Napravite najmekše pecivo bez kvasca, gotovo za manje od pola sata — testo koje se ne čeka, a mami mirisom, ukusom i uspomenama na bake, jutra pod ćebetom i dom koji diše ljubavlju.
U detinjstvu, miris domaćih kiflica znao je da probudi celu kuću, da nas ušuška u toplinu jutra i najavi dan ispunjen radošću. Bile su to kiflice koje su spremale bake s ljubavlju, uz smeh i razgovor, dok su se mali prstići nestrpljivo motali oko stola. Danas vam donosimo recept koji vraća te uspomene — meke i sočne jogurt kiflice, koje se pripremaju bez kvasca i bez čekanja, a mame osmehe baš kao nekada. U trenu se zamese, još brže nestaju i ostavljaju za sobom ono najlepše — ukus doma i detinjstva.
Sastojci:
100 ml mlake vode
Za premazivanje:
Priprema:
U veću činiju sipajte mlaku vodu (100 ml), mlako mleko (100 ml), jogurt (180 g), ulje (60 ml), jedno celo jaje, šećer (1,5 kašika) i so (1 kašičica). Sve tečne sastojke dobro promešajte žicom ili varjačom.
Zatim dodajte jednu kesicu praška za pecivo i postepeno dodajte brašno. Najbolje je da brašno dodajete u nekoliko navrata, kako biste lakše zamesili glatko i meko testo. Kada se testo formira, dodajte punu kašiku omekšalog putera i umesite testo dok ne postane glatko, elastično i mekano, ali da se ne lepi za ruke.
Pokrijte testo krpom i ostavite da odstoji 10–15 minuta. Kada testo odmori, podelite ga na nekoliko delova (obično četiri). Svaki deo razvijte oklagijom u krug, pa isecite na trougliće (kao picu). Premažite ih malo puterom, potom zavijajte od šireg ka užem delu da formirate kiflice.
Umutite jedno žumance sa kašikom mleka i premažite kiflice odozgo. Pecite ih u prethodno zagrejanoj rerni na 180 °C, 20 do 25 minuta, dok ne porumene.
Dobićete neverovatno meke, sočne i ukusne kiflice koje se prave brzo i jednostavno, bez kvasca i čekanja da testo naraste.
Otkrijte kako se priprema ovo starinsko jelo koje je generacijama krasilo trpeze prizrenskih domaćinstava – jednostavni sastojci, bogat ukus i sećanja koja ne blede. U vremenima kada se poštovao svaki komad hleba, nastajala su jela koja su spajala porodicu i grejala dom. Među njima je i pita od starog hleba – jednostavna, domaćinska čarolija koja i danas vraća veru u skromna zadovoljstva. U doba kada se hleb pravio na metre, a nijedna mrvica nije završavala u kanti, domaćice su stvarale jela iz ničega. Otkrijte kako se od jučerašnjeg hleba priprema topla čorba koja i danas greje srce — jednostavno, štedljivo i neodoljivo. Vranjanski propeć nije samo omiljeni doručak naših baka, već i ukus koji vraća mirise ognjišta, dedine ruke u brašnu i toplinu jutra kroz pendžer u kome se prvi dim meša sa pesmom. Palačinke od krompira, pržene na masti i punjene džemom, vraćaju duh detinjstva i toplinu doma u svaki zalogaj – naučite kako da ih pripremite po starinskom receptu koji se prenosi s kolena na koleno. Bez kvasca, bez čekanja, a s punim ukusom domaće kuhinje – savršen doručak za užurbana jutra i sve one koji žele da sačuvaju toplinu porodične trpeze.
