Nakon bogosluženja u čast velikog srpskog dobrotvora, osnivača Tekelijanuma, održani su i sednica patronata i izložba koja osvetljava značaj njegovog neprolaznog nasleđa.
U hramu Svetog velikomučenika Georgija u Budimpešti, 26. novembra 2024. godine, održan je pomen Savi Tekeliji, osnivaču čuvenog Tekelijanuma. Bogoslužio je mitropolit budimski Lukijan, uz sasluženje protojereja-stavrofora Vojislava Galića, protojereja Zorana Ostojića i đakona Stefana Milisavića.
Foto: Eparhija budimska
Vladika Lukijan služio je pomen Savi Tekeliji u hramu Svetog velikomučenika Georgija u Budimpešti
Sava Tekelija (1761–1842), istaknuti srpski pravnik, književnik i prvi srpski doktor prava, bio je jedan od najznačajnijih dobrotvora srpskog naroda u 19. veku. Kao potomak ugledne aristokratske porodice, završio je studije prava i filozofije u Beču te postao član Ugarske kraljevske akademije. Osnovao je Tekelijanum, dom za srpske studente u Pešti, koji je postao središte obrazovanja i kulturnog preporoda srpskog naroda u Austrougarskoj.
Tekelija je svojim delom ostao upamćen kao čovek koji je, u duhu svetosavskog nasleđa, svoje bogatstvo i život posvetio napretku svog naroda.
Foto: Eparhija budimska
Vladika Lukijan na izložbi „Pečati iz fondova Arhiva Vojvodine“
Nakon pomena, mitropolit Lukijan je predsedavao sednicom patronata Tekelijanuma. U radu sednice učestvovao je i predsednik Matice srpske iz Novog Sada, dr Dragan Stanić, koji je tom prilikom pohvalio kulturnu delatnost ove ustanove i izneo konstruktivne predloge za predstojeće obeležavanje velikog jubileja – 200 godina od osnivanja Matice srpske u Budimpešti.
Pored toga, razmatrane su mogućnosti jačanja saradnje sa institucijama u Srbiji, kao i načini da se rad Tekelijanuma dodatno unapredi u korist srpske akademske zajednice.
Wikimedia/Djordjes at sr.wikipedia/PD-ART.
Sava Tekelija
Nakon sednice, učesnici su posetili izložbu „Pečati iz fondova Arhiva Vojvodine“, koja je priređena u prostorijama Tekelijanuma. Izložba je predstavila dragocene artefakte koji svedoče o bogatoj istoriji i kulturnom nasleđu srpskog naroda, dodatno osvetljavajući značajnu ulogu Save Tekelije u očuvanju srpske tradicije.
Pomen Savi Tekeliji i aktivnosti u Tekelijanumu podsetili su sve prisutne na neprolaznu vrednost duhovnog i kulturnog nasleđa koje nam je ovaj veliki čovek ostavio. Njegov primer i danas inspiriše generacije da streme znanju, ljubavi prema bližnjima i doprinosu zajednici.
Povodom 90. godišnjice tragičnog ubistva kralja Aleksandra, Srpska pravoslavna crkva i vernici molitveno su se prisetili velikog vladara koji je život položio u borbi za jedinstvo naroda i očuvanje pravoslavne vere.
Iako su mnogi u potrazi za zemaljskom slavom, da im imena budu upisana u istoriji, to je tek senka onoga što je pravi cilj – besmrtno sećanje u životu večnom.
U kapeli Bogoslovije Svetog Save otvorena je izložba u čast dvesta godina od rođenja znamenitog episkopa i zadužbinara, uz dirljive poruke o njegovom neprolaznom duhovnom i prosvetiteljskom delu.
U centralnoj sali „Manjež“ u Moskvi otvorена je jubileјna izložba koja kroz ikone, multimedijalne prikaze i istorijske dokumente ističe vekovnu tradiciјu dobrotvorstva, pozivaјući sve posetioce da istraže bogato kulturno i duhovno nasleđe pravoslavne Rusije.
U hramu Svetog velikomučenika Georgija okupljeni su u molitvi evocirali život i delo kralja Petra I, dok su članovi porodice Karađorđević i predstavnici države učestvovali u ovom jedinstvenom duhovnom događaju.
Otkrijte tajne autorke „Velikog srpskog kuvara“ i pripremite autentičan ajvar za manje od dva sata – jednostavno, brzo i sa neodoljivim ukusom, pogodan i za dane posta na ulju.
Gest oca Gavrila i Džemila-efendije Destanovića postao je simbol zajedništva u Lukocrevu, gde putevi ne povezuju samo bogomolje, već i ljude različitih vera.
U besedi za 11. Ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da nijedan greh nije nepomirljiv – put ka unutrašnjem miru vodi kroz pokajanje, dobra dela i susret sa svetlošću Božjom.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
U hramu Svetog velikomučenika Georgija okupljeni su u molitvi evocirali život i delo kralja Petra I, dok su članovi porodice Karađorđević i predstavnici države učestvovali u ovom jedinstvenom duhovnom događaju.
Hram Vaskrsenja Hristovog u Priboju ispunio se molitvom i sabranošću, dok deca i odrasli pristupaju Svetoj tajni pričešća, a mitropolit podseća na snagu proštaja, međusobne podrške i Božanskih darova.
U prepunom hramu Svetog arhangela Mihaila, patrijarh srpski je tumačio Jevanđelje po Mateju, naglašavajući večnu snagu Hristove reči, značaj vere u životu i postom i molitvom pobedu nad demonskim silama.
Bivši arhimandrit, vlasnik građevinskog preduzeća i arhitekt osuđeni za milionske zloupotrebe sredstava namenjenih obnovi manastira i crkava na Kosovu i Metohiji – pravda konačno zadovoljena, a istina iza kulisa crkvene moći otkrivena.
Od himni Hristovim praznicima do pesama o čudotvornim ikonama – novi album mitropolita zvorničko-tuzlanskog stiže svakog petka na YouTube i streaming platforme, donoseći duhovnu pobedu u srca slušalaca.
U vreme Julijana Odstupnika, dva zavađena čoveka na ulici uzela su njega za sudiju. On dosudi pravdu pravome, zbog čega se ovaj drugi naljutio, pa je otišao kod cara i optužio Evsignija kao hrišćanina.
Sve što svakodnevno doživljavamo – iskušenja, praznična oblačenja i masovna zabava – u svetlu vere otkriva borbu anđela i demona koja oblikuje sudbinu svakog čoveka.
Ruski predsednik zatražio je da se Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi pod Moskovskom patrijaršijom obezbedi zaštita i da ruski jezik dobije zvanični status. Spor više nije samo politički – prerasta u borbu za duhovni i nacionalni identitet.
