Naučite kako da jednostavnim koracima pripremite čorbu koja čuva porodičnu tradiciju i unosi svečanost u svaki slavski dan.
Suština pravoslavne slave nije u bogatoj trpezi, već u molitvi, okupljanju porodice i sećanju na svetitelja koji se poštuje. Ipak, domaćice se trude da slavsku atmosferu upotpune prigodnom svečanom trpezom, u kojoj svaki detalj – od hleba do pića – odražava pažnju i ljubav prema tradiciji. U našoj kulturi nema slave bez dobre čorbe, jer upravo ona simbolizuje toplinu doma i okupljanje oko zajedničkog stola. Zbog toga, donosimo vam starinski recept za najbolju slavsku belu čorbu, čiji mirisi i bogatstvo ukusa obogaćuju svaki slavski dan.
500 grama pilećeg belog mesa
Priprema slavske bele čorbe počinje pažljivim seckanjem povrća – crnog luka, šargarepe, paštrnaka i celera – na sitne kockice, isto kao i pilećeg belog mesa. U dublju šerpu sipajte malo ulja da pokrije dno i propržite crni luk dok ne postane staklast. Zatim dodajte šargarepu, paštrnak i celer i nalijte malo tople vode da povrće ne zagori.
Dodajte usitnjeno meso, ili isečeno na kockice, posolite, pobiberite i dodajte kašičicu vegete. Dolivajte po malo tople vode i mešajte, a potom pustite da se krčka u poklopljenom loncu oko 10 minuta. Nakon toga ubacite krompir isečen na kockice, dobro promešajte i dolijte oko 2,5 litra tople vode. Ubacite 2–3 lovorova lista i nekoliko zrna crnog bibera, pa pustite čorbu da lagano krčka oko dva sata.
Pred kraj dodajte još kašičicu vegete i sitno iseckan peršun i mirođiju. Probajte da li je čorba dovoljno začinjena i po potrebi dodajte još soli i bibera.
U manjoj posudi razmutite jaje sa pavlakom i dodajte nekoliko kutlača čorbice uz stalno mešanje da se jaja ne zgrudvaju. Po želji možete dodati i kašiku brašna za zgušnjavanje. Na kraju sve pažljivo sjedinite sa čorbom, ostavite da se prokuva još nekoliko minuta i poslužite uz krišku limuna, dok mirisi i toplina doma obavijaju slavsku trpezu.
Starinski recept, korak-po-korak, za elegantno dekorisane rolate koji spajaju tradiciju i savremeni ukus, idealni za svaku krsnu slavu. Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova. Jednostavan recept koji spaja tradiciju i brzu pripremu, idealan za sve ukućane, uz tajnu dodatne arome koja čini jelo neodoljivim na svakoj pravoslavnoj slavnoj trpezi. Starinski recept koji se lako priprema, može se služiti i toplo i hladno, i svakom slavskom stolu dodaje posebnu domaću toplinu. Ukrasi, boje i obilje nisu ono što čini slavu - već simboli koji moraju da stoje na svom mestu i duh koji se prenosi tišinom, molitvom i merom. Flekice sa kupusom, nekada nezaobilazne u mnogim domovima, vraćaju se kao lagana i zdrava alternativa teškim slavskim đakonijama – jednostavno i brzo za pripremu.
