Otkrijte kako se priprema ova starinska pita – mirisna, slojevita i bogata, onako kako se nekada spremala posle liturgije, za okupljanje oko trpeze koja je bila svetinja doma.
U Prizrenu, gradu srpske duhovnosti i zlatnog kandila koje večito treperi pred ikоном Presvete Bogorodice Ljeviške, vekovi su ostavili trag ne samo u svetim hramovima, već i u mirisu domaćinske pite koja se svake nedelje, posle liturgije, stavljala na trpezu.
Prizrenska lisnata pita sa sirom nije bila tek obrok – bila je znak zahvalnosti, tiha molitva u slojevima testa, pažljivo razvijanog rukama baka koje su u svakom pokretu nosile ljubav i veru.
Ova pita je hrskava uspomena na vreme kada se hrana nije jela na brzinu, već u tišini, s molitvom i u zajedništvu, dok su se iznad Sofije, Saborne crkve u srcu Prizrena, oglašavala zvona, a oko stola okupljala porodica – mala Crkva doma.
Donosimo vam stari recept, čuvan kao blago, da i vaša kuća zamiriše na Prizren, na mirno jutro, i na blagodat koju nosi svako domaće testo sa molitvom.
Sastojci:
1 kg brašna
Priprema:
Zamesite testo od brašna, mlake vode i malo soli, gusto kao za svaku pitu – nešto mekše nego za hleb. Podelite ga na dva dela.
Od prvog dela pravite loptice veličine krupnog oraha. Svaku lopticu razvijte u malu koru, veličine tacne šolje za belu kafu. Kada razvijete sve korice (biće ih oko 16), pospite dasku brašnom.
Zatim uzmite prvu koru, premažite je uljem, stavite drugu preko nje, opet premažite i tako redom – sve dok ne poslažete sve kore jednu na drugu. Površina će se postepeno širiti, pa kore možete blago razvlačiti rukom.
Uzmite podmazan okrugli pleh ili tepsiju i pažljivo prenesite testo na dno suda. Ako su kore manje od pleha, razvucite ih rukom dok ne popune površinu. Preko donje kore rasporedite nadev od izgnječenog sira pomešanog s umućenim jajima i kajmakom.
Drugi deo testa pripremite na isti način: napravite loptice, razvijajte kore, premažite i slažite. Kada dobijete novu slojevitu koru, pažljivo je prenesite preko nadeva. Pecite u unapred zagrejanoj rerni oko 40 minuta na srednjoj temperaturi, dok pita ne porumeni.
Kada je gotova, prekrijte je folijom ili poklopcem i ostavite da „odmori“. Služite toplu – ali je podjednako ukusna i kada se ohladi.
Donosimo recept iz zaboravljene knjige „Kosovske kuhinje“ za mirisni pilav od jagnjetine i suvog grožđa, koji spaja ukus detinjstva, domovine i tihe molitve uz ognjište. Ovo tradicionalno jelo iz srca zapadne Srbije, pripremljeno po starinskom receptu, krije miris ognjišta, utehu majčinih ruku i letnje uspomene koje greju dušu. Otkrivamo vam tradicionalni način pripreme starog jela iz Šumadije, koje i danas miriše iz manastirskih trpezarija i zbog kojeg će svako tražiti još jedan tanjir. Otkrivamo jednostavan recept iz stare kuhinje naših predaka koji spaja jaja, kačkavalj i hleb u ukusan obrok pun poštovanja prema svakom Božijem daru. Donosimo tradicionalni recept kraljice bajramske sofre – čorbe koja krije mudrost predaka i mirise dana kada su begovi i age okupljali narod oko svojih trpeza. Saznajte kako se priprema tradicionalna jagnjeća kapama sa spanaćem, koja budi nostalgiju za detinjstvom, bakinom kuhinjom i prazničnom tišinom pred ikonama.
250 ml ulja
po potrebi mlake vode
400 g sira
100 g kajmaka
3 jajeta
shutterstock.com/Esin Deniz
Mrsni recepti
09:41 | 13.07.2025
TAJNA STARINSKIH TRPEZA: Otkrijte zašto je kosovski pilav bio obavezan na svakoj prazničnoj trpezi
Mrsni recepti
09:37 | 14.07.2025
ZABORAVLJENI UKUS SRPSKE TRPEZE: Kada probate užičku mućkalicu po starinskom receptu, na leskovačku ćete zaboraviti
Mrsni recepti
09:38 | 17.07.2025
OVAKAV PASULJ JOŠ NISTE PROBALI: Šumadijska čorba po zaboravljenom receptu sa jednim neočekivanim sastojkom koji daje punoću ukusu
Mrsni recepti
09:57 | 19.07.2025
NE BACAJTE BAJAT HLEB: Pretvorite ga u savršen doručak za 5 minuta po starom receptu naših baka
Mrsni recepti
10:15 | 21.07.2025
TAJNA ORIJENTALNE KUHINJE: Originalni recept za begovu čorbu – kraljicu praznične sofre koja greje dušu i okuplja porodicu
Mrsni recepti
09:50 | 22.07.2025
TAJNA STARINSKOG KOSOVSKOG JELA KOJE MIRIŠE NA OGNJIŠTE I SLAVSKI STO: Ukus koji pamte generacije
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U besedi za 28. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva gde zaista počinje zlo i kako duh dobrote vlada svime što postoji.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Prepodobnog Savu Osvećenog po starom kalendaru, dok po novom kalendaru proslavljaju Svetog Sevastijana. Katolici se nalaze u trećoj nedelji Adventa, Jevreji obeležavaju peti dan Hanuke, a muslimani posvećuju dan redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Kroz alete 72:25–28, Kuran prikazuje složeni sistem božanske zaštite i uloge poslanika u prenošenju poruka.
Priča o čoveku koji je grešio ceo život, ali se iskreno pokajao, otkriva večni dijalog između ljudske nesavršenosti i božanske milosti – i pruža nadu svakome ko traži unutrašnje oslobođenje.
Tokom skupa u blizini Bele kuće Ana Paulina Luna je naglasila da američki poreski obveznici ne bi smeli podržavati režime koji krše prava vernika i upozorila da ignorisanje progona širom sveta može imati ozbiljne posledice i po sopstvenu domovinu.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Otkrijte tajne autorke „Velikog srpskog kuvara“ i pripremite autentičan ajvar za manje od dva sata – jednostavno, brzo i sa neodoljivim ukusom, pogodan i za dane posta na ulju.
Smederevska kapama od jagnjetine i zelja nije samo gastronomska retkost, već i simbol stare srpske gostoljubivosti, vere i porodičnog zajedništva.
U svakoj pravoslavnoj kući hleb ima posebno mesto, a ovaj stari recept sa jajima i kačkavaljem podseća nas zašto se nekada verovalo da je greh baciti i koricu.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Uz pažljivo sečenje, miris ruzmarina i nekoliko osnovnih sastojaka, obična namirnica dobija novu formu i postaje jelo koje spaja meru, ukus i tišinu pravoslavnog posta.
Pogača od karfiola, kako je svetogorci zovu, dokaz je kako obični, svakodnevni sastojci postaju hrana za dušu i inspiracija za umeren život.
Tanane i nežne, ove lepinjice iz manastira Rukumija pretvaraju običan doručak u iskustvo jednostavnosti i domaće topline.
Jeromonah Jerotej Draganović spojio je vekovnu kulinarsku tradiciju i mirise domaćeg povrća u receptu savršenom za dane posta i posne slave, nudeći bogatstvo ukusa i mirisa koji greju dušu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Prizori sa krstovima, kandilima i šapatom o „dozvoli odozgo“ kod dela ljudi bude poverenje, ali prorojerej Vladimir Dolgih precizno objašnjava zašto takva praksa nema nikakvo uporište u učenju pravoslavne crkve.
Od Njegoševog amaneta do borbe protiv rušitelja kapele – kako hram, poezija i duhovna snaga čuvaju identitet i veru naroda.
Uz pažljivo sečenje, miris ruzmarina i nekoliko osnovnih sastojaka, obična namirnica dobija novu formu i postaje jelo koje spaja meru, ukus i tišinu pravoslavnog posta.
