SPC i njeni vernici 4. oktobra molitveno se sećaju Svetog apostola Kodrata. On je bio jedan jedan od Sedamdesetorice, učenik velikih apostola. Propovedao je Jevanđelje u Atini, i bio episkop, najpre u Atini posle Svetog Publija, a potom u gradu Magneziji.
Bio je vrlo oblazovan i blage prirode. Njegov životopisac kaže o njemu:
"Beše kao zvezda jutarnja posredi oblaka (Sirah. 8, 6); oblaci behu tamno jelinsko neznaboštvo, bez svetlosti blagočešća; a Sv. apostol Kodrat kroz reč Božju zasija im – Jelinima – kao svetlost velika, osvetli tamu, nizloži skverne žrtve, skruši idole, i razori hramove demonske molitvom. No tama uvek mrzi svetlost; tako i neznabošci omrzoše Kodrata svetoga..."
Zbog propovedanja hrišćanstva bio je žestoko kažnjen i ubijen. Najpre su ga kamenovali, a potom bacili u tamnicu. Tu mu nisu davali ni mrvicu hrane pa je umro od gladi.
Sveti Kodrat napisao je odbranu hrišćanstva i predao je caru Adrijanu. Ta odbrana toliko je značajna, jer je car posle nje naredio da se hrišćani ne gone bez naročitih razloga. Sveti Kodrat je umro oko 130. godine, a njeove svete mošti počivaju u Magneziji, gde je i skončao ovozemaljski život.
Bog čoveka vodi ka cilju neobičnim putevima, a ako ima vere ništa nije nemoguće, govori igumanija i jedina monahinja manastira Svetog Hristofora, zadužbine kralja Dragutina iz 13. veka, u Mislođinu, i navodi da je Božji poziv dobila mnogo ranije nego što je putem Gospodnjim krenula, ali da ga tada nije razumela.
U misli za 15. četvrtak po Pedesetnici, Sveti Teofan nam poručuje da je u srcu svake osobe usađeno duboko osećanje za Božansko, koje nas neprekidno vuče ka Gospodu. U evanđelju po Marku (Mk. 6,33) opisuje se, podseća, trenutak kada se narod okuplja oko Isusa, vođen potrebom za duhovnim ispunjenjem. Ova scena, u kojoj Isus hrani pet hiljada ljudi, oslikava kako Božanska prisutnost deluje na ljude, probuđujući u njima skrivenu glad za nečim višim.
Od celivanja vrata, važnije je kako se u crkvu ulazi. Pred crkvom bi trebalo zastati, prekrsti se i lagano pokloniti
Paroh Boris Čolović zahvalio je episkopu Irineju na dolasku u Hram Svetog Vasilija Ostroškog u Grinzborou, a potom istakao značaj Kola srpskih sestara, koje ove godine obeležava dvadeset godina postojanja. Naglasio je njihov doprinos zajednici i napretku parohije.
