Slava je više od običaja – ona je duhovni rođendan porodice i znak pripadnosti Crkvi. Donosimo pregled svih značajnih slava po mesecima, kako biste na vreme znali kada se okupljaju domaćini i njihove porodice.
Krsna slava je najdublji izraz vere i duhovnog identiteta srpskog naroda – praznik domaće Crkve u kome se prepliću sećanje na pretke, zahvalnost Bogu i zajedništvo porodice.
– Kod drugih naroda pravoslavnih, oni slave svoj imendan ili svoj rođendan, a mi, eto, slavimo svoju slavu. U stvari, slava je i imendan i rođendan, ali ne pojedinca, nego cele porodice, celog plemena. Rođendan duhovni, kad su naši preci postali hrišćani, ušli u Crkvu Božiju i na taj način rođeni duhovno. I imendan, jer su se od tada nazvali hrišćani i do danas to bili – govorio je patrijarh srpski Pavle.
Budući da upravo počinje sezona slava, u nastavku donosimo veliki kalendar krsnih slava po mesecima, kako ništa ne biste propustili.
6. oktobar: Začeće Svetog Jovana Preteče i Krstitelja
12. oktobar: Prepodobni Kirijak Otšelnik – Miholjdan
14. oktobar: Pokrov Presvete Bogorodice
19. oktobar: Sveti apostol Toma – Tomindan
20. oktobar: Sveti mučenici Sergije i Vakho – Srđevdan
27. oktobar: Prepodobna mati Paraskeva – Sveta Petka
31. oktobar: Sveti apostol i jevanđelist Luka – Lučindan
novembar: Prepodobni Prohor Pčinjski, Sveti prorok Joil, Prepodobni Jovan Rilski
4. decembar: Vavedenje Presvete Bogorodice
9. decembar: Prepodobni Alimpije Stolpnik
13. decembar: Sveti apostol Andrej Prvozvani
19. decembar: Sveti Nikolaj, arhiepiskop mirlikijski Čudotvorac – Nikoljdan
2. januar: Sveti Ignjatije Bogonosac
9. januar: Sveti prvomučenik i arhiđakon Stefan
14. januar: Sveti Vasilije Veliki
20. januar: Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovandan
27. januar: Sveti Sava – Savindan
29. januar: Časne verige Svetog apostola Petra
14. februar: Sveti mučenik Trifun
22. mart: Svetih 40 mučenika Sevastijskih – Mladenci
7. april: Blagovesti
6. maj: Sveti velikomučenik Georgije – Đurđevdan
8. maj: Sveti apostol i jevanđelist Marko – Markovdan
12. maj: Sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac
14. maj: Sveti prorok Jeremija
21. maj: Sveti apostol i jevanđelist Jovan Bogoslov
22. maj: Prenos moštiju Svetog oca Nikolaja
24. maj: Sveti Kirilo i Metodije
3. jun: Sveti car Konstantin i carica Jelena
28. jun: Sveti mučenik knez Lazar i svi mučenici srpski – Vidovdan
7. jul: Rođenje Svetog Jovana Preteče – Ivanjdan
12. jul: Sveti apostoli Petar i Pavle – Petrovdan
21. jul: Sveti velikomučenik Prokopije
26. jul: Sabor Svetog Arhangela Gavrila
30. jul: Sveta velikomučenica Marina – Ognjena Marija
2. avgust: Sveti prorok Ilija – Ilindan
4. avgust: Sveta Marija Magdalina – Blaga Marija
8. avgust: Sveta prepodobnomučenica Paraskeva – Sveta Petka
9. avgust: Sveti velikomučenik Pantelejmon
28. avgust: Uspenije Presvete Bogorodice – Velika Gospojina
11. septembar: Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja
21. septembar: Mala Gospojina
22. septembar: Sveti pravedni bogoroditelji Joakim i Ana
27. septembar: Vozdviženje Časnog krsta – Krstovdan
Iako je ova rečenica poznata svima, Nebojša Lazić otkriva koji je tačan procenat ljudi koji proslavljaju Nikoljdan, ovog 19. decembra.
