ODBILA JE DA NAPUSTI KOSOVO KADA JOJ JE ŽIVOT BIO UGROŽEN: Danas je 10 godina od kada se upokojila igumanija Pećke patrijaršije koja je spasla hiljade Srba
Dok su svetinje padale i ljudi bežali sa Kosmeta, mati Fevronija je ostala, spašavala izbeglice, molila se neprestano i postala simbol vere, snage i majčinske ljubavi.
U Pećkoj patrijaršiji i danas živi sećanje na mati Fevroniju (Božić), igumaniju koja je gotovo šezdeset godina čuvala i podizala ovu svetinju, noseći teret vremena i nevolja zajedno sa narodom Kosova i Metohije. Svojim tihim, ali nepokolebljivim služenjem postala je jedna od najvažnijih monahinja koje je ovaj kraj poznavao.
Mitropolit Amfilohije, koji je često govorio o njoj, isticao je da je mati Fevronija sve što je imala – život, snagu i vreme – predala Hristu. Pratio ju je još od mladosti, kada je kao bogomoljka išla za vladikom Nikolajem. Zamonašila se u Ovčaru i brinula o mitropolitu Arseniju Bradvareviću tokom njegovog kućnog pritvora u manastiru Ozren. U Pećku patrijaršiju poslata je 1957. godine i ostala je jedna od ključnih osoba zaslužnih za njeno očuvanje.
Foto: preuzeto sa sajta spc.rs
Pećka patrijaršija
Mitropolit je podsećao da je mati Fevronija svoju veru naročito pokazala 1999. godine, kada je Kosovo pogodilo novo nasilje, progon i razaranje. Dok su mnogi bežali da spasu život, ona je zajedno sa sestrinstvom ostala u manastiru, primajući hiljade ljudi koji su tražili utočište. Posle 2004. godine, uprkos upozorenjima međunarodnih vojnika da manastir napuste jer ne mogu da im garantuju bezbednost, mati Fevronija je odgovorila da su njen i život i grob u Pećkoj patrijaršiji. Tu je i ostala do poslednjeg dana ovozemaljskog života. Njena hrabrost ostavila je snažan utisak i na oficire Kfora, među kojima je jedan italijanski general pomogao da se svetinja dodatno zaštiti.
Mitropolit Amfilohije govorio je o njoj kao o "naslednici Svete Fevronije", ističući da se njen život može uporediti sa životima podvižnica iz ranijih vekova i da veruje da će Crkva jednog dana i zvanično potvrditi njenu svetost. Smatrao ju je jednom od najvernijih Hristovih služiteljki u vremenu punom iskušenja i smutnje.
mitropolija.com
Mati Fevronija bila je igumanija Pećke patrijaršije skoro šest decenija
Majka, uteha i oslonac
– Mati Fevronija je živela skromno, tiho i pobožno. Bila je prava majka i uteha, ne samo nama u sestrinstvu nego i svima koji su joj dolazili po pomoć–, govorila je mati Haritina, današnja igumanija Pećke patrijaršije, u razgovoru za Radio Svetigoru i istakla da sestre i danas čuvaju sve što im je mati ostavila: njena pravila, njen primer, njenu snagu.
Naglasila je da sestrinstvo svakodnevno pominje mati Fevroniju u molitvama i da veruju da je ona već u radosti Božjoj, jer je ceo svoj život provela u predanom monaškom podvigu.
O životu mati Fevronije govori sa dubokim poštovanjem: bila je izuzetno smerna, stalno u molitvi, i po tome se izdvajala među monahinjama.
–Živeći s njom naučile smo mnogo, kako o trpljenju, tako i o skromnosti. To nas je održalo kroz sve teškoće na Kosovu i Metohiji – rekla je mati Haritina.
SPC
Sestrinstvo Pećke patrijaršije
Monahinja čiji je život oblikovao manastir
Monaški put mati Fevronije bio je dug i ispunjen poslušanjima. U manastir je stupila sa samo 19 godina, u manastiru Jovanju, gde je pod okriljem vladike Nikolaja provela 12 godina. Posle služenja u nekoliko manastira, 1957. godine dolazi u Pećku patrijaršiju, u vreme kada u njoj gotovo da nije bilo monaštva.
Obnova ženskog manastira dočekana je s nepoverenjem u Peći i okolini, ali su skromnost, rad i duhovnost mati Fevronije vremenom zadobili poštovanje naroda. Mati Haritina svedoči da ju je mati Fevronija primila u manastir sa velikom ljubavlju i da je uz nju učila o poslušnosti, jednostavnosti i odgovornosti. Nije se izdvajala među sestrama, ali je njen primer bio snažan.
