Nakon bogosluženja u čast velikog srpskog dobrotvora, osnivača Tekelijanuma, održani su i sednica patronata i izložba koja osvetljava značaj njegovog neprolaznog nasleđa.
U hramu Svetog velikomučenika Georgija u Budimpešti, 26. novembra 2024. godine, održan je pomen Savi Tekeliji, osnivaču čuvenog Tekelijanuma. Bogoslužio je mitropolit budimski Lukijan, uz sasluženje protojereja-stavrofora Vojislava Galića, protojereja Zorana Ostojića i đakona Stefana Milisavića.
Foto: Eparhija budimska
Vladika Lukijan služio je pomen Savi Tekeliji u hramu Svetog velikomučenika Georgija u Budimpešti
Sava Tekelija (1761–1842), istaknuti srpski pravnik, književnik i prvi srpski doktor prava, bio je jedan od najznačajnijih dobrotvora srpskog naroda u 19. veku. Kao potomak ugledne aristokratske porodice, završio je studije prava i filozofije u Beču te postao član Ugarske kraljevske akademije. Osnovao je Tekelijanum, dom za srpske studente u Pešti, koji je postao središte obrazovanja i kulturnog preporoda srpskog naroda u Austrougarskoj.
Tekelija je svojim delom ostao upamćen kao čovek koji je, u duhu svetosavskog nasleđa, svoje bogatstvo i život posvetio napretku svog naroda.
Foto: Eparhija budimska
Vladika Lukijan na izložbi „Pečati iz fondova Arhiva Vojvodine“
Nakon pomena, mitropolit Lukijan je predsedavao sednicom patronata Tekelijanuma. U radu sednice učestvovao je i predsednik Matice srpske iz Novog Sada, dr Dragan Stanić, koji je tom prilikom pohvalio kulturnu delatnost ove ustanove i izneo konstruktivne predloge za predstojeće obeležavanje velikog jubileja – 200 godina od osnivanja Matice srpske u Budimpešti.
Pored toga, razmatrane su mogućnosti jačanja saradnje sa institucijama u Srbiji, kao i načini da se rad Tekelijanuma dodatno unapredi u korist srpske akademske zajednice.
Wikimedia/Djordjes at sr.wikipedia/PD-ART.
Sava Tekelija
Nakon sednice, učesnici su posetili izložbu „Pečati iz fondova Arhiva Vojvodine“, koja je priređena u prostorijama Tekelijanuma. Izložba je predstavila dragocene artefakte koji svedoče o bogatoj istoriji i kulturnom nasleđu srpskog naroda, dodatno osvetljavajući značajnu ulogu Save Tekelije u očuvanju srpske tradicije.
Pomen Savi Tekeliji i aktivnosti u Tekelijanumu podsetili su sve prisutne na neprolaznu vrednost duhovnog i kulturnog nasleđa koje nam je ovaj veliki čovek ostavio. Njegov primer i danas inspiriše generacije da streme znanju, ljubavi prema bližnjima i doprinosu zajednici.
Povodom 90. godišnjice tragičnog ubistva kralja Aleksandra, Srpska pravoslavna crkva i vernici molitveno su se prisetili velikog vladara koji je život položio u borbi za jedinstvo naroda i očuvanje pravoslavne vere.
Iako su mnogi u potrazi za zemaljskom slavom, da im imena budu upisana u istoriji, to je tek senka onoga što je pravi cilj – besmrtno sećanje u životu večnom.
U kapeli Bogoslovije Svetog Save otvorena je izložba u čast dvesta godina od rođenja znamenitog episkopa i zadužbinara, uz dirljive poruke o njegovom neprolaznom duhovnom i prosvetiteljskom delu.
U centralnoj sali „Manjež“ u Moskvi otvorена je jubileјna izložba koja kroz ikone, multimedijalne prikaze i istorijske dokumente ističe vekovnu tradiciјu dobrotvorstva, pozivaјući sve posetioce da istraže bogato kulturno i duhovno nasleđe pravoslavne Rusije.
Jeromonah Jerotej Draganović spojio je vekovnu kulinarsku tradiciju i mirise domaćeg povrća u receptu savršenom za dane posta i posne slave, nudeći bogatstvo ukusa i mirisa koji greju dušu.
Od paljenja menore i igara drejdelom do tajni savršenih latkesa i poklona u poslednjem trenutku – sve što morate znati pre nego što Praznik svetlosti zasvetli u domu.
Na liturgiji u Kragujevcu mitropolit šumadijski jasno je poručio da vera bez dela postaje prazna forma, a da se radost praznika ne meri onim što se stavi na sto, već onim što se podeli sa drugima.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 27. nedelju po Duhovima polazi od prve rečenice Svetog pisma i vodi ka shvatanju da postojanje nije slučajnost, već dar koji obavezuje.
Pravoslavci danas proslavljaju Svetog proroka Nauma po starom kalendaru, dok po novom kalendaru proslavljaju Svete mučenike Tirsa, Levkiju i Kalinika. Katolici obeležavaju Svetog Ivana od Križa, Jevreji proslavljaju prvi dan Hanuke, a u islamu je dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Na liturgiji u Kragujevcu mitropolit šumadijski jasno je poručio da vera bez dela postaje prazna forma, a da se radost praznika ne meri onim što se stavi na sto, već onim što se podeli sa drugima.
Liturgija, reči patrijarha Porfirija i prisustvo verskih lidera i uglednih gostiju iz zemlje i inostranstva učinili su da se porodični praznik pretvori u događaj sa širim značenjem.
Dvodnevni skup posvećen Prvom vaseljenskom saboru – 1.700 godina trajnog nasleđa na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu okupio je teologe, istoričare i crkvene velikodostojnike, uz izložbu umetničkih dela i bogat program predavanja.
Služeći liturgiju u hramu Svetog Pantelejmona u Oraovcu, mitropolit zvorničko-tuzlanski besedio je o veri koja se potvrđuje delima kroz obnovu crkvenog života i zajedništvo vernika.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Od apostola Pavla do Svetog Nikolaja Žičkog – pravoslavno predanje pokazuje kako astrologija i okultizam ne nude znanje ni sigurnost, već tiho uvode u duhovno ropstvo i udaljavaju od slobode koju daruje Hristos.
Kratak razgovor koji počinje bezazleno, a završava se neprijatnim ogledalom u kome se prepoznaju vera bez napora, pobožnost bez dela i razlog zbog kog mnogi beže od istine o sebi.
