Ne treba vam ništa skupo: od krompira, povrća i malo sira nastaje nezaboravno starinsko jelo koje se u različitim krajevima drugačije zove, ali svuda miriše na dom, tradiciju i ljubav.
U domovima naših baka miris hrane bio je najlepša pozivnica za okupljanje. Nije bilo frižidera punih egzotičnih sastojaka, ali je u svakoj kuhinji bilo dovoljno da se stvori čudo. Od malo krompira, šargarepe, luka i tek ponekog jajeta i sira, nastajala su jela koja su hranila ne samo telo, već i dušu. U različitim krajevima zvali su je drugačije – pita, tepsija, složenac – ali ukus je svuda bio isti: topao, sočan, hrskav i nezaboravan. Dok se Italijani s ponosom kunu u svoju picu, naše bake su s jednakom domišljatošću pravile svoju „seljačku picu“ – jednostavnu, brzu, a neodoljivo ukusnu. Danas vam donosimo jedan takav recept, savršen za ručak ili večeru, koji uz samo nekoliko sastojaka postaje pravo porodično slavlje u plehu.
Sastojci:
3 velika krompira
Priprema:
Oljuštite krompir, narendajte ga i stavite u činiju sa vodom da odstoji 15 minuta – to će izvući višak skroba i učiniti pitu hrskavijom. Dok krompir odmara, sitno iseckajte crni luk, narendajte šargarepu i propržite ih zajedno na malo ulja dok ne omekšaju i puste svoju prirodnu slatkoću.
Zatim ocedite rendani krompir i stavite ga u veću činiju. Dodajte mu proprženi luk i šargarepu, posolite, pobiberite i začinite origanom, pa sve pažljivo promešajte kako bi se ukusi sjedinili.
U posebnoj činiji umutite dva jaja, dodajte jogurt i prstohvat soli, a potom postepeno umešajte brašno dok ne dobijete glatku smesu sličnu onoj za palačinke. Tu smesu prelijte preko krompira i povrća i dobro sjedinite sve sastojke.
Pripremljenu masu rasporedite po plehu obloženom papirom za pečenje i lepo poravnajte. Preko smese ravnomerno rasporedite polovinu narendanog kačkavalja. Potom tanko isecite paradajz i papriku na kolutove i poređajte ih po površini, pa sve završite posipanjem preostalog kačkavalja.
Pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 180°C oko 10 minuta, dok pita ne porumeni i zamiriše. Kada je gotova, izvadite je iz rerne, pospite seckanim svežim peršunom, isecite na kocke i poslužite dok je topla.
Nekada pripremana u manastirima za goste, danas simbol domaće kuhinje i snalažljivosti – otkrivamo recept i priču iza starog balkanskog paprikaša koji je sačuvao duh tradicije.
Dok su današnje trpeze često pretrpane egzotičnim ukusima, ajmokac – jednostavan sos od belog luka i pilećeg mesa – podseća nas na vreme kada su mirisi iz kuhinje bili najtačniji sat i najlepši poziv za okupljanje oko stola.
Vranjanski propeć nije samo omiljeni doručak naših baka, već i ukus koji vraća mirise ognjišta, dedine ruke u brašnu i toplinu jutra kroz pendžer u kome se prvi dim meša sa pesmom.
Bez kvasca, bez čekanja, a s punim ukusom domaće kuhinje – savršen doručak za užurbana jutra i sve one koji žele da sačuvaju toplinu porodične trpeze.
Napravite najmekše pecivo bez kvasca, gotovo za manje od pola sata — testo koje se ne čeka, a mami mirisom, ukusom i uspomenama na bake, jutra pod ćebetom i dom koji diše ljubavlju.
U vreme kada se hrana nije bacala, domaćice su znale da i od suvog hleba naprave čudo – evo jednostavnog i ukusnog doručka koji će vas vratiti u toplinu porodične trpeze.
Kao patrijarh upravljao je Crkvom Hristovom devet godina.
Muslimanska imena oslanjaju se na Kuran i svako ime nosi svoju simboliku, kao i u drugim religijama gde se imena daju u skladu sa njihovim verovanjima.
