Na svakoj slavskoj trpezi ono zauzima sveto mesto — simbol je vaskrsenja, zajedništva i zahvalnosti Bogu. Evo zašto se njegovo posluženje smatra molitvom, a ne običajem.
U tradiciji Srpske pravoslavne crkve, slavsko žito ima duboko duhovno značenje — ono nije samo deo bogate trpeze, već simbol vere u vaskrsenje i večni život. Njegova priprema, osvećenje i posluženje prožeti su svetim značenjem, starim običajem i tihom molitvom.
Na dan krsne slave, domaćin u crkvu nosi slavski kolač i žito da ih sveštenik osveti. Taj čin označava zajedništvo porodice sa Crkvom, ali i sa nebeskim zaštitnikom kome je slava posvećena. Žito se kuva u čast i spomen svetitelju, ali i u znak zahvalnosti Bogu za sve darove života.
U pojedinim domovima, ukoliko sveštenik može da stigne, on dolazi da osveti žito i prereže slavski kolač. Ovaj čin u domu donosi blagoslov, mir i zajedničku molitvu okupljene porodice. Sveštenik se moli da Gospod primi prineseno žito i kolač, da blagoslovi dom i sve njegove ukućane, i da svetitelj, čije ime porodica proslavlja, bude njihov nebeski zastupnik.
Kada se u domu završi svečano rezanje kolača i žito prelije vinom, domaćin se prvi posluži. Nakon njega to čine svi ukućani, a zatim i gosti. Svaki gost koji dolazi u kuću najpre se poslužuje slavskim žitom — jer ono stoji u središtu doma, kao simbol vere i ljubavi prema svetitelju i bližnjima.
Žito obično služi domaćica, a u mnogim porodicama tu čast ima ćerka, unuka ili neka mlađa žena — jer se taj čin doživljava kao izraz topline i poštovanja domaćina prema gostu. Posuda sa žitom nalazi se na većem poslužavniku, pored koga stoji tacna sa nekoliko kašičica i čaša sa vodom, u koju se kašičice odlažu nakon posluženja. U nekim krajevima uz žito se stavlja i čaša vina, ali to nije obavezno jer je žito već preliveno vinom prilikom osvećenja.
Sam čin posluženja odvija se s dubokim poštovanjem: kada domaćica prinese žito, gost ustane, prekrsti se, okrene se prema domaćinu i domaćici, čestita slavu i uzme žito. Potom se ponovo prekrsti i sedne. Uvek se prvo služe stariji, a zatim mlađi — jer red i poštovanje prema starijima predstavljaju osnovu hrišćanskog domaćinstva.
Poslužavnik sa žitom stoji pored slavske sveće tokom cele slave, podsećajući da svetlost Hristova obasjava i ovaj dom. Ako nakon slave žita preostane, ono se daje deci — kao znak radosti, blagoslova i nade da će se i sledeće godine u istom domu, u miru i ljubavi, ponovo zapaliti slavska sveća.
Simbolika slavskog žita potiče iz reči Hristovih: „Zaista, zaista vam kažem, ako zrno pšenično padnuvši na zemlju ne umre, ono jedno ostaje; ako li umre, mnogo roda rodi.“ (Jovan 12, 24)
Kuvano žito podseća na to da život nije kraj smrti, već da kroz Hrista i vaskrsenje zadobijamo večni život. Zato se žito sprema s molitvom, posipa šećerom kao znakom slasti večnog života, i preliva vinom koje simbolizuje Hristovu krv — žrtvu ljubavi.
Osvećenje i posluženje slavskog žita nisu samo običaji, već duboko ukorenjena molitva koja spaja nebo i zemlju, žive i upokojene, prošle i buduće generacije.
Svaka kašičica žita, svaka iskrena čestitka i svaka zapaljena sveća postaju deo duhovnog mozaika srpskog doma — doma koji čuva veru, tradiciju i ljubav.
Protojerej-stavrofor Nemanja Krivokapić podseća vernike šta je istinska svetinja slavskog dana. Pripreme za slavu, valja naglasiti, ne počinju spremanjem hrane, već duhovnim pristupom i poštovanjem crkvenog kanona. U različitim krajevima srpskih zemalja recept dobija posebne oblike i ukrase, ali srž ostaje ista – svaka pletenica i krst od testa simbolizuju zajedništvo i blagoslov doma. Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova. Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 11. mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima. Sezona slava u Srbiji donosi i pitanje koje mnogi vernici svake godine postavljaju – da li se slobodan dan "prenosi" ako krsna slava padne u subotu ili nedelju? Evo jasnog odgovora prema zakonu i crkvenoj tradiciji.
