U pravoslavlju, slava je više od običaja; ona je srce doma i svetinja koja se neguje kroz generacije. Saznajte kako da uskladite uloge muškarca i žene, pripremite slavsku gozbu i unesete duh svetkovine u svaki kutak kuće.
Priprema slave je duboko poštovana tradicija koja ujedinjuje porodicu u ljubavi i predanosti. Domaćin, kao glava kuće, predstavlja centralnu figuru na dan slave – dočekuje goste i čita molitve, dok je domaćica ta koja vodi sve pripreme, od slavske trpeze do najfinijih detalja u uređenju doma. Tog dana, u svetlosti zaveta koji su pred Bogom dali, domaćin i domaćica čine jedno, povezani ljubavlju i posvećenošću.
Uloga žene u pripremi slave, kao čuvarke doma, posebno naglašava njeno dostojanstvo u porodici. Sveti vladika Nikolaj o majci je govorio kao "biću najsličnijem Bogu" i dodao:
„Poklonimo se zato materinstvu, jer su slika ljubavi Božije. Da nije bilo svetih matera, mnogi Svetitelji i Svetiteljke, i stubovi Pravoslavlja, ne bi bili upisani u naš kalendar da njihove majke nisu bile svete duše. Kad se sećamo našeg Svetog Save, zar možemo zaboraviti majku njegovu, svetu Anu?”, govorio je vladika Nikolaj, osvetljavajući posebnost i svetost žene u porodici i pripremama slavske trpeze.
Credit: RUSS ROHDE / ImageSource / Profimedia
Dan pre slave mesi se slavski kolač od čistog pšeničnog brašna, koji domaćica ukrašava simbolima vere od testa. Kolač se nosi na osvećenje, a na dan slave domaćica pažljivo priprema sve za bogatu trpezu, koja se otvara predjelom i raznovrsnim jelima.
Kako se priprema slavski kolač, možete pročitati OVDE.
Predjelo gotovo neizostavno uključuje rusku salatu, mimozu, slane kuglice i slane torte, dok za šareniji prizor na stolu možete praviti rolate sa spanaćem, blitvom, šargarepom, bundevom ili ajvarom. Kiflice, gibanica i projara zauzimaju posebno mesto na slavskom stolu. Suhomesnati proizvodi, kao što su šunka, kobasice, čvarci, uz sireve, rotkvice i punjena kuvana jaja, omiljeni su deo predjela. Za gurmane, pihtije su nezaobilazna delicija.
Glavno jelo posle predjela najčešće uključuje rinflajš – kuvanu junetinu ili piletinu sa krompirom i šargarepom, uz klasičnu juneću ili pileću čorbu. Zatim dolazi sarma, pripremljena sa svinjskim rebrima, a glavna jela često uključuju praseće, jagnjeće ili oba pečenja, uz priloge poput salate od kupusa i rena. Za one koji vole inovacije, sve popularniji izbor je i roštilj umesto pečenja.
Schutterstock
Osveštavanje slavskog kolača, neizostavan je deo pripremanja slave
Slatki deo mrsne slave uključuje sitne kolače, kao što su oblande sa keksom, praline, rafaelo kuglice, bajadere, baklave i orasnice. Na slavskom stolu gotovo je pravilo da se nađu dve torte – čokoladna i voćna, kako bi se zadovoljili različiti ukusi. Najčešći izbor su lagana Puslica torta, Vasina torta sa orasima, kao i klasici poput Kokos torte i Reform torte.
Slavska trpeza predstavlja čin ljubavi, okupljanja i molitve. Krsna slava je vreme kada se dom otvara porodici i prijateljima, u svetlosti pravoslavlja i svetosavskog duha.
Domaćin i domaćica, kao jedno pred Bogom, uzdižu molitve svecu koji je njihov zaštitnik i zastupnik pred Gospodom. Kroz slavsku trpezu oni prenose blagoslov i drže živom tradiciju koja osnažuje veru, ljubav i jedinstvo u porodici – kao svetlost koja obasjava svaki pravoslavni dom.
Slavski kolač zapravo simboliše Hrista, koji je hleb života, a vino kojim se kolač preliva prilikom osveštavanja označava Hristovu krv, koja je tekla iz njegovih rana. Odmah nakon osveštavanja, ukućani uzimaju po komadić kolača, a zatim ga seku i služe drugim gostima uz ručak.
