Ukrasi, boje i obilje nisu ono što čini slavu - već simboli koji moraju da stoje na svom mestu i duh koji se prenosi tišinom, molitvom i merom.
U mnogim domovima priprema slavske trpeze počinje mnogo pre nego što prvi gosti zakorače preko praga. To nije samo pitanje urednosti i estetike, već izraz domaćinskog dostojanstva i poštovanja prema svecu koga se toga dana priziva. Slavski sto zato nije obična svečana trpeza – on je mala domaća ikona, mesto susreta tradicije, molitve i zajedničkog okupljanja.
Iako svaka domaćica ima svoj rukopis i ritam pripreme, postoji jedno pravilo koje stoji iznad ličnog ukusa: stolnjak treba da bude beo. On se brže isflekava, istina, ali njegova simbolika je važnija od praktičnosti. Belo u ovom kontekstu nije samo boja, već znak čistote i poštovanja prema svecu. A iako fleke umeju da zabrinu domaćicu, većina se lako uklanja toplom vodom, blagim sapunom ili sodom bikarbonom ako se odmah reaguje.
Upravo zbog te simbolike preporučuje se da čitava dekoracija ostane svedena i nenametljiva. Slavski sto nije mesto za raskošne rođendanske aranžmane, niti za novogodišnji sjaj. Česta greška je preterivanje: previše boja, dekoracija koje skreću pažnju, trake, cvetovi, pa čak i šljokice. Međutim, slava nosi drugačiji duh – tihu radost, zahvalnost i molitveno sećanje – pa i trpeza treba da odražava upravo to. Minimalizam ovde nije trend, već izraz pobožnosti.
U samom centru stola nalaze se tri osnovna obeležja svake slave: žito, slavski kolač i sveća. Oni su srž slavske trpeze, njen identitet i smisao. Sveća treba da bude upaljena od jutra i da gori celoga dana. Ako vas brine bezbednost ili mislite da smeta pri posluživanju, možete je pomeriti u stranu, ali nikako je nemojte gasiti pre vremena.
Nakon toga postavlja se kompletan servis. Tradicionalno, tri tanjira idu jedan na drugi: donji za glavno jelo, preko njega tanjir za supu, a na vrhu tanjir za predjelo. Escajg se raspoređuje prema jednostavnom pravilu: sa desne strane stavljaju se kašika i nož, sa leve viljuška. Gore se postavlja kašičica namenjena žitu, a ispod nje mala viljuška.
Od čaša su obavezne dve: za vino i za vodu. Vino, koje se u slavskom kontekstu povezuje sa Hristovom Krvlju, ima posebno mesto na trpezi. Pored njih možete dodati i rakijsku ili čašu za viski, u zavisnosti od toga koga očekujete od gostiju.
Na kraju, ukrasni detalji mogu da daju toplinu trpezi, ali uvek sa merom. Najbolji izbor je veza svežeg ili suvog bosiljka, skroman aranžman ili diskretna sveća — sve što neće narušiti simboliku i jednostavnost koja priliči slavskom danu.
Umerenost, čistoća i poštovanje prema svetitelju – to je suština svake pravilno postavljene slavske trpeze. Sve ostalo je stvar domaćinske ljubavi. I uvek treba imati na umu reči sveštenika:
– To je porodični praznik koji se proslavlja u krugu porodice i sa najbližim prijateljima i proslavljanju slave nije mesto u restoranima, kafanama, nije mesto uz muziku, nego jednostavno da slavimo kako priliči pravoslavnom verniku. Treba proslaviti bez preterivanja, jer smisao slave i nije u preterivanju u jelu i piću, nego u duhovnom raspoloženju, pre svega u dolasku u crkvu da se tu pomolimo Bogu, a onda da tu molitvenu atmosferu prenesemo u svoju domaću ili malu crkvu – istakao je protojerej-stavrofor Ljubivoje Radović za RTS.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na svakoj slavskoj trpezi ono zauzima sveto mesto — simbol je vaskrsenja, zajedništva i zahvalnosti Bogu. Evo zašto se njegovo posluženje smatra molitvom, a ne običajem.
Krsna slava nije samo porodična svetkovina, već sveti dan kada se vera, molitva i gostoprimstvo sjedinjuju u toplini doma, a domaćin s poštovanjem i radošću dočekuje svakog gosta kao brata u Hristu.
Prema crkvenom poretku, proslavljanje sveca zaštitnika doma ne započinje trpezom, već molitvom na večernjoj službi, kada vernik sabira srce i misli u zahvalnosti Bogu i svom svetitelju.
Dok se po društvenim mrežama šire brojni „recepti“ za slavu, protojerej Srećko Zečević objašnjava šta je zaista potrebno pripremiti i zašto je to važnije od bogate trpeze.
Iako su naši stari znali prigodne zdravice, mnogi danas nisu sigurni kako da pozdrave domaćina, izgovore čestitku i učestvuju u prvom obredu koji sledi čim pređu prag slavske kuće.
Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog Evmenija Gortinskog i Svetu mučenicu Ariadnu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Pokrov Presvete Bogorodice. Katolička crkva obeležava Svetu Tereziju od Dete Isusa, Jevreji obeležavaju Hol ha-Moed, peti dan Sukota, dok muslimani nemaju veliki praznik
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Slavski kolač zapravo simboliše Hrista, koji je hleb života, a vino kojim se kolač preliva prilikom osveštavanja označava Hristovu krv, koja je tekla iz njegovih rana. Odmah nakon osveštavanja, ukućani uzimaju po komadić kolača, a zatim ga seku i služe drugim gostima uz ručak.
Obeležavanje svetitelja zaštitnika porodice kroz vekove je sačuvalo svoje mesto u životu srpskih porodica, ali su se uz molitvu, slavski kolač i sveću razvili i brojni narodni običaji koji nisu deo crkvenog učenja
Portal Religija.rs objavljuje faksimil odluke kojom je Hrvatska zaštitila "slavu", "krsnicu" i "krsno ime", uz običaje i simbole vekovima vezane za srpsku pravoslavnu tradiciju.
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Crkveno predanje pamti ga po strogom postu, brizi za narod i čudima koja se, prema žitiju, vezuju za Gortinu, Rim i Tivaidu.
Ono što se pre braka zanemaruje kasnije može postati ozbiljan problem u zajedničkom životu.
Ovaj stari slatkiš posebno je prikladan za dane posta na vodi, ali su ga deca rado jela i danima kada je po tipiku dozvoljena mrsna hrana.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