Shutterstock
Značenje žita — zrno koje umire da bi dalo život
Blagoslov doma i jedinstvo porodice
Duhovna riznica
20:02 | 14.10.2025
AKO NA DAN KRSNE SLAVE DOMAĆIN NE URADI OVO, ZALUD SLAVI: Otac Nemanja podseća na suštinu obeležavanja zaštitnika doma
Duhovna riznica
16:06 | 20.10.2025
SAČINITE SPISAK IMENA I OTVORITE VRATA NA SVIM PROSTORIJAMA U KUĆI: Ne zaboravite da ovo uradite pre slave, a evo i zašto!
Posni recepti
11:21 | 23.10.2025
SLAVSKI KOLAČ IZ MANASTIRA RUKUMIJA: Tradicionalni recept koji priča priču vere i porodice - blagoslov u svakom zalogaju
Mrsni recepti
10:08 | 30.10.2025
OTKRIJTE KAKO DA NAPRAVITE UKRASE ZA SLAVSKI KOLAČ KAO IZ MANASTIRA: Korak po korak - jednostavno, a predivno (VIDEO)
Praznici i sveci
13:39 | 01.11.2025
CRKVENI KALENDAR ZA NOVEMBAR 2025.
Duhovna riznica
22:05 | 01.11.2025
DA LI IMATE PRAVO NA SLOBODAN DAN AKO VAM SLAVA PADA ZA VIKEND: Evo šta kaže zakon, a šta praksa
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Posle dvostrukog ubistva u selu na jugu Krita, meštani govore o ukletom nasleđu, kletvama i molitvama za oproštaj, dok se senka novih sukoba nadvila nad ovim mestom.
Jedan je od 70 apostola, a često se naziva bratom Isusa Hrista, jer je bio sin Josifa, muža Presvete Bogorodice Marije.
U prestonici SAD slavilo se kao u srcu Srbije – liturgija, pesma, kolo i molitva spojili su verni narod u crkvi Svetog Luke, dok je freska Presvete Bogorodice „Širšaja nebesa“ postala simbol duhovnog mosta između otadžbine i dijaspore.
Na svakoj slavskoj trpezi ono zauzima sveto mesto — simbol je vaskrsenja, zajedništva i zahvalnosti Bogu. Evo zašto se njegovo posluženje smatra molitvom, a ne običajem.
Mir nije odsustvo haosa, već prisustvo smisla.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Otkrijte duhovni značaj svetih običaja koji se prenose vekovima: kako slavska molitva, kolač i žito čuvaju veru, identitet i zajedništvo.
Krsna slava je prilika da osvetlite svoj dom Božijom blagodaću. Pored svega što se uobičajeno priprema, tamjan i kandilo su ključni za očuvanje duhovnog mira i pretvaraju svaki kutak vašeg doma u malu crkvu.
Slavski kolač zapravo simboliše Hrista, koji je hleb života, a vino kojim se kolač preliva prilikom osveštavanja označava Hristovu krv, koja je tekla iz njegovih rana. Odmah nakon osveštavanja, ukućani uzimaju po komadić kolača, a zatim ga seku i služe drugim gostima uz ručak.
Slava se prenosi s kolena na koleno, sa oca na sina, kao simbol porodičnog jedinstva i trajanja.
Posle dvostrukog ubistva u selu na jugu Krita, meštani govore o ukletom nasleđu, kletvama i molitvama za oproštaj, dok se senka novih sukoba nadvila nad ovim mestom.
Mir nije odsustvo haosa, već prisustvo smisla.
Bolest ne nastaje samo zbog telesnih slabosti, već i zbog stanja ljudske duše.
U besedi za 22. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ističe da se prava lepota prepoznaje kroz duhovnu svetlost i blagodet koja menja čoveka.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
U besedi za 22. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ističe da se prava lepota prepoznaje kroz duhovnu svetlost i blagodet koja menja čoveka.
Ajeti 43:85 89 otkrivaju kako oprost, dobra dela i vera u Božju pravdu mogu promeniti vaš pogled na svet.
