U pravoslavlju, slava je više od običaja; ona je srce doma i svetinja koja se neguje kroz generacije. Saznajte kako da uskladite uloge muškarca i žene, pripremite slavsku gozbu i unesete duh svetkovine u svaki kutak kuće.
Priprema slave je duboko poštovana tradicija koja ujedinjuje porodicu u ljubavi i predanosti. Domaćin, kao glava kuće, predstavlja centralnu figuru na dan slave – dočekuje goste i čita molitve, dok je domaćica ta koja vodi sve pripreme, od slavske trpeze do najfinijih detalja u uređenju doma. Tog dana, u svetlosti zaveta koji su pred Bogom dali, domaćin i domaćica čine jedno, povezani ljubavlju i posvećenošću.
Uloga žene u pripremi slave, kao čuvarke doma, posebno naglašava njeno dostojanstvo u porodici. Sveti vladika Nikolaj o majci je govorio kao "biću najsličnijem Bogu" i dodao:
„Poklonimo se zato materinstvu, jer su slika ljubavi Božije. Da nije bilo svetih matera, mnogi Svetitelji i Svetiteljke, i stubovi Pravoslavlja, ne bi bili upisani u naš kalendar da njihove majke nisu bile svete duše. Kad se sećamo našeg Svetog Save, zar možemo zaboraviti majku njegovu, svetu Anu?”, govorio je vladika Nikolaj, osvetljavajući posebnost i svetost žene u porodici i pripremama slavske trpeze.
Credit: RUSS ROHDE / ImageSource / Profimedia
Dan pre slave mesi se slavski kolač od čistog pšeničnog brašna, koji domaćica ukrašava simbolima vere od testa. Kolač se nosi na osvećenje, a na dan slave domaćica pažljivo priprema sve za bogatu trpezu, koja se otvara predjelom i raznovrsnim jelima.
Kako se priprema slavski kolač, možete pročitati OVDE.
Predjelo gotovo neizostavno uključuje rusku salatu, mimozu, slane kuglice i slane torte, dok za šareniji prizor na stolu možete praviti rolate sa spanaćem, blitvom, šargarepom, bundevom ili ajvarom. Kiflice, gibanica i projara zauzimaju posebno mesto na slavskom stolu. Suhomesnati proizvodi, kao što su šunka, kobasice, čvarci, uz sireve, rotkvice i punjena kuvana jaja, omiljeni su deo predjela. Za gurmane, pihtije su nezaobilazna delicija.
Glavno jelo posle predjela najčešće uključuje rinflajš – kuvanu junetinu ili piletinu sa krompirom i šargarepom, uz klasičnu juneću ili pileću čorbu. Zatim dolazi sarma, pripremljena sa svinjskim rebrima, a glavna jela često uključuju praseće, jagnjeće ili oba pečenja, uz priloge poput salate od kupusa i rena. Za one koji vole inovacije, sve popularniji izbor je i roštilj umesto pečenja.
Schutterstock
Osveštavanje slavskog kolača, neizostavan je deo pripremanja slave
Slatki deo mrsne slave uključuje sitne kolače, kao što su oblande sa keksom, praline, rafaelo kuglice, bajadere, baklave i orasnice. Na slavskom stolu gotovo je pravilo da se nađu dve torte – čokoladna i voćna, kako bi se zadovoljili različiti ukusi. Najčešći izbor su lagana Puslica torta, Vasina torta sa orasima, kao i klasici poput Kokos torte i Reform torte.
Slavska trpeza predstavlja čin ljubavi, okupljanja i molitve. Krsna slava je vreme kada se dom otvara porodici i prijateljima, u svetlosti pravoslavlja i svetosavskog duha.
Domaćin i domaćica, kao jedno pred Bogom, uzdižu molitve svecu koji je njihov zaštitnik i zastupnik pred Gospodom. Kroz slavsku trpezu oni prenose blagoslov i drže živom tradiciju koja osnažuje veru, ljubav i jedinstvo u porodici – kao svetlost koja obasjava svaki pravoslavni dom.
Slavski kolač zapravo simboliše Hrista, koji je hleb života, a vino kojim se kolač preliva prilikom osveštavanja označava Hristovu krv, koja je tekla iz njegovih rana. Odmah nakon osveštavanja, ukućani uzimaju po komadić kolača, a zatim ga seku i služe drugim gostima uz ručak.
Kad se završi molitva domaćin uzima kolač, preseče ga unakrst (krstoobrazno) odozdo i onda sa jednim od gostiju, koji stoje uz dolibašu, obično to bude najstariji, najdraži gost ili prijatelj, srodnik ili komšija, lomi kolač.
Da bi voda služila za osvećenje i očišćenje, kaže otac Srećko, onih koji je piju ili se krope njome, Crkva priziva blagodat Božiju na vodu i voda dobija silu koja služi za isceljenje duše i tela, kaže sveštenik.
Hiljadu godina nakon Velike šizme, Carigradska patrijaršija i katolička crkva ponovo se približavaju. Mitropolit zborničko-tuzlanski u svom autorskom tekstu objašnjava kako Pashalna unija otvara pitanje budućnosti pravoslavlja, crkvene politike i uticaja Vatikana na Istok.
Primećujući teške okolnosti u kojima ljudi odrastaju, kao i ekonomsku krizu, mati Serafima dodaje da je svaki novi dan i mala uspešna borba dokaz postojanja heroja današnjice.
Zaboravite na klasične nadeve i probajte nešto novo! Ova hrskava, mirisna i jednostavna pica idealna je za dane posta, a toliko je ukusna da će postati vaš omiljeni recept – čak i kada nije post.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Da bi voda služila za osvećenje i očišćenje, kaže otac Srećko, onih koji je piju ili se krope njome, Crkva priziva blagodat Božiju na vodu i voda dobija silu koja služi za isceljenje duše i tela, kaže sveštenik.
Primećujući teške okolnosti u kojima ljudi odrastaju, kao i ekonomsku krizu, mati Serafima dodaje da je svaki novi dan i mala uspešna borba dokaz postojanja heroja današnjice.
U svojoj knjizi Misli za svaki dan u godini, za subotu četvrte sedmice Velikog posta, svetitelj otkriva duhovnu istinu koja se ne može ignorisati – telesni i krvni život nisu put ka večnosti, već prepreka koju treba prevazići.
Primećujući teške okolnosti u kojima ljudi odrastaju, kao i ekonomsku krizu, mati Serafima dodaje da je svaki novi dan i mala uspešna borba dokaz postojanja heroja današnjice.
Svetinja podignuta na mestu stradanja, postaje simbol molitve i sabornosti – mitropolit kruševački osveštao poslednji krst, a prve liturgije uskoro će odjeknuti sa Bagdale.
Sveta tajna pokajanja oprašta grehe onima koji se iskreno kaju i ispovede ih pred sveštenikom, dok sveta tajna sveštenstva omogućava duhovnu vlast episkopima i sveštenicima da vrše druge tajne...
Zauzimanje svetinja u naselju Bela Crkvi u Ukrajini, izaziva osude širom sveta, dok Ruska Federacija traži hitnu zaštitu kanonskih pravoslavnih objekata i pravdu za sveštenstvo.
Eparhija Budimljansko-nikšićka uputila je javni apel Jakovu Milatoviću, pozivajući ga da proširi inicijativu za rehabilitaciju golootočkih zatvorenika i na nevino postradale žrtve komunističkog terora, čiji posmrtni ostaci i dalje počivaju u masovnim grobnicama, bez imena i obeležja.
