Na svakoj slavskoj trpezi ono zauzima sveto mesto — simbol je vaskrsenja, zajedništva i zahvalnosti Bogu. Evo zašto se njegovo posluženje smatra molitvom, a ne običajem.
U tradiciji Srpske pravoslavne crkve, slavsko žito ima duboko duhovno značenje — ono nije samo deo bogate trpeze, već simbol vere u vaskrsenje i večni život. Njegova priprema, osvećenje i posluženje prožeti su svetim značenjem, starim običajem i tihom molitvom.
Na dan krsne slave, domaćin u crkvu nosi slavski kolač i žito da ih sveštenik osveti. Taj čin označava zajedništvo porodice sa Crkvom, ali i sa nebeskim zaštitnikom kome je slava posvećena. Žito se kuva u čast i spomen svetitelju, ali i u znak zahvalnosti Bogu za sve darove života.
U pojedinim domovima, ukoliko sveštenik može da stigne, on dolazi da osveti žito i prereže slavski kolač. Ovaj čin u domu donosi blagoslov, mir i zajedničku molitvu okupljene porodice. Sveštenik se moli da Gospod primi prineseno žito i kolač, da blagoslovi dom i sve njegove ukućane, i da svetitelj, čije ime porodica proslavlja, bude njihov nebeski zastupnik.
Kada se u domu završi svečano rezanje kolača i žito prelije vinom, domaćin se prvi posluži. Nakon njega to čine svi ukućani, a zatim i gosti. Svaki gost koji dolazi u kuću najpre se poslužuje slavskim žitom — jer ono stoji u središtu doma, kao simbol vere i ljubavi prema svetitelju i bližnjima.
Žito obično služi domaćica, a u mnogim porodicama tu čast ima ćerka, unuka ili neka mlađa žena — jer se taj čin doživljava kao izraz topline i poštovanja domaćina prema gostu. Posuda sa žitom nalazi se na većem poslužavniku, pored koga stoji tacna sa nekoliko kašičica i čaša sa vodom, u koju se kašičice odlažu nakon posluženja. U nekim krajevima uz žito se stavlja i čaša vina, ali to nije obavezno jer je žito već preliveno vinom prilikom osvećenja.
Sam čin posluženja odvija se s dubokim poštovanjem: kada domaćica prinese žito, gost ustane, prekrsti se, okrene se prema domaćinu i domaćici, čestita slavu i uzme žito. Potom se ponovo prekrsti i sedne. Uvek se prvo služe stariji, a zatim mlađi — jer red i poštovanje prema starijima predstavljaju osnovu hrišćanskog domaćinstva.
Poslužavnik sa žitom stoji pored slavske sveće tokom cele slave, podsećajući da svetlost Hristova obasjava i ovaj dom. Ako nakon slave žita preostane, ono se daje deci — kao znak radosti, blagoslova i nade da će se i sledeće godine u istom domu, u miru i ljubavi, ponovo zapaliti slavska sveća.
Simbolika slavskog žita potiče iz reči Hristovih: „Zaista, zaista vam kažem, ako zrno pšenično padnuvši na zemlju ne umre, ono jedno ostaje; ako li umre, mnogo roda rodi.“ (Jovan 12, 24)
Kuvano žito podseća na to da život nije kraj smrti, već da kroz Hrista i vaskrsenje zadobijamo večni život. Zato se žito sprema s molitvom, posipa šećerom kao znakom slasti večnog života, i preliva vinom koje simbolizuje Hristovu krv — žrtvu ljubavi.
Osvećenje i posluženje slavskog žita nisu samo običaji, već duboko ukorenjena molitva koja spaja nebo i zemlju, žive i upokojene, prošle i buduće generacije.
Svaka kašičica žita, svaka iskrena čestitka i svaka zapaljena sveća postaju deo duhovnog mozaika srpskog doma — doma koji čuva veru, tradiciju i ljubav.
Protojerej-stavrofor Nemanja Krivokapić podseća vernike šta je istinska svetinja slavskog dana. Pripreme za slavu, valja naglasiti, ne počinju spremanjem hrane, već duhovnim pristupom i poštovanjem crkvenog kanona. U različitim krajevima srpskih zemalja recept dobija posebne oblike i ukrase, ali srž ostaje ista – svaka pletenica i krst od testa simbolizuju zajedništvo i blagoslov doma. Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova. Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 11. mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima. Sezona slava u Srbiji donosi i pitanje koje mnogi vernici svake godine postavljaju – da li se slobodan dan "prenosi" ako krsna slava padne u subotu ili nedelju? Evo jasnog odgovora prema zakonu i crkvenoj tradiciji.
