Otkrijte duhovni značaj svetih običaja koji se prenose vekovima: kako slavska molitva, kolač i žito čuvaju veru, identitet i zajedništvo.
Krsna slava je jedinstven običaj u pravoslavnom svetu, duboko ukorenjen u srpskoj tradiciji. Ovaj praznik nije samo verski događaj, već i snažan simbol identiteta, porodice i zajedništva, povezujući prošlost i sadašnjost i čuvajući vrednosti koje su oblikovale našu kulturu i veru.
Krsna slava simbolizuje duhovnu povezanost porodice sa zaštitnikom doma i izražava zahvalnost Bogu. Ona je jedinstvena tradicija koja se prenosi s kolena na koleno, čuvajući identitet i veru kroz vekove.
Jedan od ključnih trenutaka tokom slave je kada domaćin izgovara slavsku molitvu - slavaricu i poziva sve prisutne da se pomole za zdravlje, sreću i blagostanje porodice. Ovaj trenutak je ispunjen duhovnom snagom i zajedništvom, podsećajući prisutne na važnost vere i porodice.
“Molitvama Svetih Otaca naših Gospode Isuse Hriste Bože naš pomiluj nas. Amin!
Care nebeski, Utešitelju, Duše Istine, koji si svuda i sve ispunjavaš, Riznico dobara i Davaoče života, dođi i useli se u nas, i očisti nas od svake nečistote i spasi, Blagi, duše naše.
Sveti Bože, sveti Krepki, sveti Besmrtni, pomiluj nas (tri puta).
Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Presveta Trojice, pomiluj nas; Gospode, očisti grehe naše; Vladiko, oprosti bezakonja naša; Sveti, poseti i isceli nemoći naše, imena Tvoga radi.
Gospode, pomiluj (tri puta).
Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin!
Oče naš koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje, da dođe carstvo Tvoje, da bude volja Tvoja i na zemlji kao na nebu; hleb naš nasušni daj nam danas; i oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim; i ne uvedi nas u iskušenje, no izbavi nas od zloga.
Verujem u jednog Boga Oca, Svedržitelja, Tvorca neba i zemlje i svega vidljivog i nevidljivog. I u jednog Gospoda Isusa Hrista, Sina Božjeg, Jedinorodnog, od Oca rođenog pre svih vekova; Svetlost od Svetlosti, Boga istinitog od Boga istinitog, rođenog, ne stvorenog, jednosušnog Ocu, kroz koga je sve postalo; Koji je radi nas ljudi i našega spasenja sišao s nebesa, i ovaplotio se od Duha Svetoga i Marije Djeve i postao čovek; I Koji je raspet za nas u vreme Pontija Pilata, i stradao i bio pogreben; I Koji je Vaskrsao u treći dan po Pismu; I Koji se vazneo na nebesa i sedi sa desne strane Oca; I Koji će opet doći sa slavom, da sudi živima i mrtvima, i Njegovom Carstvu neće biti kraja. I u Duha Svetog, Gospoda, Životvornog, Koji od Oca ishodi, Koji se sa Ocem i Sinom zajedno poštuje i zajedno slavi, Koji je govorio kroz proroke. U jednu, svetu, sabornu i apostolsku Crkvu. Ispovedam jedno krštenje za oproštenje grehova. Čekam vaskrsenje mrtvih. I život budućeg veka. Amin!
(svi odgovaraju: U slavu i čast!)
Svete, Jednosušne, Životvorne i Nerazdeljive Trojice: Oca i Sina i Svetoga Duha.
(svi odgovaraju: U slavu i čast!)
Presvet, prečiste, preblagoslovene, slavne Vladarke naše Bogorodice i Prisnodjeve Marije.
(svi odgovaraju: U slavu i čast!)
Časnog i životvornog Krsta Gospodnjeg, čija nas sila čuva i spasava od svih vidljivih i nevidljivih neprijatelja.
(svi odgovaraju: U slavu i čast!)
Časnih nebeskih sila bestelesnih: šestokrilih Serafima, mnogookih Heruvima i bogonosnih Prestola, Gospodstava, Sila i Vlasti; Načala, Arhangela i Angela, i načalnika njihovih: Mihaila i Gavrila, Rafaila i Urila, Salatila i Jegudila, Varahila i Jeremila i ostalih svetih angela.
(svi odgovaraju: U slavu i čast!)
