Smederevska kapama od jagnjetine i zelja nije samo gastronomska retkost, već i simbol stare srpske gostoljubivosti, vere i porodičnog zajedništva.
U srpskoj tradiciji, kapama nije samo jelo – ona je topla priča iz porodičnog doma, mirisna veza sa praznicima, slavama i nedeljnim ručkovima, kada se porodica okuplja oko trpeze. Naročito u pravoslavnim domovima, kapama od jagnjetine simbolizuje gostoljublje, obilje i poštovanje prema velikom prazniku ili dragom gostu. Posebno mesto u srcima gurmana zauzima smederevska kapama, koja se, za razliku od kosovske varijante sa spanaćem, priprema sa zeljem – zdravom, mirisnom travom koja se savršeno slaže sa jagnjetinom.
1 kg jagnjetine sa kostima
Najpre se jagnjetina sa kostima seče na srednje komade, pa se svaki deo nežno uvalja u brašno – kao u uspomenu – i stavlja na vrelo ulje da se lagano zarumeni sa obe strane. Dok se meso prži, počinju da se šire oni poznati, utešni mirisi porodične kuhinje.
Zatim se dodaje mladi crni i beli luk, sitno iseckan sa sve peraima – baš onako kako su to radile naše bake – da pusti svoju blagu, prolećnu aromu. Sve zajedno se kratko proprži, a onda dolazi ono najlepše: zelje, dobro oprano, neseckano, sa pažljivo uklonjenim žilama, lagano se spušta u šerpu – kao da se u nju polaže zeleni ćilim.
Povrće i meso se dinstaju zajedno, sve dok se ukusi ne prožmu, pa se dodaju so, biber, aleva paprika i jedna čaša vode – tek toliko da se sve blago kupa u sopstvenom soku.
Jelo se tiho krčka pod poklopcem, povremeno se promeša, a zatim strpljivo čeka dok ne ostane samo gust, mirisan sos. Služi se uz čašu hladnog kiselog mleka, kao pravi dar domaćinstva – jednostavno, a svečano, baš onako kako i priliči trpezi koju prati molitva i blagoslov.
Otkrivamo vam tradicionalni način pripreme starog jela iz Šumadije, koje i danas miriše iz manastirskih trpezarija i zbog kojeg će svako tražiti još jedan tanjir. Saznajte kako se priprema tradicionalna jagnjeća kapama sa spanaćem, koja budi nostalgiju za detinjstvom, bakinom kuhinjom i prazničnom tišinom pred ikonama. Otkrivamo recept za beogradsku kapamu, kakvu su naše bake spremale za slave i praznike, kada su kuće mirisale na ljubav, a svaki zalogaj bio blagoslov. Otkrijte kako se priprema ova starinska pita – mirisna, slojevita i bogata, onako kako se nekada spremala posle liturgije, za okupljanje oko trpeze koja je bila svetinja doma. Otkrijte starinski recept – jednostavan, topao i toliko ukusan da ćete želeti da stari hleb namerno sačuvate za sledeći put. U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
1 kg zelja
5 veza mladog crnog luka
2 veze mladog belog luka
2 šoljice ulja
2 kašike brašna
so
biber
aleva paprika
Shutterstock/Ezume Images
Priprema:
Mrsni recepti
09:38 | 17.07.2025
OVAKAV PASULJ JOŠ NISTE PROBALI: Šumadijska čorba po zaboravljenom receptu sa jednim neočekivanim sastojkom koji daje punoću ukusu
Mrsni recepti
09:50 | 22.07.2025
TAJNA STARINSKOG KOSOVSKOG JELA KOJE MIRIŠE NA OGNJIŠTE I SLAVSKI STO: Ukus koji pamte generacije
Posni recepti
10:21 | 24.07.2025
ZABORAVLJENI UKUSI STAROG BEOGRADA: Posle prvog zalogaja shvatićete zašto je ovo jagnjeće jelo bilo neizostavno na slavskim trpezama
Mrsni recepti
10:53 | 26.07.2025
ZABORAVLJENI UKUSI SVETE SRPSKE ZEMLJE: Pita zbog koje su u Prizrenu ćutali dok jedu, po receptu koji se prenosi s kolena na koleno
Mrsni recepti
10:31 | 27.07.2025
NE BACAJTE STARI HLEB – POGLEDAJTE ŠTA MOŽE DA POSTANE! Naše bake su znale tajnu: od suvih korica pravile su uštipke koji se pamte
Mrsni recepti
10:48 | 03.08.2025
ZABORAVLJENI MIRISI NEDELJNE TRPEZE: Recept iz stare sveske naših baka - domaća srpska čorba koja spaja porodicu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Mnogi danas žive u dubokom uverenju da je za njih "već kasno" i da su sopstvenim greškama zauvek zatvorili vrata budućnosti.
Po sastojcima skroman, a po ukusu raskošan desert, idealan za dane kada tipik dopušta beli mrs, sa slojevima vanile, keksa i čokolade koji se tope u ustima.
Zbog krvavog napada u katoličkoj crkvi tokom mise, sud je izrekao kazne kakve se retko viđaju, povukavši oštru granicu između islama kao vere i nasilja koje pokušava da se sakrije iza njegovog imena.
Jevanđeljska priča koja se čita na bogosluženjima uvodi vernike u drugi korak pripreme za Veliki post i otvara pitanje povratka, oproštaja i radosti koja ne liči ni na jednu ljudsku pravdu.
U besedi za Nedelju bludnoga sina, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Božja moć razvezuje najteže okove i vraća izgubljeni mir duši.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Pečeni krompir sa sirom koji spaja porodicu - recept za starinsko jelo koje su bake pripremale u danima kada Crkva ne propisuje post, idealno za brze i zasitne ručkove kod kuće.
Mekane, mirisne i jednostavne, ove domaće piroške vraćaju za sto celu porodicu i podsećaju kako izgleda nedelja bez žurbe.
Kremasta teleća džigerica sa pasiranim paradajzom i aromatičnim začinima savršena je za zimske obroke, idealna za sve koji žele domaći ukus bez komplikacija.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Po sastojcima skroman, a po ukusu raskošan desert, idealan za dane kada tipik dopušta beli mrs, sa slojevima vanile, keksa i čokolade koji se tope u ustima.
Jednostavna smesa, proverena mera i miris vanilije koji vraća u dane praznika, mrsnih ručkova i tihog porodičnog mira.
Bez bacanja, bez raskoši i bez suvišnih reči – male pitice nastajale iz poštovanja prema hrani i blagoslovu trpeze, a nestajale brže od „prave“ pite, dok je dom još mirisao na testo i sir.
Ovaj jednostavan recept čuva duh porodičnih doručaka i večera, dok mirisi domaćih sastojaka podsećaju na vreme kada su jela bila više od hrane - simbol zajedništva i topline doma.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
U jednoj od svojih pouka, svetogorski starac objašnjava zašto diplomirani bogoslovi, bez iskustva molitve i života, više zbunjuju nego što preobražavaju vernike - i kako jedan pravi jerej menja sve u svojoj parohiji.
Koordinator Odseka za dijalog u javnoj sferi Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke objašnjava kako pokušaji brisanja crkvene tradicije otkrivaju sukob između iskonskih vrednosti i kvazi „napretka“.
Prepodobni Varsanufije Veliki i Jovan Prorok nisu odobravali strast, ali nisu ni osuđivali čoveka - njihova poruka iz 6. veka razbija današnje krajnosti i otkriva put o kome se retko govori.