Shutterstock
Značenje žita — zrno koje umire da bi dalo život
Blagoslov doma i jedinstvo porodice
Duhovna riznica
20:02 | 14.10.2025
AKO NA DAN KRSNE SLAVE DOMAĆIN NE URADI OVO, ZALUD SLAVI: Otac Nemanja podseća na suštinu obeležavanja zaštitnika doma
Duhovna riznica
16:06 | 20.10.2025
SAČINITE SPISAK IMENA I OTVORITE VRATA NA SVIM PROSTORIJAMA U KUĆI: Ne zaboravite da ovo uradite pre slave, a evo i zašto!
Posni recepti
11:21 | 23.10.2025
SLAVSKI KOLAČ IZ MANASTIRA RUKUMIJA: Tradicionalni recept koji priča priču vere i porodice - blagoslov u svakom zalogaju
Mrsni recepti
10:08 | 30.10.2025
OTKRIJTE KAKO DA NAPRAVITE UKRASE ZA SLAVSKI KOLAČ KAO IZ MANASTIRA: Korak po korak - jednostavno, a predivno (VIDEO)
Praznici i sveci
13:39 | 01.11.2025
CRKVENI KALENDAR ZA NOVEMBAR 2025.
Duhovna riznica
22:05 | 01.11.2025
DA LI IMATE PRAVO NA SLOBODAN DAN AKO VAM SLAVA PADA ZA VIKEND: Evo šta kaže zakon, a šta praksa
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Kao episkop Amvrosije je utvrdio pravoslavnu veru, potisnuo jeretike, ukrasio crkve, napisao mnoge poučne knjige...
Jednostavna, ali moćna pouka svetogorskog starca otkriva kako reći istinu bez da povrediš, i zašto iskrenost postaje put duhovnog rasta.
Okupljeni raseljeni Srbi i vernici iz okolnih mesta proslavili su svetitelja čuvajući tradiciju i sećanje na dom koji opstaje uprkos godinama i ruševinama.
U jubilejskoj poslanici kardinal Ladislav Nemet podseća da vera može ujediniti različite tradicije, dok nas poziva da sačuvamo planetu i pomognemo najugroženijima.
Služeći Svetu arhijerejsku liturgiju u niškom Sabornom hramu, poglavar Srpske pravoslavne crkve besedio je o Svetom Nikolaju kao merilu pravoslavnog života i o veri koja ne ostaje u rečima, već se pretače u odnos prema drugome.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Dok se po društvenim mrežama šire brojni „recepti“ za slavu, protojerej Srećko Zečević objašnjava šta je zaista potrebno pripremiti i zašto je to važnije od bogate trpeze.
Prema crkvenom poretku, proslavljanje sveca zaštitnika doma ne započinje trpezom, već molitvom na večernjoj službi, kada vernik sabira srce i misli u zahvalnosti Bogu i svom svetitelju.
Otkrijte duhovni značaj svetih običaja koji se prenose vekovima: kako slavska molitva, kolač i žito čuvaju veru, identitet i zajedništvo.
Krsna slava je prilika da osvetlite svoj dom Božijom blagodaću. Pored svega što se uobičajeno priprema, tamjan i kandilo su ključni za očuvanje duhovnog mira i pretvaraju svaki kutak vašeg doma u malu crkvu.
Jednostavna, ali moćna pouka svetogorskog starca otkriva kako reći istinu bez da povrediš, i zašto iskrenost postaje put duhovnog rasta.
Gnev se u svetootačkom učenju smatra jednom od najrazornijih strasti, jer pomračuje um, uznemirava srce i razbija mir duše.
U besedi za 28. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da greh donosi razdor i pomračenje, dok je sve stvoreno od Boga u svojoj prirodi čisto i dobro.
Jedna osobina drži dušu otvorenom za Božji dar, a njeno zanemarivanje donosi unutrašnji nemir.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
U snažnoj poruci povodom Nikoljdana, episkop bihaćko-petrovački i rmanjski podseća da voštanica nije samo znak radosti, već tiha veza sa precima, opomena protiv zaborava i poziv na povratak korenima kroz veru koja se dokazuje delima.
Oslić sa belim lukom, peršunom i začinima ostaje sočan i narednog dana – jelo koje postaje još punijeg ukusa, otkrivajući tihe mudrosti monaškog života.
I dok se mahom priča o obavezama domaćina kako slava ne bi izgubila svoj smisao, malo se priča kako bi gosti trebalo da se ponašaju kad na nju dođu.
