U rimskim podzemnim hodnicima drevne bazilike, uz mošti Svetog Atanasija Velikog, pravoslavni vernici obeležili jubilej Prvog vaseljenskog sabora, u prisustvu vladike Lukijana i predstavnika javnog života Srbije i Mađarske.
Na tlu koje još pamti prve hrišćane i njihove tajne sabate, u srcu Pečuja, svetlost pravoslavlja zablistala je novim sjajem. U drevnom prostoru „Cella Septichora“, gde su sačuvani ostaci bazilike iz četvrtog veka, na samom pragu praznika svetih otaca prvog vaseljenskog sabora, svečano je proslavljen jedan od najvažnijih jubileja celog hrišćanskog sveta – 1.700 godina od sabora u Nikeji, održanog 325. godine.
U ovom duhovnom i istorijskom okruženju, svetu liturgiju služio je Njegovo Visokopreosveštenstvo mitropolit budimski g. Lukijan, zajedno sa sveštenstvom Eparhije budimske i parohije pečujske. Molitve su Gospodu uznošene na više jezika – crkvenoslovenskom, srpskom, grčkom, mađarskom i latinskom – kao odjek sabornosti koju je prvi vaseljenski sabor i utvrdio kao temelj Crkve. U tom duhu, pročitan je i Nikejski simbol vere, kao potvrda večne i nepromenljive istine vere.
Vladika Lukijan je u svojoj besedi podsetio vernike da je sabornost Crkve, izražena kroz sabor u Nikeji, svoj izvor imala – i zauvek ima – u svetoj liturgiji, kao najvišem izrazu jedinstva čoveka sa Bogom i čoveka s čovekom. Njegove reči snažno su odjeknule među okupljenim narodom:
– Prvi vaseljenski sabor je bio zapravo projava sabornosti hrišćanske Crkve i obrazac postizanja jedinstva po svim važnim pitanjima crkvenog života. (...) Međutim, počeci sabornosti jesu i uvek će biti isključivo u svetoj liturgiji kao zajednici mnogih sjedinjenih istom verom u Boga...
U duhu praznika i sabornog sećanja, na poklonjenje su donesene mošti Svetog Atanasija Velikog, jednog od stubova pravoslavnog učenja i borca za istinu na prvom vaseljenskom saboru. Vernici su imali priliku da celivaju i posebno oslikanu ikonu svetih otaca prvog sabora, delo koje je simbolično povezalo daleku prošlost s ovim trenutkom.
Zahvalivši se biskupu pečujskom Laslu Felfoldiju, upravi Grada Pečuja i arheološkom centru „Cella Septichora“, mitropolit Lukijan je domaćinima uručio zahvalnicu Eparhije budimske, čime je duhovni čin dodatno obasjan gestom hrišćanske ljubavi i uzajamnog poštovanja.
Duh sabornosti nastavljen je i dan kasnije, kada je u Hramu Svetih Andronika i Junije svečano proslavljena hramovna slava pečujske parohije. Svetu arhijerejsku liturgiju ponovo je služio mitropolit Lukijan, a u svojoj pastirskoj reči istakao je važnost liturgijskog okupljanja:
– Sabrani oko Čaše Života, u svetoj liturgiji postajemo jedno sa Hristom, jedno sa Crkvom, jedno međusobno. To je pečat naše vere i naše budućnosti.
Na kraju liturgije, blagoslovljeni su slavski darovi, a paroh pečujski, jerej Milan Erić, zahvalio se mitropolitu na očinskoj brizi i podršci. Mitropolit je pohvalio trud oca Milana i njegovog parohijskog domaćinstva, prepoznajući u njihovom delovanju duh pravoslavnog svedočanstva u sred evropske kulture.
Liturgijskom slavlju prisustvovali su i predstavnici diplomatskog i javnog života – ambasador BiH u Mađarskoj Biljana Gutić Bjelica, zamenik gradonačelnika Pečuja Zag Gabor i zamenik gradonačelnika Novog Sada Petar Đurđev – potvrđujući da crkveni praznici u sebi nose snagu povezivanja naroda i kultura.
U danima kada se Crkva podseća sabornosti prvih otaca, Pečuj je postao svetionik tog jedinstva, pokazujući kako se drevna vera, istina i zajedništvo mogu obnoviti i u savremenom vremenu – kroz svetu liturgiju, kroz reč i kroz ljubav.
Hramovna slava u Segedinu pretvorila se u događaj ispunjen dubokim duhovnim značenjem — sveta liturgija, osvećenje novog zvona i nastupi srpskih đaka objedinili su vernike, goste i prijatelje Crkve u snažnoj poruci nade, zajedništva i očuvanja identiteta.
U srcu Kosova i Metohije, pod svodovima drevnog manastira, služena je liturgija koja je postala mnogo više od verskog obreda – postala je podsećanje ko smo, odakle dolazimo i zašto ne smemo zaboraviti ono što nas veže.
