Praznički dani obeleženi su životom pod otvorenim nebom, simbolima zahvalnosti i sećanjem na put kroz pustinju, dok se porodice okupljaju uz molitve, prazničnu trpezu i drevne običaje.
Jevrejski praznik Sukot, koji počinje pet dana nakon Jom kipura, a ove godine je to petak, 25. septembar, sa početkom od zalaska sunca, dobio je ime po privremenim kolibama (sukot, množina od suka) u kojima Jevreji tradicionalno borave tokom ovog praznika koji traje sedam dana.
Prema rabinskom predanju, ove jednostavne i privremene kolibe podsećaju na skloništa u kojima su Izraelci živeli tokom 40 godina lutanja pustinjom, nakon što su izašli iz ropstva u Egiptu. Sukot je jedan od tri velika hodočasnička praznika (chagim ili regalim) u jevrejskoj godini.
Sukot vodi poreklo od drevnog jesenjeg praznika žetve. Često se naziva i Hag ha-Asif, odnosno "Praznik sakupljanja" ili "Praznik sabiranja", jer je povezan sa završetkom poljoprivredne godine i sabiranjem plodova. Mnogi običaji i simboli ovog praznika povezani su sa radošću i zahvalnošću Bogu za plodove zemlje.
Suke su povezane sa privremenim skloništima i životom tokom žetve, dok je Sukot u jevrejskoj tradiciji dobio i posebno istorijsko značenje. Praznik podseća na 40 godina tokom kojih su Izraelci lutali pustinjom nakon izlaska iz Egipta. Na taj način, privremena koliba postaje simbol sećanja na život bez stalnog doma i podsećanje na Božju zaštitu tokom putovanja kroz pustinju.
Mnogi od najpoznatijih običaja vezanih za Sukot obavljaju se u domu. Nakon Jom kipura, porodice počinju pripreme za izgradnju suke, privremene kolibe koja je jedan od centralnih simbola ovog praznika.
Suka je jednostavna, privremena građevina koja služi kao praznični prostor za obedovanje, druženje i molitvu. Krov se pravi od prirodnog materijala, najčešće od grana, tako da pruža hladovinu, ali ostaje otvoren prema nebu. Tradicionalno se posebna pažnja posvećuje tome da kroz krov može da se vidi nebo.
Običaj je da se suka ukrasi i da se u njoj provodi što više vremena. Kada vremenske prilike dozvoljavaju, obroci se služe u suki, a neki u njoj i spavaju. Tokom običaja koji se naziva ušpizin (ushpizin), preci se simbolično pozivaju da se pridruže porodici za trpezom. Ovaj običaj povezuje prazničnu radost sa sećanjem na velike ličnosti jevrejske tradicije.
U znak sećanja na obilje Svete zemlje, Jevreji tokom Sukota uzimaju četiri vrste biljaka, poznate kao arba minim. To su palmova grana, mirta i vrba, koje se zajedno sa etrogom koriste tokom prazničnih obreda. Palmova grana poznata je kao lulav, dok su mirta i vrba poznate kao hadas i arava. Etrog je posebna vrsta citrona, citrusnog voća karakterističnog mirisa i izgleda. Ove četiri vrste zajedno predstavljaju jedan od prepoznatljivih simbola Sukota.
BONUS VIDEO
Od Jom kipura do ličnih zaveta i neobičnih običaja, u judaizmu post nije izuzetak, već složen sistem duhovnog života koji povezuje pokajanje, sećanje, zajednicu i ličnu odgovornost. Na izraelskim poljima počinje žetva pšenice za „šmura macu“, koja se mesecima čuva pod strogim nadzorom i kroz svaki korak priprema za Pesah, uz pravila u kojima nema mesta ni za najmanju grešku. Pored posta, vernici se uzdržavaju i od različitih oblika telesnog zadovoljstva i luksuza, među kojima su intimni odnosi, upotreba kozmetike i parfema, kao i nošenje kožne odeće. Sedam dana provode u posebno napravljenim kolibama, koriste četiri biljke u obredu, a na trpezi se pojavljuju med, sezonske namirnice i punjeni kupus.
