ShutterstockZa slavu je potrebno spremiti slavski kolač, žito, vino i slavsku sveću
Slavski kolač zapravo simboliše Hrista, koji je hleb života, a vino kojim se kolač preliva prilikom osveštavanja označava Hristovu krv, koja je tekla iz njegovih rana. Odmah nakon osveštavanja, ukućani uzimaju po komadić kolača, a zatim ga seku i služe drugim gostima uz ručak.
Sutra je Tomindan, kojim se otvara period slava u Srbiji, koji se završava krajem januara, proslavom Savindana.
U međuvremenu ima još deset slava koji narod u našoj zemlji masovno proslavlja, od kojih su najveće Sveti Nikola (19. decembra) i Sveti Jovan (20. januara) za koje se tradicionalno kaže da tada pola Srbije slavi, a pola na slavu ide.
Mnogi vernici su u nedoumici kako krsnu slavu treba pravilno proslaviti, pa evo šta bi trebalo domaćini da urade kako bi strogo držali onog što crkva propisuje.
Slave po crkvenom kalendaru do kraja januara koje Srbi najčešće proslavljaju
18. oktobar - Tomindan
27. oktobar - Sveta Petka
31. oktobar - Sveti Luka
8. novembar - Sveti velikomučenik Dimitrije (Mitrovdan)
14. novembar - Sveti Kozma i Damjan (Vračevi)
16. novembar - Đurđic
21. novembar - Aranđelovdan
9. decembar - Sveti Alimpije
19. decembar - Sveti Nikola
9. januar - Sveti Stefan
20. januar - Sabor svetog Jovana Krstitelja (Jovanjdan)
27. janua- r Sveti Sava (Savindan)
Pripreme
Najpre treba izvršiti pripreme za slavu, kako bi na dan proslave sveca zaštinika sve bilo "pod konac". Pripreme počinju nekoliko dana pre slave - kuća se rasprema i čisti, obavezno se kupuje nešto novo od odeće za svakog člana domaćinstva, a posebno bi trebalo 2ponoviti" deca. Ne bi trebalo u kući da bude slađa i negativne atmosfere.
Osvećenje vodice
Svećenje vodice obavlja parohijski sveštenik, a za ovu priliku, domaćica priprema jednu posudu sa vodom, buket bosiljka, malu sveću, kadionicu sa briketom i tamjanom, i spisak ukućana. Sve ovo se postavlja na sto u sobi u kojoj se nalazi ikona. Dobro bi bilo da svi ukućani budu prisutni kad se sveti vodica, i to je razlog zbog kojeg se sveštenik ranije najavljuje. Kad se vodica osveti, svi ukućani treba da popiju po malo, a ostatak se koristi za pravljenje slavskog kolača.
Šta je potrebno pripremiti za slavu
Mada se u Srbiji ljudi zadužuju kako bi napravili što raskošniju trpezu, za slavu, prema crkvenom kanonu potrebne su samo četiri stvari - slavski kolač, žito, sveća i crno vino.
Sveća, tj. njena svetlost simboliše svetlost nauke Hristove. Sveća se pali neposredno pre lomljenja kolača i gori tokom slave, a nakon slave se gasi jednom kašičicom vina. Ukrašava se, pali je domaćin pošto izgovori molitvu. Trebalo bi da gori ceo dan, a gasi je domaćin tako što na nju naspe kašičicu vina. Pre toga se preksti. Kada se sveća ugasi nosi je pred ikonu sveca zaštitnika i tu bi trebalo da ostane do naredne slave.
Printscreen/Youtube
Lomljenje slavskog kolača
Slavski kolač simboliše Isusa Hrista, koji je hleb života, a vino kojim se kolač preliva prilikom osveštavanja označava Hristovu krv, koja je tekla iz njegovih rana. Odmah nakon osveštavanja, ukućani uzimaju po komadić kolača, a zatim ga seku i služe drugim gostima uz ručak.
Žito se kuva i prinosi u slavu Božiju i čast svetitelja koji se proslavlja, za zdravlje i napredak ukućana, kao i za pokoj duša preminulih u tom domu. Pšenica je u hrišćanstvu simbol večnog života - smrti ili vaskrsenja, jer kada se seje, zrno pšenice umire i klija, ali se iz njega rađa novi život koji donosi stostruki rod.
Sve drugo je stvar izbora, a ako se sprema slavski ručak, najbitnije je ispoštovati dane posta - ako slava pada u sredu ili petak, kao i u vreme posta na trpezi mora biti posna hrana.
