Otkrijte duhovni značaj svetih običaja koji se prenose vekovima: kako slavska molitva, kolač i žito čuvaju veru, identitet i zajedništvo.
Krsna slava je jedinstven običaj u pravoslavnom svetu, duboko ukorenjen u srpskoj tradiciji. Ovaj praznik nije samo verski događaj, već i snažan simbol identiteta, porodice i zajedništva, povezujući prošlost i sadašnjost i čuvajući vrednosti koje su oblikovale našu kulturu i veru.
Krsna slava simbolizuje duhovnu povezanost porodice sa zaštitnikom doma i izražava zahvalnost Bogu. Ona je jedinstvena tradicija koja se prenosi s kolena na koleno, čuvajući identitet i veru kroz vekove.
Jedan od ključnih trenutaka tokom slave je kada domaćin izgovara slavsku molitvu - slavaricu i poziva sve prisutne da se pomole za zdravlje, sreću i blagostanje porodice. Ovaj trenutak je ispunjen duhovnom snagom i zajedništvom, podsećajući prisutne na važnost vere i porodice.
“Molitvama Svetih Otaca naših Gospode Isuse Hriste Bože naš pomiluj nas. Amin!
Care nebeski, Utešitelju, Duše Istine, koji si svuda i sve ispunjavaš, Riznico dobara i Davaoče života, dođi i useli se u nas, i očisti nas od svake nečistote i spasi, Blagi, duše naše.
Sveti Bože, sveti Krepki, sveti Besmrtni, pomiluj nas (tri puta).
Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Presveta Trojice, pomiluj nas; Gospode, očisti grehe naše; Vladiko, oprosti bezakonja naša; Sveti, poseti i isceli nemoći naše, imena Tvoga radi.
Gospode, pomiluj (tri puta).
Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin!
Oče naš koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje, da dođe carstvo Tvoje, da bude volja Tvoja i na zemlji kao na nebu; hleb naš nasušni daj nam danas; i oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim; i ne uvedi nas u iskušenje, no izbavi nas od zloga.
Verujem u jednog Boga Oca, Svedržitelja, Tvorca neba i zemlje i svega vidljivog i nevidljivog. I u jednog Gospoda Isusa Hrista, Sina Božjeg, Jedinorodnog, od Oca rođenog pre svih vekova; Svetlost od Svetlosti, Boga istinitog od Boga istinitog, rođenog, ne stvorenog, jednosušnog Ocu, kroz koga je sve postalo; Koji je radi nas ljudi i našega spasenja sišao s nebesa, i ovaplotio se od Duha Svetoga i Marije Djeve i postao čovek; I Koji je raspet za nas u vreme Pontija Pilata, i stradao i bio pogreben; I Koji je Vaskrsao u treći dan po Pismu; I Koji se vazneo na nebesa i sedi sa desne strane Oca; I Koji će opet doći sa slavom, da sudi živima i mrtvima, i Njegovom Carstvu neće biti kraja. I u Duha Svetog, Gospoda, Životvornog, Koji od Oca ishodi, Koji se sa Ocem i Sinom zajedno poštuje i zajedno slavi, Koji je govorio kroz proroke. U jednu, svetu, sabornu i apostolsku Crkvu. Ispovedam jedno krštenje za oproštenje grehova. Čekam vaskrsenje mrtvih. I život budućeg veka. Amin!
(svi odgovaraju: U slavu i čast!)
Svete, Jednosušne, Životvorne i Nerazdeljive Trojice: Oca i Sina i Svetoga Duha.
(svi odgovaraju: U slavu i čast!)
Presvet, prečiste, preblagoslovene, slavne Vladarke naše Bogorodice i Prisnodjeve Marije.
(svi odgovaraju: U slavu i čast!)
Časnog i životvornog Krsta Gospodnjeg, čija nas sila čuva i spasava od svih vidljivih i nevidljivih neprijatelja.
(svi odgovaraju: U slavu i čast!)
Časnih nebeskih sila bestelesnih: šestokrilih Serafima, mnogookih Heruvima i bogonosnih Prestola, Gospodstava, Sila i Vlasti; Načala, Arhangela i Angela, i načalnika njihovih: Mihaila i Gavrila, Rafaila i Urila, Salatila i Jegudila, Varahila i Jeremila i ostalih svetih angela.
