Čitavog života je pomagao narod i Srpsku crkvu, pa ga je narod veoma voleo i poštovao, smatrajući ga za živog svetitelja. Upokojio se oko 1543. godine. Supruga Jelena i njegov verni narod sahranili su ga na brdu Đuntir.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 17. oktobar posvećuju svetom Stefanu i Jeleni Štiljanović.
Posle propasti Srpskog carstva u Smederevu 1459. godine srpsko despotsko dostojanstvo u Sremu i Slavoniji preuzima Stefan Štiljanović. Bio je rodom iz Paštrovića, odgojen u porodici utemeljenoj na hrišćanskim vrednostima i obučen u vojničkim veštinama.
Za vreme njegove vladavine bilo je teško, ispunjeno žestokim turskim zulumom i austro-turskim pritiscima, tokom kojih je Stefan mudro vodio svoj narod i hrabro ratovao protiv Turaka. Kada su, nakon svih ratnih pustošenja, Turci zaplenili svu stoku Srbima i odveli radno sposoban narod, u našem narodu je zavladala teška glad. Tada je Stefan Štiljanović otvorio svoje žitnice, podelio žito narodu i tako ga prehranio.
Čitavog života je pomagao narod i crkvu, pa ga je narod veoma voleo i poštovao, smatrajući ga za živog svetitelja. Upokojio se oko 1543. godine. Supruga Jelena i njegov verni narod sahranili su ga na brdu Đuntir.
Pravedna Jelena se zamonaši kao Jelisaveta. Netruležne mošti Svetog kneza Stefana Štiljanovića, zaštitnika gladnih i sirotih, naročito tokom ratova, teških vremena, napada neprijatelja i ličnih iskušenja, nalaze se u Sabornoj crkvi u Beogradu u levom kivotu. Kivot sa njegovim moštima otvara se utorkom na molebanu srpskim svetiteljima, a proslavlja se 17. oktobra.
Prepodobni Amon
Misirac rodom, i po zanimanju vinogradar. Njegovi srodnici i preko njegove volje su ga oženili, no on hteo da živi sa ženom, nego ju je od prvog dana zvao sestrom i savetovao je da čuva nevinost radi višeg blaga na nebesima. I tako su i živeli punih 18 godina. Posle, po dogovoru, žena je osnovala ženski manastir u njihovoj kući, a Amon ode u Nitrijsku pustinju, gde se predao podvigu otšelničkom.
Velike darove prozorljivosti i čudotvorstva je primio od Boga, piše u njegovim žitijama.
Neki muž i žena doveli su mu "pobesnela sina" da bi ga izlečio molitvom. A Amon to nikako nije hteo. No posle dugog navaljivanja roditelja, Amon im je rekao:
"U vašim je rukama i bolest i zdravlje deteta vašeg. Vratite onoj udovici (i reče joj ime) vola ukrađena, i ozdraviće sin vaš.“
Užasnuti roditelji ovakvom prozorljivošću svetitelja priznali su svoj greh i obećali su da će čim dođu kući vratiti ukrađenog vola. Tada se Amon pomolio Bogu, i ozdravi dete.
Amon je bio prisni drug Antonija Velikog. Kada je Amon skončao u Nitriji oko 350. god. Sveti Antonije iz svoje kelije je video dušu Amonovu u visinama i reče bratiji: "Danas se predstavi avva Amon, evo vidim dušu njegovu svetu kako je angeli nose na nebo“.
Prepodobni Pavle Preprosti
Do svoje 60. godine bio je oženjen. Kada je svoju ženu zatekao sa drugim, sve je ostavio i otišao u pustinju Svetom Antoniju, gde se i zamonašio. I ako je bio prost i neknjiževan, dospeo je do takvog duhovnog savršenstva, da je u svakome čoveku video dušu kakva je kao što obični ljudi vide telo jedan drugoga.
Bio je i veliki čudotvorac i u nekim slučajevima prevazišao je i Svetog Antonija. Skončao je u dubokoj starosti, 340. god.
Kada je počelo gonjenje hrišćana u vreme cara Avrelijana, Hariton je bio izveden na sud. Sudija mu je tražio da se pokloni idolima, ali mu Hariton rekao: "Svi vaši bogovi su besovi, koji su negda zbog gordosti svrgnuti s neba u ad preispodnji“.
Sveti Grigorije rukopoložio je mnoge sveštenike, osnivao škole i postavljao u njima učitelje, a Sveti Mihail je na molbu velikog kneza Vladimira poslat od patrijarha Carigradskog u Rusiju, da krštava neznabožni narod.
Sveti sveštenomučenik Kiprijan i Justina devica bili su surovi mučeni zbog ispovedanja hrišćanstva.