Časnoga i slavnoga Proroka, Preteče i Krstitelja Jovana, svetih slavnih proroka Mojsija i Arona, Ilije i Jeliseja, Davida i Jeseja, Samuila, Isaije, Jeremije, Jezekilja, Danila i ostalih svetih proroka.
(svi odgovaraju: U slavu i čast!)
Svetih slavnih i svehvalnih Apostola Petra i Pavla i četiri sveta evangelista: Mateja, Marka, Luke i Jovana; Dvanaestorice i Sedamdesetorice i svih svetih apostola.
(svi odgovaraju: U slavu i čast!)
Svetih i bogonosnih Otaca, koji prihvatiše i potvrdiše svetih Sedam Vaseljenskih Sabora, sabranih radi očuvanja pravoslavnog učenja Crkve.
(svi odgovaraju: U slavu i čast!)
Svetih Otaca naših velikih vaseljenskih učitelja: Vasilija Velikog, Grigorija Bogoslova i Jovana Zlatousta, Atanasija i Kirila patrijaraha aleksandrijskih, Grigorija Čudotvorca i Nikolaja Mirlikijskog, Spiridona Trimitundskog, Simeona Bogoprimca i Lazara Četvorodnevnog.
(svi odgovaraju: U slavu i čast!)
Svetog Prvomučenika i Arhiđakona Stefana, svetih velikih Mučenika: Georgija Pobedonosca, Dimitrija Solunskog Mirotočivog, Teodora Tirona, Teodora Stratilata, svetih sveštenomučenika: Ignatija Bogonosca, Haralampija i Irineja Lionskog, svetih mučenika: Prokopija, Merkurija, Nestora, Lavrentija, Longina, Artemija i Trifuna, svete braće Makaveja i svetih četrdeset mučenika Sevastijskih; svetih mučenica: Tekle i Varvare, Nedelje i Efimije, Paraskeve i Katarine, Fotine i Marine i svih svetih mučenika i mučenica.
(svi odgovaraju: U slavu i čast!)
Prepodobnih i bogonosnih Otaca naših: Antonija, Pahomija, Makarija, Teodosija, Jeftimija, Maksima Ispovednika, Jovana Damaskina, Simeona Novog Bogoslova, Petra i Atanasija Atonskih, Sisoja i Kirijaka Otšelnika, Sergija Radoneškoga, Serafima Sarovskog i prepodobnih Matera: Pelagije, Teodosije, Anastasije, Evpraksije, Fevronije, Teodule, Efrosinije, Marije Egipćanke i svih Prepodobnih Otaca i Matera.
(svi odgovaraju: U slavu i čast!)
Svetih i čudotvoraca Besrebrenika Kozme i Damjana, Kira i Jovana, Pantelejmona i Ermolaja i svih svetih Besrebrenika.
(svi odgovaraju: U slavu i čast!)
Svetih slovenskih i srpskih prosvetitelja i učitelja: Kirila i Metodija, Klimenta i Nauma, Simeona Mirotočivog, Svetitelja: Save, Arsenija, Maksima, Vasilija Ostroškog i Petra Cetinjskog; svetih velikomučenika srpskih: Jovana Vladimira, Stefana Dečanskog, Lazara Kosovskog, Stefana Štiljanovića, Paisija i Avakuma, Đorđa Kratovca, svete mučenice Zlate Meglenske; prepodobnih Otaca: Joanikija Devičkog, Prohora Pčinskog, Jovana Rilskog, Gavrila Lesnovskog i Petra Koriškog; prepodobnih Matera: Paraskeve, Evgenije kneginje, Jelene, Anastasije i Angeline Krušedolske i ostalih svetih srpskih bogougodnika.
(svi odgovaraju: U slavu i čast!)
Svih pravoslavnih Srba, patrijarha našeg, episkopa, sveštenstva, monaštva i pravovernoga naroda. Najpre ovog našeg dobrog domaćina i doma njegovog, koji slaveći krsno ime, Boga proslavljaju. Neka ih Gospod Bog čuva i brani od svakoga zla, upućujući ih na vršenje svih vrlina i ispunjenje Svetih Hristovih zapovesti i da im podari zdravlje i dug život na zemlji, a u večnosti Carstvo Nebesko. Amin!”
