U pravoslavlju, slava je više od običaja; ona je srce doma i svetinja koja se neguje kroz generacije. Saznajte kako da uskladite uloge muškarca i žene, pripremite slavsku gozbu i unesete duh svetkovine u svaki kutak kuće.
Priprema slave je duboko poštovana tradicija koja ujedinjuje porodicu u ljubavi i predanosti. Domaćin, kao glava kuće, predstavlja centralnu figuru na dan slave – dočekuje goste i čita molitve, dok je domaćica ta koja vodi sve pripreme, od slavske trpeze do najfinijih detalja u uređenju doma. Tog dana, u svetlosti zaveta koji su pred Bogom dali, domaćin i domaćica čine jedno, povezani ljubavlju i posvećenošću.
Uloga žene u pripremi slave, kao čuvarke doma, posebno naglašava njeno dostojanstvo u porodici. Sveti vladika Nikolaj o majci je govorio kao "biću najsličnijem Bogu" i dodao:
„Poklonimo se zato materinstvu, jer su slika ljubavi Božije. Da nije bilo svetih matera, mnogi Svetitelji i Svetiteljke, i stubovi Pravoslavlja, ne bi bili upisani u naš kalendar da njihove majke nisu bile svete duše. Kad se sećamo našeg Svetog Save, zar možemo zaboraviti majku njegovu, svetu Anu?”, govorio je vladika Nikolaj, osvetljavajući posebnost i svetost žene u porodici i pripremama slavske trpeze.
Credit: RUSS ROHDE / ImageSource / Profimedia
Dan pre slave mesi se slavski kolač od čistog pšeničnog brašna, koji domaćica ukrašava simbolima vere od testa. Kolač se nosi na osvećenje, a na dan slave domaćica pažljivo priprema sve za bogatu trpezu, koja se otvara predjelom i raznovrsnim jelima.
Kako se priprema slavski kolač, možete pročitati OVDE.
Predjelo gotovo neizostavno uključuje rusku salatu, mimozu, slane kuglice i slane torte, dok za šareniji prizor na stolu možete praviti rolate sa spanaćem, blitvom, šargarepom, bundevom ili ajvarom. Kiflice, gibanica i projara zauzimaju posebno mesto na slavskom stolu. Suhomesnati proizvodi, kao što su šunka, kobasice, čvarci, uz sireve, rotkvice i punjena kuvana jaja, omiljeni su deo predjela. Za gurmane, pihtije su nezaobilazna delicija.
Glavno jelo posle predjela najčešće uključuje rinflajš – kuvanu junetinu ili piletinu sa krompirom i šargarepom, uz klasičnu juneću ili pileću čorbu. Zatim dolazi sarma, pripremljena sa svinjskim rebrima, a glavna jela često uključuju praseće, jagnjeće ili oba pečenja, uz priloge poput salate od kupusa i rena. Za one koji vole inovacije, sve popularniji izbor je i roštilj umesto pečenja.
Schutterstock
Osveštavanje slavskog kolača, neizostavan je deo pripremanja slave
Slatki deo mrsne slave uključuje sitne kolače, kao što su oblande sa keksom, praline, rafaelo kuglice, bajadere, baklave i orasnice. Na slavskom stolu gotovo je pravilo da se nađu dve torte – čokoladna i voćna, kako bi se zadovoljili različiti ukusi. Najčešći izbor su lagana Puslica torta, Vasina torta sa orasima, kao i klasici poput Kokos torte i Reform torte.
Slavska trpeza predstavlja čin ljubavi, okupljanja i molitve. Krsna slava je vreme kada se dom otvara porodici i prijateljima, u svetlosti pravoslavlja i svetosavskog duha.
Domaćin i domaćica, kao jedno pred Bogom, uzdižu molitve svecu koji je njihov zaštitnik i zastupnik pred Gospodom. Kroz slavsku trpezu oni prenose blagoslov i drže živom tradiciju koja osnažuje veru, ljubav i jedinstvo u porodici – kao svetlost koja obasjava svaki pravoslavni dom.
Slavski kolač zapravo simboliše Hrista, koji je hleb života, a vino kojim se kolač preliva prilikom osveštavanja označava Hristovu krv, koja je tekla iz njegovih rana. Odmah nakon osveštavanja, ukućani uzimaju po komadić kolača, a zatim ga seku i služe drugim gostima uz ručak.
Kad se završi molitva domaćin uzima kolač, preseče ga unakrst (krstoobrazno) odozdo i onda sa jednim od gostiju, koji stoje uz dolibašu, obično to bude najstariji, najdraži gost ili prijatelj, srodnik ili komšija, lomi kolač.
Ovaj Novosađanin ceo svoj život posvetio je tamjanu, otkrivajući njegove blagodati koje idu daleko izvan duhovnog pročišćenja. Tamjan iz Sudana, Indije i drugih krajeva sveta nosi lekovita svojstva, čuvajući i duhovno nasleđe i zdravlje svih onih koji ga koriste.
