Smederevska kapama od jagnjetine i zelja nije samo gastronomska retkost, već i simbol stare srpske gostoljubivosti, vere i porodičnog zajedništva.
U srpskoj tradiciji, kapama nije samo jelo – ona je topla priča iz porodičnog doma, mirisna veza sa praznicima, slavama i nedeljnim ručkovima, kada se porodica okuplja oko trpeze. Naročito u pravoslavnim domovima, kapama od jagnjetine simbolizuje gostoljublje, obilje i poštovanje prema velikom prazniku ili dragom gostu. Posebno mesto u srcima gurmana zauzima smederevska kapama, koja se, za razliku od kosovske varijante sa spanaćem, priprema sa zeljem – zdravom, mirisnom travom koja se savršeno slaže sa jagnjetinom.
1 kg jagnjetine sa kostima
Najpre se jagnjetina sa kostima seče na srednje komade, pa se svaki deo nežno uvalja u brašno – kao u uspomenu – i stavlja na vrelo ulje da se lagano zarumeni sa obe strane. Dok se meso prži, počinju da se šire oni poznati, utešni mirisi porodične kuhinje.
Zatim se dodaje mladi crni i beli luk, sitno iseckan sa sve peraima – baš onako kako su to radile naše bake – da pusti svoju blagu, prolećnu aromu. Sve zajedno se kratko proprži, a onda dolazi ono najlepše: zelje, dobro oprano, neseckano, sa pažljivo uklonjenim žilama, lagano se spušta u šerpu – kao da se u nju polaže zeleni ćilim.
Povrće i meso se dinstaju zajedno, sve dok se ukusi ne prožmu, pa se dodaju so, biber, aleva paprika i jedna čaša vode – tek toliko da se sve blago kupa u sopstvenom soku.
Jelo se tiho krčka pod poklopcem, povremeno se promeša, a zatim strpljivo čeka dok ne ostane samo gust, mirisan sos. Služi se uz čašu hladnog kiselog mleka, kao pravi dar domaćinstva – jednostavno, a svečano, baš onako kako i priliči trpezi koju prati molitva i blagoslov.
Otkrivamo vam tradicionalni način pripreme starog jela iz Šumadije, koje i danas miriše iz manastirskih trpezarija i zbog kojeg će svako tražiti još jedan tanjir. Saznajte kako se priprema tradicionalna jagnjeća kapama sa spanaćem, koja budi nostalgiju za detinjstvom, bakinom kuhinjom i prazničnom tišinom pred ikonama. Otkrivamo recept za beogradsku kapamu, kakvu su naše bake spremale za slave i praznike, kada su kuće mirisale na ljubav, a svaki zalogaj bio blagoslov. Otkrijte kako se priprema ova starinska pita – mirisna, slojevita i bogata, onako kako se nekada spremala posle liturgije, za okupljanje oko trpeze koja je bila svetinja doma. Otkrijte starinski recept – jednostavan, topao i toliko ukusan da ćete želeti da stari hleb namerno sačuvate za sledeći put. U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
1 kg zelja
5 veza mladog crnog luka
2 veze mladog belog luka
2 šoljice ulja
2 kašike brašna
so
biber
aleva paprika
Shutterstock/Ezume Images
Priprema:
Mrsni recepti
09:38 | 17.07.2025
OVAKAV PASULJ JOŠ NISTE PROBALI: Šumadijska čorba po zaboravljenom receptu sa jednim neočekivanim sastojkom koji daje punoću ukusu
Mrsni recepti
09:50 | 22.07.2025
TAJNA STARINSKOG KOSOVSKOG JELA KOJE MIRIŠE NA OGNJIŠTE I SLAVSKI STO: Ukus koji pamte generacije
Posni recepti
10:21 | 24.07.2025
ZABORAVLJENI UKUSI STAROG BEOGRADA: Posle prvog zalogaja shvatićete zašto je ovo jagnjeće jelo bilo neizostavno na slavskim trpezama
Mrsni recepti
10:53 | 26.07.2025
ZABORAVLJENI UKUSI SVETE SRPSKE ZEMLJE: Pita zbog koje su u Prizrenu ćutali dok jedu, po receptu koji se prenosi s kolena na koleno
Mrsni recepti
10:31 | 27.07.2025
NE BACAJTE STARI HLEB – POGLEDAJTE ŠTA MOŽE DA POSTANE! Naše bake su znale tajnu: od suvih korica pravile su uštipke koji se pamte
Mrsni recepti
10:48 | 03.08.2025
ZABORAVLJENI MIRISI NEDELJNE TRPEZE: Recept iz stare sveske naših baka - domaća srpska čorba koja spaja porodicu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Na ikonostasu trepti plamen sveće - a ruka koja ju je zapalila možda ne veruje u Boga. Zašto ljudi koji ne veruju i dalje pale sveće u crkvama?
