Iako su mnogi u potrazi za zemaljskom slavom, da im imena budu upisana u istoriji, to je tek senka onoga što je pravi cilj – besmrtno sećanje u životu večnom.
U pravoslavnom bogosluženju, reči „vječnaja pamjat“ nose duboko duhovno značenje, izražavajući nadu da će se ime preminuloga večno pominjati u Carstvu Božijem. To je molitveni vapaj vernika, u kojem traže da duša pokojnika pronađe večno utočište i spasenje, daleko od prolaznosti ovog sveta. Ove reči, izgovarane nad upokojenim, ukazuju na večnu vrednost života u Bogu, nasuprot nestalnosti zemaljskih stvari.
Jednom su Hristovi učenici, zadivljeni čudima koja su činili u Njegovo ime, uzviknuli: „Gospode, i demoni se pokoravaju nama u Tvome imenu!“ Međutim, Hristos im je odgovorio: „Ne radujte se tome, već se radujte jer su vaša imena zapisana na nebesima.“ Ova Hristova opomena upućuje na to da je najveća radost i cilj svakog hrišćanina biti zapamćen u večnosti, u Božijem carstvu, gde se prava slava i besmrtnost ostvaruju.
Zemaljsko sećanje je prolazno, nalik gostima na svadbi, koji dolaze i odlaze u tren oka. Iako su mnogi u potrazi za zemaljskom slavom, da im imena budu upisana u istoriji, to je tek senka onoga što je pravi cilj – večno sećanje u večnom životu. „Vječnaja pamjat“ ne znači da pokojnika želimo sačuvati samo u sećanju ovog sveta, već ga predajemo Bogu, da ga se On večno seća u nebeskom životu.
U Svetom pismu često se govori o knjizi živih, u kojoj su zapisana imena pravednika. Ta imena ne blede, jer ih Bog čuva u svom srcu. Nasuprot tome, grešni i nepravedni gube ne samo svoje zemaljsko ime, već i mesto u Božijem carstvu. U priči o bogatašu i Lazaru, Gospod izričito pominje ime Lazara, dok ime nepravednog bogataša ostaje prećutano, jer je on izgubio i svoje ime i svoj večni život.
Naše ime je odraz našeg duhovnog identiteta, naše duše. U Otkrivenju je zapisano da će prilikom velikih iskušenja neka imena nestati, kao da nikada nisu ni postojala. To nije samo gubitak telesnog života, već i gubitak duhovnog postojanja, brisanje iz knjige živih.
Onaj ko želi besmrtno sećanje u večnosti, želi nešto što je od istinske vrednosti – evanđelsku stvar. Večno sećanje nije taština ovog sveta, već blagodat koju daje samo Bog. Mnogi svetitelji, čiji su životi na zemlji prošli tiho i neprimetno, danas su zvezde na nebu, večno spomenuti u Božijem Carstvu.
Moliti za „vječnaja pamjat“ znači poveriti dušu Bogu, moleći da je On nikada ne zaboravi. To je najuzvišenija molitva, jer nas podseća da su prava slava i pravo ime ona koja se nalaze u nebesima, u večnom Božijem sećanju. I kada čujete za smrt bližnjega, izgovorite sa verom i nadom: „Vječnaja pamjat“ – neka mu Bog daruje večni život i besmrtnu slavu u Carstvu nebeskom.
Dok nama korica hleba izgleda obično, negde daleko njena vrednost može značiti nadu– pouka omiljenog srpskog patrijarha otvara oči i srce na ono što svakodnevno zanemarujemo.
Jedan neizgovoren pozdrav, neznatna laž ili hladan stav mogu pokrenuti lanac događaja koji menja sudbine – otac Markel (Pabuk) objašnjava kako pokajanje i molitva štite dušu od nevidljivih zala.
U pouci otac Nektarije (Morozov) govori o greškama koje izranjaju iz brzopletosti i objašnjava zašto je jedna duhovna navika ključna za svaki budući izbor.
Galaktion nikako nije želeo da se ženi, te je najpre posavetovao Epistimu da se krsti, a potom i da se zamonaši istovremeno sa njim.
U duhovnoj svetlosti i molitvi, među vernicima i sestrinstvom manastira koji je zadužbina kralja Stefana Dečanskog i cara Dušana iz 14. veka.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Suština liturgije je pričešće vernih istinitim telom i krvlju Gospoda Isusa Hrista u vidu hleba i vina.
U hramu Svetog Save, na Lazarevu subotu, služen je pomen blaženopočivšem Patrijarhu Irineju, čije je vođstvo oblikovalo Srpsku Pravoslavnu Crkvu i narod.
Prve zadušnice u godini obeležavaju se 22. februara – saznajte kako da se pripremite, šta je važno doneti u hram i zašto je molitva za pokojnike neizmerno značajna.
Eparhija zahumsko-hercegovačka i primorska organizuje niz događaja u znak sećanja na umirovljenog episkopa, a centralni pomen biće služen 23. februara uz prisustvo istaknutih duhovnika i intelektualaca.
Dok nama korica hleba izgleda obično, negde daleko njena vrednost može značiti nadu– pouka omiljenog srpskog patrijarha otvara oči i srce na ono što svakodnevno zanemarujemo.
Jedan neizgovoren pozdrav, neznatna laž ili hladan stav mogu pokrenuti lanac događaja koji menja sudbine – otac Markel (Pabuk) objašnjava kako pokajanje i molitva štite dušu od nevidljivih zala.
U pouci otac Nektarije (Morozov) govori o greškama koje izranjaju iz brzopletosti i objašnjava zašto je jedna duhovna navika ključna za svaki budući izbor.
Pravoslavlje ne osuđuju upotrebu kafe ili alkohola, već zloupotrebu, odnosno trenutak kada čovek dopusti da ga navika ili poriv nadvladaju.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Mnogi duhovnici podsećaju da ljubav i dobrota nisu samo reči, već dela koja nose težinu večnosti.
Sa kapacitetom od oko 1.300 mesta, prostranom kupolom visokom gotovo 50 metara i zadivljujućim unutrašnjošću, ostavlja snažan utisak već pri prvom koraku u njenu unutrašnjost.
Naučite kako da jednostavnim koracima pripremite čorbu koja čuva porodičnu tradiciju i unosi svečanost u svaki slavski dan.
