Praznik počinje u petak, 11. septembra, a završava se u nedelju, 13. septembra. Tokom tih dana vernici se sećaju stvaranja, preispituju svoje postupke, izgovaraju posebne molitve i kroz drevne običaje simbolično ostavljaju grehe iza sebe.
Roš hašana, jevrejska Nova godina, istovremeno je praznik velike radosti i tihe zebnje. Ove godine Roš hašana počinje u petak, 11. septembra, u vreme zalaska sunca, a završava se u nedelju, 13. septembra, sa zalaskom sunca. To je dan kada se proslavlja stvaranje, ali i dan kada se polažu računi za ono što smo učinili.
Tokom Roš hašane vernici se obraćaju Bogu kao vrhovnom sudiji. Tada se simbolično otvara Knjiga života, a svako preispituje sopstveni život i pita se da li je svojim postupcima zaslužio da njegovo ime bude upisano u nju. Zato se preispituju odluke donete tokom protekle godine, postupci i namere, uz nastojanje da se prema sebi bude iskren.
Šofar je rog ovna u koji se duva poput trube. Njegov zvuk čuje se tokom jevrejskog meseca elula, koji prethodi Roš hašani, zatim na bogosluženjima za Roš hašanu i na kraju Jom kipura. Šofar ima četiri osnovna zvuka: tekija, švarim, terua i tekija gedola. Mnogi u njima prepoznaju zvuk nalik plaču. Oglašavanje šofara podseća vernike da se zamisle nad svojim postupcima i pokaju za grehe počinjene tokom protekle godine.
Jevreji za Roš hašanu tradicionalno jedu slatku hranu, poput jabuka i meda, hale i cimmesa, kao simbol želje za dobrom i slatkom novom godinom. Na prazničnoj trpezi često se služe i piletina i goveđa prsa.
U sefardskoj tradiciji na trpezi se nalaze i namirnice koje simbolično izražavaju želje za godinu koja dolazi. Među njima su nar, praziluk i bundeva.
Za Roš hašanu nije zabranjena nijedna namirnica koja je inače dozvoljena tokom godine. A zašto su hale okrugle? Njihov oblik podseća na neprekidni krug života.
„Šana tova“ znači „dobra godina“, odnosno koristi se kao želja za srećnu Novu godinu. Sličan izraz je „L’šana tova umetuka“, što znači „za dobru i slatku godinu“.
„Gmar hatima tova“ doslovno znači „dobro zapečaćenje“. Ovaj tradicionalni pozdrav upućuje na verovanje da se na Roš hašanu čovekova sudbina upisuje u Knjigu života, dok se na Jom kipur taj upis zapečaćuje. Zato se ovaj pozdrav koristi tokom deset dana koji povezuju Roš hašanu i Jom kipur.
Roš hašana se tradicionalno obeležava dva dana. Međutim, mnoge reformske zajednice praznuju samo prvi dan. Time se niz velikih praznika ne završava: deset dana kasnije dolazi Jom kipur, a potom Sukot i Simhat Tora.
Ne. Ipak, u većini sinagoga potrebno je unapred kupiti ulaznice za bogosluženja tokom velikih praznika. Ako je cena previsoka, moguće je dogovoriti povoljniju cenu. Neke jevrejske zajednice i druge institucije organizuju i besplatna bogosluženja, ali je potrebno raspitati se gde se ona održavaju.
Da. Tokom obreda tašlih, koji se najčešće održava prvog dana Roš hašane, Jevreji odlaze do vode i bacanjem komadića hleba simbolično predstavljaju odbacivanje svojih greha.
Deo bogoslužbenih tekstova sličan je molitvama koje se čitaju tokom drugih dana ili šabata, ali je veliki deo liturgije posebno vezan za Roš hašanu. Neke od tih molitava ponovo se čitaju i tokom Jom kipura.