Crkva uči da dom bez vere nije potpun.
Verni narod, sabran u svetinju pored Golupca, slavi čudotvornu ikonu Bogorodice Kurske koja vekovima donosi zaštitu bolesnima i potomstvo bezdetnima, nastavljajući da obasjava živote onih koji joj pristupaju sa verom.
U bogatoj riznici duhovnog nasleđa, ava Justin Popović ostavio je svoj zapis o Rođenju Presvete Bogorodice, prazniku koji donosi neizmernu radost, spasava dušu i podseća nas na početak spasenja celog sveta.
Obrok od svežih babura i domaćeg belog sira i danas unosi toplinu u domove, a uz bakine savete postaje savršen izbor i za dane kada je po tipiku dozvoljen beli mrs.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Otkrijte tajne autorke „Velikog srpskog kuvara“ i pripremite autentičan ajvar za manje od dva sata – jednostavno, brzo i sa neodoljivim ukusom, pogodan i za dane posta na ulju.
Kosovski pilav sa jagnjetinom nije samo jelo — to je tihi svedok porodičnih slava, prazničnih trpeza i ukusa koji se pamti kroz generacije.
U svakoj pravoslavnoj kući hleb ima posebno mesto, a ovaj stari recept sa jajima i kačkavaljem podseća nas zašto se nekada verovalo da je greh baciti i koricu.
Zaboravljen recept sačuvan tek u ponekoj rukom pisanoj požuteloj beležnici. otkriva kako se od nekoliko sastojaka, uz malo strpljenja i mnogo ljubavi, sprema ručak koji vraća mir u dušu – baš onako kako su ga nekada pripremale naše bake u vreme posta.
Obrok od svežih babura i domaćeg belog sira i danas unosi toplinu u domove, a uz bakine savete postaje savršen izbor i za dane kada je po tipiku dozvoljen beli mrs.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
U danima posta, kad je duša gladna utehe, a novčanik tanak, ovaj starinski kolač iz šerpe vraća toplinu doma i pokazuje da i jednostavno može biti preukusno.
Otkrijte kako šareni povrtni specijalitet u želatinskoj formi, začinjen blagim vinskim sirćetom, vekovima krasi postne trpeze pravoslavnih manastira i zašto postaje hit u savremenim kuhinjama.
Na ikonostasu trepti plamen sveće - a ruka koja ju je zapalila možda ne veruje u Boga. Zašto ljudi koji ne veruju i dalje pale sveće u crkvama?
Verni narod, sabran u svetinju pored Golupca, slavi čudotvornu ikonu Bogorodice Kurske koja vekovima donosi zaštitu bolesnima i potomstvo bezdetnima, nastavljajući da obasjava živote onih koji joj pristupaju sa verom.
U srpskom narodu duboko je ukorenjeno verovanje u „urokljiv pogled“, ali pravoslavlje jasno uči da oči same po sebi nisu zle – već da opasnost dolazi od ljudske volje udružene sa demonskim dejstvom.
Njegova životna priča dobila je neočekivan obrt kada je sa 27 godina prvi put upoznao hrišćanstvo i to zahvaljujući grupi protestanata koje je upoznao u Tokiju.
U svojoj besedi za 15. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žiški osvetljava čudesnu harmoniju Oca i Sina, koja menja način na koji razumemo hrišćansku veru
Preporuke sa društvenih mreža i pojedinih portala unose zabunu među pravoslavne vernike, namećući katoličku molitvu koja nikada nije bila deo pravoslavnog predanja.
Sa 14 godina Marija se vratila u Nazaret gde joj je, prema predanju, saopštena vest da će roditi Sina Božijeg.