Nasleđe i herojska sećanja
Mati Fevronija rođena je 29. septembra 1921. godine u selu Sandići kod Brčkog, kao Petra Božić. Sa 19 godina stupila je u manastir Jovanje u Ovčaru, gde je provela 12 godina. Potom je služila u manastiru Tavna do 1956. godine, pa u još nekoliko manastira. U Pećku patrijaršiju došla je 6. aprila 1957. godine, kada su u njoj boravili samo otac Serafim, jedan bogoslov i dve monahinje.
Za vreme njenog staranja obnovljena je manastirska crkva i pokrivena olovom, istraženi su temelji srednjovekovnih konaka, podignuta je zvonara i izgrađen novi konak.
U požaru 16. marta 1981. godine, kada se zapalio krov starog konaka iz 15. veka, mati Fevronija je ostala zarobljena u riznici dok je spasavala ikone, krstove i rukopisne knjige. Spasena je tek kada je monah Damaskin uspeo da iščupa rešetke sa prozora.
Prisustvovala je ustoličenjima patrijarha Germana, Pavla i Irineja i ostala svedok svih iskušenja koja su zadesila Kosovo i Metohiju tokom druge polovine 20. i početka 21. veka. Upokojila se u Gospodu 19. novembra 2015. godine.
Foto: preuzeto sa sajta spc.rs
Pećka patrijaršija
Zajedništvo u najtežim vremenima
Sestrinstvo je s njom delilo sve teškoće tokom ratnih godina i posle njih. –Bilo je mnogo muke i straha, ali smo se molile Majci Božjoj i svetim patrijarsima koji su ovde sahranjeni. Mati je govorila da ne treba da bežimo, pa makar i postradale. Sve sestre su to prihvatile–, priseća se igumanija.
Ni teška bolest nije slomila mati Fevroniju. Čak i noću bi molila, čitala Psaltir, Jevanđelje i žitija svetih. –Molila bih je da se odmori, a ona bi odgovarala da mora da se trudi i moli za svakoga od nas–, priča mati Haritina.
Sestre Pećke patrijaršije danas žive upravo onako kako ih je mati Fevronija naučila – u jedinstvu, veri i srdačnoj brizi jedne za drugu i za narod koji ih okružuje.
Drugog dana svoje posete južnoj srpskoj pokrajini, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je Liturgiju u manastiru Visoki Dečani, poručivši vernicima da neprijatelji nisu ljudi, već smrt – jedini istinski protivnik, koga je Hristos pobedio iz ljubavi prema svakome od nas.
Na dan kada Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Justina Ćelijskog, podsećamo se besede koja je izazvala šok u tadašnjoj Jugoslaviji. Pred stotinama ljudi, a pod prismotrom vlasti, tada mladi profesor Amfilohije izgovorio je istinu koju mnogi nisu smeli ni da pomisle.
U drugom delu ekskluzivnog intervjua za religija.rs, starešina manastira Svetih arhangela govori o godinama borbe bez mržnje, o veri koja ne traži osvetu, već snagu za oproštaj, i otkriva zašto Srbi na Kosovu nisu zaboravili ko su – ni kome pripadaju.
Iguman manastira Sveti arhangeli, već 35 godina čuvar svetinje kod Prizrena, otkriva kako prisustvo svakog čoveka obnavlja manastire, zašto vera raste iz poniženja i kako se Srbi u južnoj pokrajini više uzdaju u molitvu nego u politiku.
Spasovdan, Vaznesenje Gospodnje ili "Dan spasa" je hrišćanski praznik, koji se slavi 40 dana nakon Vaskrsa, a 10 dana pre Duhova, i uvek pada u četvrtak.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Nekada su ga bake pravile kada u kući nije bilo mnogo namirnica, a danas se ovaj stari đuveč od punjenog krompira vraća na trpezu kao zasitan ručak koji spaja jednostavne sastojke, domaći ukus i duh pravoslavne porodične kuhinje.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Uz idejnog tvorca vladiku Ilariona, vladiku Teodosija i akademika Matiju Bećkovića, prva projekcija filma bila je ispunjena molitvom, uzvišenom atmosferom i svedočanstvom o neumornoj ljubavi srpskog naroda prema Kosovu i Metohiji.
U Nacionalnom muzeju istorije Rumunije otvorena je potresna izložba o najugroženijim svetinjama Evrope – manastirima na Kosovu i Metohiji koji, uprkos nasilju i pokušajima brisanja, ostaju stubovi pravoslavne vere i identiteta jednog naroda.
U besedi za sredu šeste sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o unutrašnjoj borbi čoveka i tajni zbog koje se, kako upozorava, životne blagodeti povlače pred navikama koje razaraju dušu.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
U besedi za sredu šeste sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o unutrašnjoj borbi čoveka i tajni zbog koje se, kako upozorava, životne blagodeti povlače pred navikama koje razaraju dušu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Pojavu Časnog Krsta u Jerusalimu po starom i Svetog mučenika Talaleja po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Bernardina Sijenskog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
