Praznički dani obeleženi su životom pod otvorenim nebom, simbolima zahvalnosti i sećanjem na put kroz pustinju, dok se porodice okupljaju uz molitve, prazničnu trpezu i drevne običaje.
Jevrejski praznik Sukot, koji počinje pet dana nakon Jom kipura, a ove godine je to petak, 25. septembar, sa početkom od zalaska sunca, dobio je ime po privremenim kolibama (sukot, množina od suka) u kojima Jevreji tradicionalno borave tokom ovog praznika koji traje sedam dana.
Prema rabinskom predanju, ove jednostavne i privremene kolibe podsećaju na skloništa u kojima su Izraelci živeli tokom 40 godina lutanja pustinjom, nakon što su izašli iz ropstva u Egiptu. Sukot je jedan od tri velika hodočasnička praznika (chagim ili regalim) u jevrejskoj godini.
Sukot vodi poreklo od drevnog jesenjeg praznika žetve. Često se naziva i Hag ha-Asif, odnosno "Praznik sakupljanja" ili "Praznik sabiranja", jer je povezan sa završetkom poljoprivredne godine i sabiranjem plodova. Mnogi običaji i simboli ovog praznika povezani su sa radošću i zahvalnošću Bogu za plodove zemlje.
Suke su povezane sa privremenim skloništima i životom tokom žetve, dok je Sukot u jevrejskoj tradiciji dobio i posebno istorijsko značenje. Praznik podseća na 40 godina tokom kojih su Izraelci lutali pustinjom nakon izlaska iz Egipta. Na taj način, privremena koliba postaje simbol sećanja na život bez stalnog doma i podsećanje na Božju zaštitu tokom putovanja kroz pustinju.
Mnogi od najpoznatijih običaja vezanih za Sukot obavljaju se u domu. Nakon Jom kipura, porodice počinju pripreme za izgradnju suke, privremene kolibe koja je jedan od centralnih simbola ovog praznika.
Suka je jednostavna, privremena građevina koja služi kao praznični prostor za obedovanje, druženje i molitvu. Krov se pravi od prirodnog materijala, najčešće od grana, tako da pruža hladovinu, ali ostaje otvoren prema nebu. Tradicionalno se posebna pažnja posvećuje tome da kroz krov može da se vidi nebo.
Običaj je da se suka ukrasi i da se u njoj provodi što više vremena. Kada vremenske prilike dozvoljavaju, obroci se služe u suki, a neki u njoj i spavaju. Tokom običaja koji se naziva ušpizin (ushpizin), preci se simbolično pozivaju da se pridruže porodici za trpezom. Ovaj običaj povezuje prazničnu radost sa sećanjem na velike ličnosti jevrejske tradicije.
U znak sećanja na obilje Svete zemlje, Jevreji tokom Sukota uzimaju četiri vrste biljaka, poznate kao arba minim. To su palmova grana, mirta i vrba, koje se zajedno sa etrogom koriste tokom prazničnih obreda. Palmova grana poznata je kao lulav, dok su mirta i vrba poznate kao hadas i arava. Etrog je posebna vrsta citrona, citrusnog voća karakterističnog mirisa i izgleda. Ove četiri vrste zajedno predstavljaju jedan od prepoznatljivih simbola Sukota.
BONUS VIDEO
Od Jom kipura do ličnih zaveta i neobičnih običaja, u judaizmu post nije izuzetak, već složen sistem duhovnog života koji povezuje pokajanje, sećanje, zajednicu i ličnu odgovornost. Na izraelskim poljima počinje žetva pšenice za „šmura macu“, koja se mesecima čuva pod strogim nadzorom i kroz svaki korak priprema za Pesah, uz pravila u kojima nema mesta ni za najmanju grešku. Pored posta, vernici se uzdržavaju i od različitih oblika telesnog zadovoljstva i luksuza, među kojima su intimni odnosi, upotreba kozmetike i parfema, kao i nošenje kožne odeće. Sedam dana provode u posebno napravljenim kolibama, koriste četiri biljke u obredu, a na trpezi se pojavljuju med, sezonske namirnice i punjeni kupus.
