Eparhija zahumsko-hercegovačka i primorska organizuje niz događaja u znak sećanja na umirovljenog episkopa, a centralni pomen biće služen 23. februara uz prisustvo istaknutih duhovnika i intelektualaca.
Eparhija zahumsko-hercegovačka i primorska saopštila je da će u nedelju, 23. februara 2025. godine, biti služen četvrti godišnji pomen blaženopočivšem Episkopu zahumsko-hercegovačkom i primorskom Atanasiju (Jevtiću). Kao i svake godine, i ovog puta sećanje na Vladiku Atanasija neće biti samo liturgijsko i molitveno, već i duhovno-saborsko, kroz niz razgovora i predavanja koji će se održati u danima pred pomen.
Otvaranje izložbe: Svedočanstvo bogoslovskog dela
Obeležavanje počinje u četvrtak, 20. februara, u 18.00 časova, otvaranjem izložbe „Petoknjižje episkopa Atanasija – Arhivski izvori“ u Galeriji Kulturnog centra. Ova izložba pruža jedinstven uvid u bogato nasleđe Vladike Atanasija, jednog od najznačajnijih savremenih pravoslavnih teologa, koji je svojim radom ostavio neizbrisiv trag u srpskoj i svetskoj bogoslovskoj misli. Autori izložbe su dr Radovan Pilipović, direktor Arhiva SPC, i jeromonah Teofil, nastojatelj manastira Duži.
SPC/Eparhija zahumsko-hercegovačka i primorska
Liturgija i misija: Teološki razgovor o poslanju Crkve
Istog dana, u 19.00 časova, u Pozorišnoj sali Kulturnog centra biće održana prva sesija pod nazivom „Liturgija i misija“. Učesnici iz različitih pravoslavnih jurisdikcija – mitropolit Georgije mihalovsko-košički iz Slovačke, arhimandrit Ilija Rago iz Francuske, kao i protojereji-stavrofori Petar Soroka i Petar Savčak iz Slovačke – govoriće o ulozi liturgije kao centra pravoslavne misije u savremenom svetu. Moderator diskusije biće Novak Bilić.
Vladika Atanasije i poetika života
U petak, 21. februara, u 19.00 časova, održaće se druga sesija pod nazivom „Vladika Atanasije i poetika života“. O jedinstvenoj pojavi vladike Atanasija, njegovom daru da spoji bogoslovlje i poeziju života, govoriće akademik Matija Bećković, profesor Bogoljub Šijaković i protojerej Radoš Mladenović. Moderator će biti Andrej Jeftić.
Hleb bogoslovija: Susret pravoslavnog Istoka i Zapada
Subotnje veče, 22. februara, u 19.00 časova, biće posvećeno temi „Hleb bogoslovija“, u okviru koje će se govoriti o različitim bogoslovskim pravcima u okviru pravoslavne misli. Učesnici ovog susreta biće mitropolit Amvrosije tverski i kašinski iz Rusije, episkop Kirilo buenosajreski i jeromonah Ignjatije Šestakov. Ovaj događaj predstaviće most između bogoslovskih tradicija različitih pravoslavnih naroda i njihovu zajedničku misiju u današnjem vremenu.
Wikipedia
Blaženopočivši vladika Atanasije
Liturgijski pomen: Molitva za dušu svetog bogoslovca
Vrhunac obeležavanja biće u nedelju, 23. februara, kada će u 9.00 časova biti služen liturgijski pomen u znak sećanja na vladiku Atanasija. Ovaj molitveni skup biće ne samo prinošenje molitve za pokoj njegove duše, već i izraz žive zahvalnosti za njegov neumorni trud na njivi Gospodnjoj. Moderator pomena biće protojerej Ostoja Knežević.
Nasleđe Vladike Atanasija
Duh vladike Atanasija nastavlja da živi kroz njegove knjige, učenike i sve one koji su imali blagoslov da ga slušaju. Njegova reč odzvanja kroz bogoslužbenost, kroz misiju, kroz bogoslovsku misao i kroz pesničku dušu njegovog svedočanskog podviga. Zato i ovaj godišnji pomen nije samo podsećanje na njegovu životnu stazu, već i poziv da se njegovom delu vraćamo, u njemu rastemo i iz njega crpimo snagu za sopstveno duhovno uzrastanje.
Iako su ovi stihovi postali simbol vere i ljubavi prema Svetom Savi, pominju se imena nekoliko sveštenika i jednog monaha kao potencijalnih autora. Otkrijte sve o njenoj istoriji, uticaju i tragovima koji vode do misterioznog stihopisca.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio je povodom blaženog upokojenja arhiepiskopa Tirane, Drača i sve Albanije Anastasija izjavu saučešća Svetom arhijerejskom sinodu Albanske pravoslavne crkve:
Do 1992. godine ovo je bilo srpsko groblje, tu su se sahranjivali Srbi. Čak i u katastru ovo mesto je upisano kao "groblje", a ne kao "mezarje", kaže otac Luka za naš portal religija.rs.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
U tišini i molitvi Svete gore, bratstvo carske lavre sprema se za noć vaskrsenja – nove sveće se ukrašavaju, saborni hram prekriva se mirisnim cvećem, dok se hleb artos priprema za jutro koje donosi pobedu života nad smrću.
Dok društvene mreže i portali u trci za klikovima nude stotine savremenih načina da ispletete pogaču i ostala peciva za najveći hrišćanski praznik, na Svetoj gori se vekovima ne menja recept za Artos – sveti hleb koji se mesi u tišini, peva molitvama i čuva kao blagoslov.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Meštani naselja Raštani u Mostaru zatekli razbijene prozore, razbacane ikone i opljačkane svetinje u hramu koji su sami podigli pre dve godine – sveštenik očajan, a narod u suzama traži istinu i pravdu
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
Dvadeset godina unazad, najveći dan za pravoslavne vernike obeležavao je i direktan prenos liturgija iz hramova. Ove godine, zbog blokade, milioni vernika ostaju uskraćeni za najvažniji televizijski prenos u godini.
U svetoj tišini svetinje, gde vekovima kuca srce srpskog pravoslavlja, poglavar Srpske pravoslavne crkve bogoslužio je u prisustvu monaštva, sveštenstva i vernog naroda, uz pojanje hora iz Beograda.
Na Veliki petak, pred ikonama i kandilima, uz pojanje bogoslova iz Prizrena i vizantijskih horova, izvezeno Hristovo telo položeno je na stoček u hramu gde su stolovali srpski patrijarsi – dok se sveti zavet s Kosova obnavljao u molitvi i suzama.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
U susret Vaskrsu, tradicionalno se farbaju jaja - najčešće crvenom, ali i drugim bojama. Jedno posebno jaje izdvaja se i čuva u kući tokom cele godine kao tzv. čuvarkuća.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Profesorskim umom i pastirskim srcem, otac Darko razotkriva savremene zablude o jedinstvu crkava, govori o raskolu Moskve i Carigrada, veri u doba sinkretizma i zašto su ljudi sve češće u potrazi za nepokolebljivim.
Dvadeset godina unazad, najveći dan za pravoslavne vernike obeležavao je i direktan prenos liturgija iz hramova. Ove godine, zbog blokade, milioni vernika ostaju uskraćeni za najvažniji televizijski prenos u godini.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Profesorskim umom i pastirskim srcem, otac Darko razotkriva savremene zablude o jedinstvu crkava, govori o raskolu Moskve i Carigrada, veri u doba sinkretizma i zašto su ljudi sve češće u potrazi za nepokolebljivim.
