Sezona slava u Srbiji donosi i pitanje koje mnogi vernici svake godine postavljaju – da li se slobodan dan "prenosi" ako krsna slava padne u subotu ili nedelju? Evo jasnog odgovora prema zakonu i crkvenoj tradiciji.
U Srbiji je novembar mesec najlepših domaćih mirisa, zajedništva i svečanih trpeza. To je vreme kada domovi širom zemlje obeležavaju porodične zaštitnike — svetitelje kojima su posvećene krsne slave.
U novembru se obeležava najviše slava, čak deset: Prepodobni Prohor Pčinjski, Sveti Velikomučenik Dimitrije – Mitrovdan, Sveti Avramije Zatvornik, Sveti Kozma i Damjan – Vrači, Đurđic (Obnavljanje hrama Svetog velikomučenika Georgija), Aranđelovdan (Sabor Svetog arhangela Mihaila), Sveti mučenik Mina, Sveti Jovan Milostivi, Sveti Jovan Zlatoust i Sveti apostol Matej.
Mnoge od ovih slava padaju u petak, što znači da će oni koji ih proslavljaju, a imaju pravo na plaćeno odsustvo, uživati u produženom vikendu. Međutim, često se postavlja pitanje — šta se dešava ako krsna slava padne u subotu ili nedelju?
Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji, svi vernici imaju pravo da ne rade na prvi dan svoje krsne slave, što se odnosi i na pripadnike drugih veroispovesti.
Međutim, ovaj zakon jasno pravi razliku između državnih i verskih praznika.
Za državne praznike važi pravilo da se, ukoliko padnu u nedelju, slobodan dan prenosi na prvi naredni radni dan. Ipak, to ne važi za verske praznike, među koje spada i krsna slava.
Drugim rečima — ako vaša slava padne u subotu ili nedelju, nemate pravo da slobodan dan prenesete na ponedeljak ili neki drugi radni dan.
Član 4. pomenutog zakona izričito propisuje da se ovo pravilo ne odnosi na verske praznike, te se oni ne mogu „nadoknaditi“ kao državni.
Iako zakon jasno definiše pravila, u praksi stvari često izgledaju nešto fleksibilnije.
Retko se donose posebna rešenja o pravu na odsustvo ili obavezi rada tokom verskih praznika. Inspekcija rada u mnogim slučajevima toleriše jednostavniji pristup, jer bi inače poslodavci morali svakom zaposlenom ponaosob da izdaju rešenje o odsustvu.
Ipak, važno je istaći da poslodavac ne sme da dan krsne slave uračuna u redovan godišnji odmor — jer se taj dan tretira kao dodatni slobodan dan zagarantovan zakonom.
Drugim rečima, iako ne možete "preneti" slobodan dan ako vam slava padne za vikend, i dalje imate pravo da taj dan u radnoj nedelji koristite kao verski praznik — kada on zaista pada.
U pravoslavnom duhu, krsna slava nije samo slobodan dan, već dan sećanja na svetitelja koji štiti dom i porodicu. To je trenutak sabornosti, molitve i zahvalnosti Bogu.
Zato mnogi vernici i ne razmišljaju o prenosu radnih obaveza, već se trude da, bez obzira na okolnosti, slavu obeleže dostojanstveno, makar u skromnom porodičnom krugu.
Jer, kako kaže narodna mudrost: "Ko slavu slavi, njemu i pomaže."
Otkrijte duhovni značaj svetih običaja koji se prenose vekovima: kako slavska molitva, kolač i žito čuvaju veru, identitet i zajedništvo.
Slava je više od običaja – ona je duhovni rođendan porodice i znak pripadnosti Crkvi. Donosimo pregled svih značajnih slava po mesecima, kako biste na vreme znali kada se okupljaju domaćini i njihove porodice.
U različitim krajevima srpskih zemalja recept dobija posebne oblike i ukrase, ali srž ostaje ista – svaka pletenica i krst od testa simbolizuju zajedništvo i blagoslov doma.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 11. mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Ajeti 43:10–14 Sure Az-Zuhruf pokazuju kako Božiji plan u svakom detalju prirode uči zahvalnosti, odgovornosti i putu ka duhovnoj svesti.
Veliki duhovnik 20. veka upozorava da osuda sputava dušu, dok sažaljenje vraća život – poruka koja pogađa svakog čoveka.
Sezona slava u Srbiji donosi i pitanje koje mnogi vernici svake godine postavljaju – da li se slobodan dan "prenosi" ako krsna slava padne u subotu ili nedelju? Evo jasnog odgovora prema zakonu i crkvenoj tradiciji.
U Sabornom hramu u Novom Sadu služena je sveta liturgija i parastos svim upokojenim pravoslavnim hrišćanima, a posebno postradalima u tragičnom događaju na Železničkoj stanici prošle godine.
Upravo preko vračara i gatara, đavo pokušava da uđe u tuđe živote, da razori porodice, posvađa ljude, poseje sumnju i strah, i da čoveka odvoji od Hrista.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Slava se prenosi s kolena na koleno, sa oca na sina, kao simbol porodičnog jedinstva i trajanja.
U selu Mešinci kod Čačka Slobodan i Slađana s troje dece obeležili su krsnu slavu uz osvećenje slavskog kolača u domu, pokazujući kako pravoslavlje i običaji ostaju stubovi porodičnog života.
U Dvorskoj kapeli, uz prisustvo patrijarha Porfirija, članova kraljevske porodice i predstavnika različitih verskih zajednica, Karađorđevići su proslavili svog nebeskog zaštitnika.
Proslava je započela molitveno u Sabornom hramu Uspenija Presvete Bogorodice, uz poziv mitropolita šumadijskog i oca Zorana na dublje razumevanje vere i služenja, u vremenu punom izazova i nesigurnosti, a nastavila se slavskom trpezom i hrišćanskom radošću.
Veliki duhovnik 20. veka upozorava da osuda sputava dušu, dok sažaljenje vraća život – poruka koja pogađa svakog čoveka.
Upravo preko vračara i gatara, đavo pokušava da uđe u tuđe živote, da razori porodice, posvađa ljude, poseje sumnju i strah, i da čoveka odvoji od Hrista.
Krštenje je početak, temelj, ali ne i završetak duhovnog puta.
Nije retkost da baš u tim najtežim trenucima, u nama nikne osećaj da nas je Bog zaboravio.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 11. mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Ove subote pravoslavni vernici širom srpskih zemalja okupljaju se u hramovima i na grobljima da upale sveće i pomole se za svoje preminule, verujući da molitva spaja žive i upokojene u ljubavi Hristovoj.
U besedi za 21. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da samo Bog ostaje živ i krepak, a da svaka duša prepoznaje tu istinu u sopstvenoj žeđi.