(svi odgovaraju: U slavu i čast!)
Časnoga i slavnoga Proroka, Preteče i Krstitelja Jovana, svetih slavnih proroka Mojsija i Arona, Ilije i Jeliseja, Davida i Jeseja, Samuila, Isaije, Jeremije, Jezekilja, Danila i ostalih svetih proroka.
(svi odgovaraju: U slavu i čast!)
Svetih slavnih i svehvalnih Apostola Petra i Pavla i četiri sveta evangelista: Mateja, Marka, Luke i Jovana; Dvanaestorice i Sedamdesetorice i svih svetih apostola.
(svi odgovaraju: U slavu i čast!)
Svetih i bogonosnih Otaca, koji prihvatiše i potvrdiše svetih Sedam Vaseljenskih Sabora, sabranih radi očuvanja pravoslavnog učenja Crkve.
(svi odgovaraju: U slavu i čast!)
Svetih Otaca naših velikih vaseljenskih učitelja: Vasilija Velikog, Grigorija Bogoslova i Jovana Zlatousta, Atanasija i Kirila patrijaraha aleksandrijskih, Grigorija Čudotvorca i Nikolaja Mirlikijskog, Spiridona Trimitundskog, Simeona Bogoprimca i Lazara Četvorodnevnog.
(svi odgovaraju: U slavu i čast!)
Svetog Prvomučenika i Arhiđakona Stefana, svetih velikih Mučenika: Georgija Pobedonosca, Dimitrija Solunskog Mirotočivog, Teodora Tirona, Teodora Stratilata, svetih sveštenomučenika: Ignatija Bogonosca, Haralampija i Irineja Lionskog, svetih mučenika: Prokopija, Merkurija, Nestora, Lavrentija, Longina, Artemija i Trifuna, svete braće Makaveja i svetih četrdeset mučenika Sevastijskih; svetih mučenica: Tekle i Varvare, Nedelje i Efimije, Paraskeve i Katarine, Fotine i Marine i svih svetih mučenika i mučenica.
(svi odgovaraju: U slavu i čast!)
Prepodobnih i bogonosnih Otaca naših: Antonija, Pahomija, Makarija, Teodosija, Jeftimija, Maksima Ispovednika, Jovana Damaskina, Simeona Novog Bogoslova, Petra i Atanasija Atonskih, Sisoja i Kirijaka Otšelnika, Sergija Radoneškoga, Serafima Sarovskog i prepodobnih Matera: Pelagije, Teodosije, Anastasije, Evpraksije, Fevronije, Teodule, Efrosinije, Marije Egipćanke i svih Prepodobnih Otaca i Matera.
(svi odgovaraju: U slavu i čast!)
Svetih i čudotvoraca Besrebrenika Kozme i Damjana, Kira i Jovana, Pantelejmona i Ermolaja i svih svetih Besrebrenika.
(svi odgovaraju: U slavu i čast!)
Svetih slovenskih i srpskih prosvetitelja i učitelja: Kirila i Metodija, Klimenta i Nauma, Simeona Mirotočivog, Svetitelja: Save, Arsenija, Maksima, Vasilija Ostroškog i Petra Cetinjskog; svetih velikomučenika srpskih: Jovana Vladimira, Stefana Dečanskog, Lazara Kosovskog, Stefana Štiljanovića, Paisija i Avakuma, Đorđa Kratovca, svete mučenice Zlate Meglenske; prepodobnih Otaca: Joanikija Devičkog, Prohora Pčinskog, Jovana Rilskog, Gavrila Lesnovskog i Petra Koriškog; prepodobnih Matera: Paraskeve, Evgenije kneginje, Jelene, Anastasije i Angeline Krušedolske i ostalih svetih srpskih bogougodnika.
(svi odgovaraju: U slavu i čast!)
Svih pravoslavnih Srba, patrijarha našeg, episkopa, sveštenstva, monaštva i pravovernoga naroda. Najpre ovog našeg dobrog domaćina i doma njegovog, koji slaveći krsno ime, Boga proslavljaju. Neka ih Gospod Bog čuva i brani od svakoga zla, upućujući ih na vršenje svih vrlina i ispunjenje Svetih Hristovih zapovesti i da im podari zdravlje i dug život na zemlji, a u večnosti Carstvo Nebesko. Amin!”
