Sveti Grigorije rukopoložio je mnoge sveštenike, osnivao škole i postavljao u njima učitelje, a Sveti Mihail je na molbu velikog kneza Vladimira poslat od patrijarha Carigradskog u Rusiju, da krštava neznabožni narod.
SPC i njeni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Grigorija i Svetog Mihaila prvog mitropolita Kijevskog.
Sveti sveštenomučenik Grigorije rođen je u znamenitoj familiji koja je bila srodna carskoj kući Persijskoj (caru Artabanu) i Jermenskoj (caru Kursaru). Kada su ove dve porodice međusobno zaratile, Grigorije se udaljio u Kesariju Kapadokijsku, gde je primio hrišćanstvo, krstio se i oženio. Imao je dva sina, Ortana i Arostana, i obojicu je dao u službu crkvi.
Nakon smrti supruge, Grigorije se vratio u Jermeniju i stavio se u službu caru Tiridatu. Lepo su sarađivali sve dok car nije saznao da je Grigorije hrišćanin. Uprkos silnim pokušajima, nije uspeo da privoli Grigorija da se odrekne vere, pa ga je na kraju bacio na muke.
Grigorije je tako završio u dubokoj jami ispunjenoj svakakvim otrovnim materijama. Međutim, u njoj je izdržao punih 14 godina.
Car Tiridat nije odustajao od progonjenja hrišćana, pa je tako upao sa vojskom i u jedan ženski manastir gde je zatekao 37 monahinja sa igumanijom Gajanijom. Sve ih je pobio, ali je ubrzo nakon toga i sam car skrenuo pameću.
Carevoj sestri se tada, po predanju, u snu javio čovek koji joj je nagovestio da će njen brat ozdraviti kada Grigorije izađe iz jame. Odmah su to i učinili, i Grigorije je izlečio i krstio cara Tiridata koji je prešao u hrišćanstvo.
Car ga je nakon toga imenovao episkopom Jermenije, pa je tako Grigorije nastavio da širi hrišćansku veru i umro je u dubokoj starosti.
Za života je Sveti Grigorije rukopoložio mnoge sveštenike, osnivao škole i postavljao u njima učitelje. Osim Jermena krstio je i brojne Persijance, Asirce i Miđane. Podigao je mnoge crkve i manastire, pa ga još zovu i Grigorije Prosvetitelj.
Umro je u dubokoj starosti 335.
Na njegovo mesto episkopa je bio postavljen nejgov sin Arostan.
Na molbu velikog kneza Vladimira poslat je od patrijarha Carigradskog u Rusiju, da krštava neznabožni narod i crkvu utvrđuje i uređuje. Sveti Mihail je krstio narod u Kijevu, Novgorodu, Rostovu i po mnogim drugim gradovima i selima; uredio je crkvu, postavio episkope i prezvitere, položio temelj Mihailovskom manastiru u Kijevu, poslao misionare među Bugare i Tatare, te mnoge i od njih preobratio u hrišćanstvo. Upokojio se mirno 992. god. Mošti mu počivaju u lavri Pečerskoj.
Ovaj svetac je zajedno sa ženom i sinovima zbog ispovedanja hriščanstva završio u usijanom metalnom volu.
Na moštima Svetog Kalistrata i njegovih ubijenih saboraca podignuta je crkva.
Sveti Teofan naglašava da je srce koje je ispunjeno dobrotom neprestano žudi za prilikama da čini dobro. Kao što gladan čovek ne zaboravlja hranu dok ne utaži svoju glad, tako i istinski dobri ljudi ne miruju dok ne ostvare dobra dela. Kada to postignu, oni se ne zadržavaju na onome što su učinili, već gledaju unapred, težeći novim izazovima i prilikama. U svetu prepunom buka i samopromocije, Sveti Teofan nas podseća da je prava snaga u skromnosti, u delima koja se ne očekuju da budu primećena.
Kada je počelo gonjenje hrišćana u vreme cara Avrelijana, Hariton je bio izveden na sud. Sudija mu je tražio da se pokloni idolima, ali mu Hariton rekao: "Svi vaši bogovi su besovi, koji su negda zbog gordosti svrgnuti s neba u ad preispodnji“.
Vernici se često pitaju da li tuđi krst nosi tuđu sudbinu, a odgovor sveštenika ruši rasprostranjene strahove.
U povratničkom selu kod Istoka, pod svetlom agregata i pred obnovljenim oltarom, više od sto vernika okupilo se na slavi crkve – među porušenim kućama, sećanjima na progon i nadom da će se život ipak vratiti.
Čudesa Svetog Klimenta su bezbrojna.
Od najranijih vremena, Crkva uči da je trpljenje put ka smirenju, duhovnoj snazi i unutrašnjem preobražaju čoveka.
Pravoslavna tradicija uči da se od uninije čovek spasava postepeno, vraćanjem unutrašnje budnosti, molitvom i malim ali istrajnim dobrim delima.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Sveštenik Borislav Petrić kaže da je naša dužnost da decu spremamo i učimo ih da je smrt deo života.
Osim Miholjskih, tokom godine se obeležavaju još i zimske, letnje i Mitrovske zadušnice.
Pravoslavnih hrišćana u svetu ima između 200 i 260 miliona, a najviše ih je u zemljama Balkana, Rusiji i Grčkoj, gde vera i tradicija i dalje žive punim plućima.
Na današnji dan se sa poštovanjem sećamo Stefana Prvovenčanog – prvog srpskog kralja, ktitora, mirotvorca i sina svetitelja, koji je krunisao veru svoga naroda.
Čudesa Svetog Klimenta su bezbrojna.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu mučenicu Ekaterinu po starom kalendaru i Svetog apostola Tihika po novom, katolici započinju Drugu nedelju Adventa, dok je u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim dužnostima.
Kada je car Maksencije prinosio žrtve idolima i naređivao i drugima da to čine, sveta Ekaterina izađe smelo pred cara i izobliči njegovu idolopokloničku zabludu.
Stao je između krstaša sa Zapada i Horde sa Istoka i odbranio svoj narod.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Čini se da vernici u Srbiji, pa i šire, duhovnu stranu često zanemaruju, pa se post za mnoge svodi, pre svega, na opterećenje time šta će da jedu.
Otkrijte kako kombinacija začina, crnog luka, belog luka i crvenog vina pretvara običan karfiol u hranljiv i bogat obrok koji je vekovima služio monasima.
U besedi za 26. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako unutrašnje poniženje i dobrodetelj otkrivaju pravi put ka duhovnom vrhu.
