Smederevska kapama od jagnjetine i zelja nije samo gastronomska retkost, već i simbol stare srpske gostoljubivosti, vere i porodičnog zajedništva.
U srpskoj tradiciji, kapama nije samo jelo – ona je topla priča iz porodičnog doma, mirisna veza sa praznicima, slavama i nedeljnim ručkovima, kada se porodica okuplja oko trpeze. Naročito u pravoslavnim domovima, kapama od jagnjetine simbolizuje gostoljublje, obilje i poštovanje prema velikom prazniku ili dragom gostu. Posebno mesto u srcima gurmana zauzima smederevska kapama, koja se, za razliku od kosovske varijante sa spanaćem, priprema sa zeljem – zdravom, mirisnom travom koja se savršeno slaže sa jagnjetinom.
1 kg jagnjetine sa kostima
Najpre se jagnjetina sa kostima seče na srednje komade, pa se svaki deo nežno uvalja u brašno – kao u uspomenu – i stavlja na vrelo ulje da se lagano zarumeni sa obe strane. Dok se meso prži, počinju da se šire oni poznati, utešni mirisi porodične kuhinje.
Zatim se dodaje mladi crni i beli luk, sitno iseckan sa sve peraima – baš onako kako su to radile naše bake – da pusti svoju blagu, prolećnu aromu. Sve zajedno se kratko proprži, a onda dolazi ono najlepše: zelje, dobro oprano, neseckano, sa pažljivo uklonjenim žilama, lagano se spušta u šerpu – kao da se u nju polaže zeleni ćilim.
Povrće i meso se dinstaju zajedno, sve dok se ukusi ne prožmu, pa se dodaju so, biber, aleva paprika i jedna čaša vode – tek toliko da se sve blago kupa u sopstvenom soku.
Jelo se tiho krčka pod poklopcem, povremeno se promeša, a zatim strpljivo čeka dok ne ostane samo gust, mirisan sos. Služi se uz čašu hladnog kiselog mleka, kao pravi dar domaćinstva – jednostavno, a svečano, baš onako kako i priliči trpezi koju prati molitva i blagoslov.
Otkrivamo vam tradicionalni način pripreme starog jela iz Šumadije, koje i danas miriše iz manastirskih trpezarija i zbog kojeg će svako tražiti još jedan tanjir. Saznajte kako se priprema tradicionalna jagnjeća kapama sa spanaćem, koja budi nostalgiju za detinjstvom, bakinom kuhinjom i prazničnom tišinom pred ikonama. Otkrivamo recept za beogradsku kapamu, kakvu su naše bake spremale za slave i praznike, kada su kuće mirisale na ljubav, a svaki zalogaj bio blagoslov. Otkrijte kako se priprema ova starinska pita – mirisna, slojevita i bogata, onako kako se nekada spremala posle liturgije, za okupljanje oko trpeze koja je bila svetinja doma. Otkrijte starinski recept – jednostavan, topao i toliko ukusan da ćete želeti da stari hleb namerno sačuvate za sledeći put. U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
1 kg zelja
5 veza mladog crnog luka
2 veze mladog belog luka
2 šoljice ulja
2 kašike brašna
so
biber
aleva paprika
Shutterstock/Ezume Images
Priprema:
Mrsni recepti
09:38 | 17.07.2025
OVAKAV PASULJ JOŠ NISTE PROBALI: Šumadijska čorba po zaboravljenom receptu sa jednim neočekivanim sastojkom koji daje punoću ukusu
Mrsni recepti
09:50 | 22.07.2025
TAJNA STARINSKOG KOSOVSKOG JELA KOJE MIRIŠE NA OGNJIŠTE I SLAVSKI STO: Ukus koji pamte generacije
Posni recepti
10:21 | 24.07.2025
ZABORAVLJENI UKUSI STAROG BEOGRADA: Posle prvog zalogaja shvatićete zašto je ovo jagnjeće jelo bilo neizostavno na slavskim trpezama
Mrsni recepti
10:53 | 26.07.2025
ZABORAVLJENI UKUSI SVETE SRPSKE ZEMLJE: Pita zbog koje su u Prizrenu ćutali dok jedu, po receptu koji se prenosi s kolena na koleno
Mrsni recepti
10:31 | 27.07.2025
NE BACAJTE STARI HLEB – POGLEDAJTE ŠTA MOŽE DA POSTANE! Naše bake su znale tajnu: od suvih korica pravile su uštipke koji se pamte
Mrsni recepti
10:48 | 03.08.2025
ZABORAVLJENI MIRISI NEDELJNE TRPEZE: Recept iz stare sveske naših baka - domaća srpska čorba koja spaja porodicu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Mnogi se pitaju da li moraju oba dana u crkvu, da li je kupanje obavezno i šta se zaista računa pred Bogom - evo šta kaže crkvena praksa, a šta narodno predanje.
U besedi za 32. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća da sva dela koja nemaju izvor u Hristu ostaju prazna, poput loze koja ne može doneti plod ako nije povezana sa čokotom.
Hramovi širom zemlje otvaraju vrata vernicima koji se okupljaju da se prisete prvih hrišćana, učestvuju u vodoosvećenju i potvrde svoj duhovni put kroz post i molitvu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Krstovdan po starom kalendaru i Svetog Atanasija Velikog po novom. Katolici obeležavaju spomendan Svete Margarete Ugarske, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Reči jednog od najvećih duhovnika 20. veka otkrivaju gde se gubi snaga - i gde se, još uvek, može povratiti.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Mekane, mirisne i jednostavne, ove domaće piroške vraćaju za sto celu porodicu i podsećaju kako izgleda nedelja bez žurbe.
Kremasta teleća džigerica sa pasiranim paradajzom i aromatičnim začinima savršena je za zimske obroke, idealna za sve koji žele domaći ukus bez komplikacija.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Otkrijte tajne autorke „Velikog srpskog kuvara“ i pripremite autentičan ajvar za manje od dva sata – jednostavno, brzo i sa neodoljivim ukusom, pogodan i za dane posta na ulju.
Jednostavno jelo iz rerne, sastavljeno od onoga što se nađe u kuhinji, idealno je za sporu nedelju, razgovore za stolom i decu koja već posle prvog zalogaja pitaju ima li još.
Jednostavna pogača za doručak ili svaku priliku kada želite ukusno i toplo jelo koje podseća na detinjstvo.
Brza, jednostavna i aromatična, ova pogača s belim lukom i puterom pravi domaću atmosferu u svakom trenutku.
Na dan kada Crkva slavi praznik Obrezanja Hristovog i Svetog Vasilija Velikog, na Svetoj Gori se mesi poseban slatki hleb sa novčićem.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Dok ruska obaveštajna služba tvrdi da patrijarh Vartolomej planira da prizna samostalnu crkvenu organizaciju u Crnoj Gori, arhijerej Fanara ističe da nikada nije bilo kontakta sa ovom grupom.
U istom datumu susreću se priča o čaši otrova koja nije naudila i praznik koji priprema verne za Bogojavljenje – a iza toga stoji poruka koja se tiče svakog čoveka.
Jednostavno jelo iz rerne, sastavljeno od onoga što se nađe u kuhinji, idealno je za sporu nedelju, razgovore za stolom i decu koja već posle prvog zalogaja pitaju ima li još.
