Otkrijte duhovni značaj svetih običaja koji se prenose vekovima: kako slavska molitva, kolač i žito čuvaju veru, identitet i zajedništvo.
Krsna slava je jedinstven običaj u pravoslavnom svetu, duboko ukorenjen u srpskoj tradiciji. Ovaj praznik nije samo verski događaj, već i snažan simbol identiteta, porodice i zajedništva, povezujući prošlost i sadašnjost i čuvajući vrednosti koje su oblikovale našu kulturu i veru.
Krsna slava simbolizuje duhovnu povezanost porodice sa zaštitnikom doma i izražava zahvalnost Bogu. Ona je jedinstvena tradicija koja se prenosi s kolena na koleno, čuvajući identitet i veru kroz vekove.
Jedan od ključnih trenutaka tokom slave je kada domaćin izgovara slavsku molitvu - slavaricu i poziva sve prisutne da se pomole za zdravlje, sreću i blagostanje porodice. Ovaj trenutak je ispunjen duhovnom snagom i zajedništvom, podsećajući prisutne na važnost vere i porodice.
“Molitvama Svetih Otaca naših Gospode Isuse Hriste Bože naš pomiluj nas. Amin!
Care nebeski, Utešitelju, Duše Istine, koji si svuda i sve ispunjavaš, Riznico dobara i Davaoče života, dođi i useli se u nas, i očisti nas od svake nečistote i spasi, Blagi, duše naše.
Sveti Bože, sveti Krepki, sveti Besmrtni, pomiluj nas (tri puta).
Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Presveta Trojice, pomiluj nas; Gospode, očisti grehe naše; Vladiko, oprosti bezakonja naša; Sveti, poseti i isceli nemoći naše, imena Tvoga radi.
Gospode, pomiluj (tri puta).
Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin!
Oče naš koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje, da dođe carstvo Tvoje, da bude volja Tvoja i na zemlji kao na nebu; hleb naš nasušni daj nam danas; i oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim; i ne uvedi nas u iskušenje, no izbavi nas od zloga.
Verujem u jednog Boga Oca, Svedržitelja, Tvorca neba i zemlje i svega vidljivog i nevidljivog. I u jednog Gospoda Isusa Hrista, Sina Božjeg, Jedinorodnog, od Oca rođenog pre svih vekova; Svetlost od Svetlosti, Boga istinitog od Boga istinitog, rođenog, ne stvorenog, jednosušnog Ocu, kroz koga je sve postalo; Koji je radi nas ljudi i našega spasenja sišao s nebesa, i ovaplotio se od Duha Svetoga i Marije Djeve i postao čovek; I Koji je raspet za nas u vreme Pontija Pilata, i stradao i bio pogreben; I Koji je Vaskrsao u treći dan po Pismu; I Koji se vazneo na nebesa i sedi sa desne strane Oca; I Koji će opet doći sa slavom, da sudi živima i mrtvima, i Njegovom Carstvu neće biti kraja. I u Duha Svetog, Gospoda, Životvornog, Koji od Oca ishodi, Koji se sa Ocem i Sinom zajedno poštuje i zajedno slavi, Koji je govorio kroz proroke. U jednu, svetu, sabornu i apostolsku Crkvu. Ispovedam jedno krštenje za oproštenje grehova. Čekam vaskrsenje mrtvih. I život budućeg veka. Amin!
(svi odgovaraju: U slavu i čast!)
Svete, Jednosušne, Životvorne i Nerazdeljive Trojice: Oca i Sina i Svetoga Duha.
(svi odgovaraju: U slavu i čast!)
Presvet, prečiste, preblagoslovene, slavne Vladarke naše Bogorodice i Prisnodjeve Marije.
(svi odgovaraju: U slavu i čast!)
Časnog i životvornog Krsta Gospodnjeg, čija nas sila čuva i spasava od svih vidljivih i nevidljivih neprijatelja.
(svi odgovaraju: U slavu i čast!)
