Sveti Teofan nas u svojoj misli na petak 16. po Pedesetnici podseća na duboku mudrost koja prožima svakodnevni život vernika. Njegove reči, inspirisane evanđeljskim događajem u kojem je Gospod nahranio četiri hiljade duša sa samo sedam hlebova, otkrivaju suštinu istinske vrlina – dela, a ne sebične pohvale.
Kao što je Isus, nakon što je učinio ovo čudo, mirno ušao u lađu i nastavio dalje, tako i vrlina ne teži da bude primetna. Istinska dobrota se ne oglašava, ne traži priznanje. Ona deluje tiho, s prirodnom lakoćom, poput snažnog čoveka koji podiže težak teret bez napora, dok slabiji, iako puni dobre namere, ostaju zarobljeni sumnjom i strahom.
Sveti Teofan naglašava da je srce koje je ispunjeno dobrotom neprestano žudi za prilikama da čini dobro. Kao što gladan čovek ne zaboravlja hranu dok ne utaži svoju glad, tako i istinski dobri ljudi ne miruju dok ne ostvare dobra dela. Kada to postignu, oni se ne zadržavaju na onome što su učinili, već gledaju unapred, težeći novim izazovima i prilikama.
Ova poruka nas poziva da se fokusiramo na dela, a ne na priznanje. Da razvijamo u sebi vrlinu koja je suptilna i tiha, ali izuzetno snažna u svom uticaju. U svetu prepunom buka i samopromocije, Sveti Teofan nas podseća da je prava snaga u skromnosti, u delima koja se ne očekuju da budu primećena. To je poziv da budemo aktivni u činima ljubavi i dobrote, a da pritom ostanemo skromni i zahvalni na svemu što činimo.
"Nahranivši četiri hiljade duša sa sedam hlebova, Gospod odmah uđe u lađu… i dođe u predele dalmanutske (Mk.8,1-10), baš kao da ništa naročito nije uradio. Takva je istinska vrlina – dela i samo dela, a ne obraća pažnju na ono što je učinjeno. Ona uvek zaboravlja ono što je za njom, stremeći ka onome što je pred njom. Kod onih koji su ispunjeni dobrotom, to se odvija kao po prirodi. Snažan čovek podiže veliki teret bez napora, a slabi se napreže i sa malim tovarom. Tako i snažni dobrotom svako dobro delo vrši bez naprezanja, čim mu se samo ukaže prilika. Siromašni dobrotom, pak, bez napora ništa ne može učiniti. Prilika mu je pred očima, a on se sve pogleda i sve se osvrće. Dobro srce je žedno dobrog dela i nije zadovoljno kada ne nađe dovoljno prilika da svoju želju ispuni, kao što čovek ne biva sit dok se ne najede. Gladan čovek ne zaboravlja jelo sve dok ne utoli glad. Kad je, pak, glad utoljena, jelo se zaboravlja. Tako i onaj ko je istinski dobar stalno misli na dobro delo sve dok ga ne uradi, a zatim ga odmah zaboravlja".
U misli za 15. četvrtak po Pedesetnici, Sveti Teofan nam poručuje da je u srcu svake osobe usađeno duboko osećanje za Božansko, koje nas neprekidno vuče ka Gospodu. U evanđelju po Marku (Mk. 6,33) opisuje se, podseća, trenutak kada se narod okuplja oko Isusa, vođen potrebom za duhovnim ispunjenjem. Ova scena, u kojoj Isus hrani pet hiljada ljudi, oslikava kako Božanska prisutnost deluje na ljude, probuđujući u njima skrivenu glad za nečim višim.
Zbog propovedanja hrišćanstva bio je žestoko kažnjen i ubijen. Najpre su ga kamenovali, a potom bacili u tamnicu.
Sveti Teofan objašnjava da, iako spoljašnje nije neophodno, ono ipak ima svoju vrednost kada odražava unutrašnje stanje duše. Problem nastaje kada se fokusiramo isključivo na vidljivo, misleći da smo ispunili sve dužnosti, dok zapravo zaboravljamo na unutrašnji sadržaj. To nas može dovesti do površnosti i udaljenosti od pravog duhovnog života. On savetuju da uvek težimo ka unutrašnjem, koristeći spoljašnje kao sredstvo izražavanja naše vere. Pravi duhovni napredak zahteva pažnju prema sebi, trezvenost i hrabrost. Ove vrline su ključne za prevazilaženje sklonosti ka onom što je nisko i prolazno.
Sveti Teofan kritikuje one koji smatraju da post nije obavezan ili da im može škoditi. Objašnjava da je ova vrsta opravdanja često samo izgovor za nepošćenje. Post se ne bi trebao shvatiti kao nešto što uništava telo, već kao alat za umrtvljenje telesnih strasti. On ističe da, iako postoje ljudi koji imaju zdravstvene razloge zbog kojih ne mogu postiti, takvi su u manjini. Glavni uzrok odbacivanja posta, prema njemu, leži u nedostatku stvarne želje za duhovnim napretkom.