Krsna slava nije samo običaj; ona povezuje prošle i buduće generacije, prenoseći veru i tradiciju u svetu koji se brzo menja. U vremenu kada je stabilnost i identitet često ugrožena, slava ostaje svetionik koji nas podseća na korene, veru i zajedništvo.
U današnjem svetu, gde tradicije često nestaju, slava nas uči važnosti zajedništva, poštovanja i ljubavi prema porodici i veri. Ona je živa tradicija koja nas povezuje sa prošlim generacijama i oblikuje našu budućnost, jačajući duh i moral porodice.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi 15. srede po Duhovima otkriva da pravo ispunjenje dolazi iz poslušnosti Božjoj volji i ljubavi koja spašava bližnje – lekcija koja menja pogled na život.
Otkrijte duhovni značaj svetih običaja koji se prenose vekovima: kako slavska molitva, kolač i žito čuvaju veru, identitet i zajedništvo.
Sveti mučenik Sozont je rođen u Likaoniji i odrastao je kao pastir ovaca.
Dok javnost osuđuje napad na monahe manastira Brčeli, reakcija arhijerejskog namesnika barskog otkriva koliko daleko mogu ići mediji i gde počinje granica poštovanja verskih svetinja.
Dok se zidovi hrama pretvaraju u mete vandala, Srbi u ovoj enklavi žive u stalnom strahu, a iz Kancelarije za KiM upozoravaju da Priština želi da iskoreni njihovo prisustvo na Kosovu i Metohiji.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Na praznik posvećen Spomenu čuda Svetog Arhangela Mihaila, vernici prizivaju pomoć nebeskog vojvode, čiji koplje uništava demone, a molitve štite od bolesti, iskušenja i svakog neprijatelja.
U „Molitvi za spasenje od straha“ vladika Nikolaj Velimirović pokazuje kako senke nestaju pred Hristovim svetlom i otkriva put oslobođenja od nevidljivih pritisaka i unutrašnjih stega.
Iskreno pokajanje i molitveno pravilo otkrivaju duhovnu snagu i vode vernika ka spokoju u srcu i svakodnevnom životu.
Na praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja pročitajte molitvu Preteči Hristovom koja smiruje dušu i donosi blagodet.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi 15. srede po Duhovima otkriva da pravo ispunjenje dolazi iz poslušnosti Božjoj volji i ljubavi koja spašava bližnje – lekcija koja menja pogled na život.
Pravoslavna teologija porodicu posmatra kao malu crkvu, zajednicu u kojoj se, osim telesnog i emocionalnog, gradi i duhovni život.
Pokajanje je jedno od najvažnijih duhovnih dela, jer bez njega nema ni istinskog mira, ni duhovnog napretka, ni večnog života.
Jerej Ruske pravoslavne crkve otkriva kako je dar prorokovanja oblikovao ranu Crkvu, zašto je bio stub zajednice i na koji način je proroštvo i danas živi glas Božji među vernicima.
Dok se zidovi hrama pretvaraju u mete vandala, Srbi u ovoj enklavi žive u stalnom strahu, a iz Kancelarije za KiM upozoravaju da Priština želi da iskoreni njihovo prisustvo na Kosovu i Metohiji.
Kamerni hor Emanuel, uz blagoslov episkopa valjevskog Isihija, otvorio je tradicionalne Gospојinske susrete crkvenih horova u Eparhiji valjevskoj, slaveći veru i zajedništvo kroz molitvu i pojanjе.
Na praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja, mitropolit David sližio je liturgiju u Puli i poručio da je vera hrabar odgovor na izazove savremenog sveta.
U danima posta, kad je duša gladna utehe, a novčanik tanak, ovaj starinski kolač iz šerpe vraća toplinu doma i pokazuje da i jednostavno može biti preukusno.
Jerej Ruske pravoslavne crkve otkriva kako je dar prorokovanja oblikovao ranu Crkvu, zašto je bio stub zajednice i na koji način je proroštvo i danas živi glas Božji među vernicima.
U danima posta, kad je duša gladna utehe, a novčanik tanak, ovaj starinski kolač iz šerpe vraća toplinu doma i pokazuje da i jednostavno može biti preukusno.
Na praznik posvećen Spomenu čuda Svetog Arhangela Mihaila, vernici prizivaju pomoć nebeskog vojvode, čiji koplje uništava demone, a molitve štite od bolesti, iskušenja i svakog neprijatelja.