2 krompira
4 šargarepe
1 veći paštrnak (koren)
1 veća glavica crnog luka
1 koren celera
ulje
2–3 lovorova lista
crni biber u zrnu
peršunov list (sitno iseckan)
mirođija (sitno iseckana)
so
mleveni crni biber
2 kašike vegete
1 kašika brašna (opciono)
1 jaje
2 kašike kisele pavlake
Shutterstock/Radu Sebastian
Priprema
Mrsni recepti
11:41 | 26.10.2025
TRI UKUSNA SLANA ROLATA ZA SAVRŠENU SLAVSKU TRPEZU: Predjelo obojeno u nijanse koje simbolizuju radost, mir i zajedništvo
Mrsni recepti
10:08 | 30.10.2025
OTKRIJTE KAKO DA NAPRAVITE UKRASE ZA SLAVSKI KOLAČ KAO IZ MANASTIRA: Korak po korak - jednostavno, a predivno (VIDEO)
Mrsni recepti
11:29 | 08.11.2025
SLAVSKA SARMA BEZ UVIJANJA KOJA OSVAJA UKUSOM I ŠTEDI VREME: Sočna kombinacija mladog kupusa, mesa i paradajza koja se topi u ustima
Duhovna riznica
13:05 | 13.11.2025
BRZE STARINSKE PITULJICE SA SIROM KOJE VRAĆAJU UKUS DETINJSTVA: Predjelo za domaćinsko slavsko uživanje
Duhovna riznica
11:46 | 16.11.2025
KAKO PRAVILNO DEKORISATI SLAVSKI STO: Ovo su najveće greške koje domaćice nesvesno prave, a narušavaju smisao praznika
Mrsni recepti
12:41 | 16.11.2025
ZABORAVLJENO VOJVOĐANSKO JELO ZA SLAVSKU TRPEZU: Samo 4 sastojka i 30 minuta pripreme
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Jednostavna, očaravajuća poslastica iz knjige Ko posto dušu gosti koja osvežava dušu i donosi mir manastirske kuhinje.
Vlada Srbije proglasila Jefimijinu "Pohvalu" kulturnim dobrom od izuzetnog značaja, čime je vekovni vez pokrov za mošti kneza Lazara iz crkvene tišine prešao u samo središte pažnje cele nacije.
Ispovest oslobađa čoveka od greha za koji se iskreno kaje, ali mnogi i dalje nastavljaju da ga ponavljaju.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 26. petak po Duhovima objašnjava zbog čega jedinstvo nije stvar dogovora, već posledica vere u jednog Hrista.
Pravoslavci danas molitveno proslavljaju Svete apostole Filimona, Apfiju i Arhipa po starom kalendaru i Svetog Savu Prepodobnog po novom, katolici su u periodu Adventa, muslimani idu na džumu-namaz, a u judaizmu dan je posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim dužnostima.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Jednostavne, zlatne i aromatične – ove pogačice ne samo da osvajaju ukusom, već pričaju priču o zajedništvu, strpljenju i ljubavi prema svakom detalju.
Hrskave kore i bogati fil od sira, spanaća, šunke i malidžana – recept za slavski rolat koji će vaš sto učiniti nezaboravnim.
Kombinacija oraha, čokolade i glazure stvara savršen slavski kolač koji svi žele da probaju.
Jednostavan i dekorativan recept za slavsko predjelo, sa raznovrsnim posipima i modernim pristupom pripremi, koji će očarati goste i uneti dodatnu toplinu u slavsku gozbu.
Jednostavna, očaravajuća poslastica iz knjige Ko posto dušu gosti koja osvežava dušu i donosi mir manastirske kuhinje.
Monah otkriva recept iz svog „Svetogorskog kuvara“ – jednostavan, aromatičan hleb s maslinama i paprikom, koji od običnog obroka pravi malu meditaciju u vašoj kuhinji i unosi duh Hilandara u dom.
Recept za bozu iz kuvara „Ko posti dušu gosti“ nudi jednostavan način da prirodno poboljšate otpornost organizma i uživate u autentičnom ukusu manastirskih tradicija.
Otac Jerotej Draganović iz manastira Krušedol još sredinom XIX veka otkrio je kako običan pečeni krompir pretvoriti u jelo koje oplemenjuje svaki obrok, idealno za dane posta, laganu užinu ili prilog uz ribu i druga jela.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Ajeti 62:9-10 iz Al Džumu‘e otkrivaju kako trenutak predanosti Bogu i traganje za blagodetima mogu preoblikovati svakodnevni život, donoseći unutrašnji mir i ravnotežu između duhovnog i materijalnog sveta.
Uz liturgiju u Gornjem Ostrogu i snažne reči o pokajanju, smirenju i istinskoj veri, vernicima je sa hramovne slave upućen poziv na unutrašnju promenu koja, kako je poručeno, počinje u tišini srca, a potvrđuje se delima.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
