U vremenima kada se poštovao svaki komad hleba, nastajala su jela koja su spajala porodicu i grejala dom. Među njima je i pita od starog hleba – jednostavna, domaćinska čarolija koja i danas vraća veru u skromna zadovoljstva.
U vreme kada se ništa nije bacalo, a naročito ne hleb nasušni, nastajala su najlepša i najukusnija jela domaće kuhinje. Jedno od njih je i skromna, ali neodoljiva pita od starog hleba – jelo koje miriše na detinjstvo, bakinu kuhinju i tople ruke koje su znale kako da od malo naprave mnogo.
Pita od starog hleba potiče iz srca domaćinske mudrosti, sazdane na poštovanju prema svakom zalogaju. U mnogim selima širom Balkana, hleb je bio svetinja, a njegov ostatak – prilika da se još jednom okupi porodica oko trpeze. Upravo iz te potrebe da se ništa ne baca, već sve iskoristi s ljubavlju i pažnjom, nastala je ova pita – jednostavna, a raskošna po ukusu.
Recept je toliko jednostavan da se prenosi s kolena na koleno, bez mnogo pisanja – on živi u pričama, u pokretima ruku koje kidaju stari hleb, mute jaja, mirišu sir i čekaju da se pita zarumeni u rerni.
I danas, kada se mnogi vraćaju autentičnim ukusima, pita od starog hleba ponovo osvaja kuhinje – ne samo kao praktično rešenje za višak hleba, već i kao podsetnik na vreme kada se živelo sporije, skromnije, ali s više duše.
Sastojci:
1 vekna starog hleba
Priprema:
Hleb isecite na kockice ili ga iskidajte rukama. Umutite jaja, dodajte sir, mleko i ulje, pa sve posolite po ukusu. Pola hleba rasporedite u podmazan pleh, prelijte polovinom fila, zatim dodajte preostali hleb i završite ostatkom smese. Ostavite da pita odstoji pola sata kako bi hleb upio tečnost. Pre pečenja pospite susamom i pecite na 200 °C oko 30 minuta – dok pita ne dobije lepu, zlatnu boju.
Savet:
Kako bi pita bila baš onakva kakvu pamtimo iz detinjstva – mekana iznutra, a hrskava spolja – važno je birati pravi hleb. Najlepše se ponaša beli ili polubeli hleb, star dan ili dva, onaj koji je malo odstojao i spreman je da primi novu ulogu. Ako je suvlji nego što treba, možete ga nakratko potopiti u mleko – baš kao što su radile naše bake.
Sir neka bude domaći, punog ukusa – kravlji, feta ili njihova mešavina, jer upravo on daje dušu ovoj piti. Jaja i mleko su njena osnova – oni povezuju sve sastojke i daruju joj onu poznatu, nežnu sočnost.
Dodajte i malo ljubavi u obliku začina – suvi bosiljak, prstohvat origana ili malo belog luka u prahu, ako želite da miris koji izlazi iz rerne probudi ceo dom. I ne zaboravite – kašika pavlake ili jogurta može učiniti čudo. Nije to samo savet, već mala tajna koja se prenosi šapatom iz generacije u generaciju.
Kad se testo mesi srcem, a zlatna korica šapuće uspomene – otkrivamo vam starinski način pripreme najmekših pereca što mirišu na dom, sigurnost i ljubav.
Ova jednostavna, a lekovita pita sa sremušem spaja ukus detinjstva, mir domaće trpeze i snagu prirode koju pravoslavni narod od davnina poštuje kao dar od Boga – otkrijte recept koji se prenosi sa kolena na koleno.
Bez kvasca, razvijanja i čekanja – ove mekane zalogaje možete pripremiti za tren oka, a savršeno pristaju uz med, džem, kajmak ili sir, baš kao što su ih nekad služile naše bake kad iznenada stignu gosti.
Nekada nezaobilazno na trpezi, danas gotovo izbrisano iz sećanja — čikovi su jednostavno jelo, koje podseća na raviole. Oduševljavaju ukusom, mirisom belog luka i toplinom domaće kuhinje.
Umesto klasične čorbe, probajte kremastu i zapečenu verziju sa sirom, šunkom i začinima koja osvaja i najizbirljivije nepce.
Otkrijte kako se priprema ovo starinsko jelo koje je generacijama krasilo trpeze prizrenskih domaćinstava – jednostavni sastojci, bogat ukus i sećanja koja ne blede.
Njegove reči probijaju svakodnevnu hladnoću: oproštaj, sažaljenje i ljubav prema bližnjima nisu samo vrlina – to je put ka istinskoj veri i unutrašnjem miru, koji menja srce i svet oko nas.
Džej Di Vens otvoreno o odgajanju dece u hrišćanskoj tradiciji i granicama duhovnog uticaja u međuverskim brakovima, što je izazvalo žestoke reakcije i debatu u javnosti.
Dok su svetinje padale i ljudi bežali sa Kosmeta, mati Fevronija je ostala, spašavala izbeglice, molila se neprestano i postala simbol vere, snage i majčinske ljubavi.
Razvaljena vrata i razbacani bogoslužbeni predmeti sablaznili su jutros građane Ulcinja, dok Crkvena opština traži hitno otkrivanje počinilaca i jasnu poruku da se udar na svetinju neće tolerisati.
Svi su bili izloženi jezivim mukama, ali niko nije hteo da se odrekne Hrista.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
U domovima širom Srbije vekovima se negovala kuhinja bogata verom, mirisima i simbolikom. Gruvanica je jedno od jela koje čuva duh te zaboravljene tradicije.
Smederevska kapama od jagnjetine i zelja nije samo gastronomska retkost, već i simbol stare srpske gostoljubivosti, vere i porodičnog zajedništva.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako se priprema ova starinska pita – mirisna, slojevita i bogata, onako kako se nekada spremala posle liturgije, za okupljanje oko trpeze koja je bila svetinja doma.
Recept iz vremena kada se sve spremalo bez žurbe ponovo osvaja — zahvaljujući bogatom nadevu, toploj čokoladnoj glazuri i uspomenama koje mirišu na maslo.
Naučite kako da jednostavnim koracima pripremite čorbu koja čuva porodičnu tradiciju i unosi svečanost u svaki slavski dan.
Flekice sa kupusom, nekada nezaobilazne u mnogim domovima, vraćaju se kao lagana i zdrava alternativa teškim slavskim đakonijama – jednostavno i brzo za pripremu.
Hrskave kore i bogati fil od sira, spanaća, šunke i malidžana – recept za slavski rolat koji će vaš sto učiniti nezaboravnim.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Liturgija, osvećenje slavskih darova i prisustvo brojnih uglednih gostiju obeležili su krsnu slavu Đurđic mitropolita šumadijskog.
Pravoslavna tradicija uči da se Bog otkriva kroz ljubav, milosrđe i nepokolebljivu vernost, kao onaj koji ne napušta svoje stvorenje čak ni onda kada se ono udalji od njega.
Recept iz vremena kada se sve spremalo bez žurbe ponovo osvaja — zahvaljujući bogatom nadevu, toploj čokoladnoj glazuri i uspomenama koje mirišu na maslo.
