenje za gladne pastire i ukućane.
Bukovače, sremuš, orasi i povrće stvaraju pun ukus bez mesa, po receptu prilagođenom danima kada crkveni tipik propisuje post.
Kremast, mirisan i bogat, ovaj namaz od nekoliko dostupnih sastojaka odlično se slaže sa vrućom projom, hlebom, ali i kao dodatak jutarnjem ili glavnom obroku.
Med, slad, suve šljive i orasi spojeni su u starinsku poslasticu koja se vezuje za Trojice-Sergijevu lavru i grad Sergijev Posad.
Karamelizovani šećer, krupno seckani orasi, žumanca i oblande čine poslasticu koja se brzo priprema, a posebno prija uz prazničnu mrsnu trpezu.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
U prazničnoj besedi vladika Ilarion govorio o Krstu kao putokazu koji vraća Hristu, dok je poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao na dobro, vrlinu, žrtvu, darivanje i jedinstvo među ljudima.
Pouka svetogorskog starca govori o monahu koji je pokušao da se skloni pred napadima demona, ali i o onome što se od vernika traži u trenutku kada ga savladaju strah, nemir i osećaj nemoći.
U središtu je jerarh koji uzdiže Krst, ali pažnju privlače i dve carske ličnosti i dvojica đakona. Stručni izvori objašnjavaju šta predstavljaju i kako je nastala ova upečatljiva kompozicija.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