Na dan kada Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Justina Ćelijskog, podsećamo se besede koja je izazvala šok u tadašnjoj Jugoslaviji. Pred stotinama ljudi, a pod prismotrom vlasti, tada mladi profesor Amfilohije izgovorio je istinu koju mnogi nisu smeli ni da pomisle.
Kada je sveštenoslužitelj završio litrugiju pred bitku, ističe otac Ljubo, on je na otpustu pomenuo Svetog Vita (Vida) , a mi danas uz to ime dodajemo Svetog kneza Lazara i kosovske mučenike.
Predstavnici OCA tvrde da crkva pripada vernicima i da će hram ostati otvoren za sve koji žele da učestvuju u bogosluženju u duhu kanonskog jedinstva i vere.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Lagani slojevi keksa, malina, šlaga i čokolade spajaju osveženje i nostalgiju u desert koji se ne zaboravlja - pravi se brzo, a u duši ostaje zauvek.
Neodoljivo penaste, oblivene čokoladom i sa savršenim ukusom banane - ove krem bananice pravićete češće nego što mislite. Donosimo vam detaljan recept, koji budi najlepša sećanja.
Zaboravite moderne recepte sa deset začina – ovaj kremasti sos od svega nekoliko sastojaka krije ukus doma, sećanja i ljubavi koje ne blede.
Bez brašna, mleka i miksera — ova jednostavna, a raskošna poslastica pravi se za svega nekoliko minuta i svakim zalogajem budi sećanja na mirisnu, toplu kuhinju iz detinjstva.
Lagani slojevi keksa, malina, šlaga i čokolade spajaju osveženje i nostalgiju u desert koji se ne zaboravlja - pravi se brzo, a u duši ostaje zauvek.
U vreme posta, kada tragamo za tišinom i smislom, ova jednostavna čorba vraća nas u dane kada se iz svake šerpe širila ljubav — pripremite je baš onako kako su to činile naše bake.
U danima posta kada je dozvoljena riba, ovaj jednostavan, a raskošan manastirski recept donosi savršenu ravnotežu ukusa i duhovnog mira — lagano, osvežavajuće i blagotvorno za telo i srce.
Neodoljivo penaste, oblivene čokoladom i sa savršenim ukusom banane - ove krem bananice pravićete češće nego što mislite. Donosimo vam detaljan recept, koji budi najlepša sećanja.
Na dan kada Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Justina Ćelijskog, podsećamo se besede koja je izazvala šok u tadašnjoj Jugoslaviji. Pred stotinama ljudi, a pod prismotrom vlasti, tada mladi profesor Amfilohije izgovorio je istinu koju mnogi nisu smeli ni da pomisle.
Na periferiji ruske prestonice, između svetlosti mozaika i senki istorije, uzdiže se hram koji čuva duhovnu snagu nacije i duboke simbole neispričanih sudbina.
Umesto izraza "igre na sreću“, kakvim su ovaj način zarade želeli da predstave ljudima, sveštenik insistira da ga nazivamo pravim imenom.
Na naučnom skupu u organizaciji Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Foči otvorena su najdublja pitanja hrišćanske teologije: da li arijanizam živi i danas, šta nas uči Sveti Sava i kako izgleda dijalog Jerusalima i Atine u vremenu razdvojenih svetova.
U crkvenom kalendaru, nedelja nije dan kada se "ne radi“ zato što je to zabranjeno, već zato što je posvećena višem cilju.
Rođen na Blagovesti, praznik na koji se i upokojio, ovaj duhovni gorostas proveo je ceo život između progonstva, molitve i borbe za istinu. Zbog svojih stavova bio je sklanjan, saslušavan i tiho gonjen – a danas ga narod slavi kao sveca koji i dalje menja ljudske sudbine.
Ne treba vam ništa skupo: od krompira, povrća i malo sira nastaje nezaboravno starinsko jelo koje se u različitim krajevima drugačije zove, ali svuda miriše na dom, tradiciju i ljubav.