Sveti Teofan nas upozorava da oni koji se smatraju pravednicima mogu lako skliznuti u osuđivanje, umesto da prepoznaju sopstvene slabosti. Pravi pravednik je onaj koji, svesno osećajući svoju grešnost, ne žudi za kaznom drugih, već se fokusira na vlastiti put ka pomirenju. U njegovoj poruci leži poziv na introspekciju: pre nego što sudimo drugima, trebalo bi da se osvrnemo na svoje grehe. Samo kada prepoznamo svoju potrebu za oproštajem, možemo zaista oprostiti drugima. Na taj način, oproštaj postaje ne samo dužnost, već i izraz ljubavi i razumevanja.
Čitavog života je pomagao narod i Srpsku crkvu, pa ga je narod veoma voleo i poštovao, smatrajući ga za živog svetitelja. Upokojio se oko 1543. godine. Supruga Jelena i njegov verni narod sahranili su ga na brdu Đuntir.
Ovaj arhijerejski predmet nosi duboku poruku o brizi i zaštiti unutar hrišćanske zajednice i nosi zanimljivu istoriju i značaj za sve vernike.
Na praznik Pokrova Presvete Bogorodice, manastir je bio ispunjen molitvama i radošću dok je mati Antonina preuzela duhovno vođstvo svetinje.
Mitropolit zvorničko-tuzlanski kroz stihove otkriva da nas tokom 2025. godine čeka svet pun napetosti, lažnog mira i opasnih kompromisa, a ključno je ostati veran pravoslavnoj veri i Hristovom Carstvu.
Otac Grigorije, koji godinama služi kao stub vere na jugu Libana, prevezen je u bolnicu zajedno sa suprugom, dok molitve vernika širom Bliskog istoka prate njihov oporavak.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Uživajte u dirljivim scenama svetih tajni i podržite učesnike koji su podelili svoje najvažnije trenutke – glasanje je otvoreno do ponoći 6. oktobra!
Zbog zastrašujućih događaja na Bliskom Istoku, koji unose nemir i strah, mnogi se vraćaju rečima svetogorskog monaha iz 20 veka, koje je pre mnogo godina predvideo ono čemu sada svedočimo.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Metanije su, naime, pokloni pred Gospodom i Njegovim Svetima. U pravoslavlju, postoje tri vrste metanija:
Prema predanju, ovu ikonu je lično ikonopisao Apostol Luka. Ikonopisana je na osnovu istine Jevanđelja: da je Presveta Bogomajka dojila ovaploćenog Gospoda Hrista kao Sina Svoga, što je ona žena u Jevanđelju ispovedila rečima upućenim Hristu: "Blažena utroba koja Te je nosila, i dojke koje si sisao" (Lk 11,27).
Samo osoba koja prema vama ispoljava tri osobine , prema Nikolaju Velimiroviću, istinski vas voli.
Apostol Pavle kaže: "Molite se neprestano." Nije slučajno to rekao. To znači da čovek ne može bez molitve. Ne zato što je molitva obraćanje Bogu, u kojem mi tražimo da nam ispuni naše želje i da ono što nam je potrebno po našoj proceni, govorio je Patrijarh Porfirije.
Sveti Dionisije Areopagit je hrišćanski svetitelj koji se smatra jednim od sedamdeset apostola.
Sveti sveštenomučenik Kiprijan i Justina devica bili su surovi mučeni zbog ispovedanja hrišćanstva.
Ovaj sveti dan nas poziva da se povežemo sa Carstvom nebeskim. Uverimo se u snagu molitve i zajedništva.
Crkva je bila ispunjena pobožnim narodom i svi su bili duboko utonuli u molitvu. Pri dnu crkve nalazili su se Sveti Andrej Jurodivi i njegov učenik Epifanije, a onda se dogodilo čudo.
Granata ispaljena sa ciljem da uništi ovo sveto mesto, prošla kroz ogradu i ušla u crkvu, ali nikada nije eksplodirala – analiza posle rata pokazala je da je bila potpuno ispravna.
Video snimak u kojem simbol Svete tajne pričešća postaje predmet ismevanja, izazvao je gnev i ogorčenje među vernicima širom sveta.
Posle arhijerejske liturgije, mitropolit zvorničko-tuzlanski odlikovao je veliki broj dobrotvora koji su doprineli obnovi ove svetinje, a u besedi pozvao na mir i zajedništvo.
Molitvena povorka, predvođena moštima Svete Petke i Svetog Pantelejmona, pružila je vernicima priliku za molitvu, duhovnu snagu i utehu.
Granata ispaljena sa ciljem da uništi ovo sveto mesto, prošla kroz ogradu i ušla u crkvu, ali nikada nije eksplodirala – analiza posle rata pokazala je da je bila potpuno ispravna.
Video snimak u kojem simbol Svete tajne pričešća postaje predmet ismevanja, izazvao je gnev i ogorčenje među vernicima širom sveta.
Praksa koju je Sveti Sava usadio u srpski dom predstavlja svojevrstan nastavak liturgije, neraskidivu vezu između generacija, vere i Hristovog prisustva u svakom domu.
