Obrok koji spaja ukuse detinjstva i pravoslavnu tradiciju, savršen za Bele nedelje kada su jaja i mlečni proizvodi dozvoljeni pre Velikog posta.
Jajuša je jedno od onih jela koja se pamte iz detinjstva - jednostavno, brzo i zasitno. Nastala u planinskim predelima Balkana, pripremala se u domovima gde su osnovni sastojci uvek bili pri ruci, a rezultat je mekana, vazdušasta pita sa blagim ukusom jaja i mleka. Posebna tajna dobre jajaše je dobro zagrejana i nauljena tepsija u koju se smesa sipa dok je vrela. Upravo tada jajaša dobija lepu koricu odozdo i ostaje mekana iznutra, savršena za tople doručke ili brze obroke u porodičnom domu.
U nedelji pred početak Vaskršnjeg posta, poznatoj u narodu kao Bela nedelja, jajaša postaje posebno poželjno jelo. Po Tipiku, svih sedam dana Bele nedelje, uključujući i sredu i petak, dozvoljeno je jesti jaja i mlečne proizvode, pa ovaj starinski recept savršeno uklapa ukus domaće tradicije sa crkvenim običajima.
(za srednju tepsiju)
3 jaja
300 ml mleka
6 kašika brašna
malo soli
100 g tvrdog belog sira
Za veću tepsiju količinu sastojaka treba udvostručiti.
U činiji umutite jaja žicom ili viljuškom. Dodajte mleko, so i brašno, pa dobro sjedinite da ne ostanu grudvice. Viljuškom izgnječiti sir, dodati u smesu i sjediniti sa masom. Tepsiju dobro nauljite i stavite u rernu da se zagreje. Kada je tepsija vruća, pažljivo je izvadite i odmah sipajte smesu. Vratite u rernu i pecite dok jajaša ne porumeni i ne naraste. Peče se na srednjoj jačini rerne dok ne dobije zlatnu boju i laganu koricu.
Jajuša je najlepša dok je topla, uz čašu jogurta ili kiselog mleka. Odlična je i kao brz obrok kada nemate puno vremena.
Mekane, mirisne i jednostavne, ove domaće piroške vraćaju za sto celu porodicu i podsećaju kako izgleda nedelja bez žurbe. Brza, jednostavna i aromatična, ova pogača s belim lukom i puterom pravi domaću atmosferu u svakom trenutku. Jednostavna pogača za doručak ili svaku priliku kada želite ukusno i toplo jelo koje podseća na detinjstvo. Jednostavno jelo iz rerne, sastavljeno od onoga što se nađe u kuhinji, idealno je za sporu nedelju, razgovore za stolom i decu koja već posle prvog zalogaja pitaju ima li još. Bez gotovih kora i bez žurbe, od kvasnog testa i sira, ovo jelo se peklo kad se htelo nešto jednostavno, sito i pošteno – baš onako kako se nekad kuvalo. Pečeni krompir sa sirom koji spaja porodicu - recept za starinsko jelo koje su bake pripremale u danima kada Crkva ne propisuje post, idealno za brze i zasitne ručkove kod kuće.
Freepik
Priprema
Savet
Mrsni recepti
11:56 | 11.01.2026
STARINSKO ČUDO IZ TIGANJA: Domaći doručak koji se topi u ustima i obraduje celu porodicu
Mrsni recepti
12:23 | 15.01.2026
NAJUKUSNIJA STARINSKA POGAČA KOJA BUDI USPOMENE: Zaboravljeni bakin recept i danas će oduševiti celu porodicu, a i goste
Mrsni recepti
13:18 | 16.01.2026
POGAČA SA SITNIM SIROM KOJA SE PRAVI ZA TREN OKA: Originalni recept iz stare bakine sveske
Mrsni recepti
10:28 | 17.01.2026
TOPAO DOMAĆI DORUČAK KOJI NESTAJE BRŽE NEGO ŠTO SE OHLADI: Ovo se sprema kad hoćete da svi ustanu od stola siti i nasmejani
Mrsni recepti
11:56 | 19.01.2026
ZABORAVLJENA SRPSKA PITA BARANICA: Recept sa Stare planine priprema se bez kora i osvaja nove generacije
Mrsni recepti
12:22 | 29.01.2026
STARINSKI RUČAK KOJI VRAĆA MIRIS I TOPLINU DOMA: Ukus domaće tradicije iz stare bakine sveske
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Od Jalovika do Amerike, protojereja Petra Miloševića vodio je put vere i služenja – osnivač prve srpske pravoslavne crkve u Majamiju, duhovnik kome se verovalo i čovek čije delo nastavlja da živi kroz generacije koje je okupljao i učio.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U besedi za petak 4. sedmice velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva kako se ista izdaja Hrista ponavlja i danas, kroz svakodnevne postupke, reči i odluke koje mnogi i ne primećuju.
Prva tri dana meseca ševala donose posebne molitve, darove za decu i porodične gozbe koje simbolizuju zahvalnost, milosrđe i zajedništvo.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Sedam svetih mučenika hersonskih po starom i Svetog novomučenika Mirona po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Sv. Klementa Aleksandrijskog, muslimani slave Bajram, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Tokom ramazana ovaj jednostavan specijalitet od brašna i vrele vode ponovo se nalazi na stolu – meka vrilica prelivena toplim mlekom i maslom podseća koliko malo je potrebno za pravi domaći obrok.
Otkrijte kako ovo tradicionalno arapsko jelo od sočne piletine i aromatičnog povrća u tren oka postaje zvezda porodične trpeze.
Jednostavan recept za mekano dizano testo i sočni mesni fil koji svaki iftar pretvara u trenutak zajedništva i uživanja.
Čak i u domovima gde tempo diktira brze obroke, ovaj recept vraća miris i ljubav u svaki zalogaj.
Otkrijte kako ovo tradicionalno arapsko jelo od sočne piletine i aromatičnog povrća u tren oka postaje zvezda porodične trpeze.
Jednostavan recept za mekano dizano testo i sočni mesni fil koji svaki iftar pretvara u trenutak zajedništva i uživanja.
Iznenadite porodicu jednostavnim, a neodoljivim receptom iz manastirske kuhinje koji svaku postnu trpezu čini posebnom.
Čak i u domovima gde tempo diktira brze obroke, ovaj recept vraća miris i ljubav u svaki zalogaj.
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Samo jedan od njih, Eterije, umro je prirodnom smrću.
Od nekadašnja dva poljupca do prepoznatljivog znaka identiteta, ovaj gest prerastao je u potvrdu vere, istorije i pripadnosti – dok isti pravoslavni okvir kod drugih naroda nije dobio isto značenje.
Sećanje na upokojene prirodan je deo života i vere.
