Sveti Grigorije rukopoložio je mnoge sveštenike, osnivao škole i postavljao u njima učitelje, a Sveti Mihail je na molbu velikog kneza Vladimira poslat od patrijarha Carigradskog u Rusiju, da krštava neznabožni narod.
SPC i njeni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Grigorija i Svetog Mihaila prvog mitropolita Kijevskog.
Sveti sveštenomučenik Grigorije rođen je u znamenitoj familiji koja je bila srodna carskoj kući Persijskoj (caru Artabanu) i Jermenskoj (caru Kursaru). Kada su ove dve porodice međusobno zaratile, Grigorije se udaljio u Kesariju Kapadokijsku, gde je primio hrišćanstvo, krstio se i oženio. Imao je dva sina, Ortana i Arostana, i obojicu je dao u službu crkvi.
Nakon smrti supruge, Grigorije se vratio u Jermeniju i stavio se u službu caru Tiridatu. Lepo su sarađivali sve dok car nije saznao da je Grigorije hrišćanin. Uprkos silnim pokušajima, nije uspeo da privoli Grigorija da se odrekne vere, pa ga je na kraju bacio na muke.
Grigorije je tako završio u dubokoj jami ispunjenoj svakakvim otrovnim materijama. Međutim, u njoj je izdržao punih 14 godina.
Car Tiridat nije odustajao od progonjenja hrišćana, pa je tako upao sa vojskom i u jedan ženski manastir gde je zatekao 37 časnih sestara sa igumanijom Gajanijom. Sve ih je pobio, ali je ubrzo nakon toga i sam car skrenuo pameću.
Carevoj sestri se tada, po predanju, u snu javio čovek koji joj je nagovestio da će njen brat ozdraviti kada Grigorije izađe iz jame. Odmah su to i učinili, i Grigorije je izlečio i krstio cara Tiridata koji je prešao u hrišćanstvo.
Car ga je nakon toga imenovao episkopom Jermenije, pa je tako Grigorije nastavio da širi hrišćansku veru i umro je u dubokoj starosti.
Za života je Sveti Grigorije rukopoložio mnoge sveštenike, osnivao škole i postavljao u njima učitelje. Osim Jermena krstio je i brojne Persijance, Asirce i Miđane. Podigao je mnoge crkve i manastire, pa ga još zovu i Grigorije Prosvetitelj.
Umro je u dubokoj starosti 335.
Na njegovo mesto episkopa je bio postavljen nejgov sin Arostan.
Na molbu velikog kneza Vladimira poslat je od patrijarha Carigradskog u Rusiju, da krštava neznabožni narod i crkvu utvrđuje i uređuje. Sveti Mihail je krstio narod u Kijevu, Novgorodu, Rostovu i po mnogim drugim gradovima i selima; uredio je crkvu, postavio episkope i prezvitere, položio temelj Mihailovskom manastiru u Kijevu, poslao misionare među Bugare i Tatare, te mnoge i od njih preobratio u hrišćanstvo. Upokojio se mirno 992. god. Mošti mu počivaju u lavri Pečerskoj.
Ovaj svetac je zajedno sa ženom i sinovima zbog ispovedanja hriščanstva završio u usijanom metalnom volu.
Na moštima Svetog Kalistrata i njegovih ubijenih saboraca podignuta je crkva.
Sveti Teofan naglašava da je srce koje je ispunjeno dobrotom neprestano žudi za prilikama da čini dobro. Kao što gladan čovek ne zaboravlja hranu dok ne utaži svoju glad, tako i istinski dobri ljudi ne miruju dok ne ostvare dobra dela. Kada to postignu, oni se ne zadržavaju na onome što su učinili, već gledaju unapred, težeći novim izazovima i prilikama. U svetu prepunom buka i samopromocije, Sveti Teofan nas podseća da je prava snaga u skromnosti, u delima koja se ne očekuju da budu primećena.
Kada je počelo gonjenje hrišćana u vreme cara Avrelijana, Hariton je bio izveden na sud. Sudija mu je tražio da se pokloni idolima, ali mu Hariton rekao: "Svi vaši bogovi su besovi, koji su negda zbog gordosti svrgnuti s neba u ad preispodnji“.
Sveti Grigorije rukopoložio je mnoge sveštenike, osnivao škole i postavljao u njima učitelje, a Sveti Mihail je na molbu velikog kneza Vladimira poslat od patrijarha Carigradskog u Rusiju, da krštava neznabožni narod.
Iako su mnogi u potrazi za zemaljskom slavom, da im imena budu upisana u istoriji, to je tek senka onoga što je pravi cilj – besmrtno sećanje u životu večnom.
Na praznik Svetog Jovana Bogoslova, nastojatelj manastira Poganovo uzdignut je na čin arhimandrita. Ovaj trenutak je označio važnu prekretnicu za celu manastirsku zajednicu, čineći ovogodišnju slavu posebno značajnom.
