Drugog dana svoje posete južnoj srpskoj pokrajini, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je Liturgiju u manastiru Visoki Dečani, poručivši vernicima da neprijatelji nisu ljudi, već smrt – jedini istinski protivnik, koga je Hristos pobedio iz ljubavi prema svakome od nas.
Na Veliku subotu, 19. aprila 2025. godine, patrijarh srpski Porfirije služio je svetu Liturgiju u manastiru Visoki Dečani, jednom od svetih stubova pravoslavlja na Kosovu i Metohiji. U svetinji čija tišina vekovima svedoči i stradanje i veru, a u danu koji povezuje Krst i Vaskrsenje, reči Njegove Svetosti utemeljile su se na jevanđelskoj istini: da je smrt poslednji neprijatelj – ali i neprijatelj koji je već pobeđen.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Vladika Teodosije dočekuje patrijarha
– Danas je Velika subota... Gospod je iz ljubavi prema nama pobedio smrt. On je Ljubav po sebi, i to je učinio za svakog čoveka – rekao je patrijarh, podsećajući vernike da ono što čovek sam ne može ostvariti, ostvaruje Bog – ne silom, već samoprinošenjem.
U besedi koja je bila duboko nadahnuće i opomena, patrijarh je ukazao da zaborav na stvarnog neprijatelja – smrt – otvara prostor da druge ljude posmatramo kao protivnike, stvarajući u sebi neprijateljstva koja nisu od Boga.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Visoki Dečani
– Nemamo drugog neprijatelja. Sve druge neprijatelje smo sami stvorili – poručio je, podsetivši da je u temeljima svakog unutrašnjeg sukoba zapravo strah od smrti – jedine činjenice koja u ovom svetu važi za svakog rođenog.
U Liturgiji u Visokim Dečanima sasluživali su mitropolit raško-prizrenski Teodosije, iguman Sava sa bratstvom, kao i članovi patrijarhove pratnje.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Patrijarh Porfirije
U danima kada Crkva ćuti pred Hristovim Grobom, a nebo u duši svakog pravoslavnog vernika iščekuje zoru Vaskrsenja, patrijarh Porfirije je naglasio da je upravo Velika subota trenutak kada smrt gubi svoju moć.
– Smrt se prevarila. Gospoda je uzela u svoje čeljusti, ali Njega kao mamac. Progutavši Njega, On je kao protivotrov smrti iznutra smrt razorio – rekao je, ukazujući na dubinu Božjeg domostroja spasenja i na snagu vere koja ne traži dokaz, već iskustvo prisustva.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Na Veliku subotu, patrijarh srpski služio je liturgiju u Visokim Dečanima
Naglasivši da granica između dobra i zla ne prolazi kroz granice naroda, već kroz sredinu svakog ljudskog srca, patrijarh je pozvao na lično preobraženje kao jedini put ka društvenom miru i istinskoj radosti.
– Ako mi budemo bolji, ja budem bolji, ti budeš bolji – sve će onda biti bolje. A to možemo samo ako razumemo ko nam je neprijatelj – rekao je, dodajući da vernik, ako je Hristov, ne može imati neprijatelje, već samo bližnje koje treba zagrliti.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Patrijarh porfirije celiva plaštanicu
– Radujući se Njemu, radovaćemo se svakom, a grleći Njega, grlićemo i svakog – završio je svoju besedu Njegova Svetost, donoseći reč utehe i vere narodu koji više od dve decenije živi u napetosti i iskušenjima.
Nakon bogosluženja, patrijarh se zadržao u razgovoru sa monasima i vernicima koji su pristigli iz raznih krajeva Metohije. Tišina Visokih Dečana bila je svedok susreta čoveka sa Bogom, pastira sa svojim narodom i vere sa nadom.
Poseta Kosovu i Metohiji se nastavlja. Narednog dana, na praznik Vaskrsenja Hristovog, patrijarh Porfirije će služiti Liturgiju u Pećkoj Patrijaršiji, i tom prilikom podeliti stotinu godišnjih stipendija učenicima i studentima sa Kosova i Metohije iz fonda Zadužbine Sime Andrejevića Igumanova – još jedno svedočanstvo da Crkva, uz reč, daruje i konkretno dobro.
Na prostoru gde vekovima traje isposništvo, mučeništvo i molitva, patrijarhova reč o pobedi nad smrću nije bila teološka apstrakcija, već živa poruka narodu koji zna šta znači nositi Krst – i nastaviti da veruje u Vaskrsenje.
