KO JE VODIO KATOLIČKU CRKVU DOK JE PAPA LAV BIO BEZ SVESTI POD ANESTEZIJOM: Evo šta kažu odredbe kanonskog prava

Papa Lav XIV uspešno je operisan u rimskoj bolnici Đemeli, gde mu je odstranjen donji režanj desnog plućnog krila. Operacija je obavljena 13. oktobra, a prema saopštenju Vatikana, zahvat je protekao bez komplikacija.

Njegovo lečenje otvorilo je pitanje koje mnogima možda nije palo na pamet: ko je bio na čelu Katoličke crkve dok je papa pod opštom anestezijom bio bez svesti? Da li je neko u tom periodu preuzeo njegova ovlašćenja i ko je donosio odluke dok on nije mogao da obavlja svoje dužnosti?

Odgovor se krije u kanonskom pravu Katoličke crkve, koje precizno uređuje postupanje u slučaju papine smrti ili ostavke, ali ne propisuje jednako jasan mehanizam za situaciju u kojoj je papa živ, ali privremeno nije u mogućnosti da obavlja svoju službu.

Šta kanonsko pravo predviđa u slučaju bolesti pape

Prema kanonskom pravu Katoličke crkve, papa je naslednik apostola Petra, poglavar biskupskog kolegijuma, Hristov namesnik i pastir sveopšte Katoličke crkve na zemlji. Privremena nemogućnost obavljanja dužnosti ne menja njegov status, ulogu niti ovlašćenja.

Kanonsko pravo predviđa postupke za slučaj kada biskup zbog bolesti ili druge prepreke nije u mogućnosti da upravlja svojom biskupijom. Međutim, ne postoji izričita odredba koja na isti način uređuje položaj pape.

Kanon 412 propisuje da se biskupija može smatrati sprečenom u obavljanju svoje službe kada njen biskup ne može da vrši pastoralne dužnosti zbog zatočeništva, izgnanstva, progonstva ili nesposobnosti.

U takvim slučajevima svakodnevno upravljanje preuzima pomoćni biskup, generalni vikar ili drugo nadležno lice. Iako je papa ujedno i biskup Rima, ne postoji izričita odredba koja određuje šta se događa kada se i on nađe u sličnom stanju i nije u mogućnosti da obavlja svoje dužnosti.

Kanon 335 navodi da, kada je Sveta stolica upražnjena ili potpuno sprečena u obavljanju svoje službe, nije dozvoljeno menjati bilo šta u upravljanju Crkvom. Ipak, ova odredba ne precizira šta znači da je Sveta stolica potpuno sprečena u obavljanju svoje službe niti koje bi procedure trebalo primeniti u takvoj situaciji.

Tanjug/AP Photo/Gregorio Borgia

 

Ko upravlja Vatikanom dok se papa oporavlja

Iako se papa nalazi na vrhu crkvene hijerarhije, svakodnevno funkcionisanje Vatikana i Crkve oslanja se na rad niza zvaničnika koji obavljaju poverene im dužnosti.

Portal kathimerini.gr piše da ključnu ulogu u upravnoj strukturi Svete stolice ima državni sekretar, kardinal Pjetro Parolin, koji koordinira značajan deo njenih administrativnih i diplomatskih poslova. Međutim, njegove redovne nadležnosti ne znače da automatski preuzima papinska ovlašćenja kada je papa bolestan ili bez svesti.

Papina hospitalizacija sama po sebi ne znači da upravljanje Katoličkom crkvom mora da bude obustavljeno niti da se njegova ovlašćenja prenose na drugog kardinala. Uobičajene administrativne aktivnosti Vatikana mogu da se nastave, dok se pojedini događaji i javna pojavljivanja prilagođavaju zdravstvenom stanju poglavara Crkve.

Upravo je u tome posebnost ove situacije: papa može privremeno da bude fizički sprečen da obavlja svoje dužnosti, ali njegovo mesto na čelu Katoličke crkve time ne postaje upražnjeno. Kanonsko pravo ne predviđa automatski prenos papinske vlasti na državnog sekretara ili drugog kardinala samo zato što je papa pod anestezijom ili privremeno nije pri svesti.

Papina ovlašćenja ne prelaze na naslednika zbog bolesti

Papinska vlast prelazi na novog nosioca tek nakon papine smrti ili njegovog važećeg odricanja od službe. Sama bolest, hospitalizacija ili privremeni gubitak svesti ne pokreću postupak izbora novog poglavara Katoličke crkve.

Kada papa umre ili se odrekne službe, nastupa period poznat kao sede vacante, što znači „upražnjena stolica“. Tada se primenjuju posebna pravila za upravljanje Katoličkom crkvom do izbora novog pape.

Tokom tog perioda kamerlengo ima važne dužnosti u vezi sa upravljanjem i finansijama Svete stolice, kao i organizacijom postupaka nakon papine smrti. Među njegovim zadacima su zvanična potvrda smrti, zapečaćivanje papinskih odaja i priprema sahrane. Potom se održava konklava, na kojoj kardinali biraju novog papu.

U slučaju Lava XIV, međutim, reč je o oporavku nakon operacije, a ne o prestanku njegove službe. Dok ne nastupi neki od pravno predviđenih događaja koji dovode do upražnjenja papske stolice, on ostaje poglavar Katoličke crkve i zadržava svoja ovlašćenja.

BONUS VIDEO

 

 

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara