ShutterstockZa slavu je potrebno spremiti slavski kolač, žito, vino i slavsku sveću
Slavski kolač zapravo simboliše Hrista, koji je hleb života, a vino kojim se kolač preliva prilikom osveštavanja označava Hristovu krv, koja je tekla iz njegovih rana. Odmah nakon osveštavanja, ukućani uzimaju po komadić kolača, a zatim ga seku i služe drugim gostima uz ručak.
Sutra je Tomindan, kojim se otvara period slava u Srbiji, koji se završava krajem januara, proslavom Savindana.
U međuvremenu ima još deset slava koji narod u našoj zemlji masovno proslavlja, od kojih su najveće Sveti Nikola (19. decembra) i Sveti Jovan (20. januara) za koje se tradicionalno kaže da tada pola Srbije slavi, a pola na slavu ide.
Mnogi vernici su u nedoumici kako krsnu slavu treba pravilno proslaviti, pa evo šta bi trebalo domaćini da urade kako bi strogo držali onog što crkva propisuje.
Slave po crkvenom kalendaru do kraja januara koje Srbi najčešće proslavljaju
18. oktobar - Tomindan
27. oktobar - Sveta Petka
31. oktobar - Sveti Luka
8. novembar - Sveti velikomučenik Dimitrije (Mitrovdan)
14. novembar - Sveti Kozma i Damjan (Vračevi)
16. novembar - Đurđic
21. novembar - Aranđelovdan
9. decembar - Sveti Alimpije
19. decembar - Sveti Nikola
9. januar - Sveti Stefan
20. januar - Sabor svetog Jovana Krstitelja (Jovanjdan)
27. janua- r Sveti Sava (Savindan)
Pripreme
Najpre treba izvršiti pripreme za slavu, kako bi na dan proslave sveca zaštinika sve bilo "pod konac". Pripreme počinju nekoliko dana pre slave - kuća se rasprema i čisti, obavezno se kupuje nešto novo od odeće za svakog člana domaćinstva, a posebno bi trebalo 2ponoviti" deca. Ne bi trebalo u kući da bude slađa i negativne atmosfere.
Osvećenje vodice
Svećenje vodice obavlja parohijski sveštenik, a za ovu priliku, domaćica priprema jednu posudu sa vodom, buket bosiljka, malu sveću, kadionicu sa briketom i tamjanom, i spisak ukućana. Sve ovo se postavlja na sto u sobi u kojoj se nalazi ikona. Dobro bi bilo da svi ukućani budu prisutni kad se sveti vodica, i to je razlog zbog kojeg se sveštenik ranije najavljuje. Kad se vodica osveti, svi ukućani treba da popiju po malo, a ostatak se koristi za pravljenje slavskog kolača.
Šta je potrebno pripremiti za slavu
Mada se u Srbiji ljudi zadužuju kako bi napravili što raskošniju trpezu, za slavu, prema crkvenom kanonu potrebne su samo četiri stvari - slavski kolač, žito, sveća i crno vino.
Sveća, tj. njena svetlost simboliše svetlost nauke Hristove. Sveća se pali neposredno pre lomljenja kolača i gori tokom slave, a nakon slave se gasi jednom kašičicom vina. Ukrašava se, pali je domaćin pošto izgovori molitvu. Trebalo bi da gori ceo dan, a gasi je domaćin tako što na nju naspe kašičicu vina. Pre toga se preksti. Kada se sveća ugasi nosi je pred ikonu sveca zaštitnika i tu bi trebalo da ostane do naredne slave.
Printscreen/Youtube
Lomljenje slavskog kolača
Slavski kolač simboliše Isusa Hrista, koji je hleb života, a vino kojim se kolač preliva prilikom osveštavanja označava Hristovu krv, koja je tekla iz njegovih rana. Odmah nakon osveštavanja, ukućani uzimaju po komadić kolača, a zatim ga seku i služe drugim gostima uz ručak.
Žito se kuva i prinosi u slavu Božiju i čast svetitelja koji se proslavlja, za zdravlje i napredak ukućana, kao i za pokoj duša preminulih u tom domu. Pšenica je u hrišćanstvu simbol večnog života - smrti ili vaskrsenja, jer kada se seje, zrno pšenice umire i klija, ali se iz njega rađa novi život koji donosi stostruki rod.
Sve drugo je stvar izbora, a ako se sprema slavski ručak, najbitnije je ispoštovati dane posta - ako slava pada u sredu ili petak, kao i u vreme posta na trpezi mora biti posna hrana.
Protojerej-stavrofor Ljubivoje Radović svojevremeno je za RTS rekao da je krsna slava porodični praznik i da bi je trebalo što jednostavnije proslaviti i to isključivo u kući. Moda proslave krsnih slava u restoranima ne priliči pravoslavlju, pa ako ovako se proslavlja slava, kako je rekao, bolje i da se ne slavi.
- To je porodični praznik koji se proslavlja u krugu porodice i sa najbližim prijateljima i proslavljanju slave nije mesto u restoranima, kafanama, nije mesto uz muziku, nego jednostavno da slavimo kako priliči pravoslavnom verniku. Treba proslaviti bez preterivanja, jer smisao slave i nije u preterivanju u jelu i piću, nego u duhovnom raspoloženju, pre svega u dolasku u crkvu da se tu pomolimo Bogu, a onda da tu molitvenu atmosferu prenesemo u svoju domaću ili malu crkvu - kazao je protojerej-stavrofor Ljubivoje Radović.
