Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Postoje jutra koja mirišu na detinjstvo, kada su bake u posebnim prilikama spremale doručak koji nije bio običan hleb i sir, već prava trpeza ljubavi i topline. Takav je i ovaj zaboravljeni bakin recept – jaja na oko u belom sosu, nalik mirisnom sufleu, ali na naš, srpski način. Ovaj mrsni doručak, u kojem nema mesa niti mesnih prerađevina, bio je rado viđen i u danima posta kada je po tipiku dozvoljen beli mrs, jer je donosio radost za trpezom i osećaj prazničnosti, čak i u običan dan. Miris pečenog sira i maslaca širio se kućom, podsećajući da je prava hrana ona u kojoj je utkana ljubav i molitva.
Sastojci:
10 jaja
200 g maslaca
200 g brašna
1/2 l mleka
250 g rendanog kačkavalja
so
biber
2017 iiinuthiii/Shutterstoc
Jaja na oko u belom sosu
Priprema:
Zagrejte maslac na šporetu, dodajte brašno, pa kada se malo proprži, sipajte mleko neprekidno mešajući da se sos ne bi zgrudvao. U gotov sos dodajte rendani sir, posolite i pobiberite po ukusu.
Šest belanaca odvojte od žumanaca, pa od belanaca umutite čvrst sneg. U ohlađeni sos dodajte jedno po jedno žumance, neprekidno mešajući, a zatim lagano umešajte i sneg od belanaca. Pleh podmažite i sipajte pripremljenu masu u njega. U smesu pažljivo stavite preostala četiri jaja, cela, kao kada pripremate jaja na oko.
Pecite na umerenoj temperaturi oko pola sata, dok ne dobije lepu boju, a sos postane vazdušast i rumen.
U vremenima kada se poštovao svaki komad hleba, nastajala su jela koja su spajala porodicu i grejala dom. Među njima je i pita od starog hleba – jednostavna, domaćinska čarolija koja i danas vraća veru u skromna zadovoljstva.
U vreme kada se hrana nije bacala, domaćice su znale da i od suvog hleba naprave čudo – evo jednostavnog i ukusnog doručka koji će vas vratiti u toplinu porodične trpeze.
Ne treba vam ništa skupo: od krompira, povrća i malo sira nastaje nezaboravno starinsko jelo koje se u različitim krajevima drugačije zove, ali svuda miriše na dom, tradiciju i ljubav.
Nastala kao spoj proje i pite, ova jednostavna, meka i sočna domaća čarolija gotova je za pola sata, a oduševiće i mlade domaćice i iskusne kuvarice koje cene proverene recepte.
Oslić sa belim lukom, peršunom i začinima ostaje sočan i narednog dana – jelo koje postaje još punijeg ukusa, otkrivajući tihe mudrosti monaškog života.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Obrok od svežih babura i domaćeg belog sira i danas unosi toplinu u domove, a uz bakine savete postaje savršen izbor i za dane kada je po tipiku dozvoljen beli mrs.
U svakoj pravoslavnoj kući hleb ima posebno mesto, a ovaj stari recept sa jajima i kačkavaljem podseća nas zašto se nekada verovalo da je greh baciti i koricu.
Oslić sa belim lukom, peršunom i začinima ostaje sočan i narednog dana – jelo koje postaje još punijeg ukusa, otkrivajući tihe mudrosti monaškog života.
Uz pažljivo sečenje, miris ruzmarina i nekoliko osnovnih sastojaka, obična namirnica dobija novu formu i postaje jelo koje spaja meru, ukus i tišinu pravoslavnog posta.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
U besedi za 28. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da greh donosi razdor i pomračenje, dok je sve stvoreno od Boga u svojoj prirodi čisto i dobro.
Najčešća krsna slava u srpskim zemljama nosi dublju poruku od porodičnog okupljanja: zašto je liturgija središte praznika, kako Crkva gleda na dan upokojenja svetih i gde je granica između običaja i vere.
