Nakon bogosluženja u čast velikog srpskog dobrotvora, osnivača Tekelijanuma, održani su i sednica patronata i izložba koja osvetljava značaj njegovog neprolaznog nasleđa.
U hramu Svetog velikomučenika Georgija u Budimpešti, 26. novembra 2024. godine, održan je pomen Savi Tekeliji, osnivaču čuvenog Tekelijanuma. Bogoslužio je mitropolit budimski Lukijan, uz sasluženje protojereja-stavrofora Vojislava Galića, protojereja Zorana Ostojića i đakona Stefana Milisavića.
Foto: Eparhija budimska
Vladika Lukijan služio je pomen Savi Tekeliji u hramu Svetog velikomučenika Georgija u Budimpešti
Sava Tekelija (1761–1842), istaknuti srpski pravnik, književnik i prvi srpski doktor prava, bio je jedan od najznačajnijih dobrotvora srpskog naroda u 19. veku. Kao potomak ugledne aristokratske porodice, završio je studije prava i filozofije u Beču te postao član Ugarske kraljevske akademije. Osnovao je Tekelijanum, dom za srpske studente u Pešti, koji je postao središte obrazovanja i kulturnog preporoda srpskog naroda u Austrougarskoj.
Tekelija je svojim delom ostao upamćen kao čovek koji je, u duhu svetosavskog nasleđa, svoje bogatstvo i život posvetio napretku svog naroda.
Foto: Eparhija budimska
Vladika Lukijan na izložbi „Pečati iz fondova Arhiva Vojvodine“
Nakon pomena, mitropolit Lukijan je predsedavao sednicom patronata Tekelijanuma. U radu sednice učestvovao je i predsednik Matice srpske iz Novog Sada, dr Dragan Stanić, koji je tom prilikom pohvalio kulturnu delatnost ove ustanove i izneo konstruktivne predloge za predstojeće obeležavanje velikog jubileja – 200 godina od osnivanja Matice srpske u Budimpešti.
Pored toga, razmatrane su mogućnosti jačanja saradnje sa institucijama u Srbiji, kao i načini da se rad Tekelijanuma dodatno unapredi u korist srpske akademske zajednice.
Wikimedia/Djordjes at sr.wikipedia/PD-ART.
Sava Tekelija
Nakon sednice, učesnici su posetili izložbu „Pečati iz fondova Arhiva Vojvodine“, koja je priređena u prostorijama Tekelijanuma. Izložba je predstavila dragocene artefakte koji svedoče o bogatoj istoriji i kulturnom nasleđu srpskog naroda, dodatno osvetljavajući značajnu ulogu Save Tekelije u očuvanju srpske tradicije.
Pomen Savi Tekeliji i aktivnosti u Tekelijanumu podsetili su sve prisutne na neprolaznu vrednost duhovnog i kulturnog nasleđa koje nam je ovaj veliki čovek ostavio. Njegov primer i danas inspiriše generacije da streme znanju, ljubavi prema bližnjima i doprinosu zajednici.
Povodom 90. godišnjice tragičnog ubistva kralja Aleksandra, Srpska pravoslavna crkva i vernici molitveno su se prisetili velikog vladara koji je život položio u borbi za jedinstvo naroda i očuvanje pravoslavne vere.
Iako su mnogi u potrazi za zemaljskom slavom, da im imena budu upisana u istoriji, to je tek senka onoga što je pravi cilj – besmrtno sećanje u životu večnom.
U kapeli Bogoslovije Svetog Save otvorena je izložba u čast dvesta godina od rođenja znamenitog episkopa i zadužbinara, uz dirljive poruke o njegovom neprolaznom duhovnom i prosvetiteljskom delu.
U centralnoj sali „Manjež“ u Moskvi otvorена je jubileјna izložba koja kroz ikone, multimedijalne prikaze i istorijske dokumente ističe vekovnu tradiciјu dobrotvorstva, pozivaјući sve posetioce da istraže bogato kulturno i duhovno nasleđe pravoslavne Rusije.
Govoreći na 44. konferenciji Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), koja se trenutno održava u Rimu, Lav je istakao da Katolička crkva podržava ''sve inicijative da se okonča skandal gladi u svetu".
U vremenima krize i straha reči svetih otaca bude nadu i hrabrost – otkrivamo šta su vekovima unapred govorili o ratu, gladi, obmanama i danima kada će vera biti jedino utočište.
Poglavar Bugarske pravoslavne crkve otkriva zašto ne priznaje raskolničku Pravoslavnu crkvu Ukrajine i zašto veruje da podela unosi duhovnu konfuziju među pravoslavne vernike širom sveta
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Kako podvizi kosovskih mučenika i pouke Jevanđelja i danas osvetljavaju put u trenucima iskušenja i pozivaju na nepokolebljivu odanost i unutrašnju snagu.
Protojerej Nikola Pejović je izrazio zahvalnost građanima koji su pribrano reagovali u trenutku incidenta i, kako je rekao, sprečili da dođe do veće tragedije.
U kripti svetog Nikolaja Srpskog, episkop šabački rukopoložio je dvojicu služitelja i poručio vernicima da liturgija osvećuje ne samo hram, već i svakoga ko joj sa verom pristupa.
Na liturgiji u manastiru Vaskrsenja Hristova u Kaću koju su služili dvojica arhijereja, mlada monahinja dobila ime po Justinu Ćelijskom, a vladika Irinej je sabranima otkrio šta znači istinski monaški put.
Dok monasi upozoravaju na sve češće napade na pravoslavce na Bliskom Istoku, patrijarh Jerusalima apeluje da se zaštiti vera i istorijsko prisustvo hrišćana u Svetoj Zemlji.
Sa planine Mučanj pruža se neverovatan pogled na skoro pola Srbije, a najveći vrh prostire se na 1534 metara nadmorske visine, koji je poznat i kao Jerinin grad.
Sa planine Mučanj pruža se neverovatan pogled na skoro pola Srbije, a najveći vrh prostire se na 1534 metara nadmorske visine, koji je poznat i kao Jerinin grad.
Od trenutka krštenja pa sve do poslednjeg dana, reči Simvola vere prate čoveka na njegovom duhovnom putu, podsećajući ga na najdublje istine vere i obećanje večnog života u Carstvu nebeskom.