Kad se završi molitva domaćin uzima kolač, preseče ga unakrst (krstoobrazno) odozdo i onda sa jednim od gostiju, koji stoje uz dolibašu, obično to bude najstariji, najdraži gost ili prijatelj, srodnik ili komšija, lomi kolač.
Iz manastira Svetog arhiđakona Stefana u Slancima, poglavar SPC poslao je snažne poruke o duhovnom budnom stanju, zamkama gordosti i značaju slobodne volje, sabravši na Svetoj liturgiji verni narod i arhijereje.
Vladika Nikolaj Velimirović je koristio svaki slobodan trenutak da se posveti čitanju i učenju, usvajajući dela svetskih klasika poput Dostojevskog, Tolstoja, Getea i drugih. Kasnije je doktorirao na Oksfordu i u Bernu, a tokom svog života ostavio je značajnu duhovnu baštinu.
Poznato je da Svedržitelj nikada u ruci nije držao oružje i da je vazda na mir pozivao, a u njegovim rukama knjiga je uvek simbolozovala svetlost baš takvih božanskih poruka. Pa otkuda onda mač u ruci Isusa Hrista na fresci u Visokim Dečanima?
Zapitajte se: živite li svoju veru kroz molitvu, pokajanje i Svete tajne, ili ostajete na površini? Hristov poziv na istinsku zajednicu s Njim kroz pričešće otkriva put do spasenja i večnog života.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Isprobajte recept za mekano i mirisno pecivo koje je idealno za svaki dan posta na ulju, ali i za svečane prilike. Priprema je jednostavna, a ukus nezaboravan – biće to ljubav na prvi zalogaj!
Od rođenja obasjan božanskom svetlošću, Sveti Alimpije je svojom pobožnošću, podvižništvom i nepokolebljivom verom postao stub pravoslavlja. Njegov put od podvižnika do čudotvorca vekovima inspiriše, a njegov sveti spomen 9. decembra obeležava se s ljubavlju i poštovanjem u srpskim domovima kao krsna slava.
Kao prvi ugodnik Božji koji je sledio Isusa, nazvan je Prvozvani, a nakon Hristovog vaskrsenja i vaznesenja, primio je Duha Svetoga zajedno sa ostalim apostolima. Od Galilejskog mora do obala Dunava i Kijevskih gora, ostavio je neizbrisiv trag, propovedajući ljubav, veru i snagu krsta, čak i pred licem smrti, a 13. decembar kada ga molitveno proslavljamo, mnoge porodice u srpskim zemljma obeležavaju i kao krsnu slavu.
Vladika Nikolaj Velimirović je koristio svaki slobodan trenutak da se posveti čitanju i učenju, usvajajući dela svetskih klasika poput Dostojevskog, Tolstoja, Getea i drugih. Kasnije je doktorirao na Oksfordu i u Bernu, a tokom svog života ostavio je značajnu duhovnu baštinu.
Zapitajte se: živite li svoju veru kroz molitvu, pokajanje i Svete tajne, ili ostajete na površini? Hristov poziv na istinsku zajednicu s Njim kroz pričešće otkriva put do spasenja i večnog života.
U Domu kulture „Gračanica“ od 1. do 7. decembra održava se književna radionica za osnovce, gde će uz pomoć renomiranih pesnika deca otkrivati čari pisane reči, razvijati talenat, maštu i produbljivati ljubav prema jeziku.
U Starom zavetu, naime, jevrejski narod je imao specifične običaje vezane za izražavanje žalosti. Muškarci su nosili dugu kosu i bradu, ali su ih šišali i brijali kad bi im neko od najbližih srodnika preminuo.
Isprobajte recept za mekano i mirisno pecivo koje je idealno za svaki dan posta na ulju, ali i za svečane prilike. Priprema je jednostavna, a ukus nezaboravan – biće to ljubav na prvi zalogaj!
Film „Božiji čovek“, posvećen životu i delu Svetog Nektarija, biće dostupan na Netfliksu. Ovo ostvarenje je postalo međunarodni filmski fenomen, osvojivši nagrade na mnogobrojnim filmskim festivalima.
Posle učestalih žalbi veroučitelja i roditelja iz Loznice, Eparhija šabačka oglasila se saopštenjem pozivajući na sprečavanje svih oblika diskriminacije u srpskim školama, uključujući i onu kojoj su izloženi učenici koji žele da pohađaju versku nastavu.
Sveštenici i monasi Srpske pravoslavne crkve moraju da nose bradu, za razliku od katoličkih sveštenika, i ona predstavlja neodvojivi deo njihovog identiteta.