Najpoznatiji deo bogosluženja za Roš hašanu verovatno je oglašavanje šofara. Među najpoznatijim molitvama je „Unetane tokef“, koja je inspirisala Leonarda Koena za pesmu „Who by Fire“. Veoma poznata je i molitva „Avinu Malkeinu“, što znači „Oče naš, Care naš“.
Prvog dana Roš hašane, u većini sinagoga čita se 21. glava Knjige Postanja, od prvog do 34. stiha. U ovom odlomku govori se o tome kako su Sara i Avraam, posle godina bezdetnosti, dobili sina Isaka. Nakon toga Sara proteruje Agaru, svoju sluškinju i majku Ismaila.
Drugog dana čita se 22. glava Knjige Postanja, od prvog do 24. stiha. Ovaj odlomak nastavlja se na prethodni i donosi priču o Akedi, odnosno o Avraamovoj nameri da prinese Isaka na žrtvu, što je na kraju sprečeno.
U reformskim zajednicama koje Roš hašanu obeležavaju samo jedan dan čita se 22. glava Knjige Postanja.
Molitvenik koji se koristi tokom velikih praznika naziva se mahzor. Uz Roš hašanu i Jom kipur vezani su brojni hebrejski izrazi koji se često koriste tokom prazničnih molitava i običaja. Za one koji žele da ih bolje razumeju, postoje posebni rečnici izraza posvećeni Roš hašani i Jom kipuru.
BONUS VIDEO
Na izraelskim poljima počinje žetva pšenice za „šmura macu“, koja se mesecima čuva pod strogim nadzorom i kroz svaki korak priprema za Pesah, uz pravila u kojima nema mesta ni za najmanju grešku.
Od ubistva i hule na Boga do kršenja Šabata i neposlušnosti prema roditeljima, drevni jevrejski zakoni predviđali su najstrože kazne.
Od gematrije i mističnih tumačenja do svetih tekstova i običaja, brojevi u jevrejskoj tradiciji nisu samo oznake količine već nose duboku simboliku koja otkriva pogled judaizma na stvaranje, veru, čoveka i zajednicu.
Potomci Aronovih sinova vekovima čuvaju drevnu tradiciju, imaju posebne počasti u bogoslužbenom životu judaizma, ali i stroga pravila koja ih razlikuju od drugih vernika.
Budi deo Religija.rs zajednice.
Spoj nekadašnjeg sakralnog prostora i rejv žurke otvara pitanje odnosa prema hrišćanskom nasleđu.
Poglavar Rimokatoličke crkve održao je opštu audijenciju, pozdravljao vernike iz papamobila i blagosiljao decu.
Dok se snimci šire društvenim mrežama, predsednik Sabora Islamske zajednice Srbije objašnjava zašto je sporno glasanje izazvalo podele među vernicima i upozorava na posledice višegodišnjih nesuglasica.
Vatikan saopštio nove detalje o zdravstvenom stanju poglavara Rimokatoličke crkve, kome je odstranjen donji režanj desnog plućnog krila.
Kanonsko pravo precizno uređuje prenos vlasti posle smrti ili ostavke pape, ali šta se događa kada poglavar Katoličke crkve privremeno nije u stanju da obavlja svoje dužnosti?
Istorijska svetinja vekovima je čuvala tragove vere i kulture Malopoljske, a sada je u velikom požaru nestala zajedno sa dragocenim istorijskim enterijerom.
Izraz koji govori o Božjoj volji, ali i o tome koliko je čovek nemoćan da sa sigurnošću zna šta donosi budućnost.
Dok se snimci šire društvenim mrežama, predsednik Sabora Islamske zajednice Srbije objašnjava zašto je sporno glasanje izazvalo podele među vernicima i upozorava na posledice višegodišnjih nesuglasica.
Otac Lino Zateli trebalo je da napusti zajednicu kojoj je bio posvećen gotovo četvrt veka, dok su se vernici usprotivili njegovom premeštaju i prikupili nekoliko stotina potpisa kako bi ostao u parohiji.
Kratka rečenica kojom muslimani počinju mnoge svakodnevne aktivnosti nosi duboko duhovno značenje i podseća vernike na Božju milost, pomoć i blagoslov.
Vitovnički duhovnik objasnio je zašto krštenje i krsna slava nisu dovoljni ako se ne menjamo iznutra i ne trudimo se da živimo u skladu sa hrišćanskim učenjem.
U Crkvi Ružici služeno je praznično bdenje, dok su u Kapeli Svete Petke sveštenici čitali molitve pred moštima svetiteljke i blagosiljali okupljene vernike. Potom je u kapeli služena i sveta tajna jeleosvećenja.
Sveta Petka rođena je u Epivatu, gradu između Silinavrije i Carigrada, u imućnoj i pobožnoj porodici srpskog porekla.
Arhijerejski namesnik novopazarski objašnjava kada se na slavu posti, šta se obavezno priprema, kada se osveštava vodica i podseća na reči patrijarha Pavla o slav¬skoj trpezi.
Slavsku sveću pali domaćin, u prisustvu ukućana i najbližih prijatelja.
Božija dobrota i oproštaj ne znače da čovek neće snositi posledice svojih postupaka.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U izraelu se obeležava se 3. oktobra 2026. godine, a u dijaspori se Simhat tora slavi dan kasnije; evo zbog čega se osmi dan razlikuje od prethodnih sedam i kakvu simboliku nosi ovaj praznični datum.
Praznički dani obeleženi su životom pod otvorenim nebom, simbolima zahvalnosti i sećanjem na put kroz pustinju, dok se porodice okupljaju uz molitve, prazničnu trpezu i drevne običaje.
Sedam dana provode u posebno napravljenim kolibama, koriste četiri biljke u obredu, a na trpezi se pojavljuju med, sezonske namirnice i punjeni kupus.
U poruci je istakao sećanje na stvaranje sveta i čoveka i uputio molitvu Svevišnjem Tvorcu za obilje duhovnog mira, blagoslova i dobrog zdravlja.
Spoj nekadašnjeg sakralnog prostora i rejv žurke otvara pitanje odnosa prema hrišćanskom nasleđu.
Poglavar Rimokatoličke crkve održao je opštu audijenciju, pozdravljao vernike iz papamobila i blagosiljao decu.
Dok se snimci šire društvenim mrežama, predsednik Sabora Islamske zajednice Srbije objašnjava zašto je sporno glasanje izazvalo podele među vernicima i upozorava na posledice višegodišnjih nesuglasica.
Vatikan saopštio nove detalje o zdravstvenom stanju poglavara Rimokatoličke crkve, kome je odstranjen donji režanj desnog plućnog krila.
U Crkvi Ružici služeno je praznično bdenje, dok su u Kapeli Svete Petke sveštenici čitali molitve pred moštima svetiteljke i blagosiljali okupljene vernike. Potom je u kapeli služena i sveta tajna jeleosvećenja.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
Na praznik Svetog apostola Tome, Teodora i Luka kreću u neobičnu avanturu koja će ih naučiti da iza tuđeg ćutanja ponekad stoji priča koju ne smemo da prekinemo pre nego što je saslušamo.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Njihova žitija svedoče o stradanju i nepokolebljivoj vernosti Hristu, a Crkva ih molitveno proslavlja kao primer postojanosti u veri čak i pred najtežim mukama.
U besedi za ponedeljak 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, podsećajući na iskustvo cara Davida, objašnjava kakvo se blaženstvo rađa kada čovek prizna svoje grehe i zadobije Božju milost.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenike Karpa i Papila, Svetu Zlatu Meglensku i Svetu Bosiljku Pasjansku po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog velikomučenika Dimitrija. Katolička crkva pominje Svetog Fulka iz Pjaćence i Svetog Dimitrija Sremskog, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News