Breber je teško ranjen prilikom rušenja novosadskog mosta, ali tom prilikom je doživeo i neverovatno iskustvo.
Iako se veruje da Vidovdan vuče korene iz paganstva, Dimitrije Marković objašnjava zašto ovaj dan ima isključivo hrišćansko značenje i kakvu vezu ima sa sicilijanskim mučenikom Svetim Vitom
Jerej Srpske pravoslavne crkve ističe da se krsna slava ne obeležava radi običaja, već radi očuvanja vere i kontinuiteta.
Posle svečanog večernjeg bogosluženja sa petohlebnicom u crkvi Svetog Marka, arhimandrit Vasilije osveštao je badnjake pred vernicima, a molitva koja je tom prilikom uzdignuta sabrala je u sebi sećanje na raj, krst i početak spasenja.
U hramu na Tašmajdanu služeno svečano večernje sa petohlebnicom, pročitano Jevanđelje o Rođenju Hristovom i podeljeni badnjaci vernom narodu.
Položajnik je simbol mudraca sa Istoka, koji su pratili zvezdu i došli da se poklone novorođenom Hristu.
Badnja večera pokazuje da ovo nije obrok kao svaki drugi, već tihi porodični obred u kome svaka sitnica ima svoje značenje i svoju priču.
Zle misli, ako se neguju, postaju navike, a navike se pretvaraju u način života.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Sveća, kolač i žito pripremaju se kao i obično, ističe Đurđević.
U besedi na Nikoljdan, poglavar SPC podsetio je da se vera ne završava za slavskom trpezom, već počinje na liturgiji i potvrđuje svakodnevnim odnosom prema Bogu i bližnjem čoveku.
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
U snažnoj poruci povodom Nikoljdana, episkop bihaćko-petrovački i rmanjski podseća da voštanica nije samo znak radosti, već tiha veza sa precima, opomena protiv zaborava i poziv na povratak korenima kroz veru koja se dokazuje delima.
Položajnik je simbol mudraca sa Istoka, koji su pratili zvezdu i došli da se poklone novorođenom Hristu.
Praznik Rođenja Hristovog, koji Srpska pravoslavna crkva obeležava 7. januara, ne govori o sili i sjaju, već o tišini, smirenju i nadi koja već dva milenijuma iznova ispituje čoveka i njegov odnos prema Bogu i drugima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Badnji dan po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Bogojavljenje. I katolici danas proslavljaju Bogojavljenje – praznik Tri kralja, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Bog dolazi i s čim češ pred njega da staneš, šta ćeš da mu kažeš - da je lepo što dolazi, ali da je tebi bitnije prase..., pitao je iguman Georgije one koji robuju formi, a ne suštini praznika.
Posle svečanog večernjeg bogosluženja sa petohlebnicom u crkvi Svetog Marka, arhimandrit Vasilije osveštao je badnjake pred vernicima, a molitva koja je tom prilikom uzdignuta sabrala je u sebi sećanje na raj, krst i početak spasenja.
U hramu na Tašmajdanu služeno svečano večernje sa petohlebnicom, pročitano Jevanđelje o Rođenju Hristovom i podeljeni badnjaci vernom narodu.
Pred praznik Rođenja Hristovog, poglavar Srpske pravoslavne crkve nas podseća da mir ne dolazi silom, nego iz srca spremnog da oprosti, primi bližnjeg i obnovi zajedništvo, otvarajući prostor za ljubav i jedinstvo u porodici, Crkvi i društvu.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
Osvrćući se na Pravednog Josifa, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas u svojoj besedi za 31. utorak po Duhovima podseća kako vera i poslušnost Bogu oblikuju život i donose proslavu onima koji ga slede, čak i u najmračnijim trenucima.
Pravoslavno predanje i oci otkrivaju zašto ovaj dan nije samo uvod u slavlje, već duhovni ispit – i kako od njega zavisi da li će Rođenje Hristovo ostati običan datum ili lični susret.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Badnji dan po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Bogojavljenje. I katolici danas proslavljaju Bogojavljenje – praznik Tri kralja, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
