Donosimo recept iz zaboravljene knjige „Kosovske kuhinje“ za mirisni pilav od jagnjetine i suvog grožđa, koji spaja ukus detinjstva, domovine i tihe molitve uz ognjište.
Na trpezi naših predaka, u danima kada su se domovi punili radošću i mirisima svečanih jela, posebno mesto zauzimao je kosovski jagnjeći pilav. Ovo tradicionalno jelo, zabeleženo i u knjizi „Kosovska kuhinja“, i danas podseća na zajedništvo i zahvalnost Bogu za darove koje nam šalje. U danima kada Crkva dopušta mrs, pilav od jagnjećeg mesa, začinjen povrćem i šakom suvog grožđa, spaja sećanja na mirne večeri uz kandilo i razgovore kraj ognjišta. Miris koji se širi dok jelo lagano krčka u đuvečari priziva tišinu molitve i blagodat domaće kuhinje koja nikada ne zastareva.
Sastojci:
600–800 g jagnjećeg mesa (bez kostiju)
Priprema:
Jagnjeće meso operite i isecite na kockice (veličine zalogaja). Posolite ga i ostavite da odstoji 10–15 minuta. U širem loncu ili đuvečari zagrejte ulje ili mast. Propržite meso sa svih strana dok ne dobije blago zlatnu boju.
Crni luk sitno iseckajte, beli luk izgnječite ili sitno iseckajte, a šargarepu naseckajte na kolutiće ili kockice. Dodajte sve u posudu sa mesom i pržite 5–10 minuta, dok luk ne postane staklast. Ako koristite svež paradajz, oljuštite ga i sitno naseckajte, ili dodajte pasirani paradajz. Paprike očistite i isecite na trake ili kockice, pa ubacite u smesu.
Nalijte vodom ili supom toliko da prekrije meso i povrće (oko 800 ml). Dodajte biber (po ukusu) i, po želji, list lovora ili malo mlevene crvene paprike. Poklopite i krčkajte na tihoj vatri oko 45–60 minuta, dok meso ne omekša.
Kada je meso gotovo, dodajte prethodno opran pirinač i suvo grožđe. Po potrebi dolijte još malo vrele vode da pirinač lepo nabubri, ali da pilav ostane sočan, ne suv. Mešajte pažljivo i nastavite da krčkate još oko 15 minuta, dok pirinač ne omekša.
Tradicionalno, pilav se potom prebaci u rernu, zagrejanu na 180°C, i peče 10–15 minuta, dok površina blago ne porumeni. Poslužite toplo, uz zelenu salatu, paradajz ili kiselo mleko.
Ova jednostavna i mirisna čorba nije samo hrana – ona je simbol tradicije, topline i sreće, koja se prenosi iz generacije u generaciju.
SIropusna nedelja idealna je da se podsetimo obroka koji sa sobom nosi duh prošlih vremena i donosi neponovljiv ukus domaće trpeze, posebno kada se na kraju prelije rastopljenim kajmakom.
Ova jednostavna, a neodoljiva pita bez nadeva, prelivena kiselim mlekom i belim lukom, vekovima je simbol topline vranjskih domaćinstava i savršen izbor za siropusnu nedelju pred početak Velikog posta.
Ove zlatne, mekane kuglice nisu samo hrana, već uspomena na porodična okupljanja, radost deljenja i neprolaznu toplinu domaće trpeze.
Dok danas jurimo za egzotičnim receptima i brzom hranom, jedno skromno, a čudesno jelo od piletine i belog luka podseća nas kako su naše bake kuvale – tiho, s ljubavlju i bez žurbe. Otkrivamo recept za ćerviš, zaboravljeni klasik domaće kuhinje koji greje i telo i srce.
Nastala kao spoj proje i pite, ova jednostavna, meka i sočna domaća čarolija gotova je za pola sata, a oduševiće i mlade domaćice i iskusne kuvarice koje cene proverene recepte.
Veliki svetitelj otkriva kako se ono čemu popuštamo u ranim godinama pretvara u navike, strasti i terete od kojih se kasnije mnogo teže oslobađamo.
Shvativši težinu svojih grehova, ovaj svetitelj je odlučio da promeni život, stupio je u manastir i predao se potpunoj poslušnosti svom duhovniku.
Posle ocene odlazećeg poglavara Islamske zajednice u BiH da je beseda patrijarha Porfirija „ponovo otvorila“ ratne rane, episkop bihaćko-petrovački odgovorio je autorskim tekstom.
Kontakt sa demonima može dovesti do uništenja nečije ličnosti i života, kako sopstvenog, tako i života bližnjih, upozorava mitropolit Antonije.
Od Marije i Ane do Sare, Eve i Marte, ova imena povezana su sa važnim ženama iz Svetog pisma i pravoslavnog predanja, a iza svakog od njih stoji drugačija biblijska priča.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Ovo staro jelo iz prizrenskog kraja nekada se spremalo za praznike i goste, kada se za trpezom okupljala porodica, a miris pečene pite ispunjavao dom.
Nekada skromno jelo sa prazničnog stola, danas se poslužuje kao egzotičan specijalitet – donosimo originalni recept iz Hercegovine koji možete pripremiti kod kuće.
U vremenu kada se trpeza nije merila bogatstvom već dušom domaćina, jelo od jagnjetine i pasulja krasilo je praznične dane metohijskih kuća – donosimo autentičan recept koji čuva toplinu predanja i sećanje na zajedništvo oko stola.
Nakon obimnih prazničnih obroka, ova lagana, kiselkasta supa donosi osveženje organizmu i spokoj duhu — a savršena je za upotrebu šarenih jaja koja su ostala posle vaskršnjeg tucanja.
Bez mesa, mlečnih proizvoda i ulja, nekoliko običnih namirnica pretvara se u toplo, gusto i zasitno jelo iz "Pravoslavnog posnog kuvara".
Nema skupih namirnica ni komplikovanih koraka, a višnje mu daju posebnu sočnost i miris.
Od osušenih ostataka nastaju puding sa jabukama i suvim grožđem, carski drobljenac i mirisne prezle za knedle, baš po receptima koji su čuvali svaku koricu.
Kukuruzno brašno, mleko i sitan sir dovoljni su za pripremu jednostavnog jela koje se spremalo kada je crkveni tipik dozvoljavao mrsnu hranu, a neobično ime dobilo je po načinu na koji se brašno ponaša dok se kuva.
Kontakt sa demonima može dovesti do uništenja nečije ličnosti i života, kako sopstvenog, tako i života bližnjih, upozorava mitropolit Antonije.
Često upravo insistiranje na sopstvenoj volji postaje izvor nemira.
Od drevne tradicije do savremenog umetničkog izraza, u Galeriji Kolarčeve zadužbine susreću se različite škole, tehnike i poetike.
Ikone su vidljivi, opipljivi prozor u duhovni svet i sredstvo komunikacije sa Bogom i svetiteljima.
Rukopis iz 12. veka, nastao po narudžbini kneza Miroslava, zbog svoje osetljivosti javnosti se izlaže svega nekoliko dana godišnje
Bez mesa, mlečnih proizvoda i ulja, nekoliko običnih namirnica pretvara se u toplo, gusto i zasitno jelo iz "Pravoslavnog posnog kuvara".
Često upravo insistiranje na sopstvenoj volji postaje izvor nemira.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
