U povratničkom selu kod Istoka, pod svetlom agregata i pred obnovljenim oltarom, više od sto vernika okupilo se na slavi crkve – među porušenim kućama, sećanjima na progon i nadom da će se život ipak vratiti.
Pod bukom agregata, između zidova obnovljene crkve koji još čekaju priključak na električnu energiju, u povratničkom selu Koš kod Istoka zasijala je svetlost koja ne zavisi od kablova. Vavedenje Presvete Bogorodice obeleženo je tiho, dostojanstveno i snažno – onako kako se praznici pamte u mestima gde se vera čuva upornije nego što se obnavljaju kuće.
U selu u kojem danas živi svega dvadesetak povratnika okupilo se više od stotinu vernika – meštana, raseljenih Koševčana, rodbine i prijatelja iz okolnih mesta. Do crkve se stiže blatnjavim putem bez asfalta, dok su, kako su mnogi primetili, u drugim mestima staze uređene do samog kućnog praga. Ipak, do svetinje u Košu ljudi dolaze bez osvrtanja na prepreke.
Svetu liturgiju služili su paroh osojanski Dalibor Kojić i otac Đorđe Stefanović. Posle liturgije i Svetog pričešća osveštan je i novi konak, izgrađen ove godine zahvaljujući donacijama Koševčana iz sela, rasejanja i njihovih prijatelja. I crkva i konak spremni su za život, ali još nemaju priključak za električnu energiju. Kao i prošle godine, agregat je bio jedini izvor svetlosti tokom bogosluženja i slave.
U besedi je otac Đorđe podsetio na dublje značenje praznika, naglasivši da je Sveti Sava manastir Hilandar posvetio upravo Vavedenju, smatrajući ga "početkom svih praznika".
- Znamo da njeni roditelji nisu imali dece, u Jevreja je to bila velika sramota… ali kada su već ušli u pozne godine, Gospod čini čudo i dobijaju tada Devu, Bogorodicu Djevu Mariju - rekao je otac Đorđe, prenosi Radio Goraždevac.
Govoreći o ulasku Presvete Bogorodice u hram, dodao je:
- Kada je napunila tri godine, vode je u hram Jerusalimski i prvosveštenik je uvodi u Svetinju nad svetinjama… Devojčica koja je ušla u taj rukotvoreni hram, ona jeste hram samoga Bogočoveka Hrista.
Zaključio je da je ovaj praznik temelj hrišćanskog spasenja.
- Ovde možemo samo da zahvalimo Presvetoj Bogomajci… ‘Raduj se, nevesto nenevesna, jer si nosila Tvorca i Spasitelja Vaseljene’. Neka nas ona zakrili i da nam snagu da opstanemo na ovoj svetoj kosovskoj i metohijskoj zemlji - poručio je otac Đorđe.
Među okupljenima bio je i Božo Obradović, rođeni Koševčanin, čija je kuća, nekada podignuta na brdu iznad sela, danas porušena. Pokazujući rukom ka mestu gde je odrastao, govorio je sa setom i ponosom.
- Srećna crkvena slava, Vavedenje Presvete Bogorodice svim parohijanima koševačke crkve. Četrdeset i četiri sela Severne Metohije ovde se krstilo i venčalo… ovde se srpski narod okupljao za Svetog Iliju - rekao je Obradović.
Govoreći o identitetu svojih zemljaka, dodao je:
- Danas, kad moje zemljake sretnem u Beogradu, po glasu ih prepoznajem. Kažu da su sa Kosova, ja im kažem odakle? Kažu Peć. Ja kažem pa niste vi sa Kosova, vi ste iz Metohije. Mi smo Metohijci.
Posebno je istakao značaj obnove crkvenog doma:
- Koševčani su oduvek bili najorganizovanije i najškolovanije selo u Severnoj Metohiji. Akcijama smo prikupili sredstva da se ovaj dom podigne… Radujem se što je danas mnogo mladih došlo u Koš. Nama trebaju mladi ljudi da se vrate.
Domaćin ovogodišnje slave bio je Jovan Popović. Kaže da mu je velika čast što posle teških vremena selo ponovo diše oko crkve.
- Drago nam je puno… posle ovih situacija što su se odigravale, ponovo se okupljamo oko svoje svetinje. Ovu zgradu smo podigli novu i drago mi je što se dosta naroda okupilo - rekao je Popović.
Slavski kolač preuzeo je ove godine, a naredne će domaćin biti njegov naslednik.
- Svake godine to uzimamo s kolena na koleno. Od malih nogu se sećam svih tih tradicija… danas nas je malo manje, ali, hvala Bogu, ima nas dovoljno - kazao je on.
Jedna od najzaslužnijih za okupljanja i obnovu crkve i konaka je Danijela Popović, Koševčanka koja danas živi u Italiji. Bez zadrške govori o početku, ali i o onome što tek dolazi.
- Nije samo zahvaljujući meni, ali bila je moja ideja… sve moje komšije su me podržale i svi imamo istu želju da naše selo opstane. Obnovili smo crkvu, sagradili novi crkveni dom i poručujem svima da slede naš primer - rekla je Danijela.
Ističe da povratak, makar i povremeni, ne jenjava:
- Već dve godine dolazimo u velikom broju 2. avgusta, jer je to sabor našeg sela. Ljudi imaju veliku želju da dođu ovde i jedva čekaju da se to ponovi.
Dok se slava privodila kraju, agregat je i dalje tiho radio ispred crkve. Njegov zvuk podsećao je na ono što još nedostaje, ali i na ono što već postoji – istrajnost, zajedništvo i vera koja se u Košu ne meri kilovatima. U malom povratničkom selu, među skromnim zidovima i obnovljenim pragovima, još jednom je potvrđeno da svetlost ne dolazi uvek iz utičnice. Nekad se pali u ljudima.
Dok su svetinje padale i ljudi bežali sa Kosmeta, mati Fevronija je ostala, spašavala izbeglice, molila se neprestano i postala simbol vere, snage i majčinske ljubavi.
Kosovsko-albanski advokat Toma Gaši tražio uklanjanje srpskog hrama, dok Crkva upozorava na direktan govor mržnje, istorijsku netrpeljivost i ugrožavanje svetinja u postkonfliktnom okruženju.
Posle još jednog nasrtaja na hram u sredini gde Srba jedva da je ostalo, iz Eparhije raško-prizrenske stiže oštro upozorenje o kontinuiranom zastrašivanju.
Posle povlačenja specijalnih jedinica kosovske policije, lokalni predstavnici zatekli devastirane kancelarije i oskrnavljene ikone, što je među Srbima protumačeno kao još jedna otvorena poruka pritiska i zastrašivanja.
Strah od nerazumevanja često zaustavlja vernike, ali jedna mudrost optinskog monaha pokazuje kako strpljenje i smirenje otvaraju vrata duhovnog mira i Božije blagodati.
Protinica Olga Jurevič otvoreno govori o preprekama koje stoje na putu ka odluci o sklapanju braka: od sumnje u izbor partnera do bojazni od ličnog sloma, i otkriva kojim putem se dolazi do sigurnosti, zrelosti i prave bliskosti.
Vernici se često pitaju da li tuđi krst nosi tuđu sudbinu, a odgovor sveštenika ruši rasprostranjene strahove.
U povratničkom selu kod Istoka, pod svetlom agregata i pred obnovljenim oltarom, više od sto vernika okupilo se na slavi crkve – među porušenim kućama, sećanjima na progon i nadom da će se život ipak vratiti.
Čudesa Svetog Klimenta su bezbrojna.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
U prisustvu tridesetak Srba i prijatelja iz Francuske, Fransoa iz Strazbura je posle dvadeset godina čekanja primio sveto krštenje u Velikoj Hoči, dok su pojci bili svi prisutni u hramu.
Nepoznata lica, uz podršku Kosovske policije, uklonila su murale posvećene dvojici velikih duhovnika Srpske pravoslavne crkve.
Narod se sabrao u molitvi i sećanju, dok vikarni episkop patrijarha Porfirija podseća na Hristov zagrljaj i snagu vere koja nadjačava bol i nepravdu.
Povodom navoda da Srpska pravoslavna crkva pregovara s kosovskim institucijama o pravnom statusu Crkve na Kosmetu, usledio je odlučan demanti uz razotkrivanje motiva plasiranja lažnih vesti.
Poglavar i arhijereji Srpske Pravoslavne Crkve učestvovaće na međunarodnom skupu koji okuplja najuticajnije verske lidere Bliskog istoka i Balkana, a razgovori o miru vodiće se na mestu Hristovog krštenja.
U manastiru Lazarice, pred vernim narodom Dalmatinskog Kosova, doskorašnji iskušenik započeo je put monaškog života, zavetujući se na poslušanje, smirenje i neprekidnu borbu sa sobom.
Posle još jednog nasrtaja na hram u sredini gde Srba jedva da je ostalo, iz Eparhije raško-prizrenske stiže oštro upozorenje o kontinuiranom zastrašivanju.
U svetinji u srcu Beograda, patrijarh srpski Porfirije ispričao dirljivu priču o milosti Majke Božje koja prevazilazi naše slabosti i grehe, podsećajući vernike da je put ka večnom životu uvek otvoren za one koji veruju.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Čini se da vernici u Srbiji, pa i šire, duhovnu stranu često zanemaruju, pa se post za mnoge svodi, pre svega, na opterećenje time šta će da jedu.
Otkrijte kako kombinacija začina, crnog luka, belog luka i crvenog vina pretvara običan karfiol u hranljiv i bogat obrok koji je vekovima služio monasima.
U besedi za 26. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako unutrašnje poniženje i dobrodetelj otkrivaju pravi put ka duhovnom vrhu.