Krsna slava nije samo običaj; ona povezuje prošle i buduće generacije, prenoseći veru i tradiciju u svetu koji se brzo menja. U vremenu kada je stabilnost i identitet često ugrožena, slava ostaje svetionik koji nas podseća na korene, veru i zajedništvo.
U današnjem svetu, gde tradicije često nestaju, slava nas uči važnosti zajedništva, poštovanja i ljubavi prema porodici i veri. Ona je živa tradicija koja nas povezuje sa prošlim generacijama i oblikuje našu budućnost, jačajući duh i moral porodice.
U sekundi posle greha, prema starcu Nikonu Voborjevu, odlučuje se unutrašnji ishod, a jedna kratka molitva menja tok onoga što sledi.
Svetiteljka je govorila o vremenu velikih nevolja, mogućem svetskom ratu i moralnom posrnuću ljudi, ali je njena najvažnija poruka bila da se čovek spasava ljubavlju, smirenjem, trpljenjem i čvrstom verom u Boga.
Društvene mreže, pa i neki sajtovi, puni su „pravila“ koja se predstavljaju kao pravoslavna tradicija. Otkud toliko zabrana, zašto ih ljudi prihvataju kao istinu i šta zapravo poručuje Crkva o postu, praznicima i hrani?
Živeo je oko devet vekova pre Hrista i ostao upamćen po čistoti života, revnosti prema Bogu i mnogobrojnim čudesima koja je činio silom Božjom.
Nešad Durmić iz susednog sela podržao je podizanje pravoslavne crkve brvnare u Priboju, a njegov gest postao je primer dobrosusedstva, poštovanja i pomoći koja prevazilazi verske razlike.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U molitvi upućenoj jednom od najvoljenijih srpskih svetitelja sabrane su nade, zahvalnosti i molbe koje vernici izgovaraju u najtežim životnim trenucima, tražeći mir u duši, zdravlje i duhovnu podršku.
Na praznik prvog srpskog arhiepiskopa, vernici imaju priliku da kroz molitvu koju je napisao vladika Nikolaj Velimirović pronađu unutrašnji mir, snagu, zajedništvo i dobiju blagoslov.
Dok Jovanjdan u mnoge domove dolazi i kao krsna slava, Crkva podseća na molitvu koja se ne čita iz navike, već kao iskrena potreba da se čovek vrati sebi, veri i pokajanju.
Kada se makar jedna osoba u porodici iskreno i postojano moli, ona postaje duhovni oslonac svima drugima, iako to često nije vidljivo spolja.
U sekundi posle greha, prema starcu Nikonu Voborjevu, odlučuje se unutrašnji ishod, a jedna kratka molitva menja tok onoga što sledi.
Svetiteljka je govorila o vremenu velikih nevolja, mogućem svetskom ratu i moralnom posrnuću ljudi, ali je njena najvažnija poruka bila da se čovek spasava ljubavlju, smirenjem, trpljenjem i čvrstom verom u Boga.
Društvene mreže, pa i neki sajtovi, puni su „pravila“ koja se predstavljaju kao pravoslavna tradicija. Otkud toliko zabrana, zašto ih ljudi prihvataju kao istinu i šta zapravo poručuje Crkva o postu, praznicima i hrani?
Nešad Durmić iz susednog sela podržao je podizanje pravoslavne crkve brvnare u Priboju, a njegov gest postao je primer dobrosusedstva, poštovanja i pomoći koja prevazilazi verske razlike.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Raketa američkog PVO sistema "patriot" pogodila je kompleks Kijevsko-pečerske lavre, tvrdi Ministarstvo odbrane Rusije.
Pravoslavni vernici čvrsto veruju da mošti svetaca u Kijevsko-pečerskoj lavri imaju snažno isceljujuće dejstvo.
Gospod i pre nego što ga zamolimo sve čuje i sve zna, opominjao je starac Ilija.
Iz knjige "Ko posti, dušu gosti" monahinje Atanasije stiže recept za mirisno i zasitno jelo od povrća, pripremljeno bez komplikovanja, a sa svim čarima domaće posne kuhinje.
Posetioci će 27. i 28. juna moći besplatno da vide najstariju sačuvanu srpsku ćiriličnu rukopisnu knjigu, dragoceni spomenik duhovnosti, pismenosti i umetnosti koji se retko izlaže javnosti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