Protojerej-stavrofor Ljubivoje Radović svojevremeno je za RTS rekao da je krsna slava porodični praznik i da bi je trebalo što jednostavnije proslaviti i to isključivo u kući. Moda proslave krsnih slava u restoranima ne priliči pravoslavlju, pa ako ovako se proslavlja slava, kako je rekao, bolje i da se ne slavi.
- To je porodični praznik koji se proslavlja u krugu porodice i sa najbližim prijateljima i proslavljanju slave nije mesto u restoranima, kafanama, nije mesto uz muziku, nego jednostavno da slavimo kako priliči pravoslavnom verniku. Treba proslaviti bez preterivanja, jer smisao slave i nije u preterivanju u jelu i piću, nego u duhovnom raspoloženju, pre svega u dolasku u crkvu da se tu pomolimo Bogu, a onda da tu molitvenu atmosferu prenesemo u svoju domaću ili malu crkvu - kazao je protojerej-stavrofor Ljubivoje Radović.
On je tada dodao da ogroman broj naših pravoslavnih hrišćana slavi slavu, ali ne zna ništa o svetitelju koga proslavlja. Ukazao je da su nekada domaćini dvorili slavu, gosti su sedeli i bili na obedu, a domaćin je stajao i nije želeo da sedne, poštujući svetitelja koga proslavlja i poštujući goste koje je prizvao u svoj dom.
- A mi hoćemo da tu atmosferu prenesemo u kafanu, to jedno s drugim ne ide. Bolje je da čovek ne slavi nego da slavi naopako, da slavi onako kako ne priliči pravoslavnoj veri i pravoslavnim hrišćanima - istakao je tada Radović.
Sa prodorom i prihvataljem hrišćanstva na našim prostorima, Srbi su (jedini) nastavili sa ovom tradicijom, a smtra se da ju Sveti Sava, prvi arhiepiskop Srpske pravoslavne crkve, slavu, kakva se danas slavi, uveo u crkvene okvire.
Crkva je bila ispunjena pobožnim narodom i svi su bili duboko utonuli u molitvu. Pri dnu crkve nalazili su se Sveti Andrej Jurodivi i njegov učenik Epifanije, a onda se dogodilo čudo.
Čitavog života je pomagao narod i Srpsku crkvu, pa ga je narod veoma voleo i poštovao, smatrajući ga za živog svetitelja. Upokojio se oko 1543. godine. Supruga Jelena i njegov verni narod sahranili su ga na brdu Đuntir.
Kada su bolje pogledali, videli da je devojčica potpuno zdrava. Sve njene rane su nestale. Ovo dete je živelo s neverovatnim bolom od rođenja. Ceo život nije znala ništa, osim bola. Ceo njen život je bio bol, patnja, a Bogorodica ju je iscelila, zaključio je Nektarije Jangston.
Pouka svetogorskog podviznika otkriva zašto nije svaki bol štetan i kako razlikovati tugu koja udaljava od Boga od one koja vodi ka pokajanju i duhovnoj obnovi.
Od zaštitnih amajlija za novorođenče do običaja na poslednjem ispraćaju, granica između poštovanja tradicije i udaljavanja od crkvenog učenja često je veoma tanka.
Umesto cveća, porodica je pozvala ljude da darove usmere Koledžu "Sveti Sava" u Sidneju, a odaziv zajednice doneo je 130.000 australijskih dolara za opremanje školskog hrama i memorijalno obeležje u Petrino ime.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Ono što je još poraznije jeste što se na slavama sve češće pojavljuju i scene koje sa hrišćanskom verom nemaju nikakve veze – čak ni sa osnovnim moralom.
Sveti Manuil, Savel i Ismail bili su Persijanci, sinovi oca neznabošca i majke hrišćanke, koja ih je odmalena vaspitala u duhu Jevanđelja i privela svetom krštenju.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Tihona Amatuntskog po starom, odnosno Svete apostole Petra i Pavla po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava blagdan Svetih apostola Petra i Pavla, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznati veliki praznik.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Od gematrije i mističnih tumačenja do svetih tekstova i običaja, brojevi u jevrejskoj tradiciji nisu samo oznake količine već nose duboku simboliku koja otkriva pogled judaizma na stvaranje, veru, čoveka i zajednicu.
U besedi za utorak pete sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, vladika Nikolaj, opisuje trenutak kada izgovor prestaje da pripada govorniku i počinje da se vraća kao posledica.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
