Slavski kolač zapravo simboliše Hrista, koji je hleb života, a vino kojim se kolač preliva prilikom osveštavanja označava Hristovu krv, koja je tekla iz njegovih rana. Odmah nakon osveštavanja, ukućani uzimaju po komadić kolača, a zatim ga seku i služe drugim gostima uz ručak.
Sutra je Tomindan, kojim se otvara period slava u Srbiji, koji se završava krajem januara, proslavom Savindana.
U međuvremenu ima još deset slava koji narod u našoj zemlji masovno proslavlja, od kojih su najveće Sveti Nikola (19. decembra) i Sveti Jovan (20. januara) za koje se tradicionalno kaže da tada pola Srbije slavi, a pola na slavu ide.
Mnogi vernici su u nedoumici kako krsnu slavu treba pravilno proslaviti, pa evo šta bi trebalo domaćini da urade kako bi strogo držali onog što crkva propisuje.
Slave po crkvenom kalendaru do kraja januara koje Srbi najčešće proslavljaju
18. oktobar - Tomindan
27. oktobar - Sveta Petka
31. oktobar - Sveti Luka
8. novembar - Sveti velikomučenik Dimitrije (Mitrovdan)
14. novembar - Sveti Kozma i Damjan (Vračevi)
16. novembar - Đurđic
21. novembar - Aranđelovdan
9. decembar - Sveti Alimpije
19. decembar - Sveti Nikola
9. januar - Sveti Stefan
20. januar - Sabor svetog Jovana Krstitelja (Jovanjdan)
27. janua- r Sveti Sava (Savindan)
Pripreme
Najpre treba izvršiti pripreme za slavu, kako bi na dan proslave sveca zaštinika sve bilo "pod konac". Pripreme počinju nekoliko dana pre slave - kuća se rasprema i čisti, obavezno se kupuje nešto novo od odeće za svakog člana domaćinstva, a posebno bi trebalo 2ponoviti" deca. Ne bi trebalo u kući da bude slađa i negativne atmosfere.
Osvećenje vodice
Svećenje vodice obavlja parohijski sveštenik, a za ovu priliku, domaćica priprema jednu posudu sa vodom, buket bosiljka, malu sveću, kadionicu sa briketom i tamjanom, i spisak ukućana. Sve ovo se postavlja na sto u sobi u kojoj se nalazi ikona. Dobro bi bilo da svi ukućani budu prisutni kad se sveti vodica, i to je razlog zbog kojeg se sveštenik ranije najavljuje. Kad se vodica osveti, svi ukućani treba da popiju po malo, a ostatak se koristi za pravljenje slavskog kolača.
Šta je potrebno pripremiti za slavu
Mada se u Srbiji ljudi zadužuju kako bi napravili što raskošniju trpezu, za slavu, prema crkvenom kanonu potrebne su samo četiri stvari - slavski kolač, žito, sveća i crno vino.
Sveća, tj. njena svetlost simboliše svetlost nauke Hristove. Sveća se pali neposredno pre lomljenja kolača i gori tokom slave, a nakon slave se gasi jednom kašičicom vina. Ukrašava se, pali je domaćin pošto izgovori molitvu. Trebalo bi da gori ceo dan, a gasi je domaćin tako što na nju naspe kašičicu vina. Pre toga se preksti. Kada se sveća ugasi nosi je pred ikonu sveca zaštitnika i tu bi trebalo da ostane do naredne slave.
Na kraju slave, gosti se ispraćaju kao što su i dočekani. Domaćin izađe iz kuće i isprati goste uz pozdrav da se i naredne godine sretnu u zdravlju i veselju.
Izvori posvećeni Prepodobnoj mati Paraskevi privlače vernike i znatiželjnike svojim lekovitim svojstvima i blagorodnom energijom, a predstavljaju mesta gde se vera i priroda skladno prepliću.
Po ukazanju Gospoda sastavio je prvu liturgiju, koja je bila duga za docnije hrišćane, te su je skraćivati Sveti Vasilije i Sveti Jovan Zlatoust. Obratio je mnoge Jevreje i Jeline u veru Hristovu. I sami neverni Jevreji divili su se njegovoj pravednosti, i nazivali su ga Jakovom Pravednim.
Kad se završi molitva domaćin uzima kolač, preseče ga unakrst (krstoobrazno) odozdo i onda sa jednim od gostiju, koji stoje uz dolibašu, obično to bude najstariji, najdraži gost ili prijatelj, srodnik ili komšija, lomi kolač.
Grčki vernici slave i sećaju se priče Svete Anastasije Farmakolitrije, koja je pomogla igumaniji manastira da jednu monahinju izbavi od delovanja nečastivih sila.
Jednom prilikom je Averkije ušao u idolski hram i polupao sve lažne idole. Gnevni neznabošci spremali su mu linč. Prema predanju, tri mladića su se zaletela ka njemu urlajući, u nameri da ga ubiju, a tada je Averkije uspeo da iz njih izgna demone, te su se oni tog momenta umirili i ozdravili.
U Crkvi Svetog Georgija, uz molitveno prisustvo mitropolita Irineja, služen je pomen žrtvama tragičnog događaja na novosadskoj železničkoj stanici. Verni narod i sveštenstvo uzneli su molitve za pokoj duša stradalih i brzo ozdravljenje povređenih.
Mnogi istraživači su pokušali da odgonetnu značenej crteža na Trškoj crkvi, međutim niko do danas sa sigurnošću ne može da tvrdi da zna njihovo značenje.
Ovaj incident je deo tenzija između lokalne zajednice i vernika Srpske pravoslavne crkve, koji su ranije postavila jarbol sa trobojkom u skladu sa Temeljnim ugovorom.
Policija u selu blizu Soluna privela je sveštenika nakon prijave da je tokom žučne rasprave napao svoju sedamnaestogodišnju ćerku pred očima njene maloletne sestre. Privedeni je uložio protivtužbu, tvrdeći da mu je ćerka pretila nožem, što dodatno usložnjava ovaj porodični sukob.