Nakon bogosluženja u čast velikog srpskog dobrotvora, osnivača Tekelijanuma, održani su i sednica patronata i izložba koja osvetljava značaj njegovog neprolaznog nasleđa.
U hramu Svetog velikomučenika Georgija u Budimpešti, 26. novembra 2024. godine, održan je pomen Savi Tekeliji, osnivaču čuvenog Tekelijanuma. Bogoslužio je mitropolit budimski Lukijan, uz sasluženje protojereja-stavrofora Vojislava Galića, protojereja Zorana Ostojića i đakona Stefana Milisavića.
Foto: Eparhija budimska
Vladika Lukijan služio je pomen Savi Tekeliji u hramu Svetog velikomučenika Georgija u Budimpešti
Sava Tekelija (1761–1842), istaknuti srpski pravnik, književnik i prvi srpski doktor prava, bio je jedan od najznačajnijih dobrotvora srpskog naroda u 19. veku. Kao potomak ugledne aristokratske porodice, završio je studije prava i filozofije u Beču te postao član Ugarske kraljevske akademije. Osnovao je Tekelijanum, dom za srpske studente u Pešti, koji je postao središte obrazovanja i kulturnog preporoda srpskog naroda u Austrougarskoj.
Tekelija je svojim delom ostao upamćen kao čovek koji je, u duhu svetosavskog nasleđa, svoje bogatstvo i život posvetio napretku svog naroda.
Foto: Eparhija budimska
Vladika Lukijan na izložbi „Pečati iz fondova Arhiva Vojvodine“
Nakon pomena, mitropolit Lukijan je predsedavao sednicom patronata Tekelijanuma. U radu sednice učestvovao je i predsednik Matice srpske iz Novog Sada, dr Dragan Stanić, koji je tom prilikom pohvalio kulturnu delatnost ove ustanove i izneo konstruktivne predloge za predstojeće obeležavanje velikog jubileja – 200 godina od osnivanja Matice srpske u Budimpešti.
Pored toga, razmatrane su mogućnosti jačanja saradnje sa institucijama u Srbiji, kao i načini da se rad Tekelijanuma dodatno unapredi u korist srpske akademske zajednice.
Wikimedia/Djordjes at sr.wikipedia/PD-ART.
Sava Tekelija
Nakon sednice, učesnici su posetili izložbu „Pečati iz fondova Arhiva Vojvodine“, koja je priređena u prostorijama Tekelijanuma. Izložba je predstavila dragocene artefakte koji svedoče o bogatoj istoriji i kulturnom nasleđu srpskog naroda, dodatno osvetljavajući značajnu ulogu Save Tekelije u očuvanju srpske tradicije.
Pomen Savi Tekeliji i aktivnosti u Tekelijanumu podsetili su sve prisutne na neprolaznu vrednost duhovnog i kulturnog nasleđa koje nam je ovaj veliki čovek ostavio. Njegov primer i danas inspiriše generacije da streme znanju, ljubavi prema bližnjima i doprinosu zajednici.
Povodom 90. godišnjice tragičnog ubistva kralja Aleksandra, Srpska pravoslavna crkva i vernici molitveno su se prisetili velikog vladara koji je život položio u borbi za jedinstvo naroda i očuvanje pravoslavne vere.
Iako su mnogi u potrazi za zemaljskom slavom, da im imena budu upisana u istoriji, to je tek senka onoga što je pravi cilj – besmrtno sećanje u životu večnom.
U kapeli Bogoslovije Svetog Save otvorena je izložba u čast dvesta godina od rođenja znamenitog episkopa i zadužbinara, uz dirljive poruke o njegovom neprolaznom duhovnom i prosvetiteljskom delu.
U centralnoj sali „Manjež“ u Moskvi otvorена je jubileјna izložba koja kroz ikone, multimedijalne prikaze i istorijske dokumente ističe vekovnu tradiciјu dobrotvorstva, pozivaјući sve posetioce da istraže bogato kulturno i duhovno nasleđe pravoslavne Rusije.
Fotografije građanske ceremonije sklapanja istopolnog partnerstva ispred pravoslavne svetinje otvorila je pitanja o statusu manastira, njegovoj komercijalnoj upotrebi i odnosu verske tradicije i turističkog biznisa na Kipru.
Bakina sveska otkriva recept koji se priprema za manje od sat vremena, savršen za nedeljna okupljanja i neočekivane goste koji dolaze baš kada kuća najlepše miriše.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U izjavi saučešća upućenoj porodici Knežević nema lakih uteha ni objašnjenja za prerani odlazak deteta, već tiho saosećanje i priziv vere u trenutku kada bol prevazilazi svaku ljudsku meru.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Prisustvo čestice moštiju Svetog Nektarija Eginskog u prostorijama u kojima se svakodnevno vodi borba za živote pretvorilo je medicinsko okruženje u mesto zajedničke molitve, sabranja i duhovne podrške svim prisutnima.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U besedi za nedelju treće sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Mojseju, Muhamedu i prirodi kao osloncima koje mnogi prihvataju, ali ih stavlja pred potpuno drugačiji sud.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Teodora Trihinu po starom i Svete mučenike Timotija i Mavru po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Praznik Svetog Filipa i Jakova, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Od Biblije i Talmuda do kabale i hrišćanske tradicije, izvori nude različita tumačenja: od Božijeg sluge i nebeskog protivnika do simbola unutrašnjeg nagona i sile tame koja oblikuje razumevanje dobra i zla.