U neposrednoj blizini čuvenog zamka i Malkoč-begove džamije, ova crkva čuva arhitektonske vrednosti i istorijska sećanja, i svedoči o duhovnoj snazi i istrajnosti srpske zajednice koja vekovima neguje veru i identitet u mađarskoj Baranji.
Na praznik Svetih cara Konstantina i carice Jelene, patrijarh srpski služio je liturgiju u Beogradu i u nadahnutoj besedi poručio da prava sloboda ne znači činiti šta god poželimo, već biti oslobođen od đavola, smrti i greha kroz zajednicu sa Hristom.
Reči svetog ruskog podvižnika za četvrtak sedme sedmice po Vaskrsu podsećaju da nas Hristos nije samo podigao iz greha, već nas je pozvao u neizrecivu zajednicu sa samim Bogom.
Kada mu se javio Gospod Hristos u vidu krasnoga dečka, još više mu se rasplamsala ljubav prema veri.
Iguman manastira Rukumija ističe da crna magija često dolazi kroz „bezazlene“ posete i ostavljene predmete, a objašnjava i kako se od toga možemo zaštititi – ne samo molitvom, već i jednostavnim zaključavanjem vrata.
Ceremoniji predaje zvona u crkvi prisustvovali su i predsednik Pjotr Pavel i njegova supruga Eva.
Sastanak je protekao u izuzetno pozitivnoj atmosferi, a ministri su istakli duboke veze dve zemlje, kao i višestruki značaj Manastira Svete Katarine na Sinaju kao duhovnog, verskog i kulturnog stuba.
Njena tvrdnja da je pšenica najsličnija čoveku potkrepljena je jednim citatom iz Svetog pisma, a analizom je došla do neverovatnih saznanja.
Papa Lav XIV je u nekoliko navrata ponudio da Vatikan ugosti pregovore između Ukrajine i Rusije, što je Moskva odbila.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Nakon bogosluženja u čast velikog srpskog dobrotvora, osnivača Tekelijanuma, održani su i sednica patronata i izložba koja osvetljava značaj njegovog neprolaznog nasleđa.
Na praznik srpskog mučenika i kralja, u svetinji na Medakoviću, patrijarh je podsetio vernike da je Crkva pozvana da preobražava svet, a ne da se uklapa u njegove norme i očekivanja, pozivajući na nepokolebljivu veru u božanske vrednosti.
Mitropolit žički služio je liturgiju u hramu Svetog cara Konstantina i carice Jelene u Ivanjici, koju vernici neće zaboraviti – uz snažnu poruku o veri koja ne posustaje i o Krstu koji i danas pobeđuje svakog neprijatelja.
Na slavu zimske kapele manastira Pokrova Presvete Bogorodice okupili su se arhijereji Siluan, Jefrem i Sava, brojne sveštene ličnosti i verni narod, pretvarajući ovu svetinju u središte molitve, sabornosti i bratske ljubavi.
Na praznik Svetih cara Konstantina i carice Jelene, patrijarh srpski služio je liturgiju u Beogradu i u nadahnutoj besedi poručio da prava sloboda ne znači činiti šta god poželimo, već biti oslobođen od đavola, smrti i greha kroz zajednicu sa Hristom.
Iguman manastira Rukumija ističe da crna magija često dolazi kroz „bezazlene“ posete i ostavljene predmete, a objašnjava i kako se od toga možemo zaštititi – ne samo molitvom, već i jednostavnim zaključavanjem vrata.
Njena tvrdnja da je pšenica najsličnija čoveku potkrepljena je jednim citatom iz Svetog pisma, a analizom je došla do neverovatnih saznanja.
Strah od sve većeg broja incidenata usmerenih protiv hrišćana dodatno pojačava zabrinutost zbog kontinuiranog priliva migranata, pretežno iz Severne i Subsaharske Afrike.
JKP "Pogrebne usluge" Beograd apeluje na sve posetioce da ukoliko je moguće, koriste gradski prevoz umesto privatnih automobil.
Dan posle Duhovskih zadušnica, u nedelju, 8. juna, pravoslavni vernici obeležavaju praznik Svete Trojice ili Duhove, koji je 50. dana posle Vaskrsa i desetog posle Spasovdana.
U senci starozavetnih proroka postojale su žene koje su nosile Božiju reč narodu, tumačile zakon, vodile bitke i podsticale pokajanje. Njihova imena i uloge i danas nose snažnu poruku o duhovnoj jednakosti pred Gospodom.
Bez brašna, mleka i miksera — ova jednostavna, a raskošna poslastica pravi se za svega nekoliko minuta i svakim zalogajem budi sećanja na mirisnu, toplu kuhinju iz detinjstva.
