Ukrasi, boje i obilje nisu ono što čini slavu - već simboli koji moraju da stoje na svom mestu i duh koji se prenosi tišinom, molitvom i merom.
U mnogim domovima priprema slavske trpeze počinje mnogo pre nego što prvi gosti zakorače preko praga. To nije samo pitanje urednosti i estetike, već izraz domaćinskog dostojanstva i poštovanja prema svecu koga se toga dana priziva. Slavski sto zato nije obična svečana trpeza – on je mala domaća ikona, mesto susreta tradicije, molitve i zajedničkog okupljanja.
Iako svaka domaćica ima svoj rukopis i ritam pripreme, postoji jedno pravilo koje stoji iznad ličnog ukusa: stolnjak treba da bude beo. On se brže isflekava, istina, ali njegova simbolika je važnija od praktičnosti. Belo u ovom kontekstu nije samo boja, već znak čistote i poštovanja prema svecu. A iako fleke umeju da zabrinu domaćicu, većina se lako uklanja toplom vodom, blagim sapunom ili sodom bikarbonom ako se odmah reaguje.
Upravo zbog te simbolike preporučuje se da čitava dekoracija ostane svedena i nenametljiva. Slavski sto nije mesto za raskošne rođendanske aranžmane, niti za novogodišnji sjaj. Česta greška je preterivanje: previše boja, dekoracija koje skreću pažnju, trake, cvetovi, pa čak i šljokice. Međutim, slava nosi drugačiji duh – tihu radost, zahvalnost i molitveno sećanje – pa i trpeza treba da odražava upravo to. Minimalizam ovde nije trend, već izraz pobožnosti.
U samom centru stola nalaze se tri osnovna obeležja svake slave: žito, slavski kolač i sveća. Oni su srž slavske trpeze, njen identitet i smisao. Sveća treba da bude upaljena od jutra i da gori celoga dana. Ako vas brine bezbednost ili mislite da smeta pri posluživanju, možete je pomeriti u stranu, ali nikako je nemojte gasiti pre vremena.
Nakon toga postavlja se kompletan servis. Tradicionalno, tri tanjira idu jedan na drugi: donji za glavno jelo, preko njega tanjir za supu, a na vrhu tanjir za predjelo. Escajg se raspoređuje prema jednostavnom pravilu: sa desne strane stavljaju se kašika i nož, sa leve viljuška. Gore se postavlja kašičica namenjena žitu, a ispod nje mala viljuška.
Od čaša su obavezne dve: za vino i za vodu. Vino, koje se u slavskom kontekstu povezuje sa Hristovom Krvlju, ima posebno mesto na trpezi. Pored njih možete dodati i rakijsku ili čašu za viski, u zavisnosti od toga koga očekujete od gostiju.
Na kraju, ukrasni detalji mogu da daju toplinu trpezi, ali uvek sa merom. Najbolji izbor je veza svežeg ili suvog bosiljka, skroman aranžman ili diskretna sveća — sve što neće narušiti simboliku i jednostavnost koja priliči slavskom danu.
Umerenost, čistoća i poštovanje prema svetitelju – to je suština svake pravilno postavljene slavske trpeze. Sve ostalo je stvar domaćinske ljubavi. I uvek treba imati na umu reči sveštenika:
– To je porodični praznik koji se proslavlja u krugu porodice i sa najbližim prijateljima i proslavljanju slave nije mesto u restoranima, kafanama, nije mesto uz muziku, nego jednostavno da slavimo kako priliči pravoslavnom verniku. Treba proslaviti bez preterivanja, jer smisao slave i nije u preterivanju u jelu i piću, nego u duhovnom raspoloženju, pre svega u dolasku u crkvu da se tu pomolimo Bogu, a onda da tu molitvenu atmosferu prenesemo u svoju domaću ili malu crkvu – istakao je protojerej-stavrofor Ljubivoje Radović za RTS.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na svakoj slavskoj trpezi ono zauzima sveto mesto — simbol je vaskrsenja, zajedništva i zahvalnosti Bogu. Evo zašto se njegovo posluženje smatra molitvom, a ne običajem.