Foto: Pexels / quang vinh
Sukot u domu
Judaizam
23:47 | 07.05.2026
POSLE RUŽNOG SNA, POST JE OBAVEZAN: Evo u kojim sve situacijama Jevreji poste
Judaizam
22:35 | 15.05.2026
POČELA ŽETVA PŠENICE KOJA SE MESECIMA ČUVA ZA SVETI HLEB: Jevrejski običaj u kojem se i najmanja greška ne prašta, a svaki korak ima strogo pravilo
Judaizam
09:00 | 20.09.2026
TRAJE 25 SATI TOKOM KOJIH SE NE UZIMAJU NI HRANA NI VODA! Jevreji večeras počinju da slave Jom kipur, jedan od najvažnijih praznika u judaizmu!
Judaizam
13:47 | 25.09.2026
KADA OVE GODINE JEVREJI SLAVE SUKOT: Jedan od velikih jevrejskih praznika prati mnoštvo zanimljivih običaja
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Obeležamo praznik posvećen čudesnom javljanju Majke Božje u carigradskoj crkvi Vlaherni.
Pravoslavna vera nije spojiva sa sujeverjem.
Pravoslavna vera poziva čoveka da se ne predaje očajanju i strahu zbog porodične prošlosti, već da svoj život usmerava prema Bogu.
U obraćanju vernicima u australijskoj prestonici, poglavar SPC istakao značaj svetosavskog nasleđa, zajedništva u Hristu i pomirenja među Srbima.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U izraelu se obeležava se 3. oktobra 2026. godine, a u dijaspori se Simhat tora slavi dan kasnije; evo zbog čega se osmi dan razlikuje od prethodnih sedam i kakvu simboliku nosi ovaj praznični datum.
U poruci je istakao sećanje na stvaranje sveta i čoveka i uputio molitvu Svevišnjem Tvorcu za obilje duhovnog mira, blagoslova i dobrog zdravlja.
Praznik počinje u petak, 11. septembra, a završava se u nedelju, 13. septembra. Tokom tih dana vernici se sećaju stvaranja, preispituju svoje postupke, izgovaraju posebne molitve i kroz drevne običaje simbolično ostavljaju grehe iza sebe.
Devetog dana meseca ava jevrejska zajednica seća se razaranja Prvog i Drugog hrama u Jerusalimu, progona i odaje poštu žrtvama najvećih tragedija svoje istorije.
Poglavar Rimokatoličke crkve lično je saopštio da mora na operaciju nakon što su tokom lekarskih pregleda otkrili čvorić na plućima.
Profesor islamske veronauke objašnjava zašto ljudi traže pomoć kroz rukju i upozorava na lažne iscelitelje koji zarađuju na tuđoj muci i šire strah od sihira.
Izraz koji govori o Božjoj volji, ali i o tome koliko je čovek nemoćan da sa sigurnošću zna šta donosi budućnost.
U izraelu se obeležava se 3. oktobra 2026. godine, a u dijaspori se Simhat tora slavi dan kasnije; evo zbog čega se osmi dan razlikuje od prethodnih sedam i kakvu simboliku nosi ovaj praznični datum.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Obeležamo praznik posvećen čudesnom javljanju Majke Božje u carigradskoj crkvi Vlaherni.
Pravoslavna vera poziva čoveka da se ne predaje očajanju i strahu zbog porodične prošlosti, već da svoj život usmerava prema Bogu.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Sveta uprava zahteva da grčki nedeljnik demantuje sporne navode i objavi njen odgovor u celosti, na istom mestu gde je objavljen tekst o Manastiru Svete Katarine na Sinaju.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve zahvalio je Australiji što je mnogim Srbima pružila novi dom, a domaćini su istakli doprinos srpske zajednice i značaj njegovih poruka mira, dijaloga i međusobnog razumevanja.
U besedi za utorak 20. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj podseća da ljudska moć ima granice, dok se Božja vlast prostire i nad ovim svetom i nad večnošću.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