U pravoslavlju, slava je više od običaja; ona je srce doma i svetinja koja se neguje kroz generacije. Saznajte kako da uskladite uloge muškarca i žene, pripremite slavsku gozbu i unesete duh svetkovine u svaki kutak kuće.
Sveti Teofan objašnjava da, kada neko iskreno traži istinu, ta istina se otkriva sama po sebi, kroz iskustvo i delovanje Božije. Takva osoba neće imati potrebu da postavlja dodatna pitanja, jer će istina postati očigledna i neupitna kroz iskustvo susreta s Božijim delovanjem. On naglašava da opitno iskustvo, lično susretanje s Božjom silom, ima sposobnost da umiri sve sumnje i pitanja, jer istina nije nešto što se samo intelektualno razmatra, već nešto što se doživljava i spoznaje u dubokom srcu. S druge strane, on upozorava da oni koji već imaju čvrstu odlučnost da ne veruju, koji traže opravdanje za svoju neveru, neće biti zadovoljni ni sa najjasnijim dokazima ili ukazanjima.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Zbog zastrašujućih događaja na Bliskom Istoku, koji unose nemir i strah, mnogi se vraćaju rečima svetogorskog monaha iz 20 veka, koje je pre mnogo godina predvideo ono čemu sada svedočimo.
Ukoliko je slava u vreme posta, umesto tradicionalne čorbe, poslužite ovo jelo koje se ne zaboravlja i iznenadite porodicu i prijatelje receptom koji se savršeno uklapa u svaki praznični meni.
Slavska sveća, lepo ukrašena, stavlja se u čirak, svećnjak, pali se na dan slave, pred rezanja slavskog kolača, trebalo bi da bude visine od 50-60 cm i napravljena od prirodnog voska.
bude molitva, neka se ljudi okupe ali da tu nema ogovaranja, opijanja, pušenja cigareta...Čim neko zapali cigaru na slavi, to više nije krsna slava. Jer "ko puši, đavolu kadi", kaže Sveti Justin Ćelijski. To je greh, kao i opijanje i prejedanje, priča otac Grigorije.
Ovaj Novosađanin ceo svoj život posvetio je tamjanu, otkrivajući njegove blagodati koje idu daleko izvan duhovnog pročišćenja. Tamjan iz Sudana, Indije i drugih krajeva sveta nosi lekovita svojstva, čuvajući i duhovno nasleđe i zdravlje svih onih koji ga koriste.
Sveti Teofan objašnjava da, kada neko iskreno traži istinu, ta istina se otkriva sama po sebi, kroz iskustvo i delovanje Božije. Takva osoba neće imati potrebu da postavlja dodatna pitanja, jer će istina postati očigledna i neupitna kroz iskustvo susreta s Božijim delovanjem. On naglašava da opitno iskustvo, lično susretanje s Božjom silom, ima sposobnost da umiri sve sumnje i pitanja, jer istina nije nešto što se samo intelektualno razmatra, već nešto što se doživljava i spoznaje u dubokom srcu. S druge strane, on upozorava da oni koji već imaju čvrstu odlučnost da ne veruju, koji traže opravdanje za svoju neveru, neće biti zadovoljni ni sa najjasnijim dokazima ili ukazanjima.
Monahinja Efimija otkrila je detalje i o svom ocu Vladanu, partizanu i bivšem logorašu, koji je preživeo strahovitu avanturu bežanja iz logora, uključujući i neverovatnu priču o tome kako je spasio jednog Jevrejina i postao pilot u NOB-u, što joj je delovalo kao fantastična priča dok nije pronašla dokaze.
U Crkvi Svetog Georgija, uz molitveno prisustvo mitropolita Irineja, služen je pomen žrtvama tragičnog događaja na novosadskoj železničkoj stanici. Verni narod i sveštenstvo uzneli su molitve za pokoj duša stradalih i brzo ozdravljenje povređenih.
Mnogi istraživači su pokušali da odgonetnu značenej crteža na Trškoj crkvi, međutim niko do danas sa sigurnošću ne može da tvrdi da zna njihovo značenje.
Monahinja Efimija otkrila je detalje i o svom ocu Vladanu, partizanu i bivšem logorašu, koji je preživeo strahovitu avanturu bežanja iz logora, uključujući i neverovatnu priču o tome kako je spasio jednog Jevrejina i postao pilot u NOB-u, što joj je delovalo kao fantastična priča dok nije pronašla dokaze.
Manastir, poznat po ikoni staroj 500 godina i obnovljen nakon Drugog svetskog rata, postao je mesto duhovnog isceljenja, a igumanija Ekatarina, koja je tu provela pola veka, pričala je o hiljadama žena koje su zahvaljujući molitvama ispred ikone postale majke.
Svetlost kandila nije samo plamen, već vodič ka duhovnom buđenju i podsećanje na Hristovu prisutnost u nama. Sveti vladika Nikolaj ukratko je objasnio razloge zbog kojih je ova svetlost važna za svaki verujući dom i srce.