Foto: Pexels / quang vinh
Sukot u domu
Judaizam
23:47 | 07.05.2026
POSLE RUŽNOG SNA, POST JE OBAVEZAN: Evo u kojim sve situacijama Jevreji poste
Judaizam
22:35 | 15.05.2026
POČELA ŽETVA PŠENICE KOJA SE MESECIMA ČUVA ZA SVETI HLEB: Jevrejski običaj u kojem se i najmanja greška ne prašta, a svaki korak ima strogo pravilo
Judaizam
09:00 | 20.09.2026
TRAJE 25 SATI TOKOM KOJIH SE NE UZIMAJU NI HRANA NI VODA! Jevreji večeras počinju da slave Jom kipur, jedan od najvažnijih praznika u judaizmu!
Judaizam
13:47
KADA OVE GODINE JEVREJI SLAVE SUKOT: Jedan od velikih jevrejskih praznika prati mnoštvo zanimljivih običaja
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Praznički dani obeleženi su životom pod otvorenim nebom, simbolima zahvalnosti i sećanjem na put kroz pustinju, dok se porodice okupljaju uz molitve, prazničnu trpezu i drevne običaje.
Sveštenički čin primio je 1981. godine u manastiru Kovilju, a tokom službe bio je paroh u više mesta Eparhije bačke.
Bio je rimski oficir, a potom je postao episkop i propovedao Jevanđelje među neznabošcima, uprkos progonima i stradanjima.
Med, slad, suve šljive i orasi spojeni su u starinsku poslasticu koja se vezuje za Trojice-Sergijevu lavru i grad Sergijev Posad.
Pouka velikog svetitelja govori zašto bliskost lako preraste u očekivanje i kako ljubav može da bude pravi temelj odnosa.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U poruci je istakao sećanje na stvaranje sveta i čoveka i uputio molitvu Svevišnjem Tvorcu za obilje duhovnog mira, blagoslova i dobrog zdravlja.
Praznik počinje u petak, 11. septembra, a završava se u nedelju, 13. septembra. Tokom tih dana vernici se sećaju stvaranja, preispituju svoje postupke, izgovaraju posebne molitve i kroz drevne običaje simbolično ostavljaju grehe iza sebe.
Devetog dana meseca ava jevrejska zajednica seća se razaranja Prvog i Drugog hrama u Jerusalimu, progona i odaje poštu žrtvama najvećih tragedija svoje istorije.
Potomci Aronovih sinova vekovima čuvaju drevnu tradiciju, imaju posebne počasti u bogoslužbenom životu judaizma, ali i stroga pravila koja ih razlikuju od drugih vernika.
Sedam dana provode u posebno napravljenim kolibama, koriste četiri biljke u obredu, a na trpezi se pojavljuju med, sezonske namirnice i punjeni kupus.
Četvorodnevni boravak Svetog Oca doneće susrete sa stotinama hiljada vernika, mladima, preživelima seksualnog zlostavljanja u Katoličkoj crkvi i evropskim liderima, uz molitve u Notr Damu i Lurdu.
Policija je uhapsila 31-godišnjeg državljanina Ukrajine, dok nadležni organi utvrđuju sve okolnosti napada i njegov mogući motiv.
Četvorodnevno putovanje obuhvatiće Pariz, Sen Deni, Lurd i Mec, gde će pontifik učestvovati na međureligijskom susretu, obratiti se državnicima i služiti misu u Katedrali Svetog Stefana.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Isusovu molitvu ne zovu slučajno "molitva nad molitvama".
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Sedam dana provode u posebno napravljenim kolibama, koriste četiri biljke u obredu, a na trpezi se pojavljuju med, sezonske namirnice i punjeni kupus.
U društvu, u kojem je Isus živeo, udarac nije uvek bio samo fizički čin, objašnjava otac Bane.
U besedi za petak 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega čovekov unutrašnji rast zavisi od onoga čime ispunjava svoje srce i kakvu ulogu u tome ima Hristos.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
