U vremenima kada se poštovao svaki komad hleba, nastajala su jela koja su spajala porodicu i grejala dom. Među njima je i pita od starog hleba – jednostavna, domaćinska čarolija koja i danas vraća veru u skromna zadovoljstva.
U vreme kada se ništa nije bacalo, a naročito ne hleb nasušni, nastajala su najlepša i najukusnija jela domaće kuhinje. Jedno od njih je i skromna, ali neodoljiva pita od starog hleba – jelo koje miriše na detinjstvo, bakinu kuhinju i tople ruke koje su znale kako da od malo naprave mnogo.
Pita od starog hleba potiče iz srca domaćinske mudrosti, sazdane na poštovanju prema svakom zalogaju. U mnogim selima širom Balkana, hleb je bio svetinja, a njegov ostatak – prilika da se još jednom okupi porodica oko trpeze. Upravo iz te potrebe da se ništa ne baca, već sve iskoristi s ljubavlju i pažnjom, nastala je ova pita – jednostavna, a raskošna po ukusu.
Recept je toliko jednostavan da se prenosi s kolena na koleno, bez mnogo pisanja – on živi u pričama, u pokretima ruku koje kidaju stari hleb, mute jaja, mirišu sir i čekaju da se pita zarumeni u rerni.
I danas, kada se mnogi vraćaju autentičnim ukusima, pita od starog hleba ponovo osvaja kuhinje – ne samo kao praktično rešenje za višak hleba, već i kao podsetnik na vreme kada se živelo sporije, skromnije, ali s više duše.
Sastojci:
1 vekna starog hleba
Priprema:
Hleb isecite na kockice ili ga iskidajte rukama. Umutite jaja, dodajte sir, mleko i ulje, pa sve posolite po ukusu. Pola hleba rasporedite u podmazan pleh, prelijte polovinom fila, zatim dodajte preostali hleb i završite ostatkom smese. Ostavite da pita odstoji pola sata kako bi hleb upio tečnost. Pre pečenja pospite susamom i pecite na 200 °C oko 30 minuta – dok pita ne dobije lepu, zlatnu boju.
Savet:
Kako bi pita bila baš onakva kakvu pamtimo iz detinjstva – mekana iznutra, a hrskava spolja – važno je birati pravi hleb. Najlepše se ponaša beli ili polubeli hleb, star dan ili dva, onaj koji je malo odstojao i spreman je da primi novu ulogu. Ako je suvlji nego što treba, možete ga nakratko potopiti u mleko – baš kao što su radile naše bake.
Sir neka bude domaći, punog ukusa – kravlji, feta ili njihova mešavina, jer upravo on daje dušu ovoj piti. Jaja i mleko su njena osnova – oni povezuju sve sastojke i daruju joj onu poznatu, nežnu sočnost.
Dodajte i malo ljubavi u obliku začina – suvi bosiljak, prstohvat origana ili malo belog luka u prahu, ako želite da miris koji izlazi iz rerne probudi ceo dom. I ne zaboravite – kašika pavlake ili jogurta može učiniti čudo. Nije to samo savet, već mala tajna koja se prenosi šapatom iz generacije u generaciju.
Kad se testo mesi srcem, a zlatna korica šapuće uspomene – otkrivamo vam starinski način pripreme najmekših pereca što mirišu na dom, sigurnost i ljubav.
Ova jednostavna, a lekovita pita sa sremušem spaja ukus detinjstva, mir domaće trpeze i snagu prirode koju pravoslavni narod od davnina poštuje kao dar od Boga – otkrijte recept koji se prenosi sa kolena na koleno.
Bez kvasca, razvijanja i čekanja – ove mekane zalogaje možete pripremiti za tren oka, a savršeno pristaju uz med, džem, kajmak ili sir, baš kao što su ih nekad služile naše bake kad iznenada stignu gosti.
Nekada nezaobilazno na trpezi, danas gotovo izbrisano iz sećanja — čikovi su jednostavno jelo, koje podseća na raviole. Oduševljavaju ukusom, mirisom belog luka i toplinom domaće kuhinje.
Umesto klasične čorbe, probajte kremastu i zapečenu verziju sa sirom, šunkom i začinima koja osvaja i najizbirljivije nepce.
Otkrijte kako se priprema ovo starinsko jelo koje je generacijama krasilo trpeze prizrenskih domaćinstava – jednostavni sastojci, bogat ukus i sećanja koja ne blede.
Bez rerne i komplikovanog postupka, mekano testo za tili čas postaje mirisno pecivo koje se na trpezu iznosi uz sir, kajmak ili jogurt.
Oslovljavanje sveštenih lica mora da bude primereno okolnostima i prilici.
U besedi za sredu 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da dobro delo ne treba koristiti za sopstvenu slavu, već ga sa ljubavlju prepustiti drugima da prepoznaju njegovu vrednost.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu prvomučenicu Teklu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svete mučenike Sergija i Vakha. Katolička crkva obeležava Blaženu Devicu Mariju od Krunice, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Jedna pouka ruskog svetitelja posebno se odnosi na trenutke kada tuđa nepravda probudi bes, želju za osvetom ili potrebu da uzvratimo, ali odgovor koji nudi ide u sasvim drugom smeru.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Obrok koji spaja ukuse detinjstva i pravoslavnu tradiciju, savršen za Bele nedelje kada su jaja i mlečni proizvodi dozvoljeni pre Velikog posta.
Otkrijte kako se priprema ova starinska pita – mirisna, slojevita i bogata, onako kako se nekada spremala posle liturgije, za okupljanje oko trpeze koja je bila svetinja doma.
Ovo staro jelo iz prizrenskog kraja nekada se spremalo za praznike i goste, kada se za trpezom okupljala porodica, a miris pečene pite ispunjavao dom.
Čak i u domovima gde tempo diktira brze obroke, ovaj recept vraća miris i ljubav u svaki zalogaj.
Bez rerne i komplikovanog postupka, mekano testo za tili čas postaje mirisno pecivo koje se na trpezu iznosi uz sir, kajmak ili jogurt.
Svinjetina se najpre lagano dinsta, zatim joj se dodaje obilje luka i začini, pa se sve zajedno dugo krčka dok ne dobije pun ukus.
Pravi se bez komplikovanja, a jedan detalj u pripremi daje joj naročito pun ukus i miris domaće kuhinje.
Svinjska plećka, krompir i povrće satima se krčkaju pod poklopcem, pa iz rerne izlaze mekani, sočni i puni ukusa.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Tokom višednevne posete predviđene su svete liturgije, osvećenja hramova i susreti sa vernicima u Melburnu, Kanberi i Sidneju.
Patrijarh se pozvao na odluku Svetog sinoda i potvrdio da se praznik Hristovog Rođenja u Jerusalimu i dalje proslavlja 7. januara.
Amin nije uzrečica niti zamena za običan lajk na Fejsbuku ili Instagramu, naglasio je otac Bane.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