Sveti Teofan u misli za 16. subotu po Pedesetnici naglašava važnost budnosti i pripravnosti za dolazak Gospoda. "Stražiti“ ne znači samo čekati, već aktivno živeti u skladu s Božjim zapovestima, razmišljajući o tome kako ćemo se suočiti s Njim. Da bismo to postigli, važno je neprestano ispunjavati zapovesti i, kada padnemo, brzo se pokajati i pomiriti sa Bogom kroz ispoved. Ova proaktivnost u duhovnom životu pomaže nam da se oslobodimo straha od osude, jer kroz iskreno pokajanje i trud na ispravnom putu postajemo sve bliži Bogu.
Sveti Kirijak je bio krupan i snažan telom, i takav je ostao do duboke starosti, i pored teškog posta i bdenja. U pustinji se ponekad godinama hranio samo sirovim zeljem.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Uživajte u dirljivim scenama svetih tajni i podržite učesnike koji su podelili svoje najvažnije trenutke – glasanje je otvoreno do ponoći 6. oktobra!
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Ikonopisanje je više od umetnosti - to je duhovni čin kroz koji se projavljuje božanska prisutnost. Episkop novobrdski za Religiju pripoveda o svom iskustvu u ikonopisanju i dubokoj vezi između vere i umetnosti.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
Na praznik Svetog Jovana Bogoslova, nastojatelj manastira Poganovo uzdignut je na čin arhimandrita. Ovaj trenutak je označio važnu prekretnicu za celu manastirsku zajednicu, čineći ovogodišnju slavu posebno značajnom.
Sveti Kirijak je bio krupan i snažan telom, i takav je ostao do duboke starosti, i pored teškog posta i bdenja. U pustinji se ponekad godinama hranio samo sirovim zeljem.
Povodom 90. godišnjice tragičnog ubistva kralja Aleksandra, Srpska pravoslavna crkva i vernici molitveno su se prisetili velikog vladara koji je život položio u borbi za jedinstvo naroda i očuvanje pravoslavne vere.
Prema rečima starca Pajsija, kada činimo dobra dela, naš anđeo čuvar je uz nas, raduje se. To je trenutak kada imamo osećaj da neko stoji u našoj blizini, aplaudira nam, smeši nam se. Sa druge strane, ako činimo loše stvari, anđeo se udaljava od nas.
Sveti Kirijak je bio krupan i snažan telom, i takav je ostao do duboke starosti, i pored teškog posta i bdenja. U pustinji se ponekad godinama hranio samo sirovim zeljem.
Kada je počelo gonjenje hrišćana u vreme cara Avrelijana, Hariton je bio izveden na sud. Sudija mu je tražio da se pokloni idolima, ali mu Hariton rekao: "Svi vaši bogovi su besovi, koji su negda zbog gordosti svrgnuti s neba u ad preispodnji“.
Na moštima Svetog Kalistrata i njegovih ubijenih saboraca podignuta je crkva.
Crkva dva puta u godini proslavlja ovog svetitelja i to 9. oktobra, kad se seća njegovog upokojenja, i 21. maja jer se na taj dan iz njegovog groba širi čudesni i, kako vernici kažu, lekoviti prah, koji su uzimali i time isceljivali svoje muke i razne bolesti.
Uz blagoslov mitropolita žičkog završava se oslikavanje veličanstvene svetinje, poznate po čudu – zvonu koje zvoni bez dodira ljudske ruke. Majstori predano oslikavaju zidove svetinje, dok svaki novi potez kista donosi delić Carstva Nebeskog na zemlju.
Dečaku je pretila transplantacija jetre, a lekari nisu davali nade. Međutim, posle molitve Svetima Zosimu i Jakovu u Manastiru Tumane, dogodilo se nešto što niko nije mogao da predvidi.
U porti hrama Svetog Save u Molu, uz prisustvo mitropolita i episkopa, obeležen praznik Prenosa moštiju Svetog Irineja Bačkog i svetih mučenika bačkih, a tom prilikom dodeljenasu i visoka priznanja za doprinos crkvenom životu i obnovu svetinja, uz nadahnutu besedu vladika Irineja i Heruvima.
Ova ikona je naručena od strane ruske emigrantkinje Ije Dmitrijevne Šmit u Sjedinjenim Američkim Državama, nakon što je imala san o liku ovog cara.
Povodom 90. godišnjice tragičnog ubistva kralja Aleksandra, Srpska pravoslavna crkva i vernici molitveno su se prisetili velikog vladara koji je život položio u borbi za jedinstvo naroda i očuvanje pravoslavne vere.
Monah i glavni ekonom Manastira Visoki Dečani kroz svoju priču otkriva duboku vezu s Kosovom i Metohijom I priča kako su njegovo monašenje i životni put ispunjeni duhovnim traženjem i ljubavlju prema svetinji.
Ova lokacija ima duboko ukorenjeno značenje za katoličke vernike i vekovima je bila duhovno utočište. Svetište čini pećina u kojoj se nalazi vrelo, a voda ne otiče iz nje.