1 žumance + 1 kašika mleka
shutterstock.com/Viktor1
Mrsni recepti
09:15 | 17.05.2025
ZALOGAJ KOJI SPAJA TRADICIJU, DUŠU I PORODIČNU TOPLINU: Prizrenski birjan donosi ukus i miris detinjstva iz srca Kosova
Mrsni recepti
09:29 | 18.05.2025
ZABORAVLJENI RECEPT IZ BAKINOG KUVARA: Zalogaj pite od starog hleba budi uspomene, a njen miris se pamti ceo život
Mrsni recepti
08:58 | 26.05.2025
ZABORAVLJENI RECEPTI KOJI SU GREJALI DETINJSTVO: Jeftina, ukusna čorba od starog hleba miriše na bakinu kuhinju i budi uspomene
Mrsni recepti
09:45 | 27.05.2025
ZLATNA PITA SA JUGA SRBIJE KOJA BUDI USPOMENE STARIJE OD FOTOGRAFIJA: Miris doma iz vremena kada se znalo redom šta se prvo mesi, a šta prvo ljubi
Mrsni recepti
10:05 | 30.05.2025
ZABORAVLJENI RECEPT ZA UŽINU NA KOJU SU MIRISALE STARE KUĆE: Probajte ukus detinjstva iz bakine kuhinje
Mrsni recepti
09:06 | 02.06.2025
BRZ, UKUSAN I JEFTIN DORUČAK KOJI DONOSI MIRIS DETINJSTVA NA VAŠ STO: Starinski recept za najmekša peciva gotova za tren
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Ava Justin Popović je na Saboru Svetog arhangela Gavrila 1965. godine govorio o snazi molitve i pozvao vernike da u trenucima pada i velikih nevolja prizovu pomoć nebeskih zaštitnika.
Jedan od Sedamdesetorice apostola zajedno sa suprugom Priskilom širio je Jevanđelje, pomagao u osnivanju prvih hrišćanskih zajednica i ostao upamćen kao mučenik koji je do kraja ostao veran Hristu.
U Hramu Svetog velikomučenika Georgija priređen je svečani doček ikone, dok se završava izgradnja kapele posvećene svetiteljki čiji životni podvig vere, molitve i ljubavi vekovima nadahnjuje vernike širom sveta.
Na praznik svetog arhangela Gavrila, patrijarh srpski služio je liturgiju u drevnoj svetinji i podsetio da hrišćanski život počiva na poverenju u Božju volju, smirenju i spremnosti da se čuje glas Crkve.
Na praznik Svetog arhangela Gavrila, episkop bački pozvao je vernike na očuvanje crkvenog jedinstva, poručivši da se Hristos i Crkva ne mogu prilagođavati ljudskim merilima.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Ne treba vam ništa skupo: od krompira, povrća i malo sira nastaje nezaboravno starinsko jelo koje se u različitim krajevima drugačije zove, ali svuda miriše na dom, tradiciju i ljubav.
Stari recept za jednostavnu poslasticu iz domaćih kuća koja se spremala u mrsne dane i čuvala ukus leta, kajsija iz voćnjaka i porodičnih okupljanja za trpezom.
Spoj meke teletine, domaćih mlečnih proizvoda i tradicionalnog načina pripreme čini ovo jelo nezaobilaznim delom bogate trpeze.
Bio je obredni hleb za važne porodične trenutke, vremenom je postao deo domaće kuhinje, a zatim je pao u zaborav.
Stari recept za jednostavnu poslasticu iz domaćih kuća koja se spremala u mrsne dane i čuvala ukus leta, kajsija iz voćnjaka i porodičnih okupljanja za trpezom.
Jednostavna kombinacija brašna, jaja i masti bila je dovoljna da nastane hranljiv obrok za dane kada crkveni tipik nije propisivao post.
Priprema se od nekoliko skromnih namirnica, a zahvaljujući pečenju u rerni dobija blagu koricu i punoću ukusa koja podseća na trpezu pravoslavnih manastira.
Spoj meke teletine, domaćih mlečnih proizvoda i tradicionalnog načina pripreme čini ovo jelo nezaobilaznim delom bogate trpeze.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.
Posle dugog iščekivanja i brojnih iskušenja, supružnici su u svetinji pronašli utehu i nadu, a vest koju su ubrzo dobili zauvek im je promenila život.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Stari recept za jednostavnu poslasticu iz domaćih kuća koja se spremala u mrsne dane i čuvala ukus leta, kajsija iz voćnjaka i porodičnih okupljanja za trpezom.
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