Krsna slava nije samo porodična svetkovina, već sveti dan kada se vera, molitva i gostoprimstvo sjedinjuju u toplini doma, a domaćin s poštovanjem i radošću dočekuje svakog gosta kao brata u Hristu.
Prema crkvenom poretku, proslavljanje sveca zaštitnika doma ne započinje trpezom, već molitvom na večernjoj službi, kada vernik sabira srce i misli u zahvalnosti Bogu i svom svetitelju.
Dok se po društvenim mrežama šire brojni „recepti“ za slavu, protojerej Srećko Zečević objašnjava šta je zaista potrebno pripremiti i zašto je to važnije od bogate trpeze.
Iako su naši stari znali prigodne zdravice, mnogi danas nisu sigurni kako da pozdrave domaćina, izgovore čestitku i učestvuju u prvom obredu koji sledi čim pređu prag slavske kuće.
Flekice sa kupusom, nekada nezaobilazne u mnogim domovima, vraćaju se kao lagana i zdrava alternativa teškim slavskim đakonijama – jednostavno i brzo za pripremu.
Ukrasi, boje i obilje nisu ono što čini slavu - već simboli koji moraju da stoje na svom mestu i duh koji se prenosi tišinom, molitvom i merom.
Od progona hrišćana do zemljotresa, ovaj drevni hram je iznova podizao svetlost vere – 16. novembra pravoslavni vernici slave čudesno obnovljeno sveto mesto gde se vekovima čuvaju mošti velikomučenika Georgija.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 23. nedelju po Duhovima otkriva unutrašnju snagu vere i način da pronađemo mir i harmoniju u svetu koji često izgleda razbijeno.
Okupljeni u hramovima, pravoslavni vernici danas traže čudesnu zaštitu i duhovnu snagu Svetog Georgija, čije zastupništvo vekovima donosi pobedu nad zlom, iskušenjima i nevoljama.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Flekice sa kupusom, nekada nezaobilazne u mnogim domovima, vraćaju se kao lagana i zdrava alternativa teškim slavskim đakonijama – jednostavno i brzo za pripremu.
Hrskave kore i bogati fil od sira, spanaća, šunke i malidžana – recept za slavski rolat koji će vaš sto učiniti nezaboravnim.
Starinski recept koji se lako priprema, može se služiti i toplo i hladno, i svakom slavskom stolu dodaje posebnu domaću toplinu.
Kombinacija oraha, čokolade i glazure stvara savršen slavski kolač koji svi žele da probaju.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 23. nedelju po Duhovima otkriva unutrašnju snagu vere i način da pronađemo mir i harmoniju u svetu koji često izgleda razbijeno.
Okupljeni u hramovima, pravoslavni vernici danas traže čudesnu zaštitu i duhovnu snagu Svetog Georgija, čije zastupništvo vekovima donosi pobedu nad zlom, iskušenjima i nevoljama.
Priča o svetitelju koji je pred filozofima i demonima pokazao da snaga vere nije u rečima, nego u znaku koji štiti i vodi kroz najmračnije iskušenja.
Veliki duhovnik sa Svete gore objašnjava zašto se u braku često susretnu karakteri koji na prvi pogled ne idu zajedno i kako se upravo u tim odnosima krije put ka duhovnoj zrelosti.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Veliki duhovnik sa Svete gore objašnjava zašto se u braku često susretnu karakteri koji na prvi pogled ne idu zajedno i kako se upravo u tim odnosima krije put ka duhovnoj zrelosti.
Nakon zemljotresa, ratova i sistematskog uništavanja, završna faza građevinskih radova na hramovima Svetog Spiridona, Svetog Nikole i parohijskog doma u Petrinji budi nadu pravoslavnih vernika u ovom kraju.
Ljudi obično na provokacije odgovaraju žustro i besno, ali svetitelj kaže da je to i najmanje delotvorno.
