Ova jednostavna, a lekovita pita sa sremušem spaja ukus detinjstva, mir domaće trpeze i snagu prirode koju pravoslavni narod od davnina poštuje kao dar od Boga – otkrijte recept koji se prenosi sa kolena na koleno.
U doba kada se priroda obnavlja i zemlja otvara svoja milosna njedra, Gospod nam, u svojoj ljubavi, daruje biljku neobične snage – sremuš, tihu travku iz šumskog zaklona, koju narod od davnina poštuje kao Božji lek. Njegova snažna, a nežna zelena sila čisti krv, jača srce i pokreće telo, kao što molitva ujedinjuje dušu sa Gospodom.
U vreme posle obimne praznične trpeze, prijaju najjednostavniji obroci poput pite od sremuša. Ne sam oda razgali dušu i ispunjava srce Božjim mirom – kao što to čini svaka domaća pita – već i leči telo, podsećajući nas da su zdravlje i radost često ukorenjeni u jednostavnosti i zahvalnosti prema Gospodu. Spremana sa ljubavlju, ona postaje trpeza na kojoj se ne uzima samo hrana, već i blagoslov, mir i zdravlje od Boga.
Sastojci:
500 g debljih kora za pitu
Priprema:
Napomena: Pita je ukusnija ako sami razvlačite kore, ali ako to nije moguće, kupovne kore su dobra alternativa.
Sremuš dobro operite, odstranite peteljke, osušite i sitno iseckajte. U dubljoj posudi pomešajte sir, jaja, pavlaku i so (količina soli zavisi od slanoće sira). Umutite smesu. Dodajte iseckani sremuš i dobro promešajte da se ravnomerno rasporedi.
Na radnu površinu stavite jednu koru, poprskajte je sa malo ulja. Preko nje stavite drugu koru, takođe je poprskajte uljem, a na treću koru ravnomerno rasporedite dve do tri kašike nadeva. Uvijte kore u rolnu i ređajte ih u nauljenu tepsiju u obliku puža. Ponavljajte postupak dok ne utrošite sav materijal. Pitu odozgo blago poprskajte vodom i premažite uljem. Pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 200 stepeni oko 45 minuta, vodeći računa da ne pregori. Po potrebi smanjite temperaturu na 180 stepeni..
Nakon pečenja, izvadite pitu iz rerne prekrijte vlažnom kuhinjskom krpom i ostavite da se malo prohladi pre sečenja.
Pijace su prepune ovog mirisnog zelenila, šume ga daruju u izobilju, a domaćice ga pretvaraju u lekovite obroke. Donosimo vam recept za čorbu sa sremušom koja istovremeno hrani telo, jača imunitet i obnavlja iznutra. Zapečeno savršenstvo od kukuruznog brašna i povrća koje hrani i telo i dušu – jednostavan recept bez jaja i mleka, idealan za dane posta na vodi. Nakon obimnih prazničnih obroka, ova lagana, kiselkasta supa donosi osveženje organizmu i spokoj duhu — a savršena je za upotrebu šarenih jaja koja su ostala posle vaskršnjeg tucanja. Bez aditiva, veštačkih boja i pojačivača ukusa – uz pomoć blagodetnog sremuša pripremite jednostavan, ukusan i lekovit zalogaj koji jača organizam i okrepljuje dušu.
3 veze sremuša
400 g sremskog sira
3 jaja
½ čaše kisele pavlake
1 dl ulja
So po ukusu
shutterstock.com/Happy_food_photo
Posni recepti
09:13 | 08.04.2025
JEFTIN POSNI RUČAK KOJI OKREPLJUJE, ALI I LEČI: Najukusniji recept za domaću čorbu od biljke čija je sezona u jeku
Posni recepti
08:57 | 14.04.2025
CARSKA PITA SA SREMUŠEM – LEKOVITA POSNA ČAROLIJA IZ RERNE: Jeftin, brz, zdrav i neverovatno ukusan ručak
Mrsni recepti
08:31 | 21.04.2025
SAVRŠEN ZALOGAJ NA VASKRŠNJI PONEDJELJAK: Starinska čorba koja leči i okrepljuje
Mrsni recepti
10:11 | 27.04.2025
MONAŠKI RECEPT ZA ZDRAVLJE: Najbolji prolećni namaz, idealan za ukusan, doručak, užinu ili predjelo
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Poštanska marka na kojoj je ikona Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji, kao most između istorije, umetnosti i savremenog života.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Desert koji se podjednako rado iznosi pred goste i ostavlja za miran ili svečani porodični ručak u danima posta na ulju.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Otkrijte starinski recept – jednostavan, topao i toliko ukusan da ćete želeti da stari hleb namerno sačuvate za sledeći put.
Jelo koje se tradicionalno priprema s mesom i mladim zelenilom, ima i svoju posnu varijantu koja očarava svakog ko želi da oseti autentičan duh Kosova i Metohije i toplinu domaće kuhinje.
Smederevska kapama od jagnjetine i zelja nije samo gastronomska retkost, već i simbol stare srpske gostoljubivosti, vere i porodičnog zajedništva.
Otkrijte kako se priprema ova starinska pita – mirisna, slojevita i bogata, onako kako se nekada spremala posle liturgije, za okupljanje oko trpeze koja je bila svetinja doma.
Desert koji se podjednako rado iznosi pred goste i ostavlja za miran ili svečani porodični ručak u danima posta na ulju.
Iz knjige „Svetogorski kuvar – Kulinarske priče o svetogorskom životu“ otkrivamo jednostavan recept za posne medenjake na vodi koji zimi mame mirisom i toplinom manastirske trpeze.
Zabeležen rukom u požutelim sveskama i pravljen merom koju je diktiralo srce, ovaj posni kolač i danas okuplja ukućane oko istog ukusa — jednostavnog, postojanog i dovoljno snažnog da poveže slavu, post i savremeni sto.
Otkrijte kako tikvica, heljdino mleko i sveže zelje u Stojkinoj izlevuši postaju hranljivo, postno jelo koje hrani telo i dušu, donoseći toplinu i snagu u svakom zalogaju.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
Veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava kako možemo sačuvati dušu od nevidljivih napada koji vrebaju svakog nepažljivog čoveka.