Časnih nebeskih sila bestelesnih: šestokrilih Serafima, mnogookih Heruvima i bogonosnih Prestola, Gospodstava, Sila i Vlasti; Načala, Arhangela i Angela, i načalnika njihovih: Mihaila i Gavrila, Rafaila i Urila, Salatila i Jegudila, Varahila i Jeremila i ostalih svetih angela.
(svi odgovaraju: U slavu i čast!)
Časnoga i slavnoga Proroka, Preteče i Krstitelja Jovana, svetih slavnih proroka Mojsija i Arona, Ilije i Jeliseja, Davida i Jeseja, Samuila, Isaije, Jeremije, Jezekilja, Danila i ostalih svetih proroka.
(svi odgovaraju: U slavu i čast!)
Svetih slavnih i svehvalnih Apostola Petra i Pavla i četiri sveta evangelista: Mateja, Marka, Luke i Jovana; Dvanaestorice i Sedamdesetorice i svih svetih apostola.
(svi odgovaraju: U slavu i čast!)
Svetih i bogonosnih Otaca, koji prihvatiše i potvrdiše svetih Sedam Vaseljenskih Sabora, sabranih radi očuvanja pravoslavnog učenja Crkve.
(svi odgovaraju: U slavu i čast!)
Svetih Otaca naših velikih vaseljenskih učitelja: Vasilija Velikog, Grigorija Bogoslova i Jovana Zlatousta, Atanasija i Kirila patrijaraha aleksandrijskih, Grigorija Čudotvorca i Nikolaja Mirlikijskog, Spiridona Trimitundskog, Simeona Bogoprimca i Lazara Četvorodnevnog.
(svi odgovaraju: U slavu i čast!)
Svetog Prvomučenika i Arhiđakona Stefana, svetih velikih Mučenika: Georgija Pobedonosca, Dimitrija Solunskog Mirotočivog, Teodora Tirona, Teodora Stratilata, svetih sveštenomučenika: Ignatija Bogonosca, Haralampija i Irineja Lionskog, svetih mučenika: Prokopija, Merkurija, Nestora, Lavrentija, Longina, Artemija i Trifuna, svete braće Makaveja i svetih četrdeset mučenika Sevastijskih; svetih mučenica: Tekle i Varvare, Nedelje i Efimije, Paraskeve i Katarine, Fotine i Marine i svih svetih mučenika i mučenica.
(svi odgovaraju: U slavu i čast!)
Prepodobnih i bogonosnih Otaca naših: Antonija, Pahomija, Makarija, Teodosija, Jeftimija, Maksima Ispovednika, Jovana Damaskina, Simeona Novog Bogoslova, Petra i Atanasija Atonskih, Sisoja i Kirijaka Otšelnika, Sergija Radoneškoga, Serafima Sarovskog i prepodobnih Matera: Pelagije, Teodosije, Anastasije, Evpraksije, Fevronije, Teodule, Efrosinije, Marije Egipćanke i svih Prepodobnih Otaca i Matera.
(svi odgovaraju: U slavu i čast!)
Svetih i čudotvoraca Besrebrenika Kozme i Damjana, Kira i Jovana, Pantelejmona i Ermolaja i svih svetih Besrebrenika.
(svi odgovaraju: U slavu i čast!)
Svetih slovenskih i srpskih prosvetitelja i učitelja: Kirila i Metodija, Klimenta i Nauma, Simeona Mirotočivog, Svetitelja: Save, Arsenija, Maksima, Vasilija Ostroškog i Petra Cetinjskog; svetih velikomučenika srpskih: Jovana Vladimira, Stefana Dečanskog, Lazara Kosovskog, Stefana Štiljanovića, Paisija i Avakuma, Đorđa Kratovca, svete mučenice Zlate Meglenske; prepodobnih Otaca: Joanikija Devičkog, Prohora Pčinskog, Jovana Rilskog, Gavrila Lesnovskog i Petra Koriškog; prepodobnih Matera: Paraskeve, Evgenije kneginje, Jelene, Anastasije i Angeline Krušedolske i ostalih svetih srpskih bogougodnika.