On je tada dodao da ogroman broj naših pravoslavnih hrišćana slavi slavu, ali ne zna ništa o svetitelju koga proslavlja. Ukazao je da su nekada domaćini dvorili slavu, gosti su sedeli i bili na obedu, a domaćin je stajao i nije želeo da sedne, poštujući svetitelja koga proslavlja i poštujući goste koje je prizvao u svoj dom.
- A mi hoćemo da tu atmosferu prenesemo u kafanu, to jedno s drugim ne ide. Bolje je da čovek ne slavi nego da slavi naopako, da slavi onako kako ne priliči pravoslavnoj veri i pravoslavnim hrišćanima - istakao je tada Radović.
Sa prodorom i prihvataljem hrišćanstva na našim prostorima, Srbi su (jedini) nastavili sa ovom tradicijom, a smtra se da ju Sveti Sava, prvi arhiepiskop Srpske pravoslavne crkve, slavu, kakva se danas slavi, uveo u crkvene okvire.
Crkva je bila ispunjena pobožnim narodom i svi su bili duboko utonuli u molitvu. Pri dnu crkve nalazili su se Sveti Andrej Jurodivi i njegov učenik Epifanije, a onda se dogodilo čudo.
Čitavog života je pomagao narod i Srpsku crkvu, pa ga je narod veoma voleo i poštovao, smatrajući ga za živog svetitelja. Upokojio se oko 1543. godine. Supruga Jelena i njegov verni narod sahranili su ga na brdu Đuntir.
Kada su bolje pogledali, videli da je devojčica potpuno zdrava. Sve njene rane su nestale. Ovo dete je živelo s neverovatnim bolom od rođenja. Ceo život nije znala ništa, osim bola. Ceo njen život je bio bol, patnja, a Bogorodica ju je iscelila, zaključio je Nektarije Jangston.
U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu predstavljena je monografija episkopa moravičkog Tihona, monumentalno delo koje otkriva razvoj oltarske pregrade kroz vekove, osvetljavajući ključne trenutke srpske crkvene i umetničke istorije.
Slavski kolač zapravo simboliše Hrista, koji je hleb života, a vino kojim se kolač preliva prilikom osveštavanja označava Hristovu krv, koja je tekla iz njegovih rana. Odmah nakon osveštavanja, ukućani uzimaju po komadić kolača, a zatim ga seku i služe drugim gostima uz ručak.
Sveti Teofan naglašava da su poslenici "vinograda" naša svest i sloboda, koji su odgovorni za prihvatanje Božijih darova i davanje duhovnih plodova. Nasuprot njima, neispravni poslenici predstavljaju one koji koriste hrišćanske vrednosti isključivo za spoljašnje koristi, ne prinoseći Gospodu zaslužene plodove. Gospod šalje poruke savesti, Božiju reč i učitelje kako bi urazumio te neispravne poslenike. Međutim, mnogi ih odbacuju, čak i protiv njega okrećući se u neprijateljstvo. Sveti Teofan upozorava da će na kraju, zločinci doživeti posledice svog neprijateljstva prema Bogu.
Sudija je tada poslao neke razvratne mladiće, da je oskrnave. Strahujući od beščašća, Haritina se pomolila Bogu, sa željom da je što pre uzme kako je razvratnici ne bi zlostavljavali. Umrla je dok se na kolenima molila.
Svaki svešteni sasud, od putira do kadionice, nosi duboku duhovnu poruku i simbolizuje Božiju milost među vernicima. Sveštenik Svetouspenjskog hrama u Kragujevcu objašnjava na koji način se koriste i kakvu poruku nose ovi sveti predmeti.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Zbog zastrašujućih događaja na Bliskom Istoku, koji unose nemir i strah, mnogi se vraćaju rečima svetogorskog monaha iz 20 veka, koje je pre mnogo godina predvideo ono čemu sada svedočimo.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Sudija je tada poslao neke razvratne mladiće, da je oskrnave. Strahujući od beščašća, Haritina se pomolila Bogu, sa željom da je što pre uzme kako je razvratnici ne bi zlostavljavali. Umrla je dok se na kolenima molila.
Čitavog života je pomagao narod i Srpsku crkvu, pa ga je narod veoma voleo i poštovao, smatrajući ga za živog svetitelja. Upokojio se oko 1543. godine. Supruga Jelena i njegov verni narod sahranili su ga na brdu Đuntir.
Granata ispaljena sa ciljem da uništi ovo sveto mesto, prošla kroz ogradu i ušla u crkvu, ali nikada nije eksplodirala – analiza posle rata pokazala je da je bila potpuno ispravna.
Posle arhijerejske liturgije, mitropolit zvorničko-tuzlanski odlikovao je veliki broj dobrotvora koji su doprineli obnovi ove svetinje, a u besedi pozvao na mir i zajedništvo.
Mesto tihog povlačenja u srce molitve, zadužbina Svete Sare čuva sećanje na tri plemenite sestre. Svetinja vekovima privlači verne svojom tajanstvenom i svetlosnom snagom svetih moštiju.
Kada su bolje pogledali, videli da je devojčica potpuno zdrava. Sve njene rane su nestale. Ovo dete je živelo s neverovatnim bolom od rođenja. Ceo život nije znala ništa, osim bola. Ceo njen život je bio bol, patnja, a Bogorodica ju je iscelila, zaključio je Nektarije Jangston.
Mitropolit zvorničko-tuzlanski kroz stihove otkriva da nas tokom 2025. godine čeka svet pun napetosti, lažnog mira i opasnih kompromisa, a ključno je ostati veran pravoslavnoj veri i Hristovom Carstvu.
