Praznici i sveci 18.10.2024 | 09:30

POČINJE PERIOD SLAVA, A EVO KAKO SE ONA PRAVILNO OBELEŽAVA: Srbi sve češće praktikuju jednu stvar, a to je sa pozicije Crkve težak greh

Autor: M.M.
POČINJE PERIOD SLAVA, A EVO KAKO SE ONA PRAVILNO OBELEŽAVA: Srbi sve češće praktikuju jednu stvar, a to je sa pozicije Crkve težak greh
Shutterstock Za slavu je potrebno spremiti slavski kolač, žito, vino i slavsku sveću

Slavski kolač zapravo simboliše Hrista, koji je hleb života, a vino kojim se kolač preliva prilikom osveštavanja označava Hristovu krv, koja je tekla iz njegovih rana. Odmah nakon osveštavanja, ukućani uzimaju po komadić kolača, a zatim ga seku i služe drugim gostima uz ručak.

Sutra je Tomindan, kojim se otvara period slava u Srbiji, koji se završava krajem januara, proslavom Savindana.

U međuvremenu ima još deset slava koji narod u našoj zemlji masovno proslavlja, od kojih su najveće Sveti Nikola (19. decembra) i Sveti Jovan (20. januara) za koje se tradicionalno kaže da tada pola Srbije slavi, a pola na slavu ide.

Mnogi vernici su u nedoumici kako krsnu slavu treba pravilno proslaviti, pa evo šta bi trebalo domaćini da urade kako bi strogo držali onog što crkva propisuje. 

Slave po crkvenom kalendaru do kraja januara koje Srbi najčešće proslavljaju

  • 18. oktobar - Tomindan
  • 27. oktobar - Sveta Petka
  • 31. oktobar - Sveti Luka
  • 8. novembar - Sveti velikomučenik Dimitrije (Mitrovdan)
  • 14. novembar - Sveti Kozma i Damjan (Vračevi)
  • 16. novembar - Đurđic
  • 21. novembar - Aranđelovdan
  • 9. decembar - Sveti Alimpije
  • 19. decembar - Sveti Nikola
  • 9. januar - Sveti Stefan
  • 20. januar - Sabor svetog Jovana Krstitelja (Jovanjdan)
  • 27. janua- r Sveti Sava (Savindan)

Pripreme

Najpre treba izvršiti pripreme za slavu, kako bi na dan proslave sveca zaštinika sve bilo "pod konac". Pripreme počinju nekoliko dana pre slave - kuća se rasprema i čisti, obavezno se kupuje nešto novo od odeće za svakog člana domaćinstva, a posebno bi trebalo 2ponoviti" deca. Ne bi trebalo u kući da bude slađa i negativne atmosfere. 

Osvećenje vodice

Svećenje vodice obavlja parohijski sveštenik, a za ovu priliku, domaćica priprema jednu posudu sa vodom, buket bosiljka, malu sveću, kadionicu sa briketom i tamjanom, i spisak ukućana. Sve ovo se postavlja na sto u sobi u kojoj se nalazi ikona. Dobro bi bilo da svi ukućani budu prisutni kad se sveti vodica, i to je razlog zbog kojeg se sveštenik ranije najavljuje. Kad se vodica osveti, svi ukućani treba da popiju po malo, a ostatak se koristi za pravljenje slavskog kolača.

Šta je potrebno pripremiti za slavu

Mada se u Srbiji ljudi zadužuju kako bi napravili što raskošniju trpezu, za slavu, prema crkvenom kanonu potrebne su samo četiri stvari -  slavski kolač, žito, sveća i crno vino. 

Sveća, tj. njena svetlost simboliše svetlost nauke Hristove. Sveća se pali neposredno pre lomljenja kolača i gori tokom slave, a nakon slave se gasi jednom kašičicom vina. Ukrašava se, pali je domaćin pošto izgovori molitvu. Trebalo bi da gori ceo dan, a gasi je domaćin tako što na nju naspe kašičicu vina. Pre toga se preksti. Kada se sveća ugasi nosi je pred ikonu sveca zaštitnika i tu bi trebalo da ostane do naredne slave.

Printscreen/Youtube
Lomljenje slavskog kolača

Slavski kolač simboliše Isusa Hrista, koji je hleb života, a vino kojim se kolač preliva prilikom osveštavanja označava Hristovu krv, koja je tekla iz njegovih rana. Odmah nakon osveštavanja, ukućani uzimaju po komadić kolača, a zatim ga seku i služe drugim gostima uz ručak.

Žito se kuva i prinosi u slavu Božiju i čast svetitelja koji se proslavlja, za zdravlje i napredak ukućana, kao i za pokoj duša preminulih u tom domu. Pšenica je u hrišćanstvu simbol večnog života - smrti ili vaskrsenja, jer kada se seje, zrno pšenice umire i klija, ali se iz njega rađa novi život koji donosi stostruki rod.

Sve drugo je stvar izbora, a ako se sprema slavski ručak, najbitnije je ispoštovati dane posta - ako slava pada u sredu ili petak, kao i u vreme posta na trpezi mora biti posna hrana. 

Protojerej-stavrofor Ljubivoje Radović svojevremeno je za RTS rekao da je krsna slava porodični praznik i da bi je trebalo što jednostavnije proslaviti i to isključivo u kući. Moda proslave krsnih slava u restoranima ne priliči pravoslavlju, pa ako ovako se proslavlja slava, kako je rekao, bolje i da se ne slavi.

Printscreen/Youtube/RTV Krusevac
Protojerej-stavrofor Ljubivoje Radović

- To je porodični praznik koji se proslavlja u krugu porodice i sa najbližim prijateljima i proslavljanju slave nije mesto u restoranima, kafanama, nije mesto uz muziku, nego jednostavno da slavimo kako priliči pravoslavnom verniku. Treba proslaviti bez preterivanja, jer smisao slave i nije u preterivanju u jelu i piću, nego u duhovnom raspoloženju, pre svega u dolasku u crkvu da se tu pomolimo Bogu, a onda da tu molitvenu atmosferu prenesemo u svoju domaću ili malu crkvu - kazao je protojerej-stavrofor Ljubivoje Radović.

On je tada dodao da ogroman broj naših pravoslavnih hrišćana slavi slavu, ali ne zna ništa o svetitelju koga proslavlja. Ukazao je da su nekada domaćini dvorili slavu, gosti su sedeli i bili na obedu, a domaćin je stajao i nije želeo da sedne, poštujući svetitelja koga proslavlja i poštujući goste koje je prizvao u svoj dom.

- A mi hoćemo da tu atmosferu prenesemo u kafanu, to jedno s drugim ne ide. Bolje je da čovek ne slavi nego da slavi naopako, da slavi onako kako ne priliči pravoslavnoj veri i pravoslavnim hrišćanima - istakao je tada Radović.