(svi odgovaraju: U slavu i čast!)
Svih pravoslavnih Srba, patrijarha našeg, episkopa, sveštenstva, monaštva i pravovernoga naroda. Najpre ovog našeg dobrog domaćina i doma njegovog, koji slaveći krsno ime, Boga proslavljaju. Neka ih Gospod Bog čuva i brani od svakoga zla, upućujući ih na vršenje svih vrlina i ispunjenje Svetih Hristovih zapovesti i da im podari zdravlje i dug život na zemlji, a u večnosti Carstvo Nebesko. Amin!”
Krsna slava nije samo običaj; ona povezuje prošle i buduće generacije, prenoseći veru i tradiciju u svetu koji se brzo menja. U vremenu kada je stabilnost i identitet često ugrožena, slava ostaje svetionik koji nas podseća na korene, veru i zajedništvo.
U današnjem svetu, gde tradicije često nestaju, slava nas uči važnosti zajedništva, poštovanja i ljubavi prema porodici i veri. Ona je živa tradicija koja nas povezuje sa prošlim generacijama i oblikuje našu budućnost, jačajući duh i moral porodice.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Postavljen prvi deo krsta na vrh centralne kule Isusa Hrista – bazilika Sagrada Familija sada je visoka 162,91 metar, a do 2026. dostizaće 172 metra, kada će biti dovršena u čast stogodišnjice smrti Antonija Gaudija.
U besedi za 22. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ističe da se prava lepota prepoznaje kroz duhovnu svetlost i blagodet koja menja čoveka.
Ajeti 43:85 89 otkrivaju kako oprost, dobra dela i vera u Božju pravdu mogu promeniti vaš pogled na svet.
Shi-iguman manastira Sanaksar učio je da najdublji mir dolazi onda kada se čovek probudi sa molitvom na usnama.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Srpska pravoslavna crkva 31. oktobra proslavlja Svetog Luku, apostola, lekara i slikara, koji je prvi naslikao ikonu Presvete Bogorodice i zapisao Jevanđelje puno saosećanja i milosti.
U pravoslavnoj tradiciji, molitvenik se smatra duhovnim saputnikom svakog vernika.
U svakodnevici često čujemo savete da se molimo — pred spavanje, pre obroka, u radosti i u nevolji. Ali da li znamo šta svaka molitva znači i zbog čega je razumevanje njenih oblika ključno za dublji duhovni život?
Otkrijte kako život i mučeništvo svetih sestara i njihove hrabre majke i danas pomažu vernicima da pronađu unutrašnji mir, snagu i utehu pred Bogom.
U besedi za 22. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ističe da se prava lepota prepoznaje kroz duhovnu svetlost i blagodet koja menja čoveka.
Shi-iguman manastira Sanaksar učio je da najdublji mir dolazi onda kada se čovek probudi sa molitvom na usnama.
Dok stotine vernika mole ispred suda i monasi hrabro odbijaju da predaju manastire, ukrajinska vlast pokušava da uguši kanonsko pravoslavlje i slobodu vernika, izazivajući alarm u pravoslavnom svetu.
Odluka Grčke pošte da zatvori filijalu na Atosu izazvala je burne reakcije među monasima, za koje pošta nije obična služba, već duhovna veza sa svetom kroz koju putuju blagoslovi, ikone i pisma vernika.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
U svetinji pored Dunava, gde su vekovima ćutale monaške molitve, postrig monaha Nestora označio je novo poglavlje u istoriji ovog drevnog manastirskog kompleksa.
Odluka Grčke pošte da zatvori filijalu na Atosu izazvala je burne reakcije među monasima, za koje pošta nije obična služba, već duhovna veza sa svetom kroz koju putuju blagoslovi, ikone i pisma vernika.
Ma koliko čovek verovao, smrt je teška za svakoga i izaziva veliku tugu.