Više od pet stotina Srba sabralo se u Visokim Dečanima na prazničnoj liturgiji koju je služio mitropolit Teodosije. Dolazak vernog naroda doneo je duhovnu snagu i ohrabrenje onima koji istrajavaju na svojim ognjištima na Kosovu i Metohiji.
Na Veliki četvrtak, iz Hrama Svetog Save, poglavar Srpske pravoslavne crkve najavio je da će Hristovo Vaskrsenje proslaviti u Pećkoj patrijaršiji, uprkos zabrani ulaska na teritoriju Kosova i Metohije iz maja prošle godine, poručivši da bez Boga nismo ništa, a s Njim postajemo učesnici večnog života.
Na Veliki petak, pred ikonama i kandilima, uz pojanje bogoslova iz Prizrena i vizantijskih horova, izvezeno Hristovo telo položeno je na stoček u hramu gde su stolovali srpski patrijarsi – dok se sveti zavet s Kosova obnavljao u molitvi i suzama.
U svetoj tišini svetinje, gde vekovima kuca srce srpskog pravoslavlja, poglavar Srpske pravoslavne crkve bogoslužio je u prisustvu monaštva, sveštenstva i vernog naroda, uz pojanje hora iz Beograda.
Drugog dana svoje posete južnoj srpskoj pokrajini, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je Liturgiju u manastiru Visoki Dečani, poručivši vernicima da neprijatelji nisu ljudi, već smrt – jedini istinski protivnik, koga je Hristos pobedio iz ljubavi prema svakome od nas.
Dok su vernici uzvikivali: „Čekamo Blagodatni oganj!“, policija je blokirala aerodrom, pretresla arhiepiskopa i oduzela mu pasoš. Moskovska patrijaršija osudila je ovaj čin kao grubo kršenje verskih sloboda i pozvala na hitnu istragu.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Dok su vernici uzvikivali: „Čekamo Blagodatni oganj!“, policija je blokirala aerodrom, pretresla arhiepiskopa i oduzela mu pasoš. Moskovska patrijaršija osudila je ovaj čin kao grubo kršenje verskih sloboda i pozvala na hitnu istragu.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
U tišini i molitvi Svete gore, bratstvo carske lavre sprema se za noć vaskrsenja – nove sveće se ukrašavaju, saborni hram prekriva se mirisnim cvećem, dok se hleb artos priprema za jutro koje donosi pobedu života nad smrću.
Dok društvene mreže i portali u trci za klikovima nude stotine savremenih načina da ispletete pogaču i ostala peciva za najveći hrišćanski praznik, na Svetoj gori se vekovima ne menja recept za Artos – sveti hleb koji se mesi u tišini, peva molitvama i čuva kao blagoslov.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
Dvadeset godina unazad, najveći dan za pravoslavne vernike obeležavao je i direktan prenos liturgija iz hramova. Ove godine, zbog blokade, milioni vernika ostaju uskraćeni za najvažniji televizijski prenos u godini.
U svetoj tišini svetinje, gde vekovima kuca srce srpskog pravoslavlja, poglavar Srpske pravoslavne crkve bogoslužio je u prisustvu monaštva, sveštenstva i vernog naroda, uz pojanje hora iz Beograda.
Na Veliki petak, pred ikonama i kandilima, uz pojanje bogoslova iz Prizrena i vizantijskih horova, izvezeno Hristovo telo položeno je na stoček u hramu gde su stolovali srpski patrijarsi – dok se sveti zavet s Kosova obnavljao u molitvi i suzama.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
U susret Vaskrsu, tradicionalno se farbaju jaja - najčešće crvenom, ali i drugim bojama. Jedno posebno jaje izdvaja se i čuva u kući tokom cele godine kao tzv. čuvarkuća.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Profesorskim umom i pastirskim srcem, otac Darko razotkriva savremene zablude o jedinstvu crkava, govori o raskolu Moskve i Carigrada, veri u doba sinkretizma i zašto su ljudi sve češće u potrazi za nepokolebljivim.
Dok društvene mreže i portali u trci za klikovima nude stotine savremenih načina da ispletete pogaču i ostala peciva za najveći hrišćanski praznik, na Svetoj gori se vekovima ne menja recept za Artos – sveti hleb koji se mesi u tišini, peva molitvama i čuva kao blagoslov.